Opste teniske diskusije,vijesti...

[ClayWarrior]

Otisao sam potpuno u suprotnom pravcu od onoga sto je Prototype pitao ali mi je drago sto sam se i sam prisetio nekih stvari iz zenskog tenisa koji u poslednje vreme slabo pratim pa se i stvari lako zaboravljaju

Stao bih nakon dve prve sezone koje je odigrala a sutra cu videti da slozim osnovne razloge koji su je odvojili od teniskih uspeha na skoro 10 godina

[ajmooooooo!!!]

NI, pogledaj jos jednom kraj meca berdych vs federer. berdych se zaderao "over", a federer se na to samo nasmijao, u stilu "koji kreten", sa pravom.

[ajmooooooo!!!]

jedan mali ispravak, ivanisevic je servirao za 2:0 u setovima (cak je mozda imao 2 set lopte) protiv beckera u wimbledonu 1990. a ivanisevicu se cesto znalo desiti da pukne pa spusi set 6:0. volio je on i tankirati meceve i setove (to je i sam priznao).

[notorious]

Ma ima, nego sam sve tuzniji zbog onoga sto cu uskoro morati poceti da pisem

Bar ti ostaje Barcelona Iz tog vremena to je meč koji mi je svakako ostao u najboljem sjećanju, bar što se nje tiče, kao i ona drama sa Monikom na USO. Teško je tad bilo i dolaziti do mečeva, pogotovo gledati ih uživo na tv. Nakon prvog seta ništa nije ukazivalo na veliki preokret i pobjedu koja će odjeknuti kao jedna od senzacija OI 1992. Impresivan je način na koji je završila meč, bez ikakvih problema. Interesantno je da će to ostati jedina njena pobjeda protiv Graf, a bilo bi ih sigurno još mnogo da se nije odala porocima. Bar je te 1992 na OI, poslije Dream Team-a i legendarnog gimnastačara Scherbo-a, bila jedna od glavnih priča.

[ClayWarrior]

1992-1993 : Novi uspesi i pocetak pada

Nakon 1/2 na Vimbldonu i US Openu, Kapriati 1992. po prvi put odlazi na Australian Open (jos uvek kao petnaestogodisnjakinja) i u prve 4 runde se poigrava sa protivnicama, uz tri zabelezena bagela. U trecoj rundi protivnici nije dala ni gem u pobedi za koju joj je trebalo 35 minuta i u zadnjih 16 usla je sa manje od 3 sata provedenih na terenu. U 1/4 cekao ju je novi duel sa Sabatini i dobro se drzala sve do samog kraja, kada je u taj brejku drugog seta nanizala 6 neiznudjenih gresaka. Porazena je sa 6-4 7-6 i nakon tog meca nije mogla da sakrije suze.. pritisak je vec postao evidentan jer su svi pricali o osvajanju Mejdzora. Dzeni je pre 16. rodjendana igrala na 7 Mejdzora i zabelezila 28 pobeda, uz tri vezana 1/4

U 1/2 Majamija gubi od Sancez Vikario ali je u 1/4 prekinula niz Monike Seles od 21. uzastopne pobede. Na Rolan Garosu i Vimbldonu stizala je do 1/4 sto znaci da je na 5 vezanih Mejdzora usla bar u 1/4. Nije lose za nekoga kome je tek bilo jedva 16. U 4. rundi Pariza pobedila je jos jednu super talentovanu igracicu, domacu Meri Pirs, poznanicu jos od kad su bile male i dve najpoznatije ‘’tatine cerke’’ na Turu. Meri je napravila 45 neiznudjenih gresaka i Dzeni je dobija sa 6-4 6-3. Monika je u 1/4 bila prejaka iako je Kapriati u oba seta imala 2-0

