NBA Kolumna

[apacrow]

PLAYOFFS 2013: WESTERN CONFERENCE SEMI-FINALS

GOLDEN STATE WARRIORS – SAN ANTONIO SPURS
1:1

Da, i to se desilo. Posle ne znam koliko godina i sezona, Golden State je uzeo pobedu u Alamo City-ju. Trideset utakmica za redom San Antonio nije znao za poraz od Warriorsa na svom terenu. Nocas je i taj rekord otisao u zaborav. Serija poraza Warriorsa na gostujucem terenu kod Sparsa trajala je jos od februara 1997. godine. To je rekord NBA lige svih vremena kada govorimo o porazima jedne ekipe u team-to-team seriji.

GSW su u prvom poluvremenu sutirali neverovatnih 56.5%. Protiv Denvera su njihove neverovatne procente suta objasnjavali losijom odbranom protivnika, ali sta reci kad je u pitanju ekipa poput Spursa. Ne secam se koja ekipa je uspela da u dve utakmice Spursima ubaci 22 trojke.

Mozda je rano govoriti, ali Steph Curry trenutno ima onu auru koja je krasila Nowitzkog u neponovljivom pohodu na NBA titulu. Jednostavno, sta god uputi prema kosu to i zavrsi u njemu. Trojke jos kako-tako, na to smo vec svi navikli, ali one gibanice preko ruke su vec previse.

Negde u martu sam rekao da je Mark Jackson trener sezone u NBA. I dalje stojim iza tih reci. Potpuno je promenio filozofiju igre i mentalitet ekipe Warriorsa.

Kada je pre dve sezone preuzimao ekipu, obecao je plej-of, i ne samo to, vec i da ce igrati znacajniju ulogu u njemu. Tad je to zvucalo kao fraza koju bi izgovorio bilo koji novi trener, ali ovih dana Jackson nas uverava u svoje reci.

Napravio je neverovatno ukombinovanu ekipu, i bilo da ispadnu od Spursa ili ih prodju, mislim da cemo ono najbolje od Warriora tek videti u sezonama koje nam predstoje.

Izgubiti prvu utakmicu polufinala Zapada u drugom produzetku na jedan posed, uzeti brejk u drugoj utakmici nam govori dovoljno o kvalitetu Warriorsa u ovom momentu, kao i o njihovoj volji/snazi/zelji da ne ostanu samo na ovome.

Klay je ubacio 8 trojki (jedna manje od NBA plej-of rekorda), dok su citavi Spursi zabelezili 5. Plus sto je imao neverovatnih 14 skokova (2 u napadu, i zapanjujucih 12 u odbrani). Jos jedan bitan podatak, nisam siguran da sam video tako nesto do sada: ubacio je ukupno 34 poena, a da ni jedanput nije isao na liniju slobodnih bacanja. Pa je jasno da tih 34 poena jos vise dobijaju na tezini.

Kod rezultata 80-72, kada se cinilo da Spursi hvataju prikljucak, i opet guse mladu ekipu Warriorsa, Klay uzima sut za tri poena iz kornera, pogodaja, i po meni stavlja tacku na utakmicu. I to sve posle fantasticne serije Spursa od 16-4. U pitanju su bile poslednje minute 3/4.

Pop je pokusao da zaustavi Curry-ja koristeci visinu, pa je tako u prelomnim trenucima meca, Kawhi Leonard bio zaduzen za njega. Ipak, Mark Jackson je imao vise nego odlican odgovor na takvu taktiku praveci izolaciju za Jarrett Jacka, ostavljajuci ga 1 na 1 sa Parkerom, koje je on uspeo da iskoristi, i donese neke od odlucujih poena u najkriticnijih 4 minuta po Warriorse.

Sut iz igre: Klay i Steph 20-46, ostatak Warriorsa 18-38. Dakle, ne samo da su njih dvojica uzeli daleko vise suteva od ostatak ekipe, vec su i ubacili vise nego preostalih 6 igraca zajedno. Ono sto je takodje interesantno, GSW je igrao sa samo 8 igraca u rotaciji, Klay je na klupi proveo manje od minut i po, dok je Steph presedeo manje od 5 minuta tokom citavog meca. Tu je i Barnes koji je
proveo koju sekundu manje od 40 minuta. Za razliku od njih, Pop je koristio svih 12 raspolozivih igraca.

Biti bolji od Spursa u protoku lopte, sto je nocas poslo za rukom Warriorsima, znaci pobediti ih njihovom igrom. Malo ko se moze pohvaliti s tim podatkom, narocito u AT&T Centru. Ova serija vec sad polako poprima okvire slicne onoj iz 2008. godine, i cuvenog polufinala Zapada Hornets-Spurs koje se igralo u svih sedam utakmica, i u kojem je ekipa Spursa izasla kao pobednik. Ipak, to je bio pre 5 sezona.

Zapanjujuca cinjenica da su rukiji ove sezone u ekipi Golden State Warriorsa startovali cak na 122 utakmice. Ni jedan ovogodisnji plej-of tim nema vise od 20 utakmica da je startovao sa rukijima, sto dovoljno govori o kakvom se ulogu u buducnost ovde radi, i kako uspeh moze da dodje paralelno sa stvaranjem ekipe za buduce dane.

Iako nemaju post-sezonske veterane poput Spursa, igraci Golden State Warriorsa se u plej-ofu osecaju kao riba u vodi. Sad ih ceka domaci teren, i najbucnija publika u citavoj NBA ligi. Ostaje da se vidi hoce li mi to pomoci da naprave neverovatnih 3:1 u polufinalnoj seriji Zapada, koje je malo ko ocekivao.

Oracle Arena u Oaklandu ima da prokljuca, treca utakmica ove fantastice serije se igra u noci izmedju petka i subote u 04:30. Obavezno gledajte.

[Mladen]

S obzirom da ne znam pravo mesto za postovanje jedne ovakve poruke, uradiću to ovde, pa ukoliko nije prikladno mesto, neka moderatori premeste na odgovarajuće.



Voleo bih da pričamo malo o Bostonu. Mišljenja sam da će ova ekipa doživeti veliko tumbanje letos, i na stolu je veliki broj opcija sa kakvim timom bi Boston mogao ući
u sezonu 2013-2014.

Sve je još uvek konfuzno, još uvek se ništa sa preciznošću ne zna. Možda je još uvek prerano, sezona još uvek nije gotova, mada ne sumnjam da Eindž već sada u glavi ima
viziju kakav Boston želi da vidi sledeće sezone. Da li će se odlučiti za onaj najbolniji potez i poći putem rebilda. Da li će sačuvati svoje jezgro na okupu i krenuti sa
neizmenjenim timom u poslednji, ali bukvalno poslednji pokušaj da se domognu prstena, ili će to pokušati uz par trejdova i dodataka iz slobodnih agenata.

Deni Eindž je poslednji put ove nedelje razgovarao za sportski radio WEEI o ovoj temi.

Na pitanje šta misli o budućnosti Dok Riversa i Garneta, Eindž je izjavio sledeće.

Dok je uvek nesiguran u svoju budućnost. Trenerski posao je veoma iscrpljujući. Svake godine, nakon završetka sezone, Dok se vraća kući kako bi se odmorio, napunio baterije,
a onda preispituje sebe, "da li je ovo moja strast u da li ovim želim da nastavim da se bavim?". Ja ga potpuno razumem, i zbog toga mu uvek dajemo vremena da se opusti,
razmisli o svemu, i nakon bezbroj rupa na golf terenu, dok se vrati.

Dok River je potpisao petogodišnji ugovor vredan 35 miliona dolara u sezoni 2010-211. To medjutim nije zaustavilo novinare da spekulišu o njegovom eventualnom odlasku iz Bostona
i preuzimnju nekog drugog kluba. U prvom planu su izbili Klipersi, kao i mogućnost velikog trejda na toj relaciji Garnet - Pirs za Grifina i Bledsoa. Na sve to Eindž je izjavio:

Slušajte, sve su to gluposti da nema potrebe uopšte gubiti vreme na to

Na priče da postoji trunka lošeg odnosa izmedju Eindža i Riversa, Eindž je imao da kaže :

Što se toga tiče, moraćete da pitate Doka. Ja mislim da mi imamo najboljeg trenera u ligi i uopšte nisam sit njegovog glasa. Imamo izuzetan odnos, i nemam ideja odakle dolaze
te insinuacije, a one sigurno ne dolaze sa moje strane

Što se tiče situacije oko KG-a :

Sa njim postupam na isti način kao i sa Riverson. Dam mu odredjeno vreme da se odmori i sredi svoje misli. Najverovatnije ćemo se čuti sledeće nedelje. Očekujem da će Garnet i dalje
nositi zeleni dres, kao i prošle godine. Ne mogu vam reći sa sigurnošču, ali ćemo znati u narednim nedeljama

Eindž je priznao da će prva njegova odluka što se tiče personalnih stvari krenuti sa Pirsom, koji je ušao u poslednju godinu ugovora, koja mu donosi 15.3 milion. On doduše ima
samo 5 miliona zagarantovanih u tom ugovoru i Kelti ga mogu amnestirati ukoliko im je plan da krenu sezonu bez njega.

Što se tiče Pirsa, razgovaraću s njim, s trenerom i sa Pirsovim predstavnicima i onda ćemo naći najbolje rešenje. Mnogo toga je u opticaju, ali imamo vreme do 30 juna da donesemo odluku

Pirs je bio i ostao jedan od najvećih igrača Kelta svih vremena. Volimo sve što je uradio za nas, ali na kraju, moramu uraditi ono što je najbolje za nas od ovog trenutka pa na dalje,
i mislim da Pirs ima još mnogo kvalitetne košarke koje može da pruži

O Rondu:

Rondo se oporavlja izuzetno dobro, i na osnovu informacija koje dobijamo od zdravstvenog osoblja, on će biti spreman za Trening kamp

E sad, šta se dešava, ukoliko se Boston odluči za njihovu taktiku "Run it Back" ?

