Pričaonica

[Победа]

Него Валтер реци ти мени шта мислиш о генералу Пиночеу, вероватно је он за тебе епски злочинац у рангу Хитлера и осталих

[Cassius Clay]

Наравно да се све зна и да се све шпијунира. Ништа ново, ко мисли другачије он је луд човек.

Da se zaprepastiš koliko ljudi ne veruje u to. Ljudi veruju da je Gandi nenasilnim metodama izborio ješto protiv Engleza. Oni se prebacili na sofisticirani neokolonijalizam sa klasičnog u cilju baš tog new world ordera, neko se loži na priče o Gandiju. Što, nije bio nijedan Gandi neke 1870te? Bio je ali su ga zaklali kao psa. Posle kad su hteli da puste pustili su.

Isto i za crnce. Isto i za homoseksualce. Oni su njih učinili gorim nego što jesu. Alkibijad i Solon su se karali u šatoru kad krenu na pohod, nisu opštili na ulici. Blam ih je bio. Imali su žene i reprodukovali su se. Tebi ako se gazi prijatelj, zovi ga druže kući uživajte.

Da je gej biti normalno, hajde svi da budemo gejevi i da nestanemo kao vrsta. Budalaštine belosvetske, dodje ti muka kad vidiš gde živiš.

I onda dodju one babuskere u crnom primitivne i tu prosipaju priču plaćenice jedne najobičnije. Fali njima ona stvar. Na kraju.

[VLADIMIR PERIC VALTER]

Него Валтер реци ти мени шта мислиш о генералу Пиночеу, вероватно је он за тебе епски злочинац у рангу Хитлера и осталих

Pinoce, pa ono sto znam da je bio diktator i da je odgovoran za smrt mnogih ljudi, ubio je narodno izabranog Aljendea i jednog od mojih omiljenih pesnika Nerudu, secam se da Rusi nisu hteli igrati na stadionu u Santjagu gde su kako se pricalo bili zatvori.

[VLADIMIR PERIC VALTER]

Da se zaprepastiš koliko ljudi ne veruje u to. Ljudi veruju da je Gandi nenasilnim metodama izborio ješto protiv Engleza. Oni se prebacili na sofisticirani neokolonijalizam sa klasičnog u cilju baš tog new world ordera, neko se loži na priče o Gandiju. Što, nije bio nijedan Gandi neke 1870te? Bio je ali su ga zaklali kao psa. Posle kad su hteli da puste pustili su.

Isto i za crnce. Isto i za homoseksualce. Oni su njih učinili gorim nego što jesu. Alkibijad i Solon su se karali u šatoru kad krenu na pohod, nisu opštili na ulici. Blam ih je bio. Imali su žene i reprodukovali su se. Tebi ako se gazi prijatelj, zovi ga druže kući uživajte.

Da je gej biti normalno, hajde svi da budemo gejevi i da nestanemo kao vrsta. Budalaštine belosvetske, dodje ti muka kad vidiš gde živiš.

I onda dodju one babuskere u crnom primitivne i tu prosipaju priču plaćenice jedne najobičnije. Fali njima ona stvar. Na kraju.

Dobro, to je druga prica , mogu da se slozim nije prirodno ali mene to ne zanima imam zenu i to je to, ha ha nasmejao si me za ovo Alkibijad i Solon, pazi moguce je ali u Grckoj to nije bilo kaznjivo.

[Победа]

Pinoce, pa ono sto znam da je bio diktator i da je odgovoran za smrt mnogih ljudi, ubio je narodno izabranog Aljendea i jednog od mojih omiljenih pesnika Nerudu, secam se da Rusi nisu hteli igrati na stadionu u Santjagu gde su kako se pricalo bili zatvori.

За Неруду први пут чујем, сада сам мало и гледао, како видим то су само гласине, ништа званично. Интересантно.

[VLADIMIR PERIC VALTER]

За Неруду први пут чујем, сада сам мало и гледао, како видим то су само гласине, ништа званично. Интересантно.

Da, Neruda je bio levicar i pristalica Aljendea imas odlican film NO, Pabla laraina , cileanski bas o pocetku kraja njegove diktature.

[Cassius Clay]

Evo današnja presuda Ratku Mladiću. Ja ne kažem da čovek nije kriv, niti ću da Srbujem ovde, samo jedan aspekt - mene ovo podseća na rimsku inkviziciju. Bez obzira da li je on kriv ili nije ili neko drugi, Srbima se uglavnom sudi. Što i ne čudi. I još namerno daju hrvatskog prevodioca da potvrde to, opet kažem ništa protiv Hrvata, objektivna činjenica suva kao osušeno voće.

Dakle nije poenta u pojedincima da li je ovaj kriv ili onaj, rat je svakako namešten i nametnut spolja, kao i neke situacije,, gde su pripremani tereni, medijske ekipe i slično. Indikativno je to da je najgore biti Srbin pod jedan a pod dva, da oni ne doprinose nikakvom pomirenju, jer da nije njih ne bi bilo ni rata ni svadje. Da nije njihovih interesnih sfera. Da ne zvučim jugonostalgično jer sam antijugosloven, najbolje bi bilo da su svi ti dušebrižnici odjebali i 1918. i 1944. i 1991.

Snašli bi se mi ovde verujem, pa i kroz rat, kroz rat, to je normalna istorijska pojava. Nego ovako se gine zbog nečijih tamo interesa, glupost.

Zato ne mrzim nikoga jer šta će ljudi.

To je stanje tenzije i napetosti. Svi ti pričaju da će ovaj drugi da te zakolje. Pa ti vidi da l ćeš biti lovac ili lovina.

A kad jednom padne krv, jaz mržnje kao vrtlog uvlači ka dole i stvara rupu bez dna što se tiče nasilja. Kao da je odjednom problem što je neki musliman ili katolik ili pravoslavac. A do juče nije bio.

Igranje sa ljudima na najperfidniji način. Slava svim žrtvama rata.

[VLADIMIR PERIC VALTER]

Evo današnja presuda Ratku Mladiću. Ja ne kažem da čovek nije kriv, niti ću da Srbujem ovde, samo jedan aspekt - mene ovo podseća na rimsku inkviziciju. Bez obzira da li je on kriv ili nije ili neko drugi, Srbima se uglavnom sudi. Što i ne čudi. I još namerno daju hrvatskog prevodioca da potvrde to, opet kažem ništa protiv Hrvata, objektivna činjenica suva kao osušeno voće.

Dakle nije poenta u pojedincima da li je ovaj kriv ili onaj, rat je svakako namešten i nametnut spolja, kao i neke situacije,, gde su pripremani tereni, medijske ekipe i slično. Indikativno je to da je najgore biti Srbin pod jedan a pod dva, da oni ne doprinose nikakvom pomirenju, jer da nije njih ne bi bilo ni rata ni svadje. Da nije njihovih interesnih sfera. Da ne zvučim jugonostalgično jer sam antijugosloven, najbolje bi bilo da su svi ti dušebrižnici odjebali i 1918. i 1944. i 1991.

Snašli bi se mi ovde verujem, pa i kroz rat, kroz rat, to je normalna istorijska pojava. Nego ovako se gine zbog nečijih tamo interesa, glupost.

Zato ne mrzim nikoga jer šta će ljudi.

To je stanje tenzije i napetosti. Svi ti pričaju da će ovaj drugi da te zakolje. Pa ti vidi da l ćeš biti lovac ili lovina.

A kad jednom padne krv, jaz mržnje kao vrtlog uvlači ka dole i stvara rupu bez dna što se tiče nasilja. Kao da je odjednom problem što je neki musliman ili katolik ili pravoslavac. A do juče nije bio.

Igranje sa ljudima na najperfidniji način. Slava svim žrtvama rata.

Ma Haski tribunal je smesan, ni P od pravde, ljudi osnovna pravila ne znaju niti postuju, sramna presuda odnosno oslobadjanje Orica , ja nisam nacionalista ali to je smesno, svi koji su krivi treba da odgovaraju.

[mr.gold]

Brate sam smisao i osnova Ljoticeve partije zbor je bio fasizam, ti stvarno hoces da ubedjujes da su komunisti izmislili Ljotica a on osnovao partiju pre rata i komunista.Jugoslovenski narodni pokret „Zbor“ je bio jugoslovenski profašistički[1], konzervativni nacionalistički i monarhistički pokret koji je u Ljubljani 6. januara 1935. osnovao Dimitrije Ljotić. Ideologija Zbora je bila mešavina italijanskog fašizma, nemačkog nacizma i srpskog pravoslavnog fundamentalizma. Zbor je pod Ljotićevim vođstvom zastupao integralno jugoslovenstvo, nacionalizam, autoritarnost, korporativizam, monarhizam, antikomunizam, antikapitalizam, antisemitizam, antimasonstvo, anti-individualizam, anti-liberalizam, antidemokratske stavove, srpsku pravoslavnu etiku i srpski seljački paternalizam i agrarizam. A ko je bio Valter raspitaj se malo po Sarajevu , dan danas se o njemu prica i cuvaju ulice.

Прво, ми нисмо никаква браћа.
Друго, причаш напамет, и на основу комунистичких извора.

Ја нисам Љотићевац. Ја сам искрени монархиста, по породичном уверењу, који је присталица Краља, и ЈВуО у оно време.
Али браним Љотића јер су комунисти покушали од њега да направе фашисту, јер је био искрени Српски патриота. Како га је звао Владика Николај - политичар са библијом.

Сам Љотић је у јавном писму Стојадиновићу кад је покушао да усмери спољну политику ка фашизму, јавно осудио фашизам и као идеологију и као начин уређења друшта.
То што ти спочитаваш су класичне комунистичко удбашке подметачине.
Таман и као тај Валтер који се спомиње у Сарајеву. Потпуно измишљен лик у историји којим би се величао највећи крвник Српског народа јосип броз.

Прави Валтер је Жарко Тодоровић.

Изволи релевантне историјске чињенице о овом горстасу Српске историје.
А ти ми дај нешто релевантно о том чика Црном комунистичке квази историје.

Spoiler

Потпуковник Жарко Тодоровић рођен је у Београду око 1908. године. Завршио је 51. класу Ниже школе Војне академије, а потом и Вишу школу Војне академије, такође у Београду. Као један од најбољих официра послат је на специјализацију у Француску, где завршава чувену Ратну школу, у којој му је један од професора био Де Гол.
Априлски рат 1941. затиче га у чину ђенералштабног потпуковника. Избегава заробљавање и већ током лета 1941. године оснива јаку мрежу београдских илегалаца. У формацији Југословенске војске – четника – постаје командант Београда, а потом и командант Северних покрајина.
Потпуковник Тодоровић и његови илегалци били су ноћна мора за Гестапо. У другој фази рата у Београду је било преко 5.000 четничких илегалаца, наоружаних барем пиштољима. Имали су више радио станица, камионе, базе, итд. Највећа акција Гестапоа на Балкану током Другог светског рата звала се Операција “Валтер“, према једном од Тодоровићевих псеудонима. И један од највећих досијеа Гестапоа је Досије “Валтер“, који се данас чува у Архиву Града Београда, Фонд БДС (Гестапо).
Операција “Валтер“ изведена је почетком 1943. У Београду је 17. марта ухапшен потпуковник Тодоровић са групом илегалаца, а у Загребу још осам његових илегалаца, махом Хрвата, професора универзитета.
О паду потпуковника Тодоровића Дражи је јавио генерал Трифуновић, 2. априла:
“За Валтера потврђено да је ухваћен… Београд потпуно укочен за рад. Курири не могу ни везу да ухвате са нашим људима. Притисак велики. На терену исто. Продужавам рад с ким се и колико се може.“
Дража је 6. маја известио мајора Радослава Ђурића да су Валтера одали “капетан Јова Миладиновић и мајор Радаковић у вези са гестаповцима“.
Од Ђурића је потом Дража тражио да провери ко је капетан Јован Миладиновић, јер је један капетан Јован Миладиновић био командант 1. косовског корпуса. Овај период обележила је игра око правог и лажног Валтера, кога је Гестапо покушао да убаци међу београдске илегалце. Дража 6. маја радио станици “Валтер“ у Београду шаље следећу депешу: “Одредио сам Валтеровог заменика мајора Тозу Милојевића. Ступите што пре у вези са њиме. Сви други који се јављају као наследници Валтерови лажни су.“
Дража је, како произилази, знао да потпуковник Тодоровић у Гестапоу није одао своју радио станицу. У ствари, није одао ништа, тако да Немци нису ни сазнали да је он био Валтер, што се види из његовог досијеа (сматрали су да је само један од шефова илегалаца).
Потпуковник Тодоровић је успео да побегне агентима Гестапоа, у Загребу, где су га водили да открије тамошње везе. Остао је у Загребу, као командант четничких илегалаца у Хрватској, али је поново ухапшен 9. септембра 1943. и одведен у Маутхаузен. Подвргнут је највећим мукама, али пошто је преживео шест месеци – што никоме до тада није успело – Немци су га из најтежег пребацили у најлакши део логора. Ту је чак успео да направи једну малу башту са поврћем, које је несебично делио сапатницима.



После рата Жарко Тодоровић ступа у француску Легију странаца, у којој проводи десет година. Ратовао је у Индокини, укључујући и први рат у Вијетнаму. Стекао је француско држављанство и примљен је на службу у Генералштаб француске армије, где је и пензионисан, у чини генералштабног пуковника. Преминуо је у Паризу око 2000. године.
Комунисти су од Француске тражили његово изручење, да му суде као “народном непријатељу“, што је одбијено као неозбиљно. Као и друге четничке официре који су преживели рат, па и све оне који су преживели Маутхаузен, комунисти су и Жарка Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца. Његово име налази се у књизи “ратних злочинаца“ коју је 2000. године о државном трошку објавио тзв. Субнор (удружење комунистичких ветерана). До данас није судски рехабилитован.
С друге стране, делове Тодоровићеве биографије комунисти су користили за снимање филма “Валтер брани Сарајево“, док су потере Гестапоа за београдским четничким илегалцима, њиховим радио станицама, итд, овековечили у ТВ серији “Отписани“. Наравно, све главне јунаке приказали су као комунисте, потпуно фалсификујући историјске догађаје.
И Жарков млађи брат, Бошко, био је официр, артиљеријски мајор. И он је у почетку био београдски илегалац, али га генерал Михаиловић лета 1941. године шаље преко Дрине и поставља за команданта Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине. Остао је упамћен као велики јунак, што је овековечено у првој верзији народне песме “На сред горе Романије“. Наиме, у тој првој верзији певало се да је четнички барјак из Србије донела рука “мајор Бошка Осмог пука“ (Бошко је пре рата сужио у 8. пуку).
Бошко је мучки убијен од комуниста фебруара 1942. године у Кифином Селу у Херцеговини. Мештани су га достојно сахранили, али су после рата комунисти ископали и бацили посмртне остатке у неку јаругу. Ипак, мештани проналазе и поново сахрањују мајора Тодоровића, али овога пута на тајно место.
Рат је преживео трећи, најмлађи брат, Сливко Тодоровић. После рата Сливко је емигрирао у Америку и постао чиновник америчке владе. Током 1990-тих обратио се мештанима Кифиног Села са молбом да се посмртни остаци мајора Бошка Тодоровића пренесу на гробље. Старији мештани, који су сво време чували тајну, то су и учинили, а Сливко је послао новац за подизање лепог мермерног споменика.
Сливко је преминуо у Вашингтону 2012. године. Није се женио и није имао потомство. Бошко је имао две ћерке, а о Жарковој фамилији нема података.

[VLADIMIR PERIC VALTER]

Прво, ми нисмо никаква браћа.
Друго, причаш напамет, и на основу комунистичких извора.

Ја нисам Љотићевац. Ја сам искрени монархиста, по породичном уверењу, који је присталица Краља, и ЈВуО у оно време.
Али браним Љотића јер су комунисти покушали од њега да направе фашисту, јер је био искрени Српски патриота. Како га је звао Владика Николај - политичар са библијом.

Сам Љотић је у јавном писму Стојадиновићу кад је покушао да усмери спољну политику ка фашизму, јавно осудио фашизам и као идеологију и као начин уређења друшта.
То што ти спочитаваш су класичне комунистичко удбашке подметачине.
Таман и као тај Валтер који се спомиње у Сарајеву. Потпуно измишљен лик у историји којим би се величао највећи крвник Српског народа јосип броз.

Прави Валтер је Жарко Тодоровић.

Изволи релевантне историјске чињенице о овом горстасу Српске историје.
А ти ми дај нешто релевантно о том чика Црном комунистичке квази историје.

Spoiler

Потпуковник Жарко Тодоровић рођен је у Београду око 1908. године. Завршио је 51. класу Ниже школе Војне академије, а потом и Вишу школу Војне академије, такође у Београду. Као један од најбољих официра послат је на специјализацију у Француску, где завршава чувену Ратну школу, у којој му је један од професора био Де Гол.
Априлски рат 1941. затиче га у чину ђенералштабног потпуковника. Избегава заробљавање и већ током лета 1941. године оснива јаку мрежу београдских илегалаца. У формацији Југословенске војске – четника – постаје командант Београда, а потом и командант Северних покрајина.
Потпуковник Тодоровић и његови илегалци били су ноћна мора за Гестапо. У другој фази рата у Београду је било преко 5.000 четничких илегалаца, наоружаних барем пиштољима. Имали су више радио станица, камионе, базе, итд. Највећа акција Гестапоа на Балкану током Другог светског рата звала се Операција “Валтер“, према једном од Тодоровићевих псеудонима. И један од највећих досијеа Гестапоа је Досије “Валтер“, који се данас чува у Архиву Града Београда, Фонд БДС (Гестапо).
Операција “Валтер“ изведена је почетком 1943. У Београду је 17. марта ухапшен потпуковник Тодоровић са групом илегалаца, а у Загребу још осам његових илегалаца, махом Хрвата, професора универзитета.
О паду потпуковника Тодоровића Дражи је јавио генерал Трифуновић, 2. априла:
“За Валтера потврђено да је ухваћен… Београд потпуно укочен за рад. Курири не могу ни везу да ухвате са нашим људима. Притисак велики. На терену исто. Продужавам рад с ким се и колико се може.“
Дража је 6. маја известио мајора Радослава Ђурића да су Валтера одали “капетан Јова Миладиновић и мајор Радаковић у вези са гестаповцима“.
Од Ђурића је потом Дража тражио да провери ко је капетан Јован Миладиновић, јер је један капетан Јован Миладиновић био командант 1. косовског корпуса. Овај период обележила је игра око правог и лажног Валтера, кога је Гестапо покушао да убаци међу београдске илегалце. Дража 6. маја радио станици “Валтер“ у Београду шаље следећу депешу: “Одредио сам Валтеровог заменика мајора Тозу Милојевића. Ступите што пре у вези са њиме. Сви други који се јављају као наследници Валтерови лажни су.“
Дража је, како произилази, знао да потпуковник Тодоровић у Гестапоу није одао своју радио станицу. У ствари, није одао ништа, тако да Немци нису ни сазнали да је он био Валтер, што се види из његовог досијеа (сматрали су да је само један од шефова илегалаца).
Потпуковник Тодоровић је успео да побегне агентима Гестапоа, у Загребу, где су га водили да открије тамошње везе. Остао је у Загребу, као командант четничких илегалаца у Хрватској, али је поново ухапшен 9. септембра 1943. и одведен у Маутхаузен. Подвргнут је највећим мукама, али пошто је преживео шест месеци – што никоме до тада није успело – Немци су га из најтежег пребацили у најлакши део логора. Ту је чак успео да направи једну малу башту са поврћем, које је несебично делио сапатницима.



После рата Жарко Тодоровић ступа у француску Легију странаца, у којој проводи десет година. Ратовао је у Индокини, укључујући и први рат у Вијетнаму. Стекао је француско држављанство и примљен је на службу у Генералштаб француске армије, где је и пензионисан, у чини генералштабног пуковника. Преминуо је у Паризу око 2000. године.
Комунисти су од Француске тражили његово изручење, да му суде као “народном непријатељу“, што је одбијено као неозбиљно. Као и друге четничке официре који су преживели рат, па и све оне који су преживели Маутхаузен, комунисти су и Жарка Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца. Његово име налази се у књизи “ратних злочинаца“ коју је 2000. године о државном трошку објавио тзв. Субнор (удружење комунистичких ветерана). До данас није судски рехабилитован.
С друге стране, делове Тодоровићеве биографије комунисти су користили за снимање филма “Валтер брани Сарајево“, док су потере Гестапоа за београдским четничким илегалцима, њиховим радио станицама, итд, овековечили у ТВ серији “Отписани“. Наравно, све главне јунаке приказали су као комунисте, потпуно фалсификујући историјске догађаје.
И Жарков млађи брат, Бошко, био је официр, артиљеријски мајор. И он је у почетку био београдски илегалац, али га генерал Михаиловић лета 1941. године шаље преко Дрине и поставља за команданта Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине. Остао је упамћен као велики јунак, што је овековечено у првој верзији народне песме “На сред горе Романије“. Наиме, у тој првој верзији певало се да је четнички барјак из Србије донела рука “мајор Бошка Осмог пука“ (Бошко је пре рата сужио у 8. пуку).
Бошко је мучки убијен од комуниста фебруара 1942. године у Кифином Селу у Херцеговини. Мештани су га достојно сахранили, али су после рата комунисти ископали и бацили посмртне остатке у неку јаругу. Ипак, мештани проналазе и поново сахрањују мајора Тодоровића, али овога пута на тајно место.
Рат је преживео трећи, најмлађи брат, Сливко Тодоровић. После рата Сливко је емигрирао у Америку и постао чиновник америчке владе. Током 1990-тих обратио се мештанима Кифиног Села са молбом да се посмртни остаци мајора Бошка Тодоровића пренесу на гробље. Старији мештани, који су сво време чували тајну, то су и учинили, а Сливко је послао новац за подизање лепог мермерног споменика.
Сливко је преминуо у Вашингтону 2012. године. Није се женио и није имао потомство. Бошко је имао две ћерке, а о Жарковој фамилији нема података.

E vidis koliko ne znas, ono sto sam ti naveo nije komunisticki izvor vec prva stranica Ljoticeve knjige O Zboru, dakle da ponovim ako nisi hteo da procitas .Jugoslovenski narodni pokret „Zbor“ je bio jugoslovenski profašistički[1], konzervativni nacionalistički i monarhistički pokret koji je u Ljubljani 6. januara 1935. osnovao Dimitrije Ljotić. Ideologija Zbora je bila mešavina italijanskog fašizma, nemačkog nacizma i srpskog pravoslavnog fundamentalizma. Zbor je pod Ljotićevim vođstvom zastupao integralno jugoslovenstvo, nacionalizam, autoritarnost, korporativizam, monarhizam, antikomunizam, antikapitalizam, antisemitizam, antimasonstvo, anti-individualizam, anti-liberalizam, antidemokratske stavove, srpsku pravoslavnu etiku i srpski seljački paternalizam i agrarizam. A za ovog Valtera samo jedno pitanje gde je bio onda kad se oslobadjao Beograd zasto cetnika nije bilo u Beogradskim operacija, u stvari bilo ih je ali na Avali gde su stitili bok nemackoj odbrani, dakle kako cetnici ne udjose sa Rusima u Beograd.

[VLADIMIR PERIC VALTER]

Najpouzdaniji saradnici okupatora u gušenju NOPa, punjenju zatvora i logora, bili su Specijalna policija i organizacija Dimitrija Ljotića Narodni pokret „Zbor". Opšti odeljak Uprave policije u Nišu, na čelu sa policijskim komesarom ljotićevcem Mirkom Živanovićem, koji je pre rata vodio borbu protiv komunista i naprednih snaga, prerastao je u tzv. Specijalnu policiju, koja se aprila 1942. godine izdvojila i smestila u posebne prostorije blizu betonskog mosta, u Ulici knjeginje Ljubice (sada Oktobarske revolucije) br. 13. Veoma tesno je od početka rata sarađivala, kao njen ogranak, sa Specijalnom policijom Uprave grada Beograda, koja je pre rata pripremana, uglavnom, za borbu protiv KPJ, te je dobro poznavala mnoge predratne komuniste. Sa svojim personalom bila je najvećim delom instrumenat Gestanoa i Feldkomandanture 809. Specijalna policija bila je samostalna i ovlašćena za hapšenja i gonjenja saradnika NOPa, ne samo na teritoriji niškog okruga, nego i na područjima Knjaževca, Zaječara, Negotina, Toplice, Leskovca, odnosno na celoj teritoriji Feldkomandanture 809.Sin Petra Vukovića, Zoran Vuković, bio je najbliži saradnik i ađutant Dimitrija Ljotića. Bio je jedno vreme šef omladinske zboraške organizacije, rukovodio u početku rata ljotićevskom obaveštajnom službom, radio za Sipo i SD. Kasnije je došao u sukob sa Ljotićem, smatrajući ga mlakim i neodlučnim, te je zbog toga on pozvan da vodi glavnu reč u „Zboru", zbog čega je isključen iz organizacije, ali mu uloga u Sipo i SD nije umanjena87.

Ljotićevci su za vreme rata držali sastanke, prikupljali podatke o situaciji u niškom okrugu i šire i o tome izveštavali predsednika organizacije „Zbor" u Eeogradu, dajući predloge kako da se unapredi i učini efikasnom borba protiv komunista. Predlagali su da se i selo upozna „da imamo srpsku vladu"88, da se u jednom proglasu preko radija „objave imena komunista da ih narod vidi",89 da se dovedu novi i likvidiraju stari šefovi ustanova koji kažu „kod mene nema komunista",90 da se u svakoj opštini organizuje „Narodna milicija od 50-100 odanih ljudi", da se smene sve opštinske uprave i postave komesaripravnici,91 da se smeni ban, da se najhitnije nađe mogućnost za formiranje jednog srpskog dobrovoljačkog odreda. jer je „u Nišu, Leskovcu kao i Toplici haotično stanje",92 da se za komandanta Dobrovoljačkog odreda postavi kapetan Karakljajić, umesto Nikole Vučkovića koji nije sredio stanje ni u Uredu,93 da se hitno izvrši smena „nalickanih policajaca", i da se u ovaj kraj pošalje najmanje 1000 policajaca.94

Beskompromisni u bsrbi protiv komunista, ljotićevci su se trudili da im nijedan komunist ne izmakne iz ruku. Kada bi neko od nadlsžnih i intervenisao da se neki uhapšenik pusti, Mirko Živanović je sređivao da se umeša poručnik i komandant feldžandarmerije Jening sa „ne dozvoljavam da bude pušten". To mu je bilo pokriće pomoću kojeg se odupirao svojim pretpostavljenim u Nišu, o čemu piše centrali u Beogradu ljotićevac Milovan Kostić, tražeći smenu bana i upravnika policije.95 U istom pismu on obaveštava Petra Vukovića o rasturanju njihovog lista „Naša borba", kao i da su od sledećeg broja naručili 2000 primeraka. On javlja, takođe, da se vratio sa odsustva Nemac koji stanuje u Vukovićevom stanu, a koji je bio ranjen u hotelu „Park", dok drugi „S. Hans nije došao". Na kraju, moli da ga Vuković postavi za nastavnika Trgovačke akademije u Nišu i to što pre. jer „kad se crveni okupe, teže će ići, s obzirom da je poznato da je Trgovačka akademija najjači komunistički centar među srednjim školama".96

Ljotićevci su imali dobar uvid u sastav pojedinih kvislinških formacija i borili su se za njihovu „čistotu". Već 23. oktobra 1941. godine predsednik ljotićevske organizacije u Nišu Petar Vuković, budno prateći rad četnika, konstatuje da situacija tamo „ne dopušta nikakav optimizam". Izveštavajući dalje o „ražalovanom" predratnom poručniku Miodragu Đorđeviću, kome daje epitet „pitomca Kominterne", on se zgražava što je taj čovek neograničeni gospodar u Leskovcu, najvećem industrijskom centru, i pita se ko će sa takvim ljudima zaštititi zemlju u „prelazno doba od obesne i razuzdane rulje" u situaciji kada „ne budemo… uživali zaštitu okupatora".

Prilikom rsorganizacije četničkih odreda, po predlogu feldkomandanta Botmera zapovedniku Srbije, planirano je da ljotićevci u njih uključe svoje ljude. U tom cilju iz Niša je traženo da se odobri Zoranu Vukoviću da bezuslovno dođe u Iiš „za nekoliko dana" i da sa sobom povede „naše drugove V. Mandića, M. Vukovića, Josipa Jovića i Sretena Dragićevića", koje bi sa „najvećim poverenjem načelnika štaba" Mikića, ubacio u četnički glavni štab u Nišu i pošto vidi „kako se razvija situacija", može da se vrati. U istom pismu govori se o lošem vojvodi Aci Popoviću, „kralju sa Pasjače",97 i o tome kako u vozu 90°/o putnika priča o krahu Nemaca.98

Najvatreniji ljotićevci u Nišu bili su advokat Mirko Nešić, profesor Mirko Jovanović, direktor gimnazije Jovan Čemerikić, okružni načelnik Čedomir Mladenović, učitelj veština Milan Spasenić, načelnik četničkog štaba Trifun Mikić, komandant SDS Bora Marković, zatim neki Rajčević. Šef propagandnog odseka bio je nastavnik Milovan Kostić, verni saradnik okupatora, pod čijim su rukovodstvom emitovane propagandne poruke preko uličnih glasnogovornika.99 Propagandni odsek, sa sedištem u Iginoj palati, postao je stecište raznih agenata i doušnika, koji su dostavljali podatke Specijalnoj policiji i Gestapou. U njemu su najaktivniJ'i bili neki svršeni srednjoškolci, među kojima je najzapaženiji bio Dragiša Fridl.

Starešina organizacije „Zbor" u Nišu bio je Dušan Pejčić, a omladinsku organizaciju vodio je neko vreme i Žarko Uskoković, agent Sipo i SD sa pseudonimima „Gero", „Oskar" i „302".100

Sekretar niškog područja Ljotićeve organizacije „Zbor" bio je advokat Mirko Nešić, njen član od 1937. godine, pisac fašističke rasprave „Nekoliko misli o zadružnoj državi" za koju je od Milana Nedića dobio 15.000 dinara. Mobilisao je ljude za Dobrovoljački korpus, ucenjivao žrtve i sa 100.000 dinara da bi izdejstvovao njihovo puštanje iz zatvora, zalagao se da se što više ljudi otera u koncentracioni logor „da se tamo opamete". Ozlojeđen što NOP nezadrživo buja, i pored toga što se on „razboleo dokazujući ko su komunisti", on u pismu predsedniku „Zbora" u Beogradu kaže da mu dođe da svome narodu „opsuje majku i oca" i da pljune „sam sebi u lice od muke što pripada takvom narodu".101 On je održavao i skupove na kojima je pozivao građane da dostavljaju imena Srba, saradnika NOPa, a prosvetnim radnicima poručivao da budu organizatori špijuniranja svojih učenika.102

Ljotićevska organizacija je nastojala da razvije aktivnost u srednjim školama, angažujući jovana Čemerikića, profesora Mirka Jovanovića, Milovana Kostića i druge. Poverljiva naredba ministra prosvete Velibora Jonića od decembra 1041. godine direktorima gimnazija tražila js da se svp učenicn „podvrgnu kritičkom pregledu u pogledu nacionalne pouzdanosti i da se kagegorišu: u nacionalno pouzdane, u komuniste i njihove simpatizere, saradnike i na one koji podležu sugestiji i uticaju". Takvi spiskovi dobro su došli Bugarima i gestapovcima za hapšenja, pa su evidentirani učenici stalno bili izloženi raznim neprijatnostima tokom čitavog rata.103

Ljotićevci su bili uključeni i u aktivnost Srpske zajednice rada i Berze rada koja Je vrbovala radnike za rad u Nemačkoj, polazeći pri tom od toga da je u Nišu „velika koncentracija nekvalifikovane radne snage, potrebne nemačkoj ratnoj privredi". Korišćene su pretnje, ucene, hapšenje (pa puštanje), samo da bi se neko prisilio da ide na rad.

Ljotićevci su nastojali da na komandnim mestima raznih neprijateljskih formacija i u ustanovama imaju svoje ljude. Od prvih dana okupacije zalagali su se da Upravu policije vodi Mirko Živanović, koga su hvalili u svojim izveštajima kao beskompromisnog borca protiv komunizma, a optuživali dotadašnje uiravnike policije za „labavost i nedoslednost", tražeći njihovo smenjivanje, počev od Dimitrija Simonovića, pa preko Milosavz Teodosića i Mihajla Tufegdžića, do vršioca dužnosti bana. Kada je, na osnovu njihove denuncijacije, Tufegdžić smenjen, on se žalio gde god je stigao. Obratio se i predsedniku kvislinške vlade Milanu Nediću, tražeći od njega da odredi islednika koji „neće zavisiti od one bande ljotićevaca", u koju, pored ostalih, spadaju: „okružni načelnik, predsednik Gradskog poglavarstva, komandant Okružne ko.mande, šef Specijalne iolicije i advokat Mirko Nešić. Htelo se - piše dalje Tufegdžić - po svaku cenu da posatvi za upravnika policije taj moj nesretni komesar Živanović. To mora da bude, pa neka se okrene ceo Beograd".104

[mr.gold]

Није тачно.
Рачунаш да форум трпи све па пишеш нетачне податке, које уз слаткоречивост покушаваш да оправдаш.
Тим пре потпуно лажну информацију да су припадници збора под Костом Мушицким улествовали у стрељању ђака. Ваистину тако нешто су могли само комунисти да подметну.

То што си преписао је са википедије и потпуно је нетачно.
Оно што је тачно преносим ти у спојлеру.
И молио бих те у будуће да износиш тачне податке а не баналности које прочиташ са википедије.
Уосталом, сви виђенији и историјски битни ликови Српске историје су се изразили позитивно о Мити Љотићу.
Сви осим комуниста.

Ако наставиш да шириш Кардељизам и Пијадизам по форуму, избећу сваку полемику са тобом.
Таквима аргументи ништа не значе.

О четницима у ослобађању Србије могу да ти држим предавање.
А ти прочитај где су ти током другог светског рата били комунисти и подигни споменик Русима за којима су утрчали у Београд.
А онда прочитај о злочинима комуниста по Србији и Београду, који се мере само са усташким.
Браниш неодбрањиво и све више се упетљаваш у мрежу свог незнања.

Spoiler

1) Srbi, Hrvati i Slovenci čine Jugoslovensku narodnu, društvenu i duhovnu zajednicu koju vezuje krvno srodstvo i osećanje iste sudbine. Jugoslovenskom narodu kao celini podređuju se svi posebni interesi.
2) Vere koje su vezane za dušu naroda i izražavaju njegov pogled na svet i pouzdanje u Boga jesu bitne duhovne rednosti.
3) Samosvojnu jugoslovensku kulturu u duhu svojih tradicija i na osnovama čovečnosti izgrađuje narod slobodnim stvaralaštvom. Zaštitnik ovog stvaralačkog stremljenja je jugoslovenska država. Osobenim duhovnim vrednostima (jezik, običaji itd.) koje pojedini delovi naroda unose u zajednicu omogućuje se nesmetan razvitak.
4) Jugoslovesnka narodna zajednica mora imati u društvenom pogledu svoj osobni sklop koji odgovara njenom duhu i njenim potrebama.
Dom kao prirodna osnovica narodna mora biti i društvena osnovica narodne zajednice. Selo će biti merilo jugoslovenske društvene politike. Rad mora biti dužnost i pravo svakog pojedinca; društvena korist rada određuje vrednost i ulogu u zajednici. Privatna svojina i kapital moraju se podrediti interesima celine. Slobodna, pojedinačna ili udružena pregnuća (inicijative) prvenstveni su nosioci društvene delatnosti, čiji će predstavnici biti staleži. Država isključuje potčinjavanje jednog staleža drugom.
5) Jugoslovenska privreda je celina čiji su odnosi u međusobnoj zavisnosti, osnova joj je poljoprivreda. Odnose i razviće privrede određuje privredni plan koji će utvrđivati privredne grupe uz saradnju države.
6) Kraljevina Jugoslavija je istorijsko-politička neminovnost i jedino ona omogućuje opstanak i slobodno razviće jugoslovenskih naroda. Samo u onim funkcijama, koje se odnose na život naroda kao celine, državna vlast treba da bude centralizovana, u ostalim izražena u samoupravi. Svaka vlast u državi mora biti potpuna i stvarna. Isto takva biće i njena odgovornost. Samo Kralj je neprikosnoven. Narod će učestvovati u zakonodavstvu i vršiti nadzor nad državnom upravom putem predsedništva koji mora biti izraz staleškog uređenja i političkog shvatanja.
JNP ZBOR dobio je i svoj grb. Na njemu su bili štit sa klasom i mačem. Pokret je usvojio i himnu koja se zvala "Vojska smene". Jedni druge su oslovljavali sa "druže". Najčešća parola bila im je: "Sa verom u Boga i pobedu Zbora". Zvanični organ pokreta postao je list "Otadžbina", čiji je tiraž povećan. Statut pokreta usvojen je 14.07.1935. godine. Prema statutu, organi JNP ZBOR bili su:
1. Sabor
2. Predsednik pokreta
3. Banovinski odbori
4. Organizaciona područja
5. Vrhovni odbor
6. Sreske skupštine i sreski odbori
7. Mesne skupštine i mesni odbori.

У међувремену си поставио још једну комунистичку глуост.
Долази време када ће се обелоданити шта су комунисти урадили у Српском народу. Колико је невиних без суђења стрељано.
Само свештеника и монаха