Bez vecih problema ulazi u novo 1/4 Vimbldona a tamo je ponovo Sabatini. Tog dana padala je kisa i mecevi su bili odlagani, ovaj je prekinut zbog mraka pri rezultratu 6-1 3-6 5-3 za Sabatini. Argentinka je sutradan sa 4 servisa lako resila mec i otisla na polufinalni megdan sa Graf. Na ovom turniru Kapriati je postala najmladja igracica koja je od turnirskih nagrada zaradila 1 milion $ (prestici ce je Martina Hingis 4 godine kasnije)

Usledila je Olimpijada u Barseloni i novi veliki uspeh mlade Dzenifer Kapriati. Iako je vec bila iskusna sto se tice turnira, ovo je za nju bio novi dozivljaj jer je po prvi put na jednom mestu mogla da vidi toliko razlicitih sportista iz mnogo zemalja, secala se da je u kafeteriji bilo sjajno jer je bukvalno svakog dana mogla da upozna mnogo novih ljudi, bilo je samo potrebno da sedne za njihov sto i pita odakle su i kojim sportom se bave. Ni na terenu nije imala problema, dosla je do 1/2 bez izgubljenog seta a tamo je cekala domaca Sancez Vikario. Dzeni dobija prvi sa 6-3 iako je mogla biti i ubedljivija. U drugom setu, na 2-2, Vikario je morala da spasava 0-40 kada se u tom trenutku na tribinama pojavila kraljevska porodica. Kapriati nije znala o kome se radi i malo je falilo da pita sudiju zasto ta gospoda nisu mogli da sacekaju razmenu i pauzu. I pored toga, pobedila je Spanjolku i njenih 8500 navijaca, uzevsi svaki servis protivnice u trecem setu. Tokom te dve nedelje sa njom je radio cuveni Manolo Santana i ljudi pricaju da je nikada nisu videli srecniju.. sada je bila u prilici da svojoj zemlji donese zlato na ionako legendarnoj Olimpijadi. U finalu singla je cakala Stefi Graf, velika Nemica koju Dzeni do tada nikada nije pobedila i koja je bila vladajuca sampionka iz Seula 1988 (a uzela je i onu probnu 1984.). Velika borba vidjena je od samog pocetka a u petom gemu Dzenifer propusta 9 brejk lopti. Nemica dolazi do seta rezultatom 6-3 ali je Kapriati kasnije rekla da joj je to samo dalo samopouzdanje da izaigra jos bolje i agresivnije. Rezultat je u drugom isao uz servis dok u osmom gemu Dzeni nije napravila brejk za 5-3, nakon cega je i brzo privela set kraju. Treci set pocinje nervozno, razmenom brejkova, ali se doslo do 4-4. Kapriati je imala 0-40 ali se Graf vraca do djusa, kada je popustila i dozvolila brejk. U sledecem gemu Dzenifer bez ikakvih problema dolazi do 6-4 i najveceg uspeha u svojoj karijeri.. Nemicu vise nikada nece pobediti ali ne verujem da bi ovu pobedu menjala za bilo koju drugu

Nakon toga osvaja titulu u San Diegu, petu u karijeri

Usledice veliko razocaranje u trecoj rundi i poraz na Grandstandu od igracice koja je daleko od njenog kvaliteta. Osokoljena titulom na Olimpijadi i u San Diegu, kao i smanjenjem kilaze, Dzeni se ovde nadala ulasku u novu zavrsnicu i mozda po prvi put u mec za titulu Gren Slem sampionke

Do kraja godine gubi u Filadelfiji od Graf sa 6-0 6-1 za samo 42 minuta, izgubvsi prvih 9 gemova u mecu. Na zavrsanom turniru gubi od Sabatini u 1/4. U prvom setu Dzeni je izbegla bagel iako je gubila 5-0 da bi se u drugom oporavila i sa dva brejka poravnala rezultat u setovima. Na 4-4 u trecem setu Sabatini je osvojila 9 od 10 poslednjih poena u mecu za pobedu. U tri sezone dobila je Kapriati 10 puta a te 1992. na cak tri velika turnira. Svoju trecu profesionalnu sezonu zavrsice kao sedmi reket sveta