Najjednostavniji način je da krenete dobropoznatim putem, da ne menjate ništa, ne bar nešto veliko, i da imate tim koji navijači godinama vole, i da sa njim pokušate da povratite tron.

Boston trenutno u rosteru ima 14 igrača. Prosta matematika kaže da Boston samo jednim pikom sa drafta popunjava svoj roster i kreće u novu sezonu. Medjutim, znajući Eindža, to
neće ostati tako. Možda i hoće, ali će GM prethodno proveriti sve moguće kombinacije menjanja tima, što trejdovima, što slobodnim agentima. E sad, kako bi roster izgledao ukoliko
bi Boston krenuo na "Run it Back" taktiku.

Prvo i osnovno, jezgro tima bi činili veterani u Pirsu, Garnetu i Teriju. Neosporno je da su to sve same zvezde, i da će uvek jedan od njih istupiti kada je potrebno, i može se poći
od te pretpostavke, ali, da li se sa sigurnošću može reći da će oni izneti sve na svojim starim ledjima? Mislim da ne. Svi ste bilo svedoci šta se desilo sa Pirsom ove godine
tokom plejofa.

E to nas dovodi do onih mladjih od kojih se očekuje mnogo toga u dolazećim godinama. Rondo, Grin, Bas, Li, Bredli, Salindžer, Kraford.

Rondo i Salindžer se vraćaju nakon težih povreda, a tu je i Grin koji je snažno završio sezonu. To su igrači na koje Boston računa za dugu budućnost i oko kojih bi sigurno mogli
da grade tim za velike domete. E sad da li je kombinacija Rondo - Pirs - Garnet- Bredli - Salindžer - Bes - Teri dovoljna za velike domete. Zavisi od vaše definijce "velikog"

Ukoliko se Boston odluči za ovu taktiku, neke igrače bi jednostavno mogli iskoristiti za trejd, a da ne uzdrmaju mnogo ekipu. Kortni Li je očajno završio sezonu, i ukoliko Boston
u Krafordu vidi dobru zamenu za mnogo manje novca, eto jednog igrača za trejd, plus što će se Bredli vratiti na svoju prirodnu poziciju nakon povratka Ronda u tim. Ukoliko Dok
misli da Salindžer može da igra čoveka u prvoj petorci, eto možda prilike da se i Bes nadje na trejd listi, a da čak Shavlik dobije veću minutažu.

Kris Vilkoks ove sezone postaje free agent. Nema sumnje da je on talentovan igrač koji kad kad može da pruži zaista dobre partije i sigurno je bolje rešenje od DJ Vajta. I ne bi bilo
iznenadjenje da bude ponovo u Bostonu. Takodje ne bi bilo začudjujuće da Džejson Kolins dobije još jedan veteranski minimum, posebno kada se uzme u obzir da je upravo Vilkoks
bio u planu za deo trejd paketa u prošloj sezoni. A možda čak tu ponovo vidimo i Barbosu, što sve zavisi od pozicije koje treba popuniti.

Postoji veliki broj opcija kako bi Boston mogao izgledati sledeće sezone. Gore navedena je jedina o kojoj možemo trenutno razgovarati, a kako se bude postepeno rešavalo pitanje
šta učiniti sa Garnetom i Pirsom, da li će amnestirati Pirsa, ili će obojica otići u neki trejd paket, neka za sada ostane ova jedina pretpsotavka "budućeg" Bostona.

Na kraju svega ovoga, ako se obazremo na komentare samog Eindža da ovakav tim nije konkurentan, pitamo se da li ima smisla uopšte primenjivati ovu taktiku ?

[Mladen]

Saga zvana Sacramento Kings



Prošlo je neko vreme, i mislilo se da se prašina konačno slegla, a onda je tornado protutnjao Kaliforniom
i odmah se vratila sva ta napetost u vazdhu. Investitor iz Sijetla, Kris Hansen podigao je svoju ponudu na neverovatnih
625 miliona dolara, ili, prevedeno u akcijama, 65% vlasništvo nad Kingsima.

Zbog čega je Hansen povećao svoju ponudu



Prosto rečeno, može mu se. Hansen i njegov partner Balmer imaju novac, mnogo novca, a novac kao što znamo ima "usta" i govori
mnoge stvari. Mada, s druge strane, ovo je i poslednje što su Hanse-Balmer mogli učiniti. NBA Komitet za relokaciju je odbio
predlog za preseljenje Kingsa u Sijetl, a isto se očekuje i od Upravnog Odbora da potvrde preporuke Komiteta.

Kakvo je skriveno značenje ove promenjene ponude?

Da li je u pitanju očajni potez Hansena? Da li je u pitanju podizanje igre na jedan veći stepen, ili nešto sasvim drugo ?
Možda ima svih elemenata u tom potezu. Ali to verovatno i zavisi iz kog ugla gledate na ovu sagu. Sakramento ovo vidi kao
očajanje da se po svaku cenu kupi i preseli klub u Sijetl. S druge strane, Sijetl ovaj potez vidi kao mušku igru njihovog
čoveka koji ne žali pare, i koji ne želi da čuje NE kao odgovor.

Može li Hansen kupiti i sačuvati Kingse u Sakramento, barem na odredjeno vreme?

U teoriji je moguće. Iz bilo kog razloga, čak se i ta teorija pojavljivala na stolu prošle nedelje. Ali kada bi tako nešto
Hansen učinio, nastala bi još gora i zamršenija situacija, i to je samo početak totalnog uništenja Sakramenta kao franšize,
a zatim selidba u drugi grad. To je upravo uradio Klej Benet, i niko ne želi da se tako jedna ružna situacija dogodi u NBA.
Ne posle 5, nego ni nikad više. Svi znamo kako se završila cela ta saga oko Sijetla, i šta je sve godinama kasnije isplivalo
na površinu. Iz upravo tog razloga, ova opcija je po meni najmanje realna.

E sad, šta bi Hansen mogao da uradi, kako bi obezbedio da će Sijetl ponovo dobiti NBA klub kroz neki odredjeni period. Pa za
početak bi možda mogao da napravi jedan rezervni dogovor sa Malufsima, i da za početak kupi odredjeni manjinski paket kluba.
20% za početak. Ovo bi i Malufsim značilo mnogo, s obzirom na krizu i koliko im novac treba brzo. Na ovaj način, Hansen bi
ulaskom u odbor vlasnika kluba automatski sprečio grupaciju iz Sakramenta da kupi i jedan jedini procenat kluba. Ovo bi na kraju
dalo Hansenu šansu da kupi većinski paket akcija kluba kroz odredjeni period, za 2 do 3 godine.

Možda sve ovo zvuči ludo, tj. siguran sam da da. Ali tu je još jedna stvar koja ne ide u korist Hansenu. Baš kao i za 65%
vlasništva, Upravni Odbor bi morao da potvrdi kupovinu i ovih 20%. Ali jedino što je ovde jasno i u šta se ne sme sumnjati
Malufsi nemaju zaišta šta da izgube u svemu ovome.

Cena preseljenja kluba

U pitanju je zaista veliki novac, ali i oko toga Hansen ne pravi pitanje. Ponudio je 115 miliona doara kako bi preselio tim.
30 miliona više od Beneta. U prevodu, to mu dodje na oko 4 miliona po vlasniku franšiza.

Kakve reakcije može izazvati ovaj potez Hansena kod NBA Komiteta za preseljenje i Upravnom Odboru?



Kada je Komitet za preseljenje rekao NE Hansenu, svi su očekivali da će on reći "ok, to bi bilo to". Medjutim, on se vratio
u igru, povećao svoju ponudu za kupovinu i preseljenje, i napravio još jedan dodatni potez za povratak franšize u Sijetlu.
Taj potez mogao bi izazvati nervozu kod Komiteta i vlasnika klubova.

S druge strane, vlasnici NBA franšiza su biznismeni, a u biznisu je svaki dolar bitan. Neki će reći da sve ovo razumeju, jer
je veliki ulog u pitanju, drugi će pak raspravljati kako sve ovo nije potrebno. Jedno je jasno, velike pare, i veliki ulog je u igri
i u takvoj situaciji, jednostavno sve je moguće.

Verovatno nije postojao bolji trenutak da se promeni ponuda oko kupovine kada je Hansen istu povećao. Sredstva su to, zemljište
je obezbedjeno, a za razliku od pre 5 godina, zvaničnici Sijetla su napravili prave političke korake kako bi se čuo odjek
košarkaške lopte u areni u Sijetlu. Ne postoje garancije da li će, i kada će se ovo desiti u budućnosti, da li će ovo biti
ekspanzija, preseljenje jedne druge franšize ili nešto sasvim treće. Hansen je došao do same ivice sa Sakramentom, i ko zna da li će
on, ili Sijetl kao grad imati ponovo jednu ovakvu priliku, da NBA karavan vrate u svoj grad, bez obzira na sve utehe.

Okrenimo se drugoj strani



Da li grupa investitora iz Sakramenta ima novca da završi ovaj posao ? Pa sigurno da imaju. Vivek Ranadive i njegova grupa investitora
imaju novca na pretek. Sve su to bogate individue. Oni su već ponudili polovinu novca potrebnu za kupovinu tima pri ceni od
525 miliona, ali su se onda pojavile priče da ista grupa investitora ima problem da skupe drugi polovinu potrebnu za kupovinu,
i da se obraćaju drugim investitorima za pomoć, šta je Vivek negirao.

E sad, ako novac zaista postoji, zbog čega nije deponovan, i zbog čega se nije završila sva ta priča oko Sakramenta ?

Postoji velika razlika u tome biti bogat, i imati novac u opticaju dovoljan da se obavi kupovina. Drugim rečima, neosporno
je bogatstvo investitora iz Sakramenta, ali je većina tog novca izražena u nekretninama, akcijama i drugim vrstama investicija.
To jednostavno nije novac. Individue koje imaju veliku neto rednost, obićno nemaju stotine miliona dolara koje leže naokolo oko njih,
a pretvaranje novca iz akcija i nekretnina u gotovi novac nije tako lako, a bogami ni brzo.

