Opste teniske diskusije,vijesti...

[Vladan]

Ovaj klovn ce promijeniti i loptice,bice sporije tri puta od MCa

[bojanaBG]

Na kraju cemo biti srecni sto igraju sa lopticama i reketom i sto postoji mreza

[ulysses]

Nema na cemu, obozavam te opste analize na tako velikom nivou, mogu da se procitaju zanimljive stvari i stekne slika sta bi nas na osnovu toga moglo cekati u buducnosti

Kada sam na pocetku godine poceo da radim na mladim igracima malo me je plasila Kina (sve vezano za tu zemlju mi generalno izaziva neko zaziranje) ali razvoj, u koji se verovatno mnogo ulaze jer shvataju koliko je tenis profitabilan, nece ici brzo. Ove godine imali su samo 8 Fjucers turnira, sto je premalo da bi pruzili sansu nekoj vecoj grupi mladih igraca. Takodje, nisu isli ni na Fjucerse u drugim zemljama u nekom velikom obimu (osim onih najblizih a i to u slabom opsegu) i trenutno im je najbolji mladi igrac Di Vu koji vec ima 20 godina i koji ne moze ocekivati nesto vise u karijeri (bar na osnovu do sad vidjenog). Videcemo kako ce stvari izgledati sledece godine ali prosto je nemoguce da za deset godina ne budu imali par kvalitetnih igraca jer ce se u medjuvremenu popraviti i infrastruktura i nacin rada sa talentima.. novac za to sigurno imaju. Sto se tice drugih zemalja iz okoline, u Koreji sam primetio par dobrih mladih igraca a Japanac Taro Daniel je veoma perspektivan, mozda i najveci talenat u tom regionu. On je vec dugo u Spaniji, sa uspehom igra Fjucerse u toj zemlji i verujem da bi sa Nisikoriem mogao ciniti dobru selekciju te zemlje. Neki pomak u Aziji mozda vidimo vec sledece godine i rado cu ga ispratiti

Koliko je tesko doci na pravi put (za zemlje Azije recimo) pokazuje i primer Sjedinjenih Drzava, koje sad grcevito pokusavaju da se vrate na staze stare slave ali znaju i sami da ce to biti djavolski tesko. O njihovom padu bih voleo izdvojeno da diskutujem ali bih rekao samo par zanimljivih stvari. Igraci najvece teniske nacije Open ere imaju skoro 900 ATP titula, vise nego Spanija, Svedska i Australija zajedno. Sto se tice finala, Amerikanci su ih od 1968. zabelezili preko 1700, sto takodje zajedno ne mogu da isprate Spanija, Svedska i Australija. Dzoel je u clancima koje si procitao lepo primetio da u tome veliku ulogu ima i broj ATP turnira, pa ce tako vec sledece godine SAD premasiti brojku od 1000 turnira koje su organizovali u Open eri a iza njih Francuska, Nemacka, Velika Britanija, Australija i Italija moraju udruziti snage sa sedmom Spanijom kako bi ih zajedno presli po tome. Konors je sve to maestralno iskoristio pa je od svojih 107 titula cak 77 osvojio na turnirima kod kuce, gde je imao veliku podrsku i najbolje moguce uslove. Od Dzimba je sto se tice njihovih uspeha u Open eri sve i pocelo, onda je dobio pomoc Dibsa, Stoktona, Solomona, Gotfrida, da bi u leto 1977. eksplodirao Dzon Mekinro, njegov veliki rival, i zajedno su nosili svoju zemlju do sredine 80-ih kada im stize najbolja moguca zamena (iako oni i dalje nisu bili gotovi). Prvo se izdvojio Agasi, njemu se prikljucio Sampras a pomagali su im Ceng, Kurijer, Krikstein a kasnije i Tod Martin. Cak i nakon Samprasovog odlaska Agasi je zario i palio posle tridesete ali im je u medjuvremenu, uspavani nebrojanim uspesima, tenis upao u kolotocinu i Evropa ih je bukvalno pregazila. Rodikovi uspesi su im poslednji trzaji i domaca nacija nema igraca u 1/2 na svom US Openu vec punih 5 godina (katastrofalne 2009. i 2010. gde nisu imali igraca ni u zadnjih 8). Promene su cini mi se kasno usledile a u medjuvremenu se i u tenisu svasta izdesavalo. Sada im ostaje da na neki nacin krenu iz pocetka, prilagodjeni novim tendencijama u sportu koji se ovako brzo razvija. Imaju i igrace i infrastrukturu (i dalje ogroman broj turnira na sva tri profesionalna nivoa) i ostaje samo da vidimo sta ce rad Patrika Mekinroa i nekih drugih ljudi doneti najvecem teniskom divu