1993. zapocela je osvajanjem turnira u Sidneju i pobedom nad Sabatini u 1/2. Ovo je za sesnaestogodisnju devojku bila sesta WTA titula i niko pri zdravoj pameti ne bi mogao da pomisli da ce na narednu cekati 6 godina!! Na Australian Openu se mucila sa stomacnim virusom i temperaturom pa je odustala od meca dubla u kom joj je partnerka trebala biti Stefi Graf ali se oporavila i malo teze nego inace stigla do novog 1/4 na Mejdzorima.. tamo je kao po obicaju cekala jedna od najboljih, ovog puta Graf. Ponovo nije imala resenje za igru Nemice i gubi 7-5 6-2 iako je vodila 2-0 u drugom

Drugu godinu za redom uspela je da veze 1/4 na prva tri Mejdzora u sezoni, jer je i u Parizu i na Vimbldonu usla medju zadnjih 8... na oba turnira morala je igrati protiv Stefi Graf a za nju jednostavno nije imala igru

U tom trenutku Kapriati je imala 17 godina i 3 meseca i neverovatan niz na Mejdzorima do tada. Od Rolan Garosa 1990. do Vimbldona 1993. odigrala je 13 Mejdzora, na 3 je usla u 1/2 a cak na 9 u 1/4. Skor u mecevima bio joj je neverovatnih 50-13. U tih 13 poraza gubila je 3 puta od Seles, 3 puta od Sabatini i 5 puta od Stefi Graf!!

U finalu Toronta gubi od Stefi Graf a onda je usledio poraz u prvoj rundi US Opena, nakon cega Dzenina karijera krece stranputicom i vrtoglavo pada. Lagano je uzela prvi set ali drugi i treci gubi sa 6-4 i po prvi put u 14 ucesca gubi na nekom Mejdzoru u prvoj rundi. Do kraja godine nije odigrala ni mec i svoju cetvrtu profesionalnu sezonu zavrsava na devetom mestu rang liste

Ostaje zabelezeno da je te 1993. uhvacena u kradji u jednom marketu (milionerka!!) i tu krecu problemi sa policijom

[Indigo]

Vracamo se u 1920.
Tenis je jos u razvoju, uglavnom do tada je to bio sport za aristokratiju odnosno gospodu medjutim od tih godina tenis drasticno pocinje da se razvija.
Sto se tice muskog tenisa dominirali su Amerikanci i Francuzi, Tilden je tokom 20-ih osvojio 9 GS titula od cega je naravno najvise osvojio u domovini cak 7 US opena i 2 Wimbledona, dok Je Lacoste uspeo osvojiti 7 Gs titula, 2 Wimbledona, 3 Rg i 2 Us Opena, treci igrac koji je obelezio ovu eru je jos jedan francuz Henri Cochet koji je osvojio 5Gs titula.

Glavni razlog zasto su ovi igraci dominirali uglavnom u svojoj domovini a tek pomalo igrali turnire daleko od svoje zemlje su svakako duga prekookeanska putovanja koja su u to vreme, brodom, oduzimala dosta vremena a putovalo se zaista dugo ponekad i po 20 i vise dana kako bi se iz Evrope stiglo do Australije ili Amerike.

Zanimljivo je da je Henri Cochet koji je u svojoj karijeri ukupno osvojio 7 GS titula ostao kratak za jos jednu titulu koju je 1922 godine osvojio na Roland Garosu. Razlozi za to nisu najbolje objasnjeni, kao razlog se navodi neregularnost, jer je Cochet osvojio titulu u vreme kada su na Rolland Garrosu igrali samo Francuzi, uglavnom ATP ne racuna taj French Open u Cochetove titule.

Punih 12 godina francuzi su dominirali Roland Garrosom od 1920-1932. U tih 12 godina, 10 puta se desavalo da o tituli odlucuju 2 Francuska igraca. Prvi pobednik Roland Garrosa a ne racunajuci Briggsa(koji je bio prvi osvajac French opena 1891 godine) dolazi iz Australije, 1933 godine Jack Crawford je prekinuo dominaciju francuza kada je u finalu pobedio Henri Cocheta sa 3-0 u setovima.

