NBA Kolumna

Re: NBA Kolumna

NBA VREMEPLOV
Putujuci kroz vreme unazad 10 godina,kroz raznorazna desavanja koja su obelezila NBA i sve oko nje,mozemo reci da je protekla dekada jos jedna u nizu mnogih koja je imala svoje junake i tragicare,nezaboravne utakmice,velike momente koji polako ali sigurno odlaze u legendu,legendu kojoj smo docekali i koju polako ispracamo u istoriju.

Igraci draftovani krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih su zavrsavali karijere pocetkom novog milenijuma,oni malo mladji iz klase drafta devedesetih pa na ovamo-doziveli su vrhunac karijere u protekloj deceniji,a oni najmladji,draftovani pocetkom novog milenijuma polako ali sigurno preuzimaju stafetu i nastavljaju trku sa vremenom trudeci da se da za veoma kratko vreme svog bivstvovanja u NBA ligi ostave sto dublji trag.
Pocetak decenije obelezili su Los Andjeles Lejkersi (sa Sekom, Kobeom I Filom) I San Antonio Sparsi(Sa Popovicem I Dankanom).Ove dve ekipe su zajedno cak 9 puta bile najbolje na Zapadu(jednom Dalas) u proteklih 10 godina.Od 1999. do 2010. od mogucih 12-osvojili su 9 titula.
Predvodjeni Filom Dzeksonom sa klupe i njegovim magicnim napadom u trouglu,Los Andjeles je, sa najdominantnijom peticom i “novim Dzordanom”(kako su Kobea najavljivali u NBA), otvorio deceniju u velikom stilu.Tri titule zaredom su stigle u grad andjela,I u sva tri finala je O Nil proglasen za MVP-a.Redom su padali u finalu Pejsersi,Siksersi I Netsi.Pejsersi predvodjeni Milerom(18 sezona provedenih u Indijani bez osovjene titule,najbolji trojkas svih vremena),Siksersi sa Ajversonom(revolucija u NBA,najbolji strelac posle Dzordana,MVP regularnog dela sezone ,igrac sa mozda najvise skila u protekloj dekadi) I Netsi sa Kidom(igrac sa preko 100 tripldabl ucinka u karijeri),nisu bili dovoljni da zaustave masineriju sa Zapada.
Pored te tri titule Lejkersa,NBA su tih godina obelezili povratak i konacno penzionisanje velikog MJ-a,sve veci prirast igraca iz Evrope koji su na odredjeni nacin davali smek ligi i uticali na njen razvoj u velikoj meri.
Naredne cetri godine potvrdile su da je San Antonio sa Gregom Popovicem uspostavio sjajan sistem koji je rezultirao da Popovic od dolaska na klupu San Antonia(1994. godina) ima ucinak od preko pedeset pobeda svake sezone(osim jedne sezone) I osvojene 4 titule.Redak kontinuitet.Sve titule su dosle zajedno sa Tim Dankanom,top pikom iz 1997. (2 puta MVP regularnog dela lige) koji je predstavljao glavnu kariku u Sparsima. Sam njegov nadimak”The Big Fundamental” govori o tome koliki znacaj Dankan ima za Sparse.Ako je ikada postojala sumnja da neko moze biti podjednako vazan igrac kao on,ona je otklonjena osvajanjem dva lovora nakon penzionisanja Dejvida “Admirala” Robinsona,takodje legendarnog igraca Sparsa. Kao sto su Lejkersi bili prepoznatljivi po cuvenom napadu u trouglu tako je I San Antonio bio karakteristican po tome sto je predstavljao u neku ruku evropski stil ige u NBA.Ovaj period ostace upamcen po cuvenoj zavrsnici 2004. godine i pogotku Derika Fisera koji je pogodio sut za pobedu kada je na semaforu ostalo samo 0.4 sekunde do kraja meca.
U finalu,Lejkerse su sacekali sackeali Detroit Pistonsi koji su i osvojili naslov namenjen NBA sampionu.Ekipa koju je selektriao Dzo Dumars,a sa klupe predvodio Leri Braun ostala je na tom jednom prstenu iskljucivo zahvaljujuci njihovom pomalo arogantnom pristupu svakojoj narednoj sezoni.Jedna od retkih timskih ekipa koja je osvajala NBA titulu.Igrali su jos jedno finale protiv Sparsa naredne sezone posle cega je krenulo osipanje sampionske generacije.
Pecat u ovoj deceniji su ostavili i igraci Majamija koji su osvojili titulu predvodjeni Vejdom i Sekom.U finalu je pao Dalas a za MVP-a je proglasen Dvejn Vejd,jedini igrac do sada koji je osvojio sampionski prsten iz cuvene generacijie sa drafta 2003. godine.Titulu je osvojio i Geri Pejton koji je posle cetri promenjena tima ostvario cilj i upisao se u istoriju osvajanjem prstena.Ova titula je ujedno i poslednja za Sekila O Nila koji u velikom finalu ima ucinak 4 od 6(3 titule sa LA,jedna sa Majamijem, izgubljeno finale sa Orlandom i Lejkersima ).
Dolaskom Kevina Garneta i Rej Alena u Boston,NBA liga pocinje da stvara nov imidz i trend stvaranja velikih trojki.Iste sezone “prva velika trojka” je osvojila titulu u velikom finalu protiv LA prvom posle 21 godine i antologijskih nadmetanja Birda i Medzika.Vredno je istaci i uloge kojima su se podredile velike tri zvezde.Kevin Garnet(do dolaska u Boston imao dabldabl prosek,MVP regularnog dela,u jednoj sezoni prosecno postize 23 poena,13 skokova,6 asistencija),Rej Alen(sezonu pre dolaska u Boston-26 poena u proseku, 9 puta na ol staru) i Pol Pirs(celu karijeru proveo u Boston kao lider ekipe) su se podredili samo jednom cilju-osvajanju titule.Svoje zadatke su obavljali odlicno,dali su prostora drugim igracima da odrade svoje role.Cinjenica koja govori u prilog njihovom podredjivanju timu jeste da niko od navedene trojice nije imao ucinak kao prethodnih sezona.
Sledece dve godine,NBA karavanom suvereno vlada LA,ovoga puta bez Seka ali i dalje sa Kobeom.Osvajanjem dve titule opovrgnute su sve sumnje da Kobe ne moze da osvoji titulu bez Seka.Na kraju se ispostavilo da ne moze bez jednog igraca a to je Derik Fiser(sve titule Kobe i Fiser su osvojili zajedno) pa je tako Brajant dosao na korak od seste titule,kojom bi se se izjednacio sa Majkl Dzordanom po broju osvojenih titula.