Spanija je 90-ih dozivela pravu revoluciju u tenisu i za ovih dvadesetak godina postali su zemlja koja je druga po broju ATP titula u Open eri (preko 300) i ubedljivo druga po broju finala u koja su usli njeni igraci. Za taj uspeh najvise je zasluzan Nadal ali treba reci da je Spanija druga i po broju razlicitih igraca koji su osvajali titule u Open eri (preko 40). Znamo na kojoj su podlozi zeli uspehe u 90-im ali danas toga nema pa cak i u Davidu Fereru imaju jednog univerzalca a bice ih ubuduce. Spanija ce ove godine biti domacin nekih 40 Fjucersa i na njima smo imali prilike da vidimo najbolje sto trenutno mogu da pruze (kada su u pitanju generacije od 1991. do 1995.). Po mom skromnom misljenju ta grupa igraca moze da se meri sa vrsnjacima iz Argentine i da pobedi bilo koju drugu naciju, i nadam se da ce to u buducnosti i pokazati. Mislim da se na Pirinejima radi veoma moderno, sto potvrdjuju i brojni mladi igraci iz drugih zemalja koji tu rade i treniraju.. cak i Marej je bio impresioniran kada je neko vreme tamo proveo a to je bilo pre zvezdanih uspeha Nadala, tako da je stanje sad sigurno jos bolje. Ono sto je takodje vazno, paznja se posvecuje i igri na betonu i ne forsira se samo sljaka (sto je i logicno kad se vidi da beton dominira Turom). Rafa je iznimka kako god da okrenes ali imace na koga da bude ponosan za pola decenije ili deceniju

Pricao sam nedavno kako je Nemacja bukvalno drzala ATP Tour u njegovim mladim godinama (pocev od 1990.) i da im je znacajan izvor prihoda bili prodaja TV prava nemackim kucama. To sto se Masters Kup odrzavao tamo citavu deceniju je takodje ni malo slucajan, upravo iz tog razloga. Kao pandan Masters Kupu (jos pre 1990.) ITF je zeleo da organizuje svoj Grand Slam Cup, koji bi davao tada basnoslovnih 6 miliona dolara (2 miliona pobedniku) i takodje bi bio igran u Nemackoj.. 20 godina kasnije ta zemlja ne organizuje nijedan turnir od 14 najvecih

Kostelic je poseban slucaj i veliki samar u lice Austriji i Svajcarskoj koji na alpsko skijanje bacaju milione. Takodje je i nebitno koja ti zastava stoji pored imena ako si dobar i nosis sampiona u sebi, zato se na to mnogo i ne osvrcem vec bodrim individualce

I meni djeluje da Kina neće moći isporučiti prave teniske zvijezde. Okej, tako smo govorili i za plivanje pa je ženska kineska reprezentacija odjednom izdominirala SP 1994. godine u Rimu, tako smo mislili i za atletiku pa su sve jači i jači. Međutim, ne postoji egzaktna formula kako stvoriti tenisača. Drukčije je u plivanju i tenisu.
Uostalom, teza koja to dokazuje je i slučaj s Britanskim savezom koji troši milijune i milijune bez pravih uspjeha ako izuzmemo Murraya. Naravno to ne znači da treba kao u nas sjediti prekrštenih ruku i nadati se Đokoviću ili Ivaniševiću. Treba stvoriti platformu, izgraditi centre, osnovati akademije, organizirati Futurese i onda ako urodi plodom, urodi. Decenijama se zalijeva teniska tradicija da bi urodila plodom, a iskustvo nas uči da krivi korak znači potpuno skretanje s puta (Australija, Sjedinjene Države). U svakom slučaju, mislim da Kinezi baš i neće moći dominirati idućih godina svjetskog tenisa, iako mi ta azijska krivulja uistinu izgleda znakovito.

Što se tiče Sjedinjenih Država, ono je bilo strašno. Sampras, Agassi, Courier, Chang, kasnije i Martin koji koliko god da je bio u sjeni je recimo izmislio tenis za Querrya. Sinoć sam istraživao o Changu, zanimalo me zašto se točno ugasio, odjedanput se prestalo čuti za njega. I zaista, strašna 1996., polufinale USO-a 1997. i godinu poslije - ništa. Ispadanja u prva dva kola maltene. Ista stvar s Courierom. Tenisa sam tek počeo biti svjestan '92, '93 i pojam riječi Courier je zvučao kao nešto više od tenisa, kao Federer prije par godina, simbol za pobjeđivanje.
Kad sam pravo počeo pratiti tenis (jest da sam bio mali, ali ljudi često podcjenjuju dječačku moć pamćenja i razmišljanja o sportu, naročito kad im se nešto jako sviđa) je bilo samo Sampras, Sampras, Sampras. Valjda su se Courier i malo poslije Chang jednostavno ispuhali, opala im je moć, da upotrijebim nogometni žargon, "ponavljanja". Sve u svemu, fantastična ta Američka reprezentacija devedesetih, naročito kad se uzme u obzir da su nasljednici Connorsa, Mcenroea i amerikaniziranog Lendla.
Znam da s ovim što pišem ne otkrivam toplu vodu, ali eto, uzeo sam si slobodu da malo lutam od teme do teme i podsjetim se tih vremena.