Da li bi grupa investitora iz Sakramenta mogla još ove nedelje da završi ovu sagu?

A zašto ne bi ? gde postoji volja, postoji i način, a upravo je to karakteristika ovih investitora da uvek nadju način da
ostvare ono što zcrtaju.

Kako je u stvari glasao Komitet?

Mi, obični fanovi i smrtnici smo dobili informacije da je glasanje završilo jednoglasno, 7:0 u korist Sakramenta. Medjutim,
ovih dana se pojavila priča da je ipak bilo 4:3 u korist Sakramenta, i da je jedan glas, anonimno presudio. Naravno, NBA zvaničnici
su odmah demantovali ovo, i kako ne bi. Ne žele još jedan eventualni skandal. Jedini koji znaju šta se stvarno tamo dešavalo
su oni od kojih mi sve to nikada nećemo saznati. Mada, nikad ne reci nikad.

Da li Malufsi stvarno moraju da prodaju klub?



Naravno da ne. NBA ih može nagovarati da se priklone grupi investitora iz Sarkamenta, ali ih ne mogu naterati da prodaju klub.
Mi naravno znamo da njima treba novac i da je prodaja neminovna. Onima u očaju kojima novac treba jako brzo su ujedno i veoma
nepredvidive osobe.

Ko je loš momak u celoj ovoj sagi?

Pa to zavisi koju stranu pitate. Mene, kao nekog ko bi želeo da Sijetl dobije nazad svoju franšizu, ja bih rekao Štern. Upravo
je za Sijetl, Štern najveći zlikovac u tom gradu nakon svega što se desilo sa Soniksima, i plus što radi na tome da Sakramento
ostane u svom gradu i što u potpunosti zanemara sve što Sijetl radi.

Tu je i Kristofer Hansen, jednostavno on je s druge strane zlikovac, jer želi oduzeti nešto što je ponos glavnog grada Kalifornie
ali s obzirom da sam već reko da je u pitanju čovek koji ne priznaje NE kao odgovor, on će po svemu sudeći i dalje biti persona
non grata u Sakramentu, pogotovo nakon njegove skorašnje izjave:

“Over? Did you say ‘over?’ Nothing’s over until we decide it is!

A tu su i braća Malufs. Već odavno omraženi od navijača Sakramenta. I dalje ostaju javni neprijatelj broj 1. Oni odavno teraju
neki inat navijačima i to se verovatno nikada neće promeniti i na to navijačima Kingsa jednostavno ne možete ništa zameriti. Aktivno
rade kako bi zeznuli grad po poslednji put.

Kako će se sve ovo završiti?

Da li neko u stvari može dati odgovor na ovo pitanje ? Sumnjam. Kupovina Sakramenta je jako komplikovana, i u poslednjim mesecima
smo vidjali samo zaplete i kulminacije, i nikako da dodje rasplet i kraj ovoj drami kako dolikuje jednoj pozorišnoj predstavi.
Grupa oko Hansena je ipak izgleda konačno skrenula pažnju Upravnog Odbora na sebe i zakazali su medjusobni susret pre zakazanog
razmatranja oko poslednjih napretka u ovoj sagi. Šta će se desiti od tada na dalje, videćemo.

Sve je u igri, i ne znamo stvarno u kom pravu će se kretati NBA. Može biti odluka u jednom, ili drugom pravcu, a možda se ode čak i na
prošerenje lige. Sve ova bitka se može preseliti iz soba Upravnih odbora, do sudnica takodje. I možda sve ide i u tom pravcu.

Šta treba da se desi da bi se stvar preselila na sud?

Ne verujem da će se Hansen odlučiti na soluciju da tuži NBA i stvar prebaci na sud. To je samoubistvo, i to je možda i poslednja opcija
"sve ili ništa"

Ključni u celoj ovog sagi su naravno Malufsi. Oni će na ovaj ili onaj način napustiti ovu ligu. Da li će ići po svaku cenu na opciju
da uzmu što više keša, ili će prihvatiti koju desetinu miliona manje, to je potpuno na njima. Jedna stvar je jasna, njih nije briga
da li će srušiti sve mostove iza sebe, jer se oni u tu priču više neće vraćati.

win-win situacija ?

Postoji. To je ekspanzija lige, ali je ona ujedno najmanje realna. Proćiće sigurno još par godina dok NBA ne razmatra tu opciju.
Odluka je na NBA. Moraju doneti tešku odluku i preseći ovaj Gordijev čvor. Na jednoj strani imaju grad koji je učinio mnogo toga
da sačuva svoj klub u svom gradu. S druge strane imaju veoma kvalificiranu grupu investitora koji poseduju novac i koji žele da vrate
sjaj jednoj franšizi. I negde u sredini su Malufsi. Žele da prodaju klub Sijetlu i kako izgleda ne žele dogovor sa gradskim investitorima.

Bilo kako bilo, ovo se što pre mora završiti, na ovaj ili onaj način. Jedna stvar je jasna, neko će ostati sa slomljenim srcem.

[apacrow]

FINALE ZAPADA IZ UGLA NAVIJACA SAN ANTONIO SPURSA

Ocekuje nas duel dve najjace odbrane Zapada. Tim koji prvi nametne ritam gotovo sigurno pobedjuje, i osvaja titulu na Zapadu. Uporedjujuci Spurse i Thundere, osnovna razlika je u tome sto u zavrsnici napada ekipa Gregga Popovicha ima vise opcija i raznovrsnosti, pa skoro svih pet igraca koji se nadju na terenu mogu da ubace poene, ali ono sto je mozda i bitnije od toga je fantastican protok lopte, u cemu su Spursi najbolji u NBA.

San Antonio ukoliko zeli da izadje kao pobednik mora da drzi visok tempo igre, ma koliko to bilo nekarakteristicno za njih. Ono sto je njima radila ekipa Thundera u proslogodisnjem finalu, sad oni moraju da urade ekipi Memphisa.

U prilog Spursa ide i nedostatak spoljnih sutera kod Grizzliesa, te ukoliko mogu donekle da neutralizuju Conleya, uspeh ne bi trebao biti doveden u pitanje. San Antonio je u ovom plej-ofu vec igrao protiv dva dominantna unutrasnja igraca – stariji Gasol i Howard, i veoma dobro se snasao u takvoj situaciji, pogotovo u fazi odbrane. Preuzimanja Greena i Leonarda, takodje mogu igrati znacaju ulogu, jer Memphis sa dosta losim sutem van linije za tri poena ne treba toliko da plasi. Ono sto treba da plasi je linija slobodnih bacanja, i ukoliko Spursi uspeju da smanje, pa cak i minimalizuju odlazak igraca Memphisa na liniju slobodnih bacanja, tim ce im uskratiti mozda i jedan od najbitnijih priliva poena u igri.

Kada ekipa ima samo 10 prodanih lopti po mecu, i igra gotovo pa savrsenu odbranu nema vam druge nego se adaptirati tome, ali usput i pronaci mane protivnicke ekipe. Najveca mana Memphisa je nemanje klasnicnog sutera/kos-getera, tako da Spursi trebaju naterati Grizzliese da postanu jump-shot ekipa u ovoj seriji, hteli to oni ili ne.

Dva segmenta igre u kojima Spursi moraju da pruze svoj maksimum su skok i cvrstina. Upravo ona dva segmenta kojima je Memphis dosao do finala Zapada.

Mana igre Spursa je skok igra, pogotovo u fazi napada. Iako se to tesko moze nazvati onom pravom manom, jer su Spursi izuzetno precizna suterska ekipa, pa im ofanzivni skok i nije toliko potreban. Ipak, u seriji sa Warriorsima se pokazalo koliko je taj segment igre znacajan, jer ukoliko zataji sut, a imali smo priliku da vidimo takvu situaciju, Spursi gube tlo pod nogama, pa samim tim i utakmicu.

Cvrstina u duel igri je glavna odlika ekipe iz Memphisa. San Antonio, posebno Tiago Splitter, mora biti jak u duelima pod kosem. Veliki plus za Spurse je sto Bonner i Diaw mogu dodatno da opterete dvojicu visokih igraca Memphisa, i da ih umore - kako u odbrani, tako i u napadu.

Memphis moze da pobedi u ovoj seriji jedino ako maksimalno uspore igru spustaju loptu unutra, kao i da finalni skor drze ispod 90 poena. Z-Bo i Gasol su trenutno mozda i najjaci PF/C tandem u NBA, ali ce svoju produktivnost i efikasnost morati potvrditi i protiv dvojca iz Alamo City-ja Duncana i Splittera.

SUT EKIPE MEMPHISA U PLAY-OFFU 2013

San Antonio gotovo sigurno dobija ovu seriju jer mogu da igraju jednako dobro u bilo kom tempu. Spursi se mogu nadigravati sa Grizzliesima, pogotovo sa igrom na poziciji posta, ali su isuvise iskusna i odlicno vodjena ekipa da bi radili tako nesto, vec ce gurati loptu sto brze mogu i terati Memphis da ih juri po citavom terenu, sireci im odbranu sto je to vise moguce, posebno sutevima iz kornera, a zatim i napadanjem samog reketa iz driblinga sa Parkerom i Ginobilijem.

San Antonio je u prosloj seriji sa Golden Stateom pokazao da moze igrati i na visok rezultat (129-127), ali isto tako i na nizak (94-82), dakle jednako dobro igraju small/fast kao i big/slow, dok Grizzlies efikasno mogu igrati samo big/slow.

SUT EKIPE SAN ANTONIO SPURSA U PLAY-OFFU 2013

Ukoliko Parker i Ginobili krenu u napad reketa, stvarajuci spoljne pozicije za tri poena Greenu i Leonardu, onda ce Memphis imati strasno puno problema u stizanju tog rezultata, pa sve i da Z-Bo i Gasol izdominiraju nad Duncanom i Splitterom. Ipak, sve su sanse da necemo gledati bas neku preteranu dominaciju visokog dvojca Grizzliesa nad dvojcem Spursa.