Svaka od ovih navedenih sezona je sa sobom nosila i neke druge stvari osim samog sampiona NBA lge,ali svakako za nas najznacajnije doba u NBA jeste era Kingsa koji su predvodjeni Veberom,Divcem,Stojakovicem bili uvek na korak od osvajanja prstena ali su “sticaejm okolnosti” uvek ostali kratkih rukava.Uvek ce ostati zal sto jedna od najatraktivnijih ekipa sa pocetka novog milenijuma nije uspela da svoje ime upise na pehar.
Proteklih deset godina NBA ligom su prodefilovali mnogi igraci i razlicite generacije ekipa koje su na ovaj ili onaj nacin ostavile pecat u NBA.Igraci poput Alena “The answer” Ajversona,Trejsi Mekgrejdija,Vinsa Kartera,Jao Minga,Stiva Nesa,Dirka Novizkog,Dzejsona Kida,nisu uspeli da se popnu na tron ali su svakako doprineli razvoju NBA lige u svakom pogledu.
Kad se prisetimo nekih legendarnih momenata od 2000. godine do sad,mozemo reci da smo prisustvovali nekim spektakularnim momentima.
Brajantov 81 poen protiv Reptorsa i 62 poena protiv Dalsa za 3 cetvrtine,T-Mekovih 13 poena za 35 sekundi,blokada Tejsona Prinsa nad Redzi Milerom u plej ofu,legendarna trojka I3-a preko Kortni Lia,sad vec istorijski plej of dueli izmedju Bostona i Cikaga,Kingsa i Lejkersa,cudesni kosevi Roberta Orija za pobedu,tuce Artersta i ekpie,spektakularni potezi Kartera,Trejsija,pojava “druge velike trojke” I nekih novi momaka,sve to nam daje za pravo da u novu deceniju udjemo u iscekivanju jos boljih utakmica i igraca.U kosarkaskom smilsu NBA je uvek bila ispred svog vremena pa zato ocekivanja u novoj deceniji treba da budu u skladu sa NBA porukom-Where amazing happens

[Casiraghi]

Re: NBA Kolumna

Evo za Pemarinkovica da uporedi Bosha i Boozera i kaze ko je po njemu bolji igrac.

[Igor Josifoski]

Re: NBA Kolumna

Kris Boš i Karlos Buzer igraju na poziciji krilnog centra, ali im se stilovi igre razlikuju. Kris Boš(208cm) više igra licem ka košu, čak i kada je na ivici reketa. Lakše mu je kada primi loptu blizu reketa, na 45 stepeni, da se okrene licem ka košu. Tada ima nekoliko prepoznatljivih poteza. Može da izvede fintu šuta i krene prema čeonoj liniji, da iz finte šuta krene kroz sredinu pravo na polaganje ili da izvede fintu kretnje u jednu stranu, pa krene u drugu stranu. Uz ovu treću opciju može posle kretanja u jednu stranu izvede svoj veoma dobri spin-okret i posle naskoka položi loptu u koš. Ima dobar šut sa poludistance, ali ga ne treba ostaviti samog sa loptom i na distanci. Dobar skok-šut. Poseduje dobru fintu šuta, brz prvi korak, pa lako kreće na prodor i sa razdaljine od 4 metara od koša. Levak. Ume da odigra i leđima ka košu, ali više voli kada je licem okrenut košu. Šutira i trojke, ali malo. Dobar šut iz okreta. Veoma opasan kada mu saigrači stvore izolaciju na 45 stepeni u odnosu na tablu, i to na nekih 4 metara od koša. Mislim da je malo opasniji sa leve nego sa desne strane. Ume posle finte i driblinga da naskoči u stranu i izvede skok-šut. Opasan u pik-end-rol igri zbog dobrog šuta spolja, odličnog otvaranja, ali i činjenice da čak iako ga neki igrač odbrane preuzme on uvek može da posle finte šuta, ili bez toga, krene na koš jer je brz, ima dobar dvokorak i lakše ulazi u kontakt kada je licem okrenut košu. Dobar skakač. Odličan odraz, brzina, dobar rad nogu, ojačao dosta pre dve godine u letnjoj pauzi. Ali po meni sve to je još nedovoljno iskorišćeno. Zašto? U odbrani po meni nije dovoljno čvrst, s obzirom na snagu koju ima. Dobar skakač generalno, ali s obzirom na fizičke karakteristike, mogao bi biti bolji u odbrani, recimo u blokadama, ali i generalno.
Karlos Buzer je igrač koji više voli da napada leđima okrenut košu u situacijama ''1 na 1''. Ima dobar rad nogu, i zbog toga se iako nije brz kao Boš, odlično kreće u reketu, i u napadu i u odbrani. Voli da sa ivice reketa krene ka sredini reketa i izvede šut iz okreta, ili poluhorog. Nema eksplozivnost i brzinu koju ima Boš, ali i on posle finte šuta dobro polazi u dribling i efikasan je u tim situacijama. Ima veoma dobar pivot kada uđe u donju polovinu reketa leđima okrenut košu. Tada se spusta u stav, koristi svoj dobar rad nogu, odlično se okreće u stranu i polaže loptu u koš(i sa leve i sa desne strane). Vrlo efikasan u ovim situacijama. Dobro koristi svoju snagu kada igra ''1 na 1''(Boš se više oslanja na brzinu i skok). Dobar skok-šut, sa malo višljim izbačajem, jer loptu drži malo više iznad glave pre izbačaja. Odličan skakač iako nije mnogo visok za svoju poziciju (206cm). Razlog tome je njegov dobar rad nogu, snaga a verovatno i mentalitet(voli kontakt igru). Sposoban je da se dobro izbori za poziciju u reketu iz driblinga, kada dribla leđima okrenut košu(tu je malo bolji od Boša). Dobar je i u kretnji bez lopte. Opasan je iz pik-end-rol situacijama jer ima odličan šut sa poludistance(opasan je i sa distance), dobro se otvara, i ume da prodre do koša posle finte šuta ako ga neki protivnički igrač preuzme posle pik-end-rola. Mada on nema baš tu brzinu koju ima Kris Boš. Ali dobro se snalazi u kontakt igri. Ima dobar pregled igre i sasvim je solidan dodavač. Ume posle finte šuta da izvede dobar naskok posle jednog, najviše dva driblinga i pogodi koš iz skok-šuta, i prilično je precizan u tim situacijama. Ne šutira trojke. Ovaj igrač se više oslanja na tehniku, snagu i šut, ali se ne libi da krene na zakucavanje iz naskoka posle finte šuta na nekih 3-4 metara od koša i jednog ili dva driblinga. U odbrani koristi snagu i rad nogu kao glavni adut, ali i svoje čitanje odbrane i postavljanje u reketu. Sasvim dobar defanzivac.
Koji je od ove dvojice igrača bolji? Teško je reći. Kris Boš ima malo veću raznovrsnost spolja, jer je nešto brži i šutira za tri poena. Mislim i da je za nijansu bolji kada je licem okrenut košu, a ne može da prođe do koša iz ulaza, pa mora da iz driblinga kreira svoj šut, da izvede naskok i šutira. Buzer je malo bolji u reketu, posebno u igri leđima ka košu, i kontakt igri uopšte. Buzer je po meni malo bolji defanzivac. Kada je statistika u dosadašnjoj karijeri u pitanju, podvukao bih to da Boš bolje izvodi sl bacanja od Buzera(79,6%, a Buzer 72,7%), bolji je bloker(1,1, a K. Buzer 0,5), ali je Buzer efikasniji iz igre(54,1%, naspram 49,3% šuta iz igre K. Boša), možda baš zato što igra bliže košu. Isto tako Buzer je u proseku provodio 5 minuta manje na terenu po utakmici i malo je bolji skakač(10,1sk., naspram 9,3sk K. Boša). To ga po meni čini generalno efikasnijim igračem od Boša. Kris Boš je malo veći potencijal jer ima malo bolje fizičke predispozicije, ali po meni mora više da igra leđima okrenut košu. Teško je prosuditi ko je bolji. Dajem blagu prednost Buzeru, jer se malo bolje kreće bez lopte u reketu i po mom mišljenju, malo je bolji odbrambeni igrač.

[Bokirivaldo]

Re: NBA Kolumna

Pemarinkovic da te cujem tvoje licno misljenje o mom idolu A.Ajversonu koliko je on po tebi bio dobar igrac
ne mislim na statistike pratio sam celu njegovu karijeru moji drugovi su ga mrzeli kao bio je sebican igrac puno
potrosenih lopti i tako...ja mislim u onom finalu protiv lejkersa secam se dobro svih utakmica da je imao
malo bolje saigrace mogao je da pobedi lejkers koji su tada bili dosta jaci nego sada.2. I tema koja me
najvise interesuje kako ti gledas na kvalitet nba u periodu od 1990 do 2000 a kako na 2000 do danas
da li ces se sloziti sa mnom da je ono bilo zlatno doba nba dosta jaca liga nego danas ,nije mogao tada svako da igra u nba
kao danas kao i recimo razlika danas ima nba zvezda ali nema jako dobrih osrednjih igraca kao u devedesetim ??