Veoma me zanima zašto postoji opadanje tenisa u Njemačkoj. Da li je stvar u tome što nemaju zvijezda ili je problem druge naravi. Mislim, ljudi nisu izbacili nikoga od Beckera i Graf. Međutim, ne mogu vjerovati da je samo zbog Beckera i Graf bila tolika popularnost tenisa u Njemačkoj, sam kažeš - završni turniri godine, ogromna marketinška vrijednost tenisa... Čudno mi je da takva nacija u periodu od 10 godina apsolutno zanemari ovaj sport.
Odnosno, nameće mi se pitanje - da li je stvar samo u Beckeru ili je Njemačka dosegla ono što zovemo fast food društvom, striptiz kulturom, društvom gdje se traži krv, gdje se traže elitne utrke Formule 1, frcanje iskri na istima uz jedenje čipsa s okusom svinjetine, gdje Big Brother ruši rekorde gledanosti, a nogomet, sport koji je i sinonim za takvo društvo, uzima najveći dio kolača? U takvom društvu - tenis je lijep i viteški sport, ali istovremeno i dosadan sport. Tenis igraju ljudi koji bi, da nisu tenisači, vjerojatno bili uspješni odvjetnici ili profesori književnosti. U tenisu nema, ili veoma rijetko ima, cheerleadersica i manekenki, ljubavnih afera, suigrača rogonja, tučnjava na treninziima i razbijenih glava. S tog aspekta me zanima da li je odlazak Beckera samo ubrzao proces zanemarivanja tenisa iz gore navedenih razloga, razloga koji sve više karakteriziraju 21. stoljeće.
Odgovor nećemo znati, ali meni se čini da to nije samo do Beckera...

Iznenadio me podatak da je Španjolska druga po osvojenim turnirima, ali kad malo razmislim to je i logično. I ako zanemarimo Nadala i osvajanja na zemlji, podatak je vrijedan naklona. Biti će zanimljivo u kojem će smjeru ići nakon Nadala. Svakako prema gore čak i ako ne budu imali svjetskih zvijezda jer se tenis igrao i prije Nadala iako je moje mišljenje da će taj put biti dosta težak.

[ClayWarrior]

Pazi, kod njih me stvarno nista ne bi cudilo ali tenis je ipak poseban i potrebno je mnogo faktora da bi se doslo do uspeha. Potrebne su im akademije, strucnjaci, mnogo vise domacih Fjcuersa i placanje igracima koji se izdvoje odlazak na turnire u inostranstvo ili u kampove zapada. Mislim da u belom sportu taj bum necemo videti i da ce morati postepeno da grade svoju poziciju u svetskom tenisu. Videcemo dogodine

Britanija je stvarno poseban slucaj (i taj se pritisak prenosi na Mareja koji verovatno proklinje i tradiciju i Freda Perija) ali ima ko da ih izvuce, sa Endijem kao predvodnikom naravno. Njima para stvarno ne manjka ali jednostavno nisu nalazili pravu formulu, verujem da ce za nekih 5 godina stanje biti mnogo bolje sto se tice ostrvskog tenisa i da necemo morati otvarati sajt Davis Cupa da vidimo u kojoj zoni igraju

Da se ne vracamo dalje u proslost kada su Sjedinjene Drzave u pitanju i recimo 1979. kada su imali sedmoricu medju prvih 10 na kraju sezone i 25 u prvih 50!! Cengova karijera je stvarno mogla biti bolja, nakon prve pobede na US Openu sa 15 i po godina 1987., kada je postao najmladji igrac sa pobedom na Mejdzoru u Open eri a kasnije te godine uzeo je i prvi Celindzer na kom se pojavio u karijeri. Naredne godine na Vimbldonu, kada mu je bilo 16, postaje najmladji igrac koji se pojavio na centralnom terenu jos od 1927. u mecu sa Lakontom, gde je imao prvi set i set loptu u drugom pre nego sto je popustio. Par meseci kasnije uzeo je i prvu ATP titulu u San Francisku i samo je Krikstein mladji osvajac ATP trofeja u Open eri. Onda dolazimo i do cuvenog Rolan Garosa 1989. kada je u cetvrtoj rundi tukao i Ivana Lendla i grceve zbog kojih u petom setu nije ni sedao tokom pauza. Tu je bio i onaj cuveni servis ispod ruke a na mec lopti je stajao tek malo iza servis linije i izazvao duplu gresku velikog Lendla. U finalu je pao i Edberg i Ceng je postao najmladji osvajac Mejdzora u istoriji. Tada je bukvalno leteo po terenu i stizao aposlutno sve, nebo mu je bilo granica u tom momentu. Na zalost, sve ostalo bice ispod ocekivanja i gubice velika finala i meceve u kojima bi mu pobeda donela toliko zeljeno mesto na vrhu ATP liste i zvanje najbljeg na svetu. Sto se tice Kurijera, kod njega me je posebno interesovalo prolece 1993. kada je izgubio finala Rolan Garosa i Vimbldona (dva meca kojima bi promenio ne samo svoju karijeru nego i istoriju na neki nacin) pa sam sklepao malu pricu o tome http://thebigtip.com.au/tennis/mixin...riers-campaign

