Tweet
Re: ATP Miloš Raonić
Ima toga,ima...
Nego da se vratimo temi,evo najnovijeg Milosevog intervjua.
http://sport.blic.rs/Tenis/193551/Ra...-mi-je-Sampras
Ima toga,ima...
Nego da se vratimo temi,evo najnovijeg Milosevog intervjua.
Raonić: Novak je laf, ali idol mi je Sampras
Svetska teniska zvezda je rođena i opet dolazi sa Balkana, bruje sportski mediji širom planete. Miloš Raonić, Crnogorac sa kanadskim pasošem, meteorskim usponom stigao je od anonimca do 37. mesta na ATP listi. Za tren oka potisnuo je u drugi plan mnoge velike zvezde belog sporta...
Rođeni Podgoričanin, dvadesetogodišnjak, za koga stručnjaci kažu da ima najjači servis, ali i već jednu titulu, i to iz San Hozea, pa izgubljeno finale protiv Rodika u Memfisu, brojna priznanja kolega.
- Evo me u Torontu, uskoro se selim u Barselonu, tamo ću živeti i trenirati, za dalje planiram učešće na Rolan Garosu, Vimbldonu i US Openu - kaže Raonić za “Blic” iz Kanade.
Ko je mladić o kome teniski svet priča i piše? Rođen je u Podgorici 1990. Kada je napunio tri godine, sa roditeljima, bratom i sestrom preselio se u Kanadu, gde je ostao da živi i igra vrhunski tenis.
- Prvi trener bio mi je Kejsi Kertis, s kojim sam radio od početka, od devete godine, do 16. Tada sam se preselio u Montreal i trenirao u Nacionalnom teniskom centru, gde sam bio tri sezone. Imam veliku podršku Teniskog saveza Kanade, ali i mojih roditelja koji su bili uz mene od prvog dana.
Kako je to preko noći izaći na crtu najvećim igračima današnjice?
- Imam veliko poštovanje prema njima, ali mogu protiv svih da igram. Sa Nadalom
sam igrao singlove i parove, trenirali smo zajedno, sa Đokovićem sam takođe zajedno trenirao i igrao parove, zatim sa Nalbandijanom, Robredom, Almagrom. Ostao mi je još Federer. Najviše cenim upravo Federera, Nadala i Đokovića, dok je moj idol Pit Sampras.
Da li si očekivao munjevit uspon prema prvih 40?
- Ne, sve je prosto neverovatno, ali sam i bio spreman. Plan je bio da do juna uđem među prvih 100, a do kraja 2011. u 50. Ipak, nadmašio sam i svoja očekivanja, apetiti su počeli da rastu, a planovi se menjaju. Verujem u sebe i osećam da ću biti mnogo bolji.
Opiši nam svoj stil igre?
- Igru baziram na dobrom servisu i kratkim poenima. Čuvajući svoj servis, prebacujem pritisak na suparnika, što je rizičan pristup, ali publika ga voli, pa su greške moguće. Za sada je uspešno, na svim turnirima sam prvi po broju asova (94) i brzini servisa koji iznosi 230km/h. Znače mi pozitivni komentari bivših igrača Džona Mekinroa, Matsa Vilandera, Breda Gilberta, Martine Navratilove, Pema Šrajvera… Radim na popravljanju vraćanja servisa i poboljšanju kretanja, u tome mi pomažu trener Galo Blanko i kondicioni učitelj Toni Estalelj. Blanko je moj trener od novembra prošle godine, bio je među 40 igrača na ATP listi, okuplja ceo tim i zadovoljan sam načinom rada.
Prati li te porodica na svim turnirima?
- Ne, na Australijan openu sam dospeo do osmine finala, a moji su me bodrili iz Toronta. Međutim, od naredne godine planiram da na svim velikim turnirima povedem celu porodicu.
Kakve su bile reakcije posle prve titule u San Hozeu i finala u Memfisu?
- Ma, sve je nestvarno, čak sam imao i svoje navijače na tribinama. Pre oba finalna meča čuo sam se sa majkom i sestrom, plakali su i poželeli mi sreću. Sada su već ponosni na mene.
Kako i gde provodiš slobodne trenutke? Koliko poznaješ Đokovića?
- Novak je super momak, pravi laf, lepo se družimo, često zajedno treniramo, zatim izađemo na večeru, u kazino, u Melburnu smo bili u Zoološkom vrtu, u kome sam držao koale, hranio kengure, prilazio slonovima… Mnogo me opterećuju pres konferencije, intervjui, a moj sponzor „Lakosta” koristi svaki momenat za dodatne promocije. Kada nisam na turniru, dnevno treniram dva do tri puta po dva sata, tako da mi ostaje malo vremena za odmor.
Od novembra ti je kućna adresa Barselona?
- Tamo treniram sa najboljim španskim igračima, a tenis je u toj zemlji, uz fudbal i košarku, vodeći sport. Moj trener je iz Barselone, gde ima i svoju akademiju, tako da sam spojio i lepo sa korisnim jer volim kada god imam vremena da izađem i prošetam prelepom prestonicom Katalonije.