Jedna od najvecih Lacostovih pobeda desila se kada se jedan Amerikanac pojavio u finalu RG. Radi se o Tildenu koji je dosao do finala i odigrao epski mec sa Lacostom koji je izgubio u 5 setova, 5 set Lacoste je dobio sa 11-9 a do tada to je bilo najuzbudljivije Gs finale ikada odigrano. Tilden je cak imao i mec lopte ali ih nije uspeo iskoristiti.

Bill Tilden je imao fantasticnu karijeru.
U svojoj 18 godina dugoj karijeri, uspeo je da zabelezi 907 pobeda, a ostali igraci uspeli su ga pobediti svega 67 puta.
Osvojio je 138 titula od 192 turnira na kojima se takmicio. A procenat ostvarenih pobeda je 93.6 % sto je jednom recju fantasticno.

Znacaj "Velikog Bila" svetskom tenisu je ogroman, on je doprineo da tenis koji su do tada posmatrali kao sport za devojcice, i sport koji je bio dostupan samo gospodi, postane sport koji igraju snazne, razvijene atlete koje nisu imale nista sem svog talenta.
Big Bill je mozda jedan od najbolji tenisera koji su igrali tenis. Osvojio je 7 uzastopnih DC titula, na US open ima skor 71-7.

Big Bill je bio visok, mrsav ali jakih ramena i veoma razvijenih ruku. Postao je poznat po svom "cannonball" servisu.
Po mnogima on i dalje drzi rekord po brzini servisa, jednom je uspeo da odservira 263 km/h ali taj rekord nikada nije priznat zbog nerazvijene tehnologije u to vreme. Intersantno je sto je "cannonball" servu uglavnom koristio u bitnim trenutcima meca, uglavnom je servirao kick i spin servise.
Jos vise morate ceniti ovog coveka kada saznate da je od 1922 godine igrao bez srednjeg prsta koji su mu morali amputirati zbog infekcije.
Njegov gameplay je bio pun varijacija, igrao je slice, drop shot i lob, ali je i cesto menjao ritam, uglavnom bio je jedan od redjih koji nisu stalno trcali na mrezu nego se oslanjao na svoje udarce sa osnovne linije.

Bilo bi neuctivo ne spomenuti Suzan Lenglen koja je uz Tildena imala najveci uticaj na razvoj tenisa i u pretvaranje tog sporta za siroke narodne mase a ne samo za aristokratiju.
Suzan Lenglen je bila veoma bolesljiva kao dete patila je od astme i mnogo raznih alergija pa je njen otac odlucio da pocne sa treniranjem tenisa kako bi ojacala.

1920 godina je bila prekretnica za nju a i za svetski tenis, pogotov zenski.
Osvojila je Wimbledon pred 8000 gledalaca u finalu pobedivsi sedmostruku sampionku Dorotheu Chambers. Osvojila je te godine Olimpijske igre u Antwerpenu u singlu i mixu i bronzu u dublu.

U svojoj karijeri osvojila 8 Gs titula ali joj se ne racunaju jos 4 titule sa French opena koji je tada bio odrzavan samo za Francuske igrace. Osvojila je Wimbledon cak 6 puta i u singlu i u dublu.
Ostvarila je najbrzu pobedu u istoriji u finalima Gs kada je 1922 u finalu razbila Mallory sa 6-2 6-0 za svega 26 minuta.
Bila je nesretna i razbolela se od leukemije nedugo za tim je i preminula sa svega 39 godina ali ce zauvek biti upamcena kao jedna od najboljih svetskih teniserki koje su ikada igrale ovu igru.