Tomi Has je trebao sve to da ispravi u Nemackoj i da je bilo srece u tome bi i uspeo.. ostali igraci koji su dolazili nisu bili njegov potencijal pa je recimo Sutler, a nekad i Kifer, trebao cupati stvari. Ove godine se mladi igraci Pancera bas i nisu pretrgli, nisam siguran kada ce neko zameniti sadasnju staru garnituru i ko ce im doneti neku veliku titulu u buducnosti.. secace se oni Bekera jos dugo

Tesko je reci kada ce ta spanska grupa igraca krenuti ka vrhu ali osnovu imaju, uz uslove koji su verovatno najbolji u Evropi. Ne znam kako se tenis kotira u odnosu na fudbal ili kosarku ali verujem da ce i nakon ove generacije koju predvodi Rafa imati kvalitet za svetski vrh

[ulysses]

Drag mi je Haas, kao i Malisse recimo, ali mislim da nisu klase za najveće stvari. Istina, Haas ima ogromnih problema sa ozljedama, ali opet ne vidim kako bi i zdrav zaprijetio Fedu, Roddicku, Hewittu, Nalbandianu, Safinu i ostalima iz približno svoje generacije. Njegova je šansa bila "tranzitno" razdoblje tenisa (a nije da se i gore navedeni nisu okoristili tranzitnim razdobljem), razdoblje kad su slam osvojili Johansson, Moya ili Ferrero. Šteta, velika šteta što se tada nije upisao u tenisku povijest. Kiefer, Petzschner, Schuettler, Kohlschreiber ipak nisu ta kategorija.
Ima biti da su samo u tenisu Nijemci mentalno slabi.

Odličan članak, svaka čast. To se zove posao.
AKo izuzmemo zadnjih četiri-pet godina, intrigantno ova tablica izgleda, 2002., 2003. - nitko, devedesetih veoma rijetko u samoj završnici. Nisam znao za ovo između Couriera i Bruguere na kraju meča. Prošvrljao sam ti i po drugim člancima, zanimljivo.
Nemaš blog možda?
Ovo je odvratno koliko je malo o tenisu u Hrvatskoj, a vjerujem da i u Srbiji nije mnogo bolje kad se zagrebe ispod inflacije tekstova o Noletu. Meni treba kvalitetno štivo, pitko napisano. Više analitički nego navijački. Takva je prije u nas bila žuta loptica koja se više ne ažurira--->
http://www.zutaloptica.com/
Sve drugo su jeftina prepucavanja po internetskim forumima ili suhoparni tekstovi koji u doba wikipedie ničemu ne služe.

[ClayWarrior]

Drag mi je Haas, kao i Malisse recimo, ali mislim da nisu klase za najveće stvari. Istina, Haas ima ogromnih problema sa ozljedama, ali opet ne vidim kako bi i zdrav zaprijetio Fedu, Roddicku, Hewittu, Nalbandianu, Safinu i ostalima iz približno svoje generacije. Njegova je šansa bila "tranzitno" razdoblje tenisa (a nije da se i gore navedeni nisu okoristili tranzitnim razdobljem), razdoblje kad su slam osvojili Johansson, Moya ili Ferrero. Šteta, velika šteta što se tada nije upisao u tenisku povijest. Kiefer, Petzschner, Schuettler, Kohlschreiber ipak nisu ta kategorija.
Ima biti da su samo u tenisu Nijemci mentalno slabi.

Odličan članak, svaka čast. To se zove posao.
AKo izuzmemo zadnjih četiri-pet godina, intrigantno ova tablica izgleda, 2002., 2003. - nitko, devedesetih veoma rijetko u samoj završnici. Nisam znao za ovo između Couriera i Bruguere na kraju meča. Prošvrljao sam ti i po drugim člancima, zanimljivo.
Nemaš blog možda?
Ovo je odvratno koliko je malo o tenisu u Hrvatskoj, a vjerujem da i u Srbiji nije mnogo bolje kad se zagrebe ispod inflacije tekstova o Noletu. Meni treba kvalitetno štivo, pitko napisano. Više analitički nego navijački. Takva je prije u nas bila žuta loptica koja se više ne ažurira--->
http://www.zutaloptica.com/
Sve drugo su jeftina prepucavanja po internetskim forumima ili suhoparni tekstovi koji u doba wikipedie ničemu ne služe.

Hasa sam bas gotivio i verujem da bi sa boljom zdravstvenom situacijom mogao napasti neki veci trofej.. ni tad ne bih bas previse ocekivao ali Nemci boljeg posle Bekera i Stiha nisu imali (zanimljivo je da nisu ni pre toga sve do Gotrfida fon Krama, koji je jedna izuzetna licnost i teniska pojava). Uglavnom, tenis je u Nemackoj stekao veliku popularnost dok ga je Beker drzao a posle toga je doslo do razumljivog ali ipak prevelikog pada