Postoji li šansa da zaigraš za reprezentaciju Crne Gore, ili možda Srbije, u slučaju poziva?
- Država Kanada je mnogo uložila u mene, uskoro ću zaigrati za tu zemlju u prvom kolu Severnoameričke zone Dejvis kupa, tako da opcije igranja za neku drugu selekciju nisu realne.
Ima li nostalgije za Crnom Gorom?
- Često. Iako sam sa tri godine napustio Podgoricu, svakog leta dolazim u posetu bratu Momiru, sestri Jeleni, sestriću Davidu i sestričini Emi, babi i dedi u Baru, rodbini u tatinom rodnom Žabljaku, skoknem i do Beograda... Tako će biti i ovog leta, nadam se. Kada sam imao osam godina, išao sam u Osnovnu školu “Maksim Gorki” kako bih usavršio jezik. Bilo bi me sramota da sam ga zaboravio... Nisam odbacio mogućnost da se jednog dana vratim u Crnu Goru - završio je Miloš Raonić.
Bravo za Srbiju
Raonić je pratio finale Dejvis kupa i, naravno, navijao za Srbiju.
- Gledao sam sve mečeve, drago mi je zbog uspeha Srbije, Troicki je odigrao sjajno, čestitao sam i Đokoviću. Zahvaljujući njima, ali i Ani i Jeleni, Srbija je postala teniska velesila.
Akademska porodica
Zanimljiva je priča vezana za fakultetske diplome Raonića. Pre odlaska u Kanadu, Milošev otac Dušan predavao je na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici.
Majka Vesna završila je mašinstvo, u Podgorici je radila u banci, kao i sada u Torontu. Sestra Jelena diplomirala je na Ekonomskom fakultetu, magistrirala u Kanadi, a sada radi u Centralnoj banci Crne Gore. Brat Momir završio je ekonomiju u Torontu a zaposlen je u crnogorskom telekomu. Takođe, i baba i deda Raonići su bili profesori, deda je magistrirao matematiku, baba je predavala biologiju.
- U Torontu sam završio osnovnu i srednju školu, bio sam dobar đak, za nepune tri godine sam završio srednju školu sa jako visokim prosekom. Razlog zbog kojeg sam srednju školu završio sa 16 godina bio je da bih se posvetio tenisu i video da li hoću da ga igram profesionalno ili da idem na univerzitet. Imao sam dobrih ponuda za stipendiju sa Univerziteta Virdžinija, ali sam dve nedelje pre početka školske godine, uz podršku roditelja odlučio da, ipak, profesionalno igram tenis.
Akademska porodica
Svetska teniska zvezda je rođena i opet dolazi sa Balkana, bruje sportski mediji širom planete. Miloš Raonić, Crnogorac sa kanadskim pasošem, meteorskim usponom stigao je od anonimca do 37. mesta na ATP listi. Za tren oka potisnuo je u drugi plan mnoge velike zvezde belog sporta...
Rođeni Podgoričanin, dvadesetogodišnjak, za koga stručnjaci kažu da ima najjači servis, ali i već jednu titulu, i to iz San Hozea, pa izgubljeno finale protiv Rodika u Memfisu, brojna priznanja kolega.
- Evo me u Torontu, uskoro se selim u Barselonu, tamo ću živeti i trenirati, za dalje planiram učešće na Rolan Garosu, Vimbldonu i US Openu - kaže Raonić za “Blic” iz Kanade.
Ko je mladić o kome teniski svet priča i piše? Rođen je u Podgorici 1990. Kada je napunio tri godine, sa roditeljima, bratom i sestrom preselio se u Kanadu, gde je ostao da živi i igra vrhunski tenis.
- Prvi trener bio mi je Kejsi Kertis, s kojim sam radio od početka, od devete godine, do 16. Tada sam se preselio u Montreal i trenirao u Nacionalnom teniskom centru, gde sam bio tri sezone. Imam veliku podršku Teniskog saveza Kanade, ali i mojih roditelja koji su bili uz mene od prvog dana.
Kako je to preko noći izaći na crtu najvećim igračima današnjice?
- Imam veliko poštovanje prema njima, ali mogu protiv svih da igram. Sa Nadalom
sam igrao singlove i parove, trenirali smo zajedno, sa Đokovićem sam takođe zajedno trenirao i igrao parove, zatim sa Nalbandijanom, Robredom, Almagrom. Ostao mi je još Federer. Najviše cenim upravo Federera, Nadala i Đokovića, dok je moj idol Pit Sampras.
Da li si očekivao munjevit uspon prema prvih 40?
- Ne, sve je prosto neverovatno, ali sam i bio spreman. Plan je bio da do juna uđem među prvih 100, a do kraja 2011. u 50. Ipak, nadmašio sam i svoja očekivanja, apetiti su počeli da rastu, a planovi se menjaju. Verujem u sebe i osećam da ću biti mnogo bolji.
Opiši nam svoj stil igre?
- Igru baziram na dobrom servisu i kratkim poenima. Čuvajući svoj servis, prebacujem pritisak na suparnika, što je rizičan pristup, ali publika ga voli, pa su greške moguće. Za sada je uspešno, na svim turnirima sam prvi po broju asova (94) i brzini servisa koji iznosi 230km/h. Znače mi pozitivni komentari bivših igrača Džona Mekinroa, Matsa Vilandera, Breda Gilberta, Martine Navratilove, Pema Šrajvera… Radim na popravljanju vraćanja servisa i poboljšanju kretanja, u tome mi pomažu trener Galo Blanko i kondicioni učitelj Toni Estalelj. Blanko je moj trener od novembra prošle godine, bio je među 40 igrača na ATP listi, okuplja ceo tim i zadovoljan sam načinom rada.
Prati li te porodica na svim turnirima?
- Ne, na Australijan openu sam dospeo do osmine finala, a moji su me bodrili iz Toronta. Međutim, od naredne godine planiram da na svim velikim turnirima povedem celu porodicu.
Kakve su bile reakcije posle prve titule u San Hozeu i finala u Memfisu?
- Ma, sve je nestvarno, čak sam imao i svoje navijače na tribinama. Pre oba finalna meča čuo sam se sa majkom i sestrom, plakali su i poželeli mi sreću. Sada su već ponosni na mene.
Kako i gde provodiš slobodne trenutke? Koliko poznaješ Đokovića?
- Novak je super momak, pravi laf, lepo se družimo, često zajedno treniramo, zatim izađemo na večeru, u kazino, u Melburnu smo bili u Zoološkom vrtu, u kome sam držao koale, hranio kengure, prilazio slonovima… Mnogo me opterećuju pres konferencije, intervjui, a moj sponzor „Lakosta” koristi svaki momenat za dodatne promocije. Kada nisam na turniru, dnevno treniram dva do tri puta po dva sata, tako da mi ostaje malo vremena za odmor.
Od novembra ti je kućna adresa Barselona?
- Tamo treniram sa najboljim španskim igračima, a tenis je u toj zemlji, uz fudbal i košarku, vodeći sport. Moj trener je iz Barselone, gde ima i svoju akademiju, tako da sam spojio i lepo sa korisnim jer volim kada god imam vremena da izađem i prošetam prelepom prestonicom Katalonije.
Postoji li šansa da zaigraš za reprezentaciju Crne Gore, ili možda Srbije, u slučaju poziva?
- Država Kanada je mnogo uložila u mene, uskoro ću zaigrati za tu zemlju u prvom kolu Severnoameričke zone Dejvis kupa, tako da opcije igranja za neku drugu selekciju nisu realne.
Ima li nostalgije za Crnom Gorom?
- Često. Iako sam sa tri godine napustio Podgoricu, svakog leta dolazim u posetu bratu Momiru, sestri Jeleni, sestriću Davidu i sestričini Emi, babi i dedi u Baru, rodbini u tatinom rodnom Žabljaku, skoknem i do Beograda... Tako će biti i ovog leta, nadam se. Kada sam imao osam godina, išao sam u Osnovnu školu “Maksim Gorki” kako bih usavršio jezik. Bilo bi me sramota da sam ga zaboravio... Nisam odbacio mogućnost da se jednog dana vratim u Crnu Goru - završio je Miloš Raonić.
Bravo za Srbiju
Raonić je pratio finale Dejvis kupa i, naravno, navijao za Srbiju.
- Gledao sam sve mečeve, drago mi je zbog uspeha Srbije, Troicki je odigrao sjajno, čestitao sam i Đokoviću. Zahvaljujući njima, ali i Ani i Jeleni, Srbija je postala teniska velesila.
Akademska porodica
Zanimljiva je priča vezana za fakultetske diplome Raonića. Pre odlaska u Kanadu, Milošev otac Dušan predavao je na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici.
Majka Vesna završila je mašinstvo, u Podgorici je radila u banci, kao i sada u Torontu. Sestra Jelena diplomirala je na Ekonomskom fakultetu, magistrirala u Kanadi, a sada radi u Centralnoj banci Crne Gore. Brat Momir završio je ekonomiju u Torontu a zaposlen je u crnogorskom telekomu. Takođe, i baba i deda Raonići su bili profesori, deda je magistrirao matematiku, baba je predavala biologiju.
- U Torontu sam završio osnovnu i srednju školu, bio sam dobar đak, za nepune tri godine sam završio srednju školu sa jako visokim prosekom. Razlog zbog kojeg sam srednju školu završio sa 16 godina bio je da bih se posvetio tenisu i video da li hoću da ga igram profesionalno ili da idem na univerzitet. Imao sam dobrih ponuda za stipendiju sa Univerziteta Virdžinija, ali sam dve nedelje pre početka školske godine, uz podršku roditelja odlučio da, ipak, profesionalno igram tenis.
Akademska porodica
http://sport.blic.rs/Tenis/193551/Ra...-mi-je-Sampras
Comment