Ovako je jedan Americki pisac opisao njenu igru.
" Ona lopticu udara gotovo uvek sredinom svog reketa, gotovo uvek moze da pogodi sta zeli, krece se sjajno, uvek je koncetrisana.
Ona je visoka i lepa i oblaci se prelepo"
1926 godina je bila njena poslednja amaterska godina.
1926 godine je osvojila i svoj poslednji Gs, French Open u finalu pobedivisi Mary Browne sa 6-1 6-0
1926/7 godine je prihvatila da igra za profesionalce u nizu meceva koji ce uslediti u Americi, suma za koju je igrala iznosila je 100 000 americkih dolara.

U to vreme Charles Pyle, biznismen, je bukvalno kupovao igrace koji ce biti u njegovoj trupi i igrati meceve svuda po Americi.
Tilden je odbio, a Pyle kako bi popularizovao njegove egzibicione meceve u svoj tabor je doveo Browne igracicu koja je dosla kao zamena za Mallory i Wills koje su odbile ugovore jer su zelele da igraju amaterski tenis. Dolazak Browne je bio neophodan jer je bila potrebna igracica koja ce moci da se nosi rame uz rame sa Lenglen mada je to bilo dosta tesko i samoj Browne.
Sto se tice muskih igraca potpisali su Foret i Winston Richards.

Richards koji je u to vreme bio veoma perspektivan igrac, samo 23 godine bio je majstor za dubl, osvojio je nekoliko Gs titula u Dublu, mogao da se nosi a cak i pobedjivao do tada neprikosnovenog Tildena, u toj 1926 godini uspeo je da ga pobedi cak 3 puta u cetiri meca koja su igrali.
Sam Tilden je Richardsa nazvao "najboljim volej igracem kojeg je svet ikada video". Sam njegov prelazak u profesionalce je bio veliki udar za Americki amaterski tenis s obzirom da su i Tilden i Jonsthon bili u poznim teniskim godinama.
U Pyle trupu ulaze i Richardsovi dubl partneri Sondgras i Kinsey sa kojima je osvajao French Open.

Jedan od prvih meceva koje su igrali te 1926 godine bio je odrzan u Medison Square Gardenu.
Doslo je 13000 ljudi koji su zeleli da vide Pyleov profesionalni tenis i njegove igrace.
Na programu je prvo bio mec muskog singla izmedju Richardsa i Foreta.
Richards je do pobede dosao u 2 seta sa kako novinari iz tog doba kazu, veoma konstantnom igrom, gotovo nepogresivim volejima i gadjajuci same uglove terena, Foret je bio manje konstantan ali bi palio publiku svojim neverovatnim BH vinerima. Krajni rezultat je bio 6-3 6-4.
Zatim je usledio mec veceri, izmedju finalistkinja French Opena, Lenglen i Browne.
Lenglen je opet demolirala Browne, a kako novinrai kazu razlika u kvalitetu je bila nepojmljiva, Lenglen je sve pogadjala sa neverovatnom lakocom, igrala elegantno i zaista uzivala u tome. Rezlutat 6-1 6-1.
Za samo 5 meseci, Lenglen i Browne su odigrale 38 meceva a Lenglen je dobila svih 38. Ono sto je zanimljivo je da bi Browne za osvojenih 5 gemova u mecu dobijala novcane bonuse ali to se veoma retko desavalo.

Lenglen je igracica koja je kad god bi se pojavila ne terenu odusevljavala sve svojom igrom. Bila je prefektna u svakom udarcu.
Sjajno je servirala, sjajno retrnirala i igrala vrhunske voleje, nije imala manu.
Jedina mrlja u karijeri je prelazak u profesionalce sto ju je onemogucilo da pokupi jos par slamova jer u tom trenutku nije postojala igracica koja se mogla nositi sa njom.