Clanak je u principu bio lagan posao ali je tabela na kraju pokazala dosta stvari.. pored Kurijera, hteo sam da napisem i o Agasijevom prolecu 1999. i cuvenom Rolan Garosu (bukvalno je sa tog turnira otisao kao novi covek sa energijom koja ga je cini mi se drzala sve do meca sa Bekerom na US Openu i penzionisanja) ali su mogucnosti na onom sajtu jako ogranicene pa je teks bio prevelik. Takodje, jako volim statistiku a tamo ne mogu da se stavlja tekst u Code pa sam batalio. Evo kraja meca Brugere i Kurijera i stvarno sportski pretrpljen poraz Dzima (iako mu sigurno nije bilo lako)

Primetio si sigurno kolika je razlika u radovanju u finalima Mejdzora nekada i danas.. mislim da nam to govori o pritisku koji danas vlada kod igraca (kriva velika medijska popularnost sporta) i emocijama koje izlete nakon mec lopte. 1990. Monika osvaja Rolan Garos protiv velike Stefi Graf (imala je 16 godina), baca reket i mirno krece da pruzi ruku protivnici i sedne na stolicu. 7 godina kasinje Martina Hingis osvaja Melburn kao jos mladja, dva puta dize ruke u vazduh, ljubi Meri Pirs i seda na stolicu. Slicno je bilo i kada je Borg slavio u Parizu 1974. protiv Orantesa, samo bacivsi reket visoko u vazduh. Beker je najveci uspeh nekog mladog tenisera u Open eri na Vimbldonu 1985. protiv Karena proslavio sa sitnim koracima i reketom u vazduhu, kretajuci se ka mrezi i protivniku. Danas bi nastala masovna histerija kada bismo posle Rafe dobili novog osvajaca Mejdzora u tinejdzerskim godinama a i on bi to proslavio batrganjem po terenu i ko zna cime. Taj pritisak mi se uopste ne dopada jer moraju da paze na bukvalno svaku rec koju izgovore (ovi glavni igraci).. tako bi recimo bilo kakva veca carka Federera i Nadala na terenu automatski blokirala dva najveca teniska foruma na par sati a svadja ''fanova'' bi posle trajala danima dok bi vest obisla sve moguce masovne medije. To ATP nikada nije smeo da dozvoli pa su obojica cutali, hteli to ili ne. Sve to utice i na mlade igrace pa su tako recimo Donalda Janga upropastili rodjeni roditelji i ugovor koji im je Nike brze bolje tutnuo pred nos. Mala digresija ali vec smo krenuli o svemu i svacemu

Svako ce ti ovde reci (ko voli da cita ono sto si naveo) koliko su nam teniski mediji losi a mnogi tekstovii izjave su za rubriku verovali ili ne. Dok je ovakvo stanje u tenisu utrkivace se oko bombasticnijih naslova (tako je pre par dana u Novostima osvanulo ''Nadal pobegao iz Pariza zbog Djokovica'')

Na ovom forumu me zezaju kodovi inace bih postavio veoma zanimljivu analizu o najboljim igracima koji su zavrsili godinu u prvih 5 i njihovim turnirima koje su te godine igrali. U clanku http://thebigtip.com.au/tennis/top-p...ng-same-events nije moglo mnogo toga da se prikaze (ni trecina onoga sto sam uradio) ali recimo 1982. drugi i treci reket sveta na kraju godine (Konors i Lendl) mogli su se sastati na samo 5 turnira!! Naime, Ivan je te godine razbio WCT turnire ostavsi ne porazen, dok Konors nije zeleo da ih igra i bio je veran samo drugoj organizaciji, Grand Prix-u (iz kog ce 1990. nastati ATP Tour). Tako su velikani mogli da ukrste rekete samo na Rolan Garosu, Torontu, Sinsinatiju, US Openu i Mastersu, sto je zaista premalo i pokazuje koliko su stvari u proslosti bile haoticne i sa koliko paznje ih treba analizirati

[amnesiac]

