Još malo Piroćanci, neće se oni naljutiti! Dobri su ljudi i veliki veseljaci!



Doputovao Piroćanac u Glavni Grad. Došao autobusom čak nadomak „bloka“ gde mu rođak stanuje, pronašao i zgradu, pa kad ga mobilnim (s 'bubicom' u uhu, i povećim besplatnim kreditom) upita u kom ulazu stanuje, rođak ga „navodi“ kao pomoću „dži-pi-esa“:
- Rođo, ulaz 22...
- Tu sam...!
- Vidiš interfon?
- Vidim..., blizu sam!
- Pritisni nosom broj 33...
- Jesam...! (posle par sekundi čuje se tihi zvuk, vrata ulaza se odbraviše)... Otvoreno!
- Poguraj malo nosom, lako se otvaraju!
- Guram..., ulazim... Kod lifta sam!
- Odlično..., pritisni nosom „svetleće dugme“..., kad dođe lift vrata će se sama otvoriti...!
- Uš'o sam u lift..., šta sad!? – već počeo rođak da „zrikavi“.
- Pritisni nosom dugme za četvrti sprat..., sve će se dalje samo odvijati..., a kad izađeš iz lifta videćeš s leve strane bela vrata i okruglo zvonce, stan 19...
- Evo me, rođo, prilazim vratima... – već je zaprepašćen, iznerviran i ozrikaveo načisto!
- Pritisni, rođo, nosom okruglo dugme, i čućeš „ding-dong...“ – stigao si! – radosno povika rođak-Piroćanac i širom otvara vrata.
Jedva je prepoznao gosta-Piroćanca, jer mu je nos bio poprilično oguljen i pocrveneo, a oči poluzrikave!?
- Rođo, pobogu, pa zašto sam sve morao da radim nosom? – gost već iznerviran, „mlati“ rukama...
- Izvini, rođo, bio sam toliko ubeđen i siguran da nisi došao praznih ruku... Pa, k'o velim...!?




P.S.
Između ostalog, zato Piroćanci imaju dve špijunke na vratima:
- jedna gore, da vide ko im ide;
- druga dole, da vide šta im gost nosi!? ;)




Doputovao Piroćanac u Glavni Grad. Došao autobusom čak nadomak „bloka“ gde mu rođak stanuje, pronašao i zgradu, pa kad ga mobilnim (s 'bubicom' u uhu, i povećim besplatnim kreditom) upita u kom ulazu stanuje, rođak ga „navodi“ kao pomoću „dži-pi-esa“:
- Rođo, ulaz 22...
- Tu sam...!
- Vidiš interfon?
- Vidim..., blizu sam!
- Pritisni nosom broj 33...
- Jesam...! (posle par sekundi čuje se tihi zvuk, vrata ulaza se odbraviše)... Otvoreno!
- Poguraj malo nosom, lako se otvaraju!
- Guram..., ulazim... Kod lifta sam!
- Odlično..., pritisni nosom „svetleće dugme“..., kad dođe lift vrata će se sama otvoriti...!
- Uš'o sam u lift..., šta sad!? – već počeo rođak da „zrikavi“.
- Pritisni nosom dugme za četvrti sprat..., sve će se dalje samo odvijati..., a kad izađeš iz lifta videćeš s leve strane bela vrata i okruglo zvonce, stan 19...
- Evo me, rođo, prilazim vratima... – već je zaprepašćen, iznerviran i ozrikaveo načisto!
- Pritisni, rođo, nosom okruglo dugme, i čućeš „ding-dong...“ – stigao si! – radosno povika rođak-Piroćanac i širom otvara vrata.
Jedva je prepoznao gosta-Piroćanca, jer mu je nos bio poprilično oguljen i pocrveneo, a oči poluzrikave!?
- Rođo, pobogu, pa zašto sam sve morao da radim nosom? – gost već iznerviran, „mlati“ rukama...
- Izvini, rođo, bio sam toliko ubeđen i siguran da nisi došao praznih ruku... Pa, k'o velim...!?




P.S.
Između ostalog, zato Piroćanci imaju dve špijunke na vratima:
- jedna gore, da vide ko im ide;
- druga dole, da vide šta im gost nosi!? ;)



Comment