[Igor Josifoski]

Re: NBA Kolumna

Sećam se...Bilo je to 1995. ili 1996. godine. Utakmica NCAA prvenstva, Divizija I. Igrali su Džordžtaun i Masačusets. Džordžtaun u crnim, a Masačusets u belim dresovima. Tada sam prvi put gledao Alena Ajversona. Za Masačusets je tada igrao Markus Kembi. Ajverson je leteo po terenu, driblao, ulazio pod koš, pogađao šuteve...Dva njegova poteza sa te utakmice će mi zauvek ostati u sećanju. Jedan je kada je stao sa loptom na nekih 45 stepeni od table, sa desne strane, na otprilike 3 i po metara od koša, licem prema košu. Imao je loptu u rukama. Njegov čuvar je bio ispred njega. Ajverson je jednom fintom polaska u levu stranu prevario svog čuvara i onda munjevito, jednim driblingom u desnu stranu izveo naskok i skok-šut. Pogodio je koš. Njegov čuvar nije stigao ni da mu se približi na manje od metra kad se Ajverson već digao na šut. Neverovatna brzina. Drugi njegov potez koji će mi zauvek ostati u sećanju je kada ga je u jednom napadu čuvao plejmejker Masačusetsa Edgar Padilja. Ajverson je napao kroz sredinu, u pozicionom napadu. Krenuo je napred, izveo kros-over dribling tako dobro da je Padilja otišao ne samo skroz u svoju desnu stranu, već i ukoso unazad u desno. A onda je Ajverson napravio još jedan dribling i krenuo direktno na koš, dvokorakom. Pomislio sam: ili će ga izblokirati, ili će biti fauliran, ili će promašiti polaganje. On je zakucao loptu u koš sa obe ruke, preko dva protivnička visoka igrača. Najbolji kros-over dribling koji sam ikada video i potezi koje ću zauvek pamtiti. Posle te utakmice sam rekao: ''Ovaj momak će biti NBA zvezda''. Govorio sam to i mojim drugovima posle treninga, a oni su me čudno gledali. Nisu gledali Alena Ajversona do njegovog ulaska u NBA ligu. Alen Ajverson je počeo svoju karijeru u NBA ligi kao plejmejker. Nije to bilo dobro za njegovu ekipu zbog njegovog stila igre. Kasnije je prebačen na poziciju beka šutera i mnogo bolje se snašao. Meni se tada činilo da je kojim slučajem ostao na poziciji plejmejkera i potrudio se da razvije svoju igru kao plejmejker, da bi bio jedan od najboljih plejmejkera u istoriji NBA lige. To mislim i danas. Ali i ovako je ispalo dobro. On je svakako jedan od najtalentovanijih igrača koje je NBA liga ikada imala i jedan od najbržih ikada. Imao je strašan dribling, odličnu promenu pravca kretanja sa loptom, dobar skok-šut. Odlično je šutirao iz kontakta, s obzirom na njegovu visinu i snagu. Dobar balas pri kontaktu u vazduhu i dobar ulazak u takav kontakt kada ima loptu. Sjajan odraz. Zbog njegove visine i driblinga, teško ste ga mogli zatvoriti, osim udvajanjem. Svojom igrom u napadu je pokrivao skoro ceo teren: distanca, poludistanca, ulaz u reket. Izuzetno dobar naskok iz driblinga i sjajan šut sa padom unazad. Posebno je impresionirala njegova hrabrost. Ulazio je u reket bez ikakvog straha, dobro podnosio sve udarce. Veoma opasan u kontranapadu. Vođa ekipe. Mnogi će reći pomalo sebičan igrač. Verovatno su u pravu. Ali ja bih naglasio njegovu svojeglavost. On je čovek koji voli da stvari uradi na svoj način. Ni manji igrač, ni veći autoritet. To se ogledalo čak i u Detroit Pistonsima, gde je stigao posle trejda i gde se tim očigledno morao neko vreme prilagođavati njemu. Ali, Džo Dumars, generalni menadžer Pistonsa je mislio drugačije da organizuje svoj tim, mada je i Ajverson imao probleme sa povredom kada je igrao za Detroit. Sezona 2000/2001 je bila najbolja u njegovoj karijeri. Bio je MVP regularnog dela prvenstva. Nikada neću zaboraviti finale Istočne konferencije između Filadelfije i Milvokija za koje je igrao Rej Alen. Ajverson se u toj seriji pokazao kao pravi vođa, odigrao maestralno. Imao je podršku odličnih igrača kao što su Aron MekKi(najbolji šesti igrač te sezone), Džordž Linč(krilo, sjajan role player) i naravno Dikembe Mutombo(najbolji defanzivac te sezone). Tu je bio i Erik Snou, Kevin Oli, Tod Mekalok,... Otišao je u Veliko finale sa svojim Seventisiksersima. Filadelfija je već u prvoj utakmici pokvarila perfektan plej-of učinak Lejkersa u plej-ofu te sezone(11-0). Kasnije su izgubili četiri utakmice zaredom. Ajverson je odigrao odlično, ali je po mom mišljenju Filadelfiji ipak hvalio još jedan dobar strelac. I to pod košem. Filadelfija je te sezone menjala Tonija Kukoča, Tea Retlifa(nadimak ''Secretary of difense'' sve govori), Nazera Mohameda i Pepea Sančeza za Mutomba koji je stigao iz Atlante. Tri visoka igrača(dva centra) za jednog sjajnog defanzivca koji ipak nije veliki stelac. Nisu ni Mohamed ni Retlif veliki strelci, ali Kukoč...Ne znam šta je bio razlog trejda. Trener Leri Braun je izvukao maksimum iz ovog tima. Braunu će se kasnije posrećiti sa promenom centra u toku sezone. Godine 2004. kada je trenirao Pistonse, Rašid Valas je stigao u Detroit, a ostalo je istorija...U pravu si Bokirivaldo, Lejkersi su te sezone bili dosta jači nego sad. To su bile zlatne godine Šakila O'Nila, a Kobi Brajant je tada postepeno izrastao u istinsku zvezdu i velikog igrača. Možda je taj tim i najači tim decenije koja je za nama, a možda su to Spursi iz 2005. ili Pistonsi iz 2004...Hmmmm...To je druga tema. Alan Ajverson je po meni igrač koji nije mgao da se pomiri sa činjenicom da više ne može da bude glavni igrač i nosioc igre jedne NBA ekipe. Zašto to mislim? Smatram da može još dosta da pruži u NBA ligi, ali mora kao neki stariji igrači da prihvati činjenicu da nije više u onoj formi kao nekada. Voleo sam da ga gledam u Filadelfiji iako mi nije bio jedan od omiljenih igrača. Opovrgao je sve sumnje da igrač visok 183cm ne može da igra na poziciji beka šutera. Ali, to ima i svoju cenu. Nije bio poznat kao dobar odbrambeni igrač, više se u odbrani oslanjao na ukradene lopte(bio je sjajan u tome) i možda udvajanja. Razlog je pre svega njegova visina i građa. Mada je bio sasvim solidan skakač za svoju visinu i građu. Bilo mi je žao da takav as igra u Evropi a može da bude dobar plejmejker u NBA ligi i u tim godinama. Nadam se da će ponovo zaigrati u NBA ligi. Voleo sam da gledam njegovu hrabru igru, hrabre ulaze pod koš...Jedno je sigurno. Sve što je radio, radio je na svoj način. Njegova svojeglavost mu je i štetila u karijeri. On je na neki način oličenje američkog uličnog igrača koji je strahovito brz, ima sjajan odraz, veoma je kreativan i neustrašiv. I koji uz poštovanje pravila ''velike igre'' u NBA, dolazi do cilja. Postaje jedan od najboljih bekova šutera u istoriji NBA lige.