Ovo kad spomenuste finale Roland Garrosa 1993, moram reći da je taj turnir ostvario prekretnicu kad je moje praćenje tenisa u pitanju jer sam poslije kraja osamdesetih izgubio interesovanje za njega. Čisto da se zna da nijesam non-stop pratio tenis ali zato poslije toga apsolutno jesam. Drugi pad interesovanja mi se dogodio gubitkom Eurosportovih prava za TMS (ranije Mercedes benz super 9) i zaista je bilo teško biti posvećen nečemu što ne možeš pratiti. Sjećam se da sam finale US Opena 2001 slušao na Sky Sportsu jer ga nijesam mogao gledati (staro kodiranje na analognoj satelitskoj). Srećom,Wimbledon 2003 me je natjerao da ponovo zavolim ovaj sport i da ga pratim koliko je god u mojoj mogućnosti.
Ali da se vratim finalu RG-a 2003. I meni je, baš kao i ulyssesu, Courier tada izgledao kao superman. Meni je bila toliko odvratna ta dominacija da sam navijao protiv njega svim silama a on sa onim kačketom ne promašuje . U finalu me nije bilo srećnijeg kad ga je Bruguera dobio pruživši sjajnu igru kao uostalom i tokom čitavog turnira. Kasnije Bruguera propušta Wimbledon jer mu se nije sviđalo da igra na travi (neka druga vremena). Ali poslije više nego sportskog prihvatanja poraza od strane Jima nekako sam ga zavolio i baš mi je bilo krivo što je izgubio od Samprasa na Wimbledonu. Sampras je prije toga imao samo 1 GS turnir a Courier 4 i nije mi bilo jasno da igrač broj jedan svega godinu dana mlađi od broja dva (a obojica vrlo mladi) može biti uopšte broj 1. Od tada sam pogotovo počeo da gotivim Couriera što se ne bi moglo reći za Samprasa. Čitavo moje navijanje kasnije je bilo anti-Sampras ko god da je sa druge strane mreže. Kao da nijesam htio da prihvatim da je on bolji od Couriera, a razlog više da navijam protiv Samprasa je taj što je komentator finala Wimbledona Zvonimir-Zvonko "Biserko" Mihajlovski svjesno sugerisao gledaocima da navijaju za Samprasa govoreći "on je porijeklom Grk" i "za njega navija pola Amerike i cela Grčka". Ko je bio dovoljno velik zna o čemu pišem i to je bilo vrijeme nacionalizma (ne ponovilo se) koji me je uvijek nervirao. I tako devedesete što se tiče tenisa su protekle u iščekivanju da Sampras izgubi, a to se događalo vrlo rijetko. Tako da apsolutno razumijem sve anti-Federerovce tokom prve decenije ovog vijeka jer sam ja to isto preživljavao u potonjoj deceniji prošlog . Sada mi je krivo što nijesam navijao za Samprasa (ili makar ne navijao uvijek protiv njega) i uživam gledajući njegove stare mečeve i tu vrstu tenisa.

Španci.
Rekao bih da je devedesetih godina bilo više kvalitetnih španskih tenisera nego što je to slučaj u novom stoljeću (sa izuzetkom Nadala) i da su se oni probijali kao vrlo mladi. Doduše, na zemljanim terenima je to, uglavnom, bilo a tenis tada i sada je neuporediv zbog mnogo veće razlike među podlogama. Svake godine je iskočio po neki. Ipak, malo po malo oni su se navikavali na brže uslove izuzimanjući travnatu podlogu. Rekao bih da je taj prvi korak više napravio Carlos Moyá plasmanom u finale Australian Opena 1997 što je tada bilo veliko iznenađenje. U finalu nije imao ni promil šanse protv Pistol Petea, ali svakako da je to bio veliki iskorak španskih tenisera na bržoj podlozi. Generacija 1974 (Àlex Corretja, Félix Mantilla), 1975 (Albert Costa) i 1976 (Carlos Moyá) mi je posebno interesantna. Svake godine iskoči po neki (meni je omiljeni bio Albert Costa) i onda pauza od par godina sve do Juana Carlosa Ferrera (1980). Bilo je i poslije J.C. Ferrero-a top 10 igrača, ali da se nije dogodio Rafa Nadal sigurno da bi se govorilo o krizi španskog tenisa. Koliko god mnogi sad pisali hvalospjeve o Davidu Ferreru (trenutno broj 5) gubimo iz vida da je on u top 10 ušao sa 28 i po godina. No, dobro bi bilo za tenis da se pojavi neki novi, bolji od Granollersa.

Njemci.
Da. Od Beckera i Sticha nijesu imali GS osvajače, ali su makar imali Top 10 igrače. Tu prije svega mislim na Nicolasa (Nikolu a ne Nikolasa kao što se to može čuti) Kiefera i Tommyja Haasa (1978) koje sam prvi put vidio u Hamburgu 1997. Kiefer (1977) mi je jedno vrijeme bio i omiljeni teniser i užasno sam se iznervirao kad je u četvrtfinau Australian Opena 1998 poslije vođstva od 2:0 izgubio od Nicolasa (takođe Nikole ) Escudéa kom je to bio treći preokret od 0:2 na turniru. Ipak, učinak Kiefera (jedno GS polufinale i svjetski broj 4) i Haasa (4 GS poufinala i svjetski broj 2) se ne može označiti kao loš. Neka mi ne zamjeri Rainer Schüttler (jedno GS finale i svjetski broj 5), ali njega koji je u top 10 upao sa 27 godina ne bih stavljao u ovu grupu. Poslije ove generacije zaista nikoga nijesu izbacili i to je šteta.

Šveđani.
Oni su slična priča kao i Njemci. I oni su poslije Wilandera i Edberga kuburili sa igračima koji će ostati zlatnim slovima upisani u tenisku istoriju, no dali su oni top 10 igrače. Osim što je najveća svjetska nepravda što je Thomas Johansson (1975) osvojio jedan GS turnir (Australian Open 2002) a Thomas Enqvist (1976) nije (Australian Open 1999), to je ipak zasluga i "zasluga" dva Rusa (Safin i Kafeljnikov). Ne može se, ipak, reći da su "spavali" tokom devedesetih za razliku od novog milenijuma. Činjanica da je Robin Söderling trenutno usamljeni jahač u švedskom muškom tenisu ne može biti dobra za ovaj sport.