Memphis ce imati velikih poteskoca da ubaci vise od 90 poena po utakmici tokom ove serije. Protiv Oklahome su imali 93.6 ppg, sto je svakako znak kakav ce ritam zeleti da nametnu i u finalu Zapada. Ono sto ide u prilog Spursima za razliku od Oklahome je da imaju raznovrsnost u napadu, ali i takodje znatno bolju odbranu, te ce moci sasvim pristojno da pariraju odbrani Memphisa koja slovi za jednu od najboljih u ligi.

Dakle, moze li Memphis dobiti ovu seriju? Naravno da moze, ali samo pod uslovom da finalni rezultati utakmica budu oko 80-75, da dvojac Z-Bo/Gasol bude na 25-12 i 18-10, kao i da odbrana Memphisa u potpunosti zaustavi Parkera i Ginobilija, te spreci njihove passove ka spoljnim suterima Spursa. To je prakticno jedini nacin. A da li je i moguc, proceniti sami. Ipak, ocekivanja su da finalni rezultati utakmica budu oko 95-90 pa navise, sto svakako vise odgovara Spursima, jer ne vidim nacin na koji Memphis moze da ubaci vise od 95 poena cetiri puta u ovoj seriji.

Prognoza: Spursi u 6.

[Rondo9]

HILL - LEONARD TRADE:

DVE GODINE KASNIJE

Jun, 2011. Vecina timova lige je zavrsila svoju sezonu i pocela da planira gradjenje ekipe za sledecu godinu preko drafta i offseasona. Tokom rane faze drafta 2011. Dennis Lindsey (bivsi asistent generalnog menadzera San Antonio Spursa) i David Morway (bivsi generalni menadzer Indiana Pacersa) su kovali nekakav plan. Negde oko 11. pika, resili su da je vreme da predju na razgovor telefonom. Spursi su se vec dogovorili da posalju Georgea Hilla u Indianu za 15. pik na draftu, ali samo ako bi odredjeni igrac ili igraci bili slobodni u to vreme. Oba tima su se bojala da ce trade propasti u vreme kada dodje red na Utah-u da izabere svog, 12. pika. Pacersi cak nisu ni znali kog igraca Spursi zele.

Pacersi su pokazali interesovanje za Hilla prakticno od momenta kada je bio draftovan 2008. od strane Spursa. 2010. su cak bili blizu da trade-uju svoj 10. pik na draftu za njega, ali su odustali kada se igrac kojeg su zeleli nasao slobodan u tom momentu - Paul George. Ipak, godinu dana kasnije, Pacersi su smatrali da ce Hill biti savrseni plej za Frank Vogelov novi inside-out sistem, pogotovo jer su bili gotovo sigurni da ce dovesti legitimnog krilnog centra za sledecu sezonu.

Ali Morway je bio skeptican kada je draft poceo. Spursi su se vec dogovorili sa timovima koji su imali bolje pikove na draftu za trade koji ce poslati Hilla u tu ekipu za njihovog pika. Do tih trade-ova ipak nije doslo jer su timovi dobili priliku da draftuju igrace koje su zeleli od samog starta. To je znacilo da se broj opcija San Antonia znacajno smanjio do trenutka kada su Lindsey i Morway stupili u kontakt.

Ostali timovi su se pribojavali da ce Spursi odustati od trade-a u poslednjem trenutku. Hill je bio sa njima od pocetka i od njega su napravili iznad-prosecnog, two-way combo beka. Ugovor bi mu isticao po zavrsetku sledece sezone i Spursi su ocekivali da ce biti potrebno 7-9 miliona godisnje da ga sacuvaju, a takodje su znali da ce im to biti previse.

Kada je Utah iskoristila svoj 12. pik na Aleca Burksa, Lindsey je rekao Morwayu: "We're still alive." Isto se desilo kada su Sunsi i Rocketsi uzeli bracu Morris sa 13. i 14. pozicije i timovi su bili u poslu. San Antoniu je ipak tesko pao odlazak Hilla tako da su u poslednjem trenutku zatrazili prava na Erazema Lorbeka i 42. pik. Pacersi su znali da San Antonio zeli oba pojacanja, ali su mislili da ce jedan biti dovoljan. Pogresili su, ali su se konsolidovali i odlucili da ipak progutaju ponos i prihvate ponudu.

Postojao je samo jedan problem. Indiana je zelela Kawhi Leonarda. Projektovali su ga oko 5. pozicije i cinjenica da ga niko nije pokupio sve do sredine prve runde ih je naterala da dobro razmisle o otkazivanju trade-a za Hilla i draftovanja Leonarda. Ono sto je presudilo su bila dva krilna igraca u sastavu Indiane - Paul George i Danny Granger. Pacersi su odlucili da im je nepotreban jos jedan SF, pa su bacili kocku i prihvatili trade.

Nekoliko momenata kasnije, Leonard je bio draftovan od strane Pacersa. Mladi Kawhi je ponosno ustao, stavio kacket Pacersa na glavu i rukovao se sa Davidom Sternom. Nije imao pojma da je bio trade-ovan. U isto to vreme, Gregg Popovich je uzeo telefon u ruke. Hteo je sam da saopsti vesti Hillu (koga i dalje zove "Georgie"). GM Spursa, RC Buford je rekao da nikada nije video takvog Popa.

Dve godine kasnije, Hill i Leonard igraju vaznu ulogu za svoje timove koji su dogurali da same zavrsnice Playoffa. U tom slucaju, mnogi bi ovaj trade nazvali win-win situacijom, ali da li je zaista tako ? Ne bih se slozio, a uskoro cu i objasniti zasto.

George Hill se uklopio u Indianin sistem tacno onako kako su Pacersi zamislili. Hillov glavni zadatak u napadu je da prosledi loptu do Hibberta i Westa na postu. U najboljem slucaju, protivnici bi zatim udvojili Hibberta ili Westa, a nakon toga bi oni poslali povratni pas Hillu koji bi pogodio trojku. Situacija koju smo cesto vidjali ove sezone, pogotovo protiv undersized ekipa.

Na drugoj strani parketa, Hillova visina mu daje prednost u odnosu na protivnike. Upravo ta visina mu omogucuje da brani i bekove. Pacersi su mu u ovom Playoffu dali zadatak da trci oko blokova za Kyle Korverom i Ray Allenom, zadatak koji je donekle ispunio.

Sada dolazimo do onog dela u kojem cu objasniti zasto je San Antonio bolje prosao u ovom trade-u. Naime, Leonard je vec sada veoma dobar NBA igrac koji ce u naredne 2 sezone zaraditi 11 miliona dolara manje od Hilla. Skoro preko noci je postao pouzdan suter za 3 poena prateci plan koji su mu zadali treneri nakon sto je postao clan Spursa.

Chad Forcier i Chip Engelland (pomocni treneri Spursa) su imali samo nekoliko dana izmedju drafta i pocetka lockouta da treniraju sa Leonardom. To vreme su iskoristili tako sto su ispravili Leonardovu mehaniku suta. Kawhi je zatim proveo sledecih 5 meseci radeci na sutu, a rezultati su dosli vec u prvoj sezoni.

Sutirao je 47% na 49 pokusaja iz kornera kao rookie, a ove sezone je pogodio 121 trojku iz iste pozicije (43%). Pokazao je i vecu kreativnost i raznovrsnost u napadu. Kada mu se protivnici previse priblize, sposoban je da ih prodje driblingom i direktno napadne kos ili pogodi floater preko help defendera.

Pokazao je i naznake post igre ove sezone, pogadjajuci 19-27 suteva iz ovih situacija. Istina je da je vecina tih suteva pogodjena u mismatchevima protiv manjih protivnika, ali Leonard vec sada ima 2 prilicno dobra poteza na postu - desni polu-horog i midrange turnaround koji moze da sutira preko oba ramena.

Ali u sustini, Spursi su Leonarda doveli zbog njegove odbrane. Richard Jefferson je pre toga pocinjao na krilu i jasno je da Oklahoma sa Durantom ili Miami sa LeBronom ima mismatch na ovoj poziciji. Spursi su smatrali da ce Leonard biti odgovor na njihove probleme, ali je pitanje bilo da li ce Kawhi postati odgovor pre nego sto godine pocnu previse da uticu na Duncana, Parkera i Ginobilia.

Nemojte se zavarati, Leonard nije savrsen defender. Desava mu se da okrene ledja igracu bez lopte dopustajuci mu da pobegne i nadje prostor za otvoren sut, kao sto je Klay Thompson radio u ovogodisnjem Playoffu. Pametni igraci ce iskoristiti ovu manu za backdoor utrcavanja, povremeno ce ga uhvatiti da previse pomaze u reketu, a tu i tamo ce promasiti po koju rotaciju.

A sada na vrline u odbrani. Leonard vec sada zna kojim suterima treba da posveti posebnu paznju, a kojima da dozvoli malo vise prostora (vrlo teska stvar za mladog igraca). Rad nogu i tajming su mu gotovo savrseni, kao i osecaj za igru. Zahvaljujuci sposobnosti da isprati igraca oko blokova je dobio zadatak da cuva Mike Conleya u kljucnim momentima utakmice broj 3 protiv Memphis Grizzliesa.

Da ne bih duzio previse, poenta je da je tesko zamisliti Spurse u borbi za petu titulu u Duncanovoj eri bez Leonarda i da je plafon San Antonia mnogo veci sa Leonardom nego sa Hillom. I upravo je to najveci razlog zasto je San Antonio bolje prosao u ovom trade-u.

Ne kazem da Indiana nije dobro prosla, ali da su izvukli deblji kraj - jesu. Petorka Collison-George-Leonard-West-Hibbert svakako ima vise potencijala i mislim da su gori matchup po Heat od trenutne postave Pacersa.