Da li je NBA liga bila bolja 90-ih? Jeste. Zašto? Nekoliko razloga. Manje se igrao pik-end-rol, igra je bila raznovrsnija. Utakmice su imale malo veći intenzitet, pogotovo u plej-ofu. Igralo se čvršće, a evo zašto. NBA liga menjala neka važna pravila i tokom devedesetih. Ja ću pomenuti neka koja su po meni veoma važna. Pred sezonu 1994/1995 trojka je sa prethodnih 7,24m pomerena na 6,75m od koša, jer je malo pala efikasnost. To je uzrokovalo da su mnogi igrači, među njima i neki krilni centri, postali novopečeni ''trojkaši''. To pravilo je ukinuto pred sezonu 1997/1998. Isto tako u sezoni 1994/1995 je ustanovljeno pravilo o nemogućnosti postavljanja za faul u napadu ispod samog koša, tj. postavljanje gde igrač koji je u napadu pri šutu/polaganju lopte u koš obori igrača koji je u odbrani u tom delu terena, se ne sudi kao faul u napadu. Još devedesetih je polako smanjivana mogućnost tzv. hendčekinga, tačnije odbrane rukama koje je bilo predmet polemika. Pred sezonu 2001/2002 je uvedeno pravilo ''3 sekunde u odbrani''. To znači da igrač odbrane ne može duže od tri sekunde da stoji u mestu dok čuva protivničkog igrača. Ovo je uvedeno da bi se sprečilo da igrači odbrane stoje u reketu i da ekipa koja je u odbrani lakše brani ulaze pod koš sa loptom od strane protivničkih igrača. Uvedeno je i jedno pravilo(ne sećam se kad) da igrač ne može driblati u mestu duže od pet sekundi. Ono što je meni posebno zapalo za oko je promena pravila o hendčekingu koja je uvedena pred sezonu 2004/2005. Naime, u Finalu 2004. godine, Detroit Pistonsi su sjajnom odbranom zaustavili Kobija Brajanta na 38% šuta, i ubedljivo pobedili u tom Finalu sa 4-1 u seriji. Šakil O'Nil je odigrao odlično(oko 26p. i 10sk. u proseku u tom Finalu). Sećam se da sam čitao jedan članak u našim novinama baš pred sezonu 2004/2005 o tome kako je ukinut hendčeking, pa će aktuelnim NBA Šampionima Detroit Pistonsima biti teže da igraju svoju sjajnu odbranu jer više ne mogu stavljati podlakticu na kuk ili struk protivničkih igrača kada ovaj licem prodire ka košu, i na taj način donekle usmeravati protivničkog igrača sa loptom. Pistonsi su došli do Finala 2005. i izgubili od San Antonia sa 4:3 u seriji. Da hendcheking nije ukinut pre početka te sezone, verujem da bi ishod tog Finala bio drugačiji. Sve ovo govori da su čelnici NBA lige hteli da malo ''otvore'' igru, olakšaju poentiranje, jer su odbrane dovedene skoro do savršenstva, a neki igrači koji su trebali da postanu nove zvezde NBA lige ali generalno i igrači koji su dolazili sa američkih univerziteta tih zadnjih deset godina, su imali neke ozbiljnije nedostatke u tehnici. Mislim da je recimo ukidanjem hendcheckinga, stvorena mogućnost igračima koji nemaju dobar skok-šut i/ili zaustavljanje i šut iz driblinga, da lakše dođu do koša, da uopšte lakše poentiraju. U NBA ligi je 90-ih godina bilo čvršće igre i u smislu da je bilo više ''čvrstih'' faulova. Danas više nema igrača kao što su recimo Čarls Oukli, Denis Rodman, Pi-Džej Braun,...Momaka koji bi vas pošto ste napravili previše ulaza pod njihov koš i postigli dosta lakih poena, oborili na parket dva-tri puta, čisto da znate šta vas čeka. Da znate da su oni spremni da brane svoj reket svim ''dozvoljenim'' sredstvima. Bilo je tu i plej-of tuča. Ja najbolje pamtim one između Majamija i Njujorka. To je još više doprinosilo intezitetu utakmica. Nisam pristalica grube i prljave igre, ali mislim da uz uvođenje zonske odbrane(zaboravih da je pomenem) i ovih glupih novih pravila o zabrani burnog protesta igrača posle sudijskih odluka sa kojima se oni ne slažu, NBA liga neće dobiti na kvalitetu. Ova pravila o protestima igrača zbog sudijskih odlika možda imaju svoj koren u skandalu koji je potresao NBA ligu zadnjih godina, skandalu vezanom za nameštanje utakmica, i svemu onome što se dešavalo pred početak prethodne sezone(više o tome na mom profilu u komentaru broj 91). Bojim se da NBA liga tim pravilima kojima štiti sudije neće dobiti ništa, već da će se ta akumulirana negativna energija igrača zbog izostanka protesta manifestovati u još jednom incidentu, nalik onom na početku sezone 2004/2005, kada je izbila masovna tuča između igrača Detroita i Indijane, u koju su se umešali i navijači na tribinama. Ako se tako nešto ponovi(nadamo se da neće), to bi moglo, uz sve nesuglasice između lige i igrača(moguć je i lok-aut na kraju ove sezone) biti neka prekretnica u istoriji NBA lige. U NBA ligi 90-ih su vladali tandemi dva igača. Prva velika trojka koja je napravljena je bila trojka Čarls Barkli-Hakim Olajdžuvon-Klajd Dreksler u Hjustonu, i to 1995. godine. Ova trojka nikada nije pokazala svoje prave mogućnosti zbog problema sa povredama. Ja sam u to vreme mislio da su oni jedini sposobni da pobede tim Čikago Bulsa. To Finale nažalost nikada nismo videli. Postojanje tandema od dva igrača u NBA ligi 90-ih godina stvarno pokazuje da su tada postojali dobri komplementarni igrači, koji su bili u senci dve velike zvezde. Ali to je po meni pokazatelj i koliko su tada timovi igrali malo više kolektivno, bez previše oslanjanja na igru ''1 na 1'' svojih glavnih zvezda...Igralo se po mom mišljenju, malo ozbiljnije u regularnom delu sezone. Mada su i pravila tada bila drugačija: hendčeking, lakše zatvaranje reketa, čvršća igra, više grubih faulova...Mislim da je NBA liga zapala u krizu efikasnosti u drugoj polovini devedesetih. Čini mi se da je svoj vrhunac NBA liga dostigla krajem 80-ih i početkom 90-ih. Ovo je samo deo priče o NBA košarci 90-ih...To je široka tema...