Balkanci (preciznije ex-Yu prostor)
Ovdje je situacija potpuno drugačija i pozitivan primjer. Ko je stariji sjeća se da nam je Boba Živojinović bio sve i svja , a kad pogledamo podatak da je njegov najbolji ranking 19. mjesto (uz 2 GS polufinala, istina) nije baš da smo se u koga mogli uzdati. Čak nam je i Goran Prpić bio uzdanica, a za Davis Cup reprezentaciju su igrali još Marko Ostoja i Bruno Orešar (ne znam sjeća li se ulysses njih). Devedesetih raspad Jugoslavije je pratio uspon Gorana Ivaniševića koji je bio usamljeni jahač, ali su njegovi rezultati bili impresivni. U zadnjih desetak godina dolazi najezda kvalitetnih igrača sa ovih prostora počev od Ivana Ljubičića. Teško je i nabrojati koliko je top20 igrača iznjedrio ovaj prostor. Sam podatak da je prvo Hrvatska a zatim i Srbija osvojila Davis Cupa (što je SFRJ mogla samo sanjati) dovoljan je a ako tome dodamo i fantastične rezultate Novaka Đokovića ostajemo bez teksta. Pa i najperspektivniji kanadski teniser Miloš Raonić je prve tri godine života proveo u rodnoj Podgorici. Vjerovatno da je to pitanje za sociologe ili psihologe, ali ova ekspanzija koja će se vjerujem nastaviti u budućnosti je prosto nevjerovatna. Moguće je da je to onaj mentalitet "hljeba i igara" i da više želimo sportske rezultate nego ostali narodi koji imaju druge prioritete. Zaista ne znam.

Eto, ovaj moj post ispade kao miks svega i svačega, ali bolje da ne vezujem postove.

[ClayWarrior]

Kazi mi samo ko je u 90-im prenosio tenis, koje turnire i koliko meceva u proseku

[bojanaBG]

Pa od nasih kanala najvise je prenosio 3K, koliko se ja makar secam, posebno Wimbledon, mislim da je taj turnir uvek prenosen.

[notorious]

Slušanje mečeva (ne samo teniskih) preko crnog receivera i onog analognog kodiranja je nezaboravno Negdje krajem 80-ih i početkom 90-ih bio je američki kanal, bem li ga ne mogu se sjetiti kako se zove bio sam trutić, nešto kao skrin sport(u gornjem uglu veliko slovo S), ukucavao sam u google svašta i ne vrijedi, ako neko zna neka pogura Uglavnom znao je ići tenis i nba, i tu se gledalo dosta mečeva. NBC je bio dostupan jedno vrijeme u analognim(rane 90) i znam da su radili Davis Cup. Krpilo se tad gdje je god moglo, HRT je dosta pratio Ivaniševića, na Njemačkim stanicama se nailazilo na tenis na ARD, ZDF, DSF (Wimbledon). Pamtim da je jedno vrijeme, kraj 80-ih i početkom 90-ih neka naša stanica prenosila RG, moguće da je to bio i današnji RTS, kasnije je 3 kanal preuzeo tenis, i gledalo se i tu uz Igora Miklju Wimbledon i još neki turniri. Zvonko Mihajlovski, sjećam se toga ali ko je njega uzimao za ozbiljno.
,
Na ovim prostorima tenis je doživio ekspanziju, počevši od Ivaniševića i male Mo, ali teško da će se kontinuitet nastaviti. Smatram Novakov slučaj kao jedinstven, i ne mislim da će se sa ovih prostora pojaviti takav igrač koji će redati velike turnire(možda moji unuci dočekaju), zato uživam dok mogu . Vjerovatno će biti još Ljubičića, Ančića, Tipsarevića, ali je i to pitanje u kojoj mjeri. Ograničeni smo uslovima, neimaštinom, strukom, i mnogim drugim bitnim stvarima, i tu treba masa stvari da se poklopi da bi se izbacio i neki solidan igrač. Najbolji primjer su nam najpoznatije teniske nacije, i vidi se koliku muku muče SAD, Australija, imamo VB koja ulaže dosta itd. Rusi se takođe gube, i kod njih postoji opasnost da skoro nestanu, a nije da nisu imali vrhunskih igrača, stagniraju iz godine u godinu. Ne bi volio da nestanu, jer sam uvijek gotivio igrače sa tih prostora, Chesnokov-a npr. taj je izgarao do kraja, nikada nije bilo predaje. Ko ne pamti njegov meč sa Stich-om neka obavezno pogleda bar neke highlightse, za mene ponajbolji meč, bilo je još nekih njegovih spektakularnih u DC. Kasnije i mnogo talentovanije Kafelnikov-a i Safin-a, kamo sreće da su imali mozak i srce od Andrei-a. Uz Agassi-a sam uvijek bio u duelu protiv Sampras-a, i meni je bio mračna strana Interesantno je da kad pogledam igrače koje sam simpatisao, svi su igrali dvoručni BH, to je valjda neka deformacija iz dječačkih dana Šveđani i Nijemci su izgubljen slučaj, i tu nema pomoći u skorije vrijeme. SAD i kenguri bi se morali vratiti, trebali bi ih povući nadolazeći mladi igrači. Tehnološki se ide naprijed, pa će tako 9 od 10 mališana radije ostati uz komp i igrati igrice nego ići mlatarati reketom ili se baviti bilo kojim drugim sportom, toga nekada nije bilo, gdje su ta zlatna vremena