Jos jedna stvar koju ne treba zaboraviti je cinjenica da Hill ima petogodisnji ugovor vredan 40 miliona dolara, i za sada se pokazao dostojan takvog novca, ali on vec ima 27 godina, dok Leonard tek u junu puni 22 i ostale su mu jos 2 godine na rookie ugovoru.

Suma sumarum, vrlo je moguce da se nijedna od ove 2 ekipe ne bi nasla u finalu konferencije da nije bilo ovog trade-a, a cinjenica je da je, 2 godine kasnije, trade-om postignuto mnogo vise nego famoznim Rudy Gay deal-om koji je dobio i i dalje dobija daleko vise paznje.

[apacrow]

Sedma utakmica serije Majami - Indijana:
Kljucni trenutak „Velike trojke“

O karijeri jednog igraca, ili eri jednog tima, ne mozemo suditi na osnovu jedne utakmice, ali ipak postoje odredjene utakmice koje su vaznije i od citavih sezona. Bas poput legendarne predstave LeBron Jamesa u proslogodisnjem plej-ofu protiv Indijane, kada je zabezelio neverovatnih 40 poena, 18 skokova i devet asistencija, koja ce ostati upamcena kao jedan od prelomnih momenata u njegovoj karijeri, tako ce i utakmica broj sedam ovogodisnje finalne serije Istoka protiv Indijane biti jedan od veoma znacajnih momenata u karijeri LeBrona, pogotovo kao igraca koji treba da preuzme odgovornost kad je najpotrebnije. Pobeda u toj utakmici nece automatski katapultirati Jamesa na neki novi nivo, kao sto ni poraz nece baciti senku na njegove dosadasnje individualne rezultate, ali ce svakako biti jedan od kljucnih trenutaka u NBA istoriji. Majami Heat pobedom u sedmoj utakmici finalne serije Istoka moze utabati stazu ka drugoj uzastopnoj NBA tituli, ali isto tako mozemo biti svesni cinjenice da je „Velika trojka“ iz Majamija u padu kvaliteta, iako LeBron James jos uvek individualno strahovito napreduje, u cemu svedoce i njegovi rezultati ove sezone.

Pacersi su produzili seriju finala Istoka do sedme utakmice slomivsi ekipu Heata - bukvalno i figurativno. Uspeli su ih nadskakati sa gotovo neverovatnim skorom 53-33. Slican skor je bio i u poenima iz reketa 44-22. Nakon vise-manje izjednacenog prvog poluvremena, u kojem verovatno nikom nije bilo jasno kako Heat drzi rezultatski prikljucak, usledila je treca cetvrtina u kojoj su Pacersi samleli Heat rezultatom 29:15. U toj cetvrtini utakmica je podsecala kao da igraju petlici protiv kadeta. Majami je delovao potpuno nemocno, slomljeno, i gotovo fizicki neravnopravno u odnosu na Indijanu. Nakon utakmice Charles Barkley je izneo odlicno misljenje: „Visoki igraci Majamija nece porasti preko noci, niti ce im igra strahovito napredovati, tako da Heat treba kreirati dovoljno poena sa drugih pozicija, i na taj nacin prevazidje unutrasnju dominaciju Roy Hibberta (24 poena, 11 skokova) i David Westa (11 poena, 14 skokova, i cetiri asistencije), ipak ostaje da se vidi da li ce i to biti dovoljno.“

Da su Pacersi savrseno ukomponovana ekipa da dobiju Heat smo znali i pre pocetka ove serije, ali opet vecina nas je ocekivala da ce Majami zavrsiti seriju u najvise sest utakmica. Na to smo se oslanjani vodeci se pre svega cinjenicom da LeBron uvek moze bolje i vise (ma koliko to zvucalo nemoguce), kao i da Pacersi nemaju dovoljno mentalne snage da ispostuju game plan tokom citave serije. Pacersi su tokom ove serije pokazi odredjene amplitude, narocito u odnosu prema igri, ali ono sto niko nije ocekivao je da LeBron bude prepusten samom sebi u nameri da odvede svoj tim u finale NBA, bas poput njegovih dana u Clevelandu. Igraci Majamija su u ovu seriju usli kao izuzetni favoriti, i kao takvi sigurno da nisu nimalo srecni sto moraju igrati sedmu utakmicu. Indijana ne samo sto je produzila seriju, i time unela dodatnu nervozu igracima Majamija, vec je tokom citave serije pokazala da konzistentno moze iskoristavati odredjene matchup prednosti kako bi ponistila individualnu briljantnost LeBron Jamesa.

James je pruzio sasvim solidnu partiju u sestoj utakmici ove serije sa 29 poena, sedam skokova i sest asistenicija, ali nije preuzeo konce u svoje ruke u momentima kada se lomila utakmica kao sto je to uradio u petoj utakmici. Paul George mu je, s druge strane, odlicno parirao sa 28 poena, osam skokova i pet asistencija, i ukoliko George bude u mogunosti da to uradi i u odlucujucoj utakmici ove serije, onda ne samo da je prednost na strani Indijane, vec je to i potvrda da nam je ovaj plej-of podario novog superstara lige u vidu Paul Georgea.

Dwayne Wade i Chris Bosh su zajedno ubacili 15 poena, sa sutem 4-19, sto je ujedno i njihov najnizi zajednicki ucinak od stvaranja “Velike trojke”. Taktika u kojoj Bosh igra van pozicije centra je davala rezultate do sada, ali u situaciji kada nasuprot sebe ima fizicki jace igrace Bosh se maksimalno opterecuje u fazi odbrane, dok se fazi napada njegov potencijal potpuno pogresno koristi. Tako ga cesce vidjamo van linije za tri poena, umesto da koristi svoju pokretljivost i napada kos. Svakako se od Bosha ocekuje vise, ali pre svega strucni stab Majamija mora kreirati napade za njega, kako bi iskoristi njegov pun potencijal, cak i pri ovakvom matchupu.

S druge strane, fascinantno je gledati igru Dwyane Wade-a bez eksplozivnih skokova koji su krasili citavu njegovu karijeru. Cini se da nikad nije bio nizi, verovatno iz cinjenice da provodi vise vremena prikovan uz parket, a ne u skoku sa igracima puno visljim od njega. U seriji sa Indijanom izgleda kao prosecan igrac, sto je zaista porazavajuce buduci da govorimo o igracu koji je obelezio jednu eru u NBA. Nisam siguran da li je problem u trenutnoj povredi, ili se pak radi o godini proizvodnje, ali jedno je sigurno - ne gledamo igraca na koga smo navikli. Wade je svoju prednost u odnosu na ostale igrace u NBA gradio uglavnom na atleticizmu, pa je tako bio u mogucnosti da nadskace i nadjaca gotovo svakog. Wade zasluzuje pohvale sto i pored svih problema pokusava da pomogne ekipi, ali upravo ti problemi nam otkrivaju inherentna ogranicenja koja su oduvek postojala u njegovoj igri, ali su bila vesto zamaskirana neverovatnim atletskim sposobnostima.

Nakon LeBronove cuvene "odluke" znalo se da ce Heat biti visegodisnji contender, ali sam i tad izrazio odredjenu dozu skepse prema trvdnjama kako ce Heat uspeti da se svake sezone domogne naslova. Ocekivao sam da ce Wade biti u padu, jer je to bilo neminovno s obzirom na igracko trosenje koje je njegovo telo trpelo, kao i da ce Heat imati probleme pri nadoknadi visine i dubine upravo zbog formiranja „Velike trojke“. Obe te stavke su dosle do izrazaja u ovogodisnjoj seriji sa Indijanom, a mogle bi biti odlucujuce u utakmici broj sedam, cak i da James eksplodira (sto svi ocekujemo). Ukoliko dvojac Wade-Bosh bude u minus fazi, a niko drugi od igraca Majamija ne iskoci (narocito sa linije za tri poena), moze se desiti da cak ni Lebronovih 40 poena ne bude dovoljno da se vidi jos jedno NBA finale.

Pored svega toga, cinjenica je da je Heat vec osvojio jedan naslov u eri „Velike trojke“, kao i da su na samo pet pobeda do drugog prstena. Na domacem terenu, pojacani Chris Andersenom, Majami je svakako favorit. Nema sumnje da ce sporedni igraci Heata pruziti znatno bolju partiju nego u sestoj utakmici serije, dok se, s druge strane, ocekuje blagi igracki pad Hilla i Stephensona, narocito u odnosu na proslu utakmicu. Sa svim tim razlozima, plus sto ce James sigurno dati 110% sebe, Majami se cini kao logican izbor za pobednika, ali ukoliko Pacersi ostanu mentalno fokusirani, budu dosledni u izvrsenju game plana do savrsentva, pobednik moze biti upitan sve do poslednjih sekundi ovog meca. Jedno je sigurno, igraci Heata nece narasti preko noci, prednost u reketu ce biti na strani Pacersa, te ukoliko sut Heata spolja zataji, Pacersi su izvesni ucesnici velikog finala.

[Reise]

Portland Trail Blazers

Prosla sezona. Ocekivanja za novu sezonu. Slobodni agenti. Draft.

Prosla sezona je bila mnogo izazovna za Blazersa. Novi GM, novi trener i mnogo novih igraca. Cak 5 rukija je bilo u timu prosle sezone, sto znaci da je ekipa mlada i da im treba prostora za napredak
Novi GM se nije trudio proslo ljeto oko dovodjenja slobodnih agenata u redove Blazersa jer se mislilo da Portland nema kvalitet za play-off. Draft je odradio na najbolji moguci nacin.
Novi trener je znacio i mijenjanje igre i mnogi su morali da se prilagodjavaju.
Blazersi su i ove godine u 'lutriji' zavrsivsi sezonu sa skorom 33-45. Skor u ovoj situaciji moze da zavara jer su Blazersi igrali odlicno i bili su u trci za play-off tokom cijele sezone. Blazersi su se trudili da igraju brze i svojim stilom igre su bili jedan od timova cije su se utakmice mogle pratiti sa uzivanjem. Igrali su mnogo neizvjesnih zavrsnica. U vrhu su po utakmicama koje su se zavrsavili sa jednim ili dva posjeda ili one koje su bile rjesavane u zadnjoj minuti.