[Casiraghi]

Re: NBA Kolumna

Posto sam o Johnu Stocktonu cuo samo reci hvale a uzivo sam ga kao mali gledao mozda par puta,ali tad je vec bio na zalasku karijere,a i slabo se secam tih partija.Kaze mi cale da je Nash malo bolji od njega pa ako Pemarinkovic moze da napravi neko poredjenje njih dvojice.

[Igor Josifoski]

Re: NBA Kolumna

Poređenja dva košarkaša koji igraju na istoj poziciji a prilično su izjednačeni po statistici uvek povlači pitanje ukusa. Kakvog plejmejkera više volite? Onog koji malo više šutira, onog koji uglavnom organizuje napad, možda onog koji je dobar defanzivac...?Stiv Neš i Džon Stokton imaju kao igrači svojih sličnosti i razlika, a statistički su dosta slični, tako da će pitanje ukusa oko ocene ko je bolji biti neizbežno. Trudiću se da budem objektivan...Da krenemo redom.

TEHNIKA

1. Skok-šut. Stiv Neš ima vrlo dobar skok-šut, isto kao što je i Džon Stokton imao. Stoktonu je doduše možda bilo za nijansu lakše da se digne na šut, jer je bio malo fizički jači i čvršći. Obojica vrlo dobri i iz skok-šuta iz mesta i iz driblinga.
2. Dribling. Dajem neznatnu prednost Nešu. Iako je višlji, ima po mom mišljenju za nijansu mekši dribling nego što je to imao Džon Stokton. Jedva primetno.
3. Ulaz pod koš. Obojica su izuzetno dobri u ovom segmentu igre, ali ovde bih dao malu prednost Stoktonu jer je, pošto je kao igrač bio fizički jači nego što je Neš, malo lakše podnosio šut iz kontakta. A niži je od Neša, barem zvanično, 6cm.
4. Dodavanja. Stokton po meni ima malo ''bolje ruke'', iako Neš isto ima sjajan pregled igre, vrlo je vešt u dodavanjima i iz teških pozicija(kada je udvojen na ulazu pod koš, na primer). Ali Stokton je košarkaš koji je bolji u dužim dodavanjima, i malo bolje asistira u pozicionom napadu. Sve skupa, malo spretniji u tom segmentu.

STIL IGRE.

Stiv Neš(191cm) je košarkaš koji je pre svega organizator igre, ali njegova glavna razlika u odnosu na Stoktona je u tome što on malo više voli da šutira na koš. Mnoge situacije kada se lomi utakmica on će pokušati da reši šutem. Bolji je trojkaš od Stoktona, u to nema sumnje(43,2% u karijeri, a Stokton ima 38,4), ali je Stokton sve ukupno, precizniji iz igre(51,5%, naspram 48,9% Stiva Neša). Tu se po meni vidi ključna razlika između ova dva igrača. Džon Stokton je igrao malo racionalnije. Sa tim ide i malo bolja selekcija šuta. Ovde je vrlo bitno napomenuti da su ova dva igrača igrala pod različitim sistemima igra. Neš je igrao u timovima koji gaje brži stil igre, a Stokton je ipak u Juti igrao pod nekim umerenijim tempom. Neš je zbog boljeg šuta za tri poena malo ubojitiji u kontranapadu. Inače Stiv Neš kao svoju karakteristiku, ili bolje reći omiljeni potez, ima dobru prednju promenu koju voli da koristi i dva puta uzastopno, pogotovo ako ga posle pik-end-rola preuzme viši igrač. Tada ga lako zaobilazi, ponekad koristeći i dobru promenu ritma. Opasan sa pozicija za tri poena od 45 stepeni ka sredini(malo manje opasan iz uglova). Ume često da se prošeta kroz reket posle neuspelog pik-end-rola sa saigračem, pa da sam kreira svoj šut, koristeći odličan dribling, promenu ritma i šut iz okreta. Odlična igra na poludistanci. Vrlo precizan sa tih pozicija. Voli da se posle protivničkog preuzimanja izmakne i šutira preko višljeg protivničkog igrača. Naravno, najviše voli brzu igru, sa dosta kontri i polukontri. Mada, ima dosta dobrih rešenja i u pozicionom napadu. Ima sjajan pregled igre. Majstor pik-end-rol igre. Dva puta MVP regularnog dela sezone.
Džon Stokton(186cm) je plejmejker koji je pre svega organizovao napad svoje ekipe, razigravao saigrače, stvarao kontranapade. Odlučivao se za šut samo kada mu se ukaže baš povoljna prilika, i to ga po meni čini malo racionalnijim od Neša. Imao je odličnu prednju promenu, dobar ulaz, dobro je podnosio kontakt u vazduhu pri polaganju ili skok-šutu(tu je malo bolji od Neša). Karakteristični potezi su mu bili ulaz sa desne strane i polaganje desnom rukom, šut sa poludistance ako pik-end-rol ne uspe, i ulaz posle dobre prednje promene i polaganje sa zadrškom(često uz kontakt). Najveći majstor asistencije preko (skoro) celog terena kojeg sam ja gledao. Isto kao i Neš, lako se dizao na šut pa je lako privlačio pažnju odbrane na sebe i oslobađao prostor saigračima, i naravno to koristio za fenomenalne asistencije. Opasan u kontranapadu, jer može da doda iz bilo koje situacije, da šutira sa poludistance(za razliku od Neša koji voli da šutne trojku i u kontri), ili da prodre do koša na polaganje. Izuzetno čvrst igrač. Agresivan, ali ne i grub i ''prljav''. Neš već ima manje agresivnosti, pa se više oslanja na šut. Džon Stokton je po meni bio raznovrsniji u pozicionom napadu od Stiva Neša. Pre svega kada su u pitanju situacije gde ne igra pik-end-rol, već mora sam da kreira napad na drugačiji način, da organizuje napad. Strpljiv, a opet za trenutak može ući u kontakt pošto krene na ulaz pod koš i poentirati. Isto tako, lako se zaustavljao na poludistanci i šutirao na koš bez problema. Ima izuzetno dobar pregled igre. To se teško može opisati, isto kao kod Stiva Neša.Izuzetno racionalan. Majstor pik-end-rol igre. On i Karl Meloun su od pik-end-rola napravili umetnost. Taj element igre je postao toliko popularan da je danas važan deo igre mnogih NBA timova. Stokton i Meloun su igrali najbolji pik-end-rol koji sam ja gledao. Po ukupnom broju asistencija, Džon Stokton je na prvom mestu u istoriji NBA lige.

ODBRANA.

Ovde je možda i najveća razlika između ova dva igrača. Stiv Neš je čvrst momak, ali nema snagu i čvrstinu koju je imao Džon Stokton. Neša je lakše proći u odbrani jer po meni nema baš toliko dobar rad nogu koji je imao Stokton, a i Stokton je bio malo brži i bez lopte i sa loptom. Stiv Neš neće mnogo pomoći saigračima kada treba da udvoji protivničkog igrača, dok je kod Stoktona potpuno druga situacija. Majstor udvajanja. U tim situacijama je ukrao mnogo lopti, ali je bio i odličan kradljivac uopšte(odbrana ''1 na 1'', presečena dodavanja protivnika,...). Stoktona je bilo teško zaobići u igri ''1 na 1''. Bio je izuzetno uporan i čvrst u odbrani. Na prvi pogled vrlo blag, bez velikog temperamenta, ali ako malo bolje pogledate, on nikada nije odustajao u odbrani, maksimalno koncentrisan. Ovu razliku među njima dvojicom čini i stil igre koji su gajili njihovi treneri, ali rezultat je ipak rezultata. Džon Stokton je bio mnogo bolji odbrambeni igrač nego što je to Stiv Neš. Jedna od ilustracija toga je i činjenica da je mnogo bolji kradljivac lopti(2,17 uk. lopti u proseku, naspram 0,8 uk. lopti Stiva Neša) i po ukupnom broju ukradenih lopti, ubedljivo najbolji kradljivac NBA lige svih vremena. A nije bio igrač koji je voleo da se ''kocka'' u odbrani, da vreba ukradenu loptu i rizikuje da ostavi svog čoveka samog. To dovoljno govori kakav je odbrambeni igrač bio Džon Stokton.