[ClayWarrior]

Tilden je u finalu Frens Opena 1927. dozvolio Lakostu da se odmori i da na taj nacin ne preda mec, koji je Francuz na kraju dobio sa 11-9.. Tilden nikada nece slaviti u Parizu jer ga je 1930. pobedio i Kose. Tildena i Lenglenovu mozemo smatrati prvim zvezdama tenisa

U Francuskoj se sa ozbiljnim tenisom pocinje 1912. World Hard Court championships-om (rec hard ne treba da zavara, i dalje je u pitanju sljaka). 1922. Kose je osvojio titulu ali se nije igralo u Francuskoj vec u Belgiji

[Indigo]

Tilden je u finalu Frens Opena 1927. dozvolio Lakostu da se odmori i da na taj nacin ne preda mec, koji je Francuz na kraju dobio sa 11-9.. Tilden nikada nece slaviti u Parizu jer ga je 1930. pobedio i Kose

U Francuskoj se sa ozbiljnim tenisom pocinje 1912. World Hard Court championships-om (rec hard ne treba da zavara, i dalje je u pitanju sljaka). 1922. Kose je osvojio titulu ali se nije igralo u Francuskoj vec u Belgiji

Cw a sta kazes za onaj servis od 263 kmh na cas sa drvenim reketom?

[ClayWarrior]

Ne kazem nista, ne verujem u njihove merne instrumente iako je par igraca uspevalo da generise neverovatnu brzinu prilikom servisa sa drvenim reketom.. rekao bih da su najbolji predratni serveri bili Tilden, Vajns, Krejmer i Meklaglin

Vajns, Tilden i Mako su 1932. ucestvovali na nekom takmicenju servisa i navodno je neki balisticki brzinomer zabelezio brzine od preko 150 mila na cas, kao i Tildenov od 163 milje na cas 1933.

[ClayWarrior]

Jos jedan od osnovnih razloga zasto te brzine verovatno nisu bile moguce je pravilo da noge moraju dodirivati tlo pri servisu. Tesko je zamisliti da bi neki od ovih servisa mogao dostici tu strahovitu brzinu, nemogucu cak ni danas

Kad smo vec kod Francuza, ovo je slika iz 1923. koja prikazuje cuvena 4 Musketara..Kose, Brunjoj, Lakost i Borotra

[Don Markoni]

Mislim da je Federer imao vise, ali se racunalo po starom tada. Kada bi se sada konvertovalo, izaslo bi na oko 16.000, malo manje ili vise...

Mislim da si u pravu !!

[ClayWarrior]

Kose i Lakost se na sljaci slobodno mogu meriti sa Nadalom, Borgom i Rozvelom, a kod zena Suzan Lenglen i Helen Vils staju pored Kris Evert.. Suzan i Helen su medju najboljim igracicama svih vremena a jedini mec su odigrale u Kanu 1926. i Suzan je pobedila. Tada se desila i jedna zanimljiva stvar.. nakon pobede, zvezdu Lenglen su navijaci bikvalno odneli sa terena a Helen Vils je ostala sama na njegovom sredistu. Tada joj je prisao jedan njen obozavalac i rekao da je igrala jako dobro. Zvao se Frederik Mudi i tri godine kasnije Helen ce postati Vils-Mudi

Lenglen nije izgubila mec izmedju 1919-1926, mislim da izgubljeni setovi mogu stati na prste obe ruke a protivnice je uglavnom tukla sa 6-0 ili 6-1. Nakon sto je 1914. napunila 15 godina Suzan nije izgubila niti set na sljaci do prelaska u profesionalce 1926. a meceva je bilo oko 250. Sto se tice meca sa Molom Malori na Vimbldonu 1922., po izvestaju Njujork Tajmsa sledeceg dana mec je trajao 35 minuta. Poceo je u 5 do 7 uvece jer je kisa odlagala meceve a publika je dolazila od 7 ujutru, u nadi da ce uhvatiti bar neko stojece mesto.. bilo ih je 14000

Kris Evert je ipak imala jaci niz na sljaci (zbog konkurencije).. u 6 godina imala je 125 vezanih pobeda na sljaci, da bi nakon poraza od Trejsi Ostin nanizala jos 64, sto nas dovodi do bolesnih 189-1

Lenglen kada joj je bilo 13

[notorious]

Mislim da je Federer imao vise, ali se racunalo po starom tada. Kada bi se sada konvertovalo, izaslo bi na oko 16.000, malo manje ili vise...