Jedan od igraca koji morao da mijenja igru je i najveca zvijezda ovog tima, Lamarcus Aldridge. Kod Nate McMillana je igrao mnogo izolacija na postu i uglavnom su to bili spori napadi. Kod novog trenera, Terry Stottsa, je morao da igra mnogo brze. Napadi su se zavrsavali uglavno 15 do 10 sekundi do kraja napada. Stotts je bio asistent Ricka Carlislea u Dallasu i bio je ofanzivni koordinator. U takvom sistemu Aldridge je bio prisiljen da uzima mnogo vise skok suteva, a mnogo manje je igrao na postu. Na pocetak sezone je mnogo sutirao sa mid-rangea i bio je neefikasan. Na pola sezone je bio igrac sa najvise sutnutih skok suteva sa mid-rangea. Kako je sezona odmicala mnogo vise se spustao na post i uzimao je mnogo kvalitetnije skok suteve i naravno bio je mnogo produktivniji i zavrsio je u top10 skorera lige. Aldridge je 'inside-out' prijetnja i protivnik mora da obraca mnogo paznje na njega jer ima vrlo raznovrsnu igru u napadu i vrlo cesto salju dvojicu na njega sto otvara prostor za sutere Blazersa. Majstor je u igri 2 na 2. Aldridge je dobar asistent takodje. Prosle sezone se privukao na sistem i sigurno ce odigrati jos bolje ove sezone. U defanzivi je uvijek na pravom mjestu i kad on ne igra odbrana Blazersa je ocajna i prima veliki broj poena iz reketa. Respektabilan je i u odbrani 1 na 1 i takodje je u stanju da isprati igraca sa perimetra. Statisticki i nema neke brojke sto se odbrane tice, ali statistika za da zavara. Ispod kosa mijenja putanju lopte jer ima dugacak raspon ruku. Za svoju visinu ima i odlicne kretnje i mozemo ga vidjeti cesto kako zavrsava kontre. Versatilnost ga krasi kao i mnoge igrace Blazersa.

Za Lillarda su posle treninga koji je odradio prije drafta rekli da je odradio najbolji trening prije drafta poslije Kevina Duranta. Durant nije zavrsio u Blazersima ni posle toga, ali za Lillarda nisu mogli omanuti. Lillard je takodje morao da se privikava na novi sistem, a i na novi zivot. Ne pamtim da je neki igrac ovako spreman usao u sezonu, a da je ruki. Ta spremnost mu je donijela ROY nagradu, a i najvise odigranih minuta u regularnom dijelu prosle sezone. Njegov zastitni znak je sut, ima unlimited range. Dokazao je da je i odlican dodavac, pasovi su mu uglavnom precizni i idu u grudi, a to je ono sto suteri najvise vole. Najslabija strana igre mu je odbrana. Ovu predsezonu radi sa jednim od najboljih defanzivaca na perimetru u istoriji NBA lige, Gary Paytonom. Lillard je ocigledno gladan uspjeha i radi na tome da postane jos bolji. Sledeca sezona ce biti jos jedan test za njega i mora da dokaze da prosla sezona nije bila slucajnost.

Navijaci su konacno docekali i vjecitog talenta Blazersa, Nicolasa Batuma, da pokaze svoj raskosni talenat. Batum je najvise profitirao dolaskom novog trenera. Batum se zalio na pocetku prosle sezone kad je potpisivao ugovor da ne dobija previse dodira sa loptom i da kampuju previse na liniji za tri poena. Batum je dobio sto je trazio, i mora se reci iskoristio to. Najbolja stvar u prosloj sezoni su bili P&R pasovi, to je bilo pravo iznenadjenje jer svih prethodnih sezona koje je odigrao to nismo gledali. Batum je odlican atleta i vazi za dobrog defanzivca, iako ima problema sa jacim igracima od sebe, jace igrace uzima Matthews. Ako bi Lillard imao problema sa nekim jacim igracima na svojoj poziciji, Batum bi bio taj koji bi preuzeo tog igraca. Batum ima mekanu ruku i cudim se kako nema vece procente na sutu za tri poena, mozda su i problemi sa rucnim zglobom bili krivi za to.
Matthews je operisao lakat nesuterske ruke koji ga je mucio cijele sezone, nije nista ozbiljno. Matthews je mnogo pametan igrac koji igra srcem i daje mozda i vise nego sto su njegove mogucnosti. Iako manji od Batuma, Matthews uzima bolje i jace igrace za cuvanje uglavnom zbog svoje gradje. Ima 100 kg, sto je za beka malo previse. Nema dobre lateralne kretnje, ali nadoknadice to svojom borbenoscu. Ima i on odlicnu sezonu iza sebe, uglavnom zbog odbrane i mogucnosti da pogadja trojke. Prosla sezone je bila malo teza za Matthewsa jer mora odigrati vise minuta nego sto je inace dobijao i zaradio je prvu povreda od ulaska u ligu i propustio nekoliko mecava. Izgubio je status Iron Mana. Stvar na kojoj bi Matthews trebao proraditi je kontrola lopte jer kako on gubi lopte je smijesno malo. Isto ko da malom djetetu bjezi lopta.

Hickson vjerovatno napusta Blazerse. Imao je najbolju sezonu u svojoj karijeri i bio mu je pun pogodak zato sto je ostao i uzeo manje para jer po svemu sudeci ce dobiti vise para ove sezone. Igra sa mnogo energije i to je ono zbog cega je zaradio double-double tokom citave sezone. Cak je i ubacio igru na postu u svom skromnom napadackom repertoaru. Vise je dobar statisticki nego sto to pokazuje na parketu. Ocajan defanzivac, ne moze da brani post, niti P&R. Ali mislim da to nece biti problem da mu neki tim da 8M po sezoni.



Klupa je bila ubjedljivo najgora u cijeloj ligi. Imali su citavih 18 poena po mecu. Pretposljednja Indiana je imala 24. Mada nije bilo ni realno ocekivati mnogo od njih jer su klupu uglavnom cinili rukiji i istroseni igraci. Ali ima igraca koji mogu da posluze i ove sezone. Npr Victor Claver. Moze da brani tri pozicije, ali mora da popravi procente suta. Moze da posluzu u small-ball petorci. Meyers Leonard je projekat i od njega se ne moze ocekivati nista veliko ni ove sezone. Volio bih da dobije vecu minutazu, ali tesko. Dobro sutira sa mid-rangea, ali mora popraviti igru ledjima. Mora i defanzivu da popravi, uopste nema instinkte i nije dobar bloker iako ima oko 215 cm.

Kojeg slobodnog agenta dovesti? Centar, skorer, ball handler ili combo forward?
Blazersi imaju 13M da daju ove sezone na slobodne agente. Na centru se ponudio Jermaine O'Neal sam i rekao je da bi volio da se vrati u Portland jer imaju dobru situaciju sa Lillardom i Aldridgeom. Pekovic i Splitter bi takodje mogli doci, ali za njih bi trebalo dati bar 10M i to bi totalno iscijedilo salary cap i mogucnost dovodjenja jos nekih igraca. Njih dvoje bi cinili odlican par sa Aldridgeom u backcourt, Aldridge je posebno naglasio da bi zelio da igra sa pravim centrom koji ima dobre defanzivne karakteristike i koji moze i u napadu biti od koristi. Portland ne moze da privuce jace igrace jer se nalazi na vrlo losem polozaju i to je grad u kojem iskljucivo igras kosarku i nema nekog provoda, uz to i najvise putuju od svih timova u NBA. Dolaskom Maynora putem trejda na pola sezone Lillard je dobio vise prostora da se krece u napadu i igra bez lopte i vise odmora. Lillard je mnogo profitirao sa Maynorom i svoje najbolje partije je pruzao upravo dolaskom Maynora. Portland mora klupu pojacati nekim skorerom. JJ Reddick je slobodan, ali bi trebalo bar 8M izdvojiti. JJ bi bio idealan za ovaj tim i mislim da bi se odmah uklopio jer mu stil igre Blazersa odgovara. Combo-forwarda je malo malo teze naci medju slobodnim agentima ove sezone. Blazersima je najefektivnija petorka bila sa Lillardom, Wesom, Batumom, Babbitom na cetvorci i Aldridgeom. Ta petorka je uglavnom igrala kada se stizao rezultat, a boljeg igraca od Babbita sigurno ima i moguce ga je dovesti.



Na draftu je sve moguce. Gazda Blazersa voli draft i Portland uglavnom pravi trejdove ili rokade tokom noci drafta. Mislim da bi trebalo ocekivati da Blazersi budu aktivni i ovaj draft. Ben McLemore i Anthony Bennet polako padaju na mock draft-ovima analiticara, cak je moguce da dodju do 10 mjesta neki od ove dvojice, a vaze za najtalentovanije igrace u ovom draftu uz Muhammada koji ce vjerovatno biti dostupan kad Blazersi budu birali. Cini se da su Blazersi u dobroj poziciji na draftu. Najvjerovatniji pick ce biti CJ McCullum ili Kentavious Caldwell-Pope. Blazersi na draftu uglavnom biraju iskusnije igrace i igrace koji imaju karakter i koji ne prave probleme. McCullum spada u njih, a on takodje i posjeduje sto Blazersima treba. Moze da napuni protivnicke mreze i moze da posluzi kao ball handler, odbrana mu i nije jaca strana. KCP ima unlimited range i dobru defanzivu. Moguce je da Blazersi i centra izaberu, Steven Adams i Gobert su dobri defanzivni centri, a Blazersima to i fali. Steven Adams je u blagoj prednosti jer donisi vise od Goberta kojem je potrebno jos snage da bi se izborio na postu.

Zapad je svake godine sve jaci, pa je i trka za play-off zanimljiva. Blazersi ciljaju play-off, ali to ce biti mnogo tesko ostvariti. Mada uz dobar offseason ce mozda i biti moguce.