Statistički gledano, Stiv Neš je, osim što je bolji trojkaš, precizniji sa linije slobodnih bacanja(90,3% u karijeri, a Stokton 82,6% u karijeri), nešto bolji skakač(3,0sk. naspram Stoktonovih 2,7sk. u proseku) i nešto bolji strelac(14,6p. u proseku, a Stokton 13,1p. u proseku). Stokton je bolji asistent sa 10,5 as. u proseku u karijeri, naspram 8,3 as. Stiva Neša. Ali Stokton je pravio više faulova sa 2,6 u proseku, naspram 1,7 koliko ima Neš. Tu se još jednom vidi veća agresivnost u odbrani Džona Stoktona. Kada su u pitanju izgubljene lopte, prilično su izjednačeni(Stokton 2,82, a Neš 2,81 po utakmici). Mniutaža vrlo slična(Neš 31,2 m., Stokton 31,8 m. u proseku).U plej-ofu, šut iz igre im je identičan(47,3%), ali je razlika u šutu za tri poena veća(Stokton 32,6%, a Neš 40,9%), kao i razlika u poenima(Stokton 13,4p. a Neš 17,3 poena u proseku). Neš je u tom delu sezone opet nešto bolji skakač(3,5sk., a Stokton 3,3sk, u proseku). Ali Stokton gubi manje lopti(2,84izg. lopte, naspram 3,22 izg. lopte Neša). Minutaža opet vrlo slična(Neš 35,8m. a Stokton 35,2m.).

Ko je bolji? Statistički su prilično izjednačeni, pa odgovor na ovo pitanje će mnogi pomešati sa ukusom. Međutim, treba napomenuti da je Džon Stokton odigrao 19 sezona u NBA ligi, svaku na vrhunskom nivou. Sa godinama, lične statistike polako padaju. Stiv Neš igra sjajno i u svojoj 15. sezoni u NBA ligi, ali mislim da bi i njegove statistike malo pale ako bi odigrao 19 sezona kao Džon Stokton. Stoga, poređenja u statistici treba uzeti sa rezervom, ili pak dati malu prednost Džonu Stoktonu. To nas dovodi na početak priče...Kakvog plejmejkera više volite? Možda odgovor na pitanje koji je od ovih igrača bolji leži u stilu igre ovih košarkaša. Ja smatram Džona Stoktona boljim košarkašem, jer je imao raznovrsnija rešenja u pozicionom napadu(nešto bolji dodavač i organizator), bio je malo brži i snažniji, malo racionalniji i efikasniji, i mnogo bolji odbrambeni igrač od Stiva Neša.

[Bokirivaldo]

Re: NBA Kolumna




hvala Pemarinkovicu za ovaj post o Stoktonu neki su ovde u nekoj drugoj rubrici rekli kako Nes sisa Stoktona sto je
naravno smesno gledao sam Stoktona i ono sto si ti rekao Nesova odbrana je smesna itd. ali nesto drugo me zanima
vidim da se mnogo pre neki dan vodilo o sporu poredenju Ronda i njegovih kvaliteta i nekvaliteta u odnosu na
ostale plejmekere danasnjice S.Nesa, i ove mlade D.Rose ,CP3,T.Parker itd.dosta su ga blatili da nije u prvih 5
plejmekera ,kako ne daje koliko sam ja shvatio mnogo poena ( sto ja i ne volim kod pleja vise volim stare tipove
koji razigraju celu ekipu kao rondo a ne da daje 30 poena kao plej) ja sam ga samo malo branio ali uopste nisam
ljubitelj ni Ronda ni ostalih za mene je Ajverson bio jedini sad samo pratim nba znaci :
1. da li je Rondo medu prvih 5 plejmekera ?
2. da li je zaista toliko D.Rose iz cikaga mnogo bolji od Ronda kako su rekli ovde neki u drugoj rubrici ?
3. da li bi bio toliko dobar u nekom slabijem timu neki kazu da ne bi ?
4. koji je po tebi u ovom momentu zaista najbolji plej u NBA ( ja ne znam za koga bi se odlucio mozda S.Nesa kada bi gledali vise godina zajedno ali mu je odbrana i neke stvari lose , hteo sam ti se zahvaliti za post o Ajversonu ali ne znam kako se ovde zahvaljuje ) ???

[Igor Josifoski]

Re: NBA Kolumna

Bokirivaldo, evo pokušaću kratko i jasno da ti odgovorim, pošto sam o nekim plejmejkerima već pisao na Forumu. Sve se uglavnom svodi na ukus, kao što sam napisao i u prethodnom odgovoru vezanom za poređenje Stiva Neša i Džona Stoktona. Uvek će neko drugi naći kriterijum koji je navodno važniji pri proceni koji je od dva igrača bolji, ko je najbolji plejmejker u NBA ligi,...Ovo je otprilike moje mišljenje:

1. Ražon Rondo jeste jedan od 5 najboljih plejmejkera NBA lige u ovom trenutku. Zašto? Zato što igra za tim; ima izuzetan pregled igre; majstor je kada je u pitanju kontrola tempa; odličan je asistent, odličan je odbrambeni igrač(možda i najbolji na svojoj poziciji) jer je dobar u udvajanjima, agresivan je, solidan skakač, dobro igra odbranu ''1 na 1'', vrlo je dobar u pomaganju u odbrani, sjajan kradljivac lopti, ima dobar rad nogu, itd. Njegovi kvaliteti su i hrabrost, odlučnost, jer se ne plaši da krene na ulaz iako nije strelac već pre svega organizator; liderske sposobnosti; poznavanje suštine igre. Mane su mu slab skok-šut i preciznost iz skok-šuta uopšte; slab šut za tri poena; slaba igra na poludistanci kada treba da kreira sam svoj šut; ponekad se previše zanese u želji da asistira; mogao bi s obzirom na snagu, dužinu ruku i odraz da ima bolji ulaz; gubi mnogo lopti(čak 4,11 po utakmici u proseku). Mora da poradi na skok-šutu, driblingu gde sam sebi stvara poziciju za skok-šut, šutu posle kretnje iz bloka i oko bloka kada samo prima loptu i odmah šutira, šut sa linije slobodnih bacanja. Jedan od razloga što je tako dobar asistent je taj što igra u ekipi koja ne koristi mnogo pik-end-rol, već pozicije za otvorene šuteve i polaganja stvara dobrim blokovima, odličnim kretnjama bez lopte i dobrim postavljanjem pod protivničkim košem. Uigrana, iskusna ekipa, koja je ipak doživela izvesne promene u sastavu kada su visoki igrači u pitanju, i biće zanimljivo videti kako će se to odraziti na njihovu igru u plej-ofu. Rondo sada ima mnogo veću ulogu u timu nego kada je Boston bio šampion 2008. godine. Razlog tome je i činjenica da su Pirs, Garnet i Alen na zalasku karijere, a Rondo tek treba da se dokazuje. Stručni štab Bostona je sve to lepo uklopio, ali i dalje ostaje pitanje rezervnog plejmejkera jer će Rondo i u ovogodišnjem plej-ofu morati mnogo da igra, a Nejt Robinson je drugačiji tip plejmejkera.