[ClayWarrior]

Ma gde se crni Rusi gube?? I oni imaju armadu mladih igraca koja ce sigurno zaseniti sadasnju staru gardu a mozda i dostici Safinove uspehe. Pored toga, u sportove ulazu velike pare a tenis sigurno nije izuzetak

Cerkasov i Cesnokov su nosili mladu Rusku drzavu na pocetku ATP Toura a pitanje je koliko se talenata izgubilo tokom 80-ih jer nisu mogli da prebegnu na zapad. Inace, citao sam da su Sovjeti neke 1953/54 bojazljivo slali ekspediciju na Vimbldon da vide kako to izgleda i trebalo im je par decenija da sebe upisu na tenisku mapu

[notorious]

Znao sam da ćeš se javiti za njih i očekivao sam te još negdje vidićeš da će se pogubiti, daj bože da 1 bude negdje pri vrhu i u to sumnjam, težak je to mentalitet za tenis, a i prelazni period je najteži.

[amnesiac]

Treći kanal nijesam imao, ali je zato drugi prenosio Wimbledon. U Podgorici smo imali od 1990 (čini mi se) jedan kanal na kom su davali isključivo satelitske kanale a to je bio kanal viška i ljudi iz Televizije Crne Gore su mijenjali kanal zavisno od ukusa. primjera radi: Ide MTV i odjednom prebace na njemački RTL pa poslije dvadesetak minuta italijanski Canale 5. Ta frekvencija je bila neka vrsta zamjene za one koji nemaju satelitsku antenu, a tada je satelitska antena bila luksuz kao sada automobil star 15 godina. Često je izbor kanala zavisio od ukusa čovjeka koji je u smjeni, ali srećom bio je neko ko je volio tenis i davao Eurosport koji je tada bio sinonim za tenis na opšte zgražavanje običnog naroda. Njegova konkurencija je bio ScreenSport koji su ljudi obožavali (davao NBA ligu recimo). Međutim, u martu 1993 Screensport i Eurosport se ujedinjuju u Eurosport (što će reći da se Screensport praktično gasi) i ljubitelji sporta su bili osuđeni na gledanje tenisa (srećom po mene). Nikad Eurosport nije imao prava devedesetih za US Open i Wimbledon, ali zato jeste za Tennis Masters Series (mercedes benz super 9) i odrađivali su ga maestralno. Mislim da su prava izgubili 2000. Ja sam satelitsku kupio 1997 i nijesam više zavisio od dobre volje ljudi iz TVCG, mada moram priznati da su bili više nego korektni kad je tenis u pitanju. Što se tiče prenosa Wimbledona, za to je u prvoj polovini 90-ih bio zadužen njemački RTL, a kasnije sprotski kanal DSF. US Open je 1993 prenosio tada novi njemački kanal VOX, a poslije toga mislim DSF ali me nemojte držati za riječ. Ponekad se taj turnir nije mogao ispratiti jer ga je prenosio na satelitu samo Sky Sports koji je bio kodiran, a dekoder (tadašnji koji se uzimao nezavisno od risivera) je bio dodatni luksuz što je za životni standard 90-ih bila katastrofa. Najbolje televizijski odrađen turnir je po meni bio ATP Tour World Championship (Masters Cup) 1998 u Hanoveru i to je, mislim, prvi put da je prikazan studio sa gostima jer je tadašnja koncepcija Eurosporta bila drugačija. Bilo je više gostiju osim njihovog eksperta Frewa McMillana. Bio je i John McEnroe (ne mogu se ostalih sjetiti). Eto, to bi otprilike bilo to.

[ClayWarrior]

Zivi bili pa videli ali ja sam ubedjen da ce od 2015. do 2025. Rusi imati vise uspeha nego od 2000. do 2010. Nema vise propadanja talenata, veliki je ovo biznis a oni velika sila u svakom smislu

amnesiac.. to je uglavnom i ono sto mozemo videti u mecevima koje skinemo iz tog perioda, rekoh ja da su se Nemci utrkivali ko ce sta prenositi. Zanimao me je i nacin na koji ste dolazili do tih kanala ali to je slicna prica onoj sa 3K kada su bukvalno ceo vikend (ili samo subotu, zaboravio sam) krali meceve iz najboljih fudbalskih liga Evrope, gde je zastava te zemlje markirala znak strane stanice sa koje su to ''pozajmljivali''

[amnesiac]

Slušanje mečeva (ne samo teniskih) preko crnog receivera i onog analognog kodiranja je nezaboravno

Hahaha. Vidim da je još neko bio fanatik .

Za screensport, evo informacija
http://en.wikipedia.org/wiki/Screensport

Evo i intro nešto prije ujedinjenja sa Eurosportom, tj. gašenja