[Licke]

Minnesota Timberwolves

Rekapitulacija prosle sezone, planovi za offseason i ocekivanja za sledecu sezonu.

Pocetak prosle sezone je delovao mnogo cudno. Prvo se napokon cinilo da Kahn zna sta radi kada je trejdovao 18. pik za Budinger-a(igraca koji savrseno poznaje Adelmanov sistem), pustio Beasly-a da ode, amnestirao Darka i trejdovao Johnsona(cisto da vise ne gledamo kako ne zna da sutira i nema kontrolu lopte), trejdovao Ellington-a za Chunningham-a(Ellington jeste dobar suter, a toga nam je manjkalo ove sezone, ali energija koju Chunningham donosi sa klupe je prosto neverovatna) i dovodjenjem Alexey Shved-a za 3 miliona po sezoni. Naravno to nije dugo trajalo posto je onda nastavio sa svojim low risk/high reward glupostima. Prvo je dogovorio dvogodisnji ugovor sa Bradon Roy-em koji je nekad bio strasan igrac ali koji vise nema kolena. Odigrao je prvih 5 utakmica u kojima koliko god da je on izgledao lose na terenu mi smo delovali bolje dok je on bio tu. Mislio sam ok, tu je da pomogne kad moze, koliko moze. Ne mora da igra svaku utakmicu, 5 milliona je previse za to sto ce doneti ali ajde nije ni preterano puno para a i zasticen je ugovor. Kada je izasla informacija da Roy ide na novu operaciju znalo se da je to definitivan kraj jedne sjajne i prekratke karijere i da smo mi, naravno, opet napravili glupost. Drugi igrac sa kojim se Kahn kockao je Kirilenko, ali se ta kocka se isplatila. Mozda 10 miliona po sezoni deluje previse ali ono sto Kirilenko donosi ovom timu malo drgih igraca moze da uradi. Neverovatno dobro cita igru i u napadu a posebno u odbrani i uvek radi na terenu ono sto je potrebno ekipi skace, dodaje, poentira brani igrace i na perimetru i na postu ma bukvalno sve za sta oseti da je potrebno ekipi a osecaj ga retko vara. Opet to je Kirilenko i od njega se ne moze ocekivati da odigra punu nba sezonu. Ove godine je odigrao 64 utakmice zbog raznih sitnih povreda ali bi mu opet ja bez razmisljanja dao 10 miliona za jos jednu sezonu toga. Nakon svih ovih Kahn-ovih poteza sve je bilo spremno za najoptimisticniju sezonu fransize od ere Garnett-a. Pa sad naravno posto su ovo Wolves-i i ne moze da bude normalno Kevin Love je slomio ruku dok je radio sklekove mesec dana pred pocetak sezone i pokvario sve.



Pocela je sezona borbe za Wolves-e bez Rubio-a koji se oporavljao od povrede ACL-a i bez Love-a zbog gore pomenutog razloga. Pocela je jako dobro uz pomoc odlicnih Pekovica i Kirilenka i generalno svih ostalih koji su se odlicno uklopili u igru bez dve najvece zvezde. Malo laksi raspored i dobra igra dovela je do toga da izgledamo dosta mocno. Brzo se sve to srusilo i to na najgori moguci nacin. Povredama . Samo su se nizale teske povrede prvo Budinger pokida meniskus(4 meseca pause), pa Lee osteti hrskavicu u kolenu i kuk(gotova sezona), pa Josh Howard(koji je doveden kao zamena za Budingera) ponovo pokida ACL(kraj sezone), Kevin Love polomi istu, sutersku, ruku posle samo 18 utakmica(gotova sezona) ako na to dodamo nekoliko manjih povreda Kirilenka i Pekovica, 25 utakmica bez Rubio-a, odsustvo Adelman-a zbog bolesti supruge i celu sezonu bez Roy-a dolazimo do sledeceg. Skoro cela sezona je odigrana bez dovoljno igraca da se popuni klupa, planirana prva postava Rubio-Roy-Kirilenko-Love-Pekovic nije odigrala nijedan minut zajedno, da su celu sezonu role player-i igrali glavnu ulogu. U sred svega toga Love uadri na fransizu i Kahna, nije rekao nista pogresno ali nije bilo vreme za to. Jedna od retkih pozitivnih stvari ove sezone je bio Rubio. Ogromna ljubav prema igri koju je prikazao posle povrede kada je jedva cekao da istrci na teren, potpuni oporavak posle veoma gadne povrede, prvi triple-double u karijeri i uloga lidera koju je preuzeo u odsustvu Love-a. Na kraju kad se sve sagleda sezona i nije bila toliko losa ako se uzmu u obzir povrede kljucih igraca. Ovo je jedina sezona bez Garnett-a u kojoj su Wolves-i ostvarili 30 pobeda.

Individualno Pekovic je imao odlicnu sezonu i pokazao da mu je mesto medju najboljim centrima u najjacoj ligi na svetu. Jos vise je popravio igru pod kosem i dodatno je razvio igru levom rukom na cemu ce sigurno jos raditi, smrsao je u predsezoni ali je nabio vise misica sto ga cini jos jacim a i brzim pri lateralnim kretnjama u odbrani. Stvarno se nekad zapitam kako je izdrzao u onakvom ritmu bez neke ozbiljnije povrede. Zbog neigranja Love-a i jos dosta drugih igraca igra Wolves-a je bila svedena na jednostavam PnR skoro celu sezonu sa Pekovicem u glavnoj ulozi. Neretko su se desavale utakmice u kojima se 40+ min skoro svaki napad igra PnR sa njim. Mislim da je to bio glavni razlog raznim sitnim povredama koje je imao ove sezone, jednostavno premor i konstantan kontakt sa protivnickim igracima je morao da dovede do toga koliko god on bio fizicki dominantan. O Kirilenku sam vec pisao jednostavno nas glue guy cele sezone. Rubio pokazao i znake napredka sto se tice mehanike suta ali nekako je delovalo da koristi novu mehaniku samo kad se seti a cesce ispali sut po starom. Ima tu jos dosta da se radi. Imao je ludacke nizove ukradenih lopti ove sezone ali dosta puta je i ispao naivno u pokusaju da presece pas pa smo primali lake poene i cesto je na tim utakmicama imao i dosta izgubljenih lopti pa je anulirao ukradene. Mlad je Rubio napredovace jos sigurno. Williams je dosta napredovao ove sezone u pristupu igri, odabiru suteva i agresivnosti ali morace jos dosta da radi ako zeli da opravda poziciju na draftu. Ridnaur se trudio koliko je mogao ali covek je jedva 6 footer a igrao je beka sutera cele sezone i cuvao igrace dosta vislje i teze od sebe. To ne sme da se ponovi ove sezone. Love ono malo sto je igrao kao da nije. Nesigurnost u povredjenu ruku zbog preranog povratka je dovela do toga da sutira ocajno sa svih pozicija na terenu cak je i na polaganjima i put-back-ovima bio izuzetno slab. Jedino mu je skok igra bila na nivou. Sto se tice klupe Stiemsma je bio Dobar u onome sto zna najbolje, stitio je reket neumorno ali je u napadu previse pokusavao stvari za koje jednostavno nije sposoban. Barea je i dalje Barea. Udje sa klupe i napravi haos na terenu i za protivnikovu obranu i za napad svoje ekipe. Cunningham je moj omiljeni igrac iz prosle sezone. Neverovatna energija na skoku i u odbrani dobar deo sezone je dosta konstantno pogadjao poludistancu. Jednostavno veoma zahvalan igrac za jako malo para. Budinger je covek koji savrseno razume Adelmanov sistem i koristi ga na najbolji mnoguci nacin. Odlicno cut-uje ka kosu i odtvara se na sut za 3 u korneru i iz bloka, vrlo zahvalan igrac. Povreda ga je bas omela ove sezone da zablista, ocekujem dosta od njega sledece sezone ako ostane u ekipi. Gelabale korektno odradio posao kad je dosao. On i Johnson su pokazali koliko NBA timovi imaju slabe skauting baze, za skoro svakog igraca van prvih 8 u rotaciji timova su potpuno nespremni. Chris Johnson je cak uspeo i da postane fan favorite i da dobije par povika MVP . Shved je zablistao prvi deo sezone i odigrao ga mnogo bolje nego sto sam ocekivao. Jeste uzimao glupe suteve iz dribliga preko ruke ali je bio dosta efikasan u drugim situacijama cak je i odbranu igrao na solidnom nivou jedino ga je Wade potpuno ponizio. Onda se sve odjednom raspalo. Duzina NBA sezone ga je premorila udario je u taj rookie wall kako ga vec zovu. Poceo je da igra katastrofalno i sve njegove mane su postale ekstremno izrazene. Procitao sam njegov intervju skoro u kojem kaze da ce posebno obratiti paznju na fizicku spremu pred pocetak sledece sezone i da nece dozvoliti da mu se ovo ponovi. Lee je ponovo premalo igrao za bilo kakvu procenu kvaliteta jedino sto moze da se primeti je da je dosta dobar igrac u defanzivi.

Bico ovo BIG leto za Timberwolves-e. Vec je pocelo jako, smenom Kahna i dovodjenjem najuspesnijeg trenera u istoriji fransize na mesto GM-a. Iako je izgledalo da je tim skockan prosle sezone mnogo stvari je pod znakom pitanja ovog leta. Prvo da li ce se Adelman vratiti sledece sezone? Najavio je moguce povlacenje ako se stanje njegove supruge ne poboljsa. Najnovije informacije kazu da se sigurno vraca i da vec sa Flip Saunders-om ima redovne konsultacije u vezi sa ekipom. Moram da priznam da mi je proslo kroz glavu ako se Rick ne vrati da uzmemo Obradovica . Nekako mi deluje da smo odlican fit i mi za njega i on za nas. Dosta Euro igraca, small market tim sa velikim ambicijama i bogatim vlasnikom, trener GM koji ce da mu pomogne u tranziciji u NBA a posle da mu se previse mesa pa da se prepucavaju preko medija . Da li ce neko ponuditi Pekovicu koji je RFA suludu kolicinu novca i da li ce Flip izjednaciti ponudu? Sve je izglednije da cemo izjednaciti svaku ponudu koju drugi timovi posalju. Jednostavno ne postoji igrac u NBA koji radi to sto Pekovic radi.