Kada bi se konvertovalo mislim da bi ispalo oko 15500, nema šanse da bi prešlo 16000, ali to više onako na prvu. Mrzi me računati, to nek odradi Bojana ili neko od njenih navijača.


CW alal ti ćufte za te podatke prije OE. Ja sam nekad pokušavao detaljisati sa tim periodom, ali sam shvatio da su mnogi podaci zatureni i da je nemoguće pronaći ih, dosta toga je falilo pa sam odustao.

[amnesiac]

Ne kazem nista, ne verujem u njihove merne instrumente

Kad smo već kod brzine servisa, mogao bi mi baš ti, ClayWarrior, objasniti nešto što me buni. Naime, prije nekih godinu dana odgledao sam ponovo meč finala Australian Opena 1995 Agassi-Sampras. Obratio sam pažnju na brzinu servisa na onom semaforu (ako se tako zove). Baš sam obratio pažnju i vidio da je otprilike brznina Samprasovog prvog servisa negdje oko 170 do 185 km/h a to su bile bombe. Agassijev prvi servis bio je znatno sporiji, ali zadržimo se na Samprasu kada su asevi bili brzine koju sam naveo. Samo koju godinu kasnije brzina Samprasovog serisa je išla lagano preko 200 km/h (bolje reći mjerena). E sad me interesuje sljedeće: Iako se vizuelno ništa nije primijetilo u razlici Samprasovog servisa tada i koju godinu kasnije jer su servisi bili neodbranjivi i tada i kasnije i jedina razlika je bila na semaforu koji je pokazivao dvadesetak km/h više, moje jedino logičko objašnjenje je da se u međuvremenu promijenio način mjerenja. Samo razmišljam današnji servis koji ide na T liniju brzine 180 km/h. To se lagano vraća a servis Petea Samprasa ni sad niko ne bi mogao odbraniti. Osim ukoliko je semafor bio pokvaren taj dan . Još par stvari koje se tiču servisa i mjerenja. Prije finala Wimbledona 1998. između Samprasa i Ivaniševića bila je statistika i prikazana je prosječna brzina prvog servisa obojice do finala: Sampras (118 mph) 190 km/h Ivanišević (117 mph) 188 km/h. Tri godine kasnije na Wimbledonu protiv Federera brzina Samprasovog servisa je po sredini meča bila : prvi servis 200 km/h a drugi nevjerovatnih 177 km/h što niko sada ne može postići (mislim na drugi servis) osim Karlovića. (Mala digresija: Sampras je sigurno imao u prosjeku najbrži servis devedesetih godina a po meni i najbolji svih vremena). Nemoguće je da Pete servira brže za nekih tridesetak km/h sa 30 u odnosu na vrijeme kad je imao 24 godine a da mu se pri tom broj aseva ne povećava. Još jedan argument više da se način mjerenja u međuvremenu promijenio. Kako bi konfuzija u mojoj glavi bila potpuna govori i to da sada ljudi lagano prebacaju 200 km/h u meču makar jednom što ranije nije bio slučaj pa ni s početka novog milenijuma. I još Ivanišević sada kao veteran postavlja sopstvene rekorde u brzini a logično bi bilo da mu se brzina zbog godina smanjuje. Ajde da kažemo da je uznapredovala tehnologija reketa i da se zbog toga postiže veća brzina servisa ali smo se složili da su loptice sporije nego ranije pa otkud sad povećanje brzine servisa?
Vjerovatno je moje pitanje prilično kofuzno ali ne znam kako da objasnim sebi gledajući neki stariji meč i servis bombu na T liniju i tačno se vidi da protivnik ne može ni dotaći reketom lopticu a ono semafor pokazuje 175 km/h

[V.Patcev]

amnesiac lopte su danas teze, ranije loptice su bile lesnije i naravno izgledaju kao da idu brze, barem tako ja mislim