Tweet
Nikada nikome i nizasta ne priznajte da je u pravu. Ni po cenu zivota.
Vase misljenje je najbolje, jer za njega nikome nista ne dugujete: ni
iskustvu, ni tudjoj mudrosti, ni nauci, ni istoriji, ni otkrovenju – samo
sebi. Nemojte se saglasiti cak i ako vas ubedjuju da ste pametni.
Savladajte vase ustreptalo srce koje zudi da se sa tim slozi – to je
klopka! Oni zele samo vasu saglasnost. Zatim ce od vas traziti da se,
buduci pametni, i u drugim stvarima sa njima slozite. A kuda bi vas
odvelo to popustanje – odvelo bi vas u anonimnost.
Borislav Pekic
Postoji proslost. Postoji buducnost. Dve ogromne gromade.
Sasvim je jasno da nikad ne ulazimo ni u proslost ni u buducnost…
Buducnost za nas postoji samo kao namera, a proslost kao secanje.
Posto strelica vremena ima samo jedan, nepromenljiv smer,
ne secamo se buducnosti, niti se bacamo u proslost da bi smo pravili planove.
Proslost nas gura napred, buducnost ceka iza okuke.
Ja poznajem svoju proslost i u njoj ne mogu nista, ili gotovo ništa, da promenim.
U odredjenoj meri gospodarim svojom buducnoscu, ali je ne poznajem.
Postoji iscezla proslost, poznata i izgubljena.
Postoji neispisana tajanstvena buducnost, puna obecanja i zebnji.
U sredini je sadasnjost…Sadasnjost se neprestano pomera i ja se pomeram s njom…
Ovde ili onde pojavljuje se pukotina u zidu secanja odnosno nade…
ali svi hodnici i prolazi zauvek se zavrsavaju u sadasnjosti.
Sadasnjost ne postoji, ali mi ni u jednom trenutku ne mozemo izaci iz nje.
Covek postoji samo u necemu iz cega ne moze pobeci i sto je vec nestalo, a sto se zove sadasnjost.
Zan d Ormeson – “Prica Jevrejina lutalice”
Vase misljenje je najbolje, jer za njega nikome nista ne dugujete: ni
iskustvu, ni tudjoj mudrosti, ni nauci, ni istoriji, ni otkrovenju – samo
sebi. Nemojte se saglasiti cak i ako vas ubedjuju da ste pametni.
Savladajte vase ustreptalo srce koje zudi da se sa tim slozi – to je
klopka! Oni zele samo vasu saglasnost. Zatim ce od vas traziti da se,
buduci pametni, i u drugim stvarima sa njima slozite. A kuda bi vas
odvelo to popustanje – odvelo bi vas u anonimnost.
Borislav Pekic
Postoji proslost. Postoji buducnost. Dve ogromne gromade.
Sasvim je jasno da nikad ne ulazimo ni u proslost ni u buducnost…
Buducnost za nas postoji samo kao namera, a proslost kao secanje.
Posto strelica vremena ima samo jedan, nepromenljiv smer,
ne secamo se buducnosti, niti se bacamo u proslost da bi smo pravili planove.
Proslost nas gura napred, buducnost ceka iza okuke.
Ja poznajem svoju proslost i u njoj ne mogu nista, ili gotovo ništa, da promenim.
U odredjenoj meri gospodarim svojom buducnoscu, ali je ne poznajem.
Postoji iscezla proslost, poznata i izgubljena.
Postoji neispisana tajanstvena buducnost, puna obecanja i zebnji.
U sredini je sadasnjost…Sadasnjost se neprestano pomera i ja se pomeram s njom…
Ovde ili onde pojavljuje se pukotina u zidu secanja odnosno nade…
ali svi hodnici i prolazi zauvek se zavrsavaju u sadasnjosti.
Sadasnjost ne postoji, ali mi ni u jednom trenutku ne mozemo izaci iz nje.
Covek postoji samo u necemu iz cega ne moze pobeci i sto je vec nestalo, a sto se zove sadasnjost.
Zan d Ormeson – “Prica Jevrejina lutalice”
kada smo imali toliko dobrih stvari.
. Sta cu kada sam knjiski moljac 
.
Comment