Nikola Pekovic isn’t just unique to this era of basketball. What he did last season was pretty unique in and of itself. There have been 20 seasons in NBA history in which a big man averaged at least 16 points, 8.7 rebounds, 3.7 offensive rebounds and made at least 74% of his free throw attempts. Moses Malone did it 10 times. David Robinson, Bill Laimbeer, and Bon McAdoo each did it twice. Hakeem Olajuwon, Dave Cowens, and Roy Tarpley all did it once. And last season, Nikola Pekovic did it. It was something that hadn’t been done since 1995-96 when the Admiral did it for the second time.

Da li ce ostati dovoljno novca da se ponudi novi ugovor Budinger-u? Da li ce Kirilenko da iskoristi player option za sledecu godinu? Verovatno ce biti dovoljno novca za Budinger-a ako ne bude trazio neku nenormalnu cifru a sto se tice Kirilenka on je odlozio odluku o player optionu do posle Drafta. Verovatno ceka da ne draftujemo trojiku i da onda budemo u teskoj situaciji bez njega na toj poziciji pa da moze da opt out-uje i da nam izjamci duzi ugovor za malo manje novca. Sto se tice drafta ako se ne pomerimo sa ovih pozicija koje imamo, a vrlo je verovatno da necemo, na devetoj poziciji cemo verovatno birati Kentavious Caldwell-Pope-a ili ako njega neko vec pokupi CJ McCullum-a. Treca i meni najomrzenija opcija Shabazz Muhammad koji je verovatno talentovaniji od ove dvojice ali ne zna covek sta ce sa sobom a dosta nam je bilo takvih igraca. Sa 26. pikom verovatno uzimamo nekog centra kao projekat Gorgui Dieng, Lucas Nogueira, Rudy Gobert, Jeff Withey ili Mike Muscala zavisi ko bude slobodan kad budemo birali i za koga su procenili da ima najveci potencijal. Sto se tice FA trzista verovatno ce se traziti neka iskusnija dvojika da upotpuni roster. Spominje se OJ Mayo po ko zna koji put. Vrlo je moguce da ce biti i nekoliko trade-ova do pocetka sezone posto je Flip vec spomenuo da imamo previse plejmejkera(5, racuna tu i Shved-a i Lee-a) i buducnost Williamsa je vrlo neizvesna posto ce mu biti tesko da nadje minute u ovoj ekipi.

Sto se tice ocekivanja za sledecu sezonu ona su sigurno velika. Ocekuje se da se napokon plasiramo u playoff posle dugog posta od 10 godina i puta do finala zapadne konferencije. Ocekuje se da napokon delujemo kao ozibljna ekipa a ne kao sprdnja cele lige. Ako sve prodje po planu u narednih nekoliko meseci i zaobidju nas povrede u toku sledece sezone mislim da smo siguran ucesnik playoff-a i da cemo imati respektabilnu ekipu koja ce moci da se nosi sa svima na prejakom Zapadu.

[Урош94]

Не мора хоуммејд? Одличан текст, вреди га прочитати. Не цимајте се јер је написан на српском, преведен је.

Спарси и ЛаМаркус Олдриџ би требало да униште ниске поставе

Напад Мамуза ће се променити доласком Олдриџа, али способност да казне противнике који играју са ниском петорком ће остати једна од највећих предности овог тима.

Како је Тим Данкан старео тако је и опадала ефикасност игре Спарса на посту. Да би поново били конкурентни, морали су да промене цео свој идентитет. Нова игра, наглашена бржим темпом и протоком лопте резултирала је веома бољим нападом.Тај нови тренд испратио је и остатак лиге, тренери су крали рецепте из књиге Мајка Д'Антонија и почели да играју са ниским петоркама. Нови стил се показао учинковитим, што доказују и предходна три шампиона.

Сада, са доласком ЛаМаркуса Олдриџа, Спарси поново имају високог играча као легитимну прву опцију у нападу. Како већ знамо да Грег Поповић прилагођава свој начин игре што већој снази и корисности тима, верујемо да ћемо у будућности гледати много више игре Спарса на посту.

Оно што плаши у свему овоме је да је оваква игра у потпуној супротности ономе што је било успешно за Сан Антонио у последње време. Срећом, разноврсност како Олдриџа тако и утемељеног система Сан Антонија, ће омогућити Мамузама да избегну неке од замки на које налећу тимови са високим петоркама када наиђу на „small ball" екипе.

Олдриџ је уједно и врстан стрелац под кошем и претња споља

Олдриџ је прошле сезоне био један од најефикаснијих пост играча у лиги. Према чувеној синерџи статистици (Synergy Sports stats), само је Ал Џеферсон завршио више поседа на посту. Међу играчима са најмање 300 поседа на посту, он је био други по ефикасности, иза Јонаса Валанчијунаса. Све ово може да захвали својој свестраности у игри леђима.

Ако прими лопту на средњем посту, може да игра фејдвејом преко десног рамена или може да креира себи простор гурањем свог чувара левим раменом. Ако му је противник близу и игра одбрану уз тело, може да га пробије улазом са десне стране а може и поред чеоне линије да закуца. ЛаМаркус није типичан доминантни центар али може и тако да одигра ако игра против нижег играча. Докле год је на левој страни терена када прима лопту, биће га тешко зауставити.



Оно што издваја Олдриџа од осталих елитних пост играча је његов шут. Прошле сезоне је погађао 40% шутева узетих даље од 3 метра од коша. Када шутира са удаљености између 2.5 и 4.2 метра, проценти су му још бољи. Напредак у шуту за 3 поена остварио је узимајући више шутева изван линије 7.25м у прошлој сезони него у предходних осам када је погађао солидних 35% иако је баш ретко шутирао из угла.
Одбрана једноставно не сме да остави Олдриџа самог споља.
Та његова свестраност отежава противницима да играју против њега. Стави великог играча да се гура са њим испод коша и уништиће те споља. Ставиш мањег, бржег играча и спречиће његове поене са дистанце али неће имати никакве шансе у рекету. Док су Треил Блејзерси прилично добро користили његове вишестране могућности, Спарси ће вероватно да их доведу до максимума, посебно против тимова са ниским петоркама, зато што...

Ниске петорке могу да се држе само против једног стрелца на посту

Током последњег финала, Кавалирси су присилили Вориорсе да оставе Ендруа Богута на клупи јер им је овај убијао напад. Његово присуство је дозвољавало Тимофеју Мозгову да остане близу обруча и оспорава већину њихових напада на кош. Вориорси су одговорили изузетно ниском петорком, знајући да Мозгов није у могућности да искористи предност висинску предност у нападу.

То ће мало теже ићи против Спарса, јер Олдриџ боље користи простор а ту су и остали високи играчи који могу да казне ниже дефанзивце близу коша.

Узмимо Голден Стејт као пример. Дрејмонд Грин чува Олдриџа а Андре Игудала чува Тима Данкана. Олдриџ може једноставно да извуче Грина изван рекета а Данкан ће онда са пола снаге искористити висинску разлику. Данкан није више убица на посту као што је био али против нижих играча и са ваљано ослобођеним простором може да доминира опуштено. Дијао такође може да игра леђима против нижих играча.
Ако се противник прилагођава и оставља мањег играча на Олдриџу, он ће моћи и одмах преко њега да шутира, поништавајући помоћ дефанзивца под кошем. Зато што Олдриџ не мора да приђе кошу да би успешно поентирао, зато даје Мамузама свестраност да нападају екипе које играју традиционално само са једним високим играчем.

Сан Антонио зна како да спусти лопту на пост

Дељење улазних пасова је теже него икада. „Small ball" тимови се ослањају на то да преживе у одбрани. Могу да чувају играча постављајући директног дефанзивца испред њега и слањем играча са стране помоћи или га могу одмах удвајати чим прими лопту. Управо тако је и Мет Бонер веома успешно чувао Зека Рендолфа дуже време.



Ако лопта не стиже до играча на посту, немогуће је искористити мисмеч.

Да поновимо, до тих ситуација ће тешко долазити против Спарса. С обзиром на прошлост (први део Данканове ере) која је била оријентисана на пост, Мамузе знају како да проследе лопту на пост и задрже је ту. Нападачки сетови које су обично користили су грађени за опције на посту, што значи да нису само преводили лопту на противничку половину и једноставно покушали да добаце предвидив улазни пас.

Овај тип протока лопте из снимка изнад је једноставан за Спарсе. Хај-лоу игра, помоћу које се стиче предност над агресивним дефанзивцем који покушава да пресече улазни пас се налази у репертоару Сан Антонија преко деценије. Они тачно знају како спустити лопту високим играчима на ниском посту и шта да раде даље. Такође, имају високе играче који одлично деле лопте и брзо читају дешавања на терену.
Погледајте само Олдриџев графикон асистенција:



Потом и Данканов:



Не само да обојица деле квалитетне пасове у већини времена и да ретко губе лопте на посту, већ поени који су искреирани њиховим асистенцијама су углавном после отворених тројки или зицера испод обруча. Ако одбрана удваја играча на посту, нема сумње да ће центри Спарса пронаћи слободног играча, а овај вероватно лагано проследити лопту кроз обруч.

Ниске петорке представљају јединствен изазов тимовима који воле високе играче и тако би требало сада да буде и Спарсима када је Олдриџ у погону. Захваљујући његовој разноврсности у нападу и способности Мамуза да прво дају лопту играчима на посту а онда им понудити опције након што је већ имају код себе, бригу ће у већини пренети на своју половину терена.
Барем на папиру, сваки противник који одлучи да против Сан Антонија игра са ниском поставом, имаће пуне руке посла у одбрани.

Извор: Pound The Rock