2. Derik Rouz po mom mišljenju jeste bolji igrač od Ražona Ronda, ali razlika nije velika. Klučne razlike između ova dva igrača su način postizanja poena i odbrana. Rouz je dosta kreativniji od Ronda u igri ''1 na 1'', ima bolji ulaz, bolji skok-šut, bolji šut generalno, mnogo bolji šut za tri poena i sa linije slobodnih bacanja, bolju igru na poludistanci, i može da izvede dobar skok-šut i posle kretnje lopte, kada šutira odmah posle prijema lopte. Odličan asistent. Rondo je sa druge strane bolji asistent, i mislim da ima spretnije ruke u tom segmentu igre. I naravno, mnogo je bolji u odbrani, u svim elementima odbrane, sem u skoku, gde su izjednačeni. Isto tako, Rondo je bolji u kontroli tempa napada svoje ekipe, poseduje i širi pregled igre, manje se zabija u delove terena gde ne može ništa da uradi sa loptom. Rondo je bolji organizator igre. Međutim, Rouzu dajem prednost sveukupno jer je mnogo kreativniji sa loptom kada kreira svoje poene. On nema saigrače kao Rondo, njegov tim se još uvek uigrava jer je doživeo malo veće promene nego Boston, a on je i dalje dobar asistent. Razlog je opet ta sposobnost da svojom kreativnošću kao strelac navuče dva ili više protivničkih igrača na sebe i asistira sairaču koji je ostao sam. Međutim i on gubi veliki broj lopti(3,6 po utakmici), verovatno i kao posledicu činjenice da ima veliku ulogu u napadu, pošto njegov tim nema konstantan šut spolja, još nisu dovoljno uigrani a imali su i probleme sa povredama. Međutim, on iz godine u godinu gubi sve više lopti...Izuzetno dobro razvija svoju igruoludistanca i šut za tri poena. Značajno popravio šut za tri poena, a popravio se i sa linije slobodnoh bacanja. Miran, staložen. Ali, nedostaje mu agresivnost u odbrani. Odbrana mu je slaba tačka još uvek, iako tu ima velikog potencijala zbog sjajnih fizičkih predispozicija. Verovatno se previše troši u napadu.

3. Teoretski, Rondo bi se dobro snašao u skoro svakom NBA timu, jer je više organizator igre nego strelac. Treneri vole takve igrače koji ujedno igraju i odličnu odbranu. Da li bi jedan košarkaš bio bolji ili slabiji u nekoj drugoj ekipi, nego što je sad, zavisi od mnogo faktora. Kada su u pitanju plejmejkeri, to ne zavisi samo od toga da li ekipa ima dobre šutere, ili nekog dobrog igrača pod košem, već i od koncepcije igre, da li je taj plejmejker pravi vođa tima, da li će se trener prilagoditi stilu igre tog plejmejkera, kako će se stilovi igre pojedinih igrača uklopiti,...S tim u vezi je i moj odgovor na tvoje 4. pitanje.

4. Ukusi su različiti, ali ja pošto nemam omiljenog plejmejkera u NBA ligi, tim pre mogu da kažem da je po meni najbolji plejmejker NBA lige trenutno Kris Pol. Ovaj plejmejker je po meni pomalo zaboravljen jer igra u timu koji se bori za učešće u plej-ofu, a imao je i probleme sa povredama. Košarkaš koji je od poraza od San Antonia u plej-ofu pre nekoliko godina sa 4:3 u seriji, kada je njegova ekipa bila malo iznenađenje sezone, poradio na elementu svoje igre koji mu do tada nije bio dobar, a to je skok-šut. Drastično je popravio i svoj šut za tri poena i njegova igra je dobila veću širinu, postao je mnogo opasniji u napadu. Dobro šutira i iz mesta i iz driblinga, ove sezone šutira trojke 45,4%, ukupno iz igre 49,1%, sa linije sl. bacanja 89,5%. S obzirom na svoju visinu od 183cm, dobar je skakač(4,3sk.). Odličan je asistent i ove sezone(9,8as.), a solidan je i strelac sa 16,6 poena u proseku. Igra pre svega za tim, čini svoje igrače boljim, igra vrlo dobru odbranu koja se ne ogleda samo u ukradenim loptama(2,72 po utakmici) već i u pomaganju saigračima, odbrani ''1 na 1'', jer poseduje izuzetan rad nogu, teško ga je zaobići. Nju Orleans inače igra jednu od najjačih odbrana u NBA ligi trenutno. Kris Pol je ključni igrač svog tima, slično kao i Vejd prošle sezone u Majamiju. Izuzetno racionalan, sjajan dodavač, sjajan pik-end-rol igrač, dobar na poludistanci, ima dobar ulaz, hrabar je. Pravi vođa tima. Ponekad ipak imam utisak da je previše siguran u svoje poznavanje igre, pa možda previše sugestija daje svojim trenerima. Izuzetno efikasan igrač, a ono što me posebno impresionira kod njega je činjenica da ukrade više lopti nego što izgubi, što je u NBA ligi retkost. Ta činjenica ima još veću težinu s obzirom da je on plejmejker i da je ključni igrač svoje ekipe. To je i znak sazrevanja. Dobro je razvijao svoju igru. On je po meni trenutno najbolja kombinacija između organizatorskih sposobnosti, kreativnosti, šuterskih sposobnosti, liderskih sposobnosti, veština u kreiranju svog šuta, i naravno igre u odbrani, sve to kada su u pitanju plejmejkeri u NBA ligi.

5. Samo napišeš ''Hvala'' u temi Off topic ili temi Opšte diskusije.


P.S. Ne bih želeo da moje mišljenje o bilo kojoj raspravi koja se vodi na ovom NBA Forumu shvata kao konačni sud. To mi nije namera kada odgovaram na pitanja u NBA Kolumni, a i ne želim da budem bilo kakav sudija. Hvala.

[Casiraghi]

Re: NBA Kolumna

Evo za Pemarinkovica,samo da se nadoveze na ovo poslednje.Ko je jos po njemu uz Ronda,CP3 i Rosea u TOP5?

[HELL]

Re: NBA Kolumna

Jel moze poredjenje Ray Alena i Reggi Milera?

[Igor Josifoski]

[Igor Josifoski]

Re: NBA Kolumna

Rej Alen i Redži Miler. Najveća sličnost im je dobar šut za tri poena i odlične kretnje bez lopte. Naravno, tu su i njihovi čuveni šutevi u zadnjim trenucima mečeva. Ali postoje i neke razlike. Rej Alen je više deo nekog dobrog tima, i tu ne mislim samo na Boston. Redži Miler je vođa tima, trash talker(jedan od najvećih ikada), malo agresivniji igrač i u napadu i u odbrani. Reju Alenu dajem prednost kada je u pitanju dribling, kreiranje sopstvenog šuta iz driblinga, brzina sa loptom, skok, i skok-šut, koji je lepši od Milerovog. Redži Miler je sa druge strane igrač koji nije imao tako lep izbačaj, ali je sve skupa bio nešto efikasniji od Reja Alena. Isto tako on je bio podjednako dobar u ''igri oko blokova'', ali malo bolji u šutu iz kontakta. Miler je malo više odlazio na liniju slobodnih bcanja, što je još jedan pokazatelj njegove agresivnosti kojom je, uz dobro poznavanje taktike, skoro u potpunosti nadomestio ne baš zavidnu snagu i prosečne sposobnosti u driblingu. Obojica su dobri i u šutu iz mesta i u šutu iz driblinga, ali opet kažem, Alen je raznovrsniji iz driblinga. Statistički gledano, teško je proceniti ko je bolji. Redži Miler je sve ukupno efikasniji iz igre, gubio je manje lopti, pravio manje faulova. A Rej Alen ima više skokova i asistencija u proseku, i u plej-ofu i u regularnom delu sezone, neznatno bolji šut za tri poena i za nijansu je precizniji sa linije slobodnih bacanja. Redži Miler je u proseku postizao više poena u plej-ofu(20,6) nego u regularnom delu sezone(18,2), za razliku od Reja Alena koji je u regularnom delu sezone postizao prosečno 20,4p. a u plej-ofu 19,5p. Alen je igrao u proseku skoro 3 minuta duže po utakmici.
Glavna razlika među njima je to što je Miler vođa ekipe, a opet nije veliki potrošač lopti. Čovek koji se nije plašio da uđe u reket na ulaz i primi udarac. Nepokolebljiv. Alen je uglavnom u svojoj karijeri bio deo velikog tima. U Milvokiju sa Glenom ''Big dog'' Robinsonom i Semom ''The Man'' Kaselom, u Sietlu sa Rašardom Luisom koji je takođe veliki strelac, a u Bostonu sa Polom Pirsom i Kevinom Garnetom. Nekako ''tiši'' igrač, ali podjednako opasan u napadu. Dajem blagu prednost Mileru kada je u pitanju igra u odbrani jer mislim da je bio malo agresivniji i ulagao malo više energije u tom delu igre. Isto tako, on je jedan od najvećih trash talker-a svih vremena u NBA, i to je dosta koristio u odbrani. Umeo je da provocira protivničke igrače, i iz toga izvlačio neku korist, kako kad. Igrač koji je svojim čvrstim karakterom, energičnošću, ''verbalnim sposobnostima''(hahahaha...),agresivnošć u, i dobrim šutem uspeo da kao što sam već rekao nadomesti neke svoje uslovno rečeno nedostatke u odnosu na ostale bekove šutere svoga vremena. Visina od 201cm mu je dosta koristila. I naravno, tu je njegova igra u završnim momentima utakmice, gde je nizom sjajnih precitnih šuteva iz svih pozicija kojima je rešio pitanje pobednika, odveo utakmicu u produžetak, ili učinio meč neizvesnim, dobio čuveni nadimak ''Miller Killer''. Uz taj nadimak je išao i izraz ''Miler Time'' koji označava period igre gde Redži Miler preuzima stvar u svoje ruke. Rej Alen je raznovrsniji u napadu, ali je i pored toga što nije uvek bio prvi igrač tima gubio više lopti u proseku od Milera. Pravio je više faulova u igri od Milera, a išao malo manje na liniju slobodnih bacanja. I to nešto govori. Alen je imao dosta velikh pogođenih šuteva u karijeri, nema šta, ali Milera smatram boljim strelcem i uopšte boljim igračem u tim ključnim momentima utakmice. Obojica pokrivaju ceo teren u napadu: distancu, šut za tri poena, poludistancu i reket. Rej Alen je iako 5 cm niži od Milera, tehnički i fizički gledano malo veći potencijal, barem po meni. Ali u poređenju ova dva igrača se vidi smisao one izreke da ''statistika otkriva mnogo, ali se opet ne vidi ono glavno''. Redžija Milera nikad nisam posebno simpatisao zbog njegovih ''verbalnih sposobnosti'', a nisam neki obožavalac ni Reja Alena. Ipak po meni je Redži Miler bio malo bolji igrač jer je bio pravi vođa, malo efikasniji od Alena, nešto bolji u odbrani, i možda najbolji u završnicama mečeva, još od Majkla Džordana. Imam utisak da je Redži Miler bio malo drugačiji od većine NBA zvezda koje su ujedno i vođe svog tima, jer mi se čini da nije bio veliki potrošač lopti. Mudar igrač.

[D-Wade]

Re: NBA Kolumna

Evo ja sam napisao malu analizu o po meni najboljih 10 igraca lige, nemojte biti ostri u ocenivanju $#^%RT


1.Vredni pomena: Paul Pierce, Steve Nash, Chris Paul, Carmelo Anthony, Pau Gasol, Zach Randolph.

[Black Mamba 24]

Re: NBA Kolumna

Pemarinkovic vas je upoznao sa njegovim cistim kosarkaskim umecem i znanjem...a ja sam se potrudio da vas upoznam sa zivotom i karijerom Reggie Millera.Odmah cu da kazem da nisam ja sve ovo sam pisao,nesto sam preuzeo sa drugih sajtova i obradio malo,a nesto sam ja sam pisao.Ipak,nije nam cilj da neko bude hvaljen zbog kolumne,vec da se svi upoznamo sto bolje sa ovakvim kosarkasima i ljudima.Citiracu D-Wade-a "nemojte biti ostri u ocenivanju".

Reggie je rodjen 24.avgusta 1965 u Riverside-u u Kaliforniji.Nakon njegovog rodjenja niko ne bi mogao pomisliti da ce se uopste baviti kosarkom,a pogotovo biti ovako uspesan jer je imao poremecaj kuka i nije mogao normalno hodati do pete godine,koristio je razna pomagala.Ali je ipak smogao snage i ispunio svoj cilj.Kao klinac je bio u senci svoje sestre Cheryl Miller,koja je najbolja kosarkasica svih vremena.Nije je mogao pobediti 1 na 1 sve do polovine srednjoskolskog obrazovanja.
Kasnije je proglasen za najboljeg srednjoskolca Kalifornije i dobio je stipendiju UCLA-a.Vec na koledzu se pocela isticati njegova clutch igra.U mecu protiv Notre Dame Fightinga pogodio je trojku 10 sekundi pre kraja meca .Bila je to 1987. godina i njegova poslednja koledz sezona.Izabran je kao 11. pik prve runde od strane Pacersa.Na tom draftu pored Reggie bili su igraci poput David Robinsona,Scottie Pippena,Horace Granta i Steve Alforda(levo na slici).

NBA karijeru je zapoceo kao rezervni bek suter.Vrhunac svoje karijere je doziveo 1994-1995, nakon privremenog povlacenja Jordana.Sigurno jedna od najvecih play-off serija u istoriji NBA lige,iako je bila cetvrtfinalna, je izmedju Knicksa koje je tada predvodio Pat Riley na klupi,a na parketu Ewing,Strax,Mason,Smit i Indiana Pacersa.
New York je vazio za grad koji je centar sveta,Indiana drzava koja zavisi od poljoprivrede,ali je to ipak drzava sa najvecom kosarkaskom tradicijom u Americi.To je bila serija u kojoj se svasta desavalo,a ostace zapamcena i po "ratu" Reggie Millera i Spike Lee-apoznatog rezisera koji je veliki navijac Knciksa.Upravo su Knicksi imali prednost domaceg terena, te se prva utakmica igrala u NY,koja je uz poslednju sedmu obelezila tu seriju,a mozda i citavu sezonu.Karijeru Knick Killer-a sigurno jeste.

Popularni King of Clutch nije uspeo osvojiti ni ove,ni sezonu pre NBA titulu.Pokusavao je ponovo.
1998. je izgubio od Bullsa u finalu istoka sa 4-3 u seriji.U sezoni lockouta 1999 ispao je ponovo u finalu konferencije,Knicksi su mu se tada osvetili.Sledece sezone dolazi najdalje,do finala NBA lige.Indiana gubi od Lakersa 4-2.
Nakon toga doveden je Jarmein O'Neal,koji je trebao od Indiane ciniti tim za titulu,ni to nije pomoglo.Kasnije je bilo tesko poverovati da ce uspeti,i nije..Mnogi su igraci koji nisu imali prsten,a sigurno su ga sazluzili,pokusali sa prelaskom u timove koji su bili konkurenti za titulu,npr. Payton i Malone.Reggie je ostao u Indiani i dostojanstveno se oprostio 2005. godine.Miller Time is over.

Dobio je ponudu od Boston Celticsa da se pridruzi velikom triu Garnett,Allen,Pierce i mozda u poslednjem pokusaju dodje do prstena.Miller je izjavio:"Fizički bih sve jos nekako i podneo. Ali problem je mentalne prirode. Ako se opredelite za takvu odluku morate biti perfektno sigurni da ste to spremni podneti u glavi."Danas mozete videti brata i sestru Miller na TNT televiziji da rade kao NBA analiticari.Zakljucak : "Miller je celavi jebac koji je pogadjao trice sa klupe ako je trebalo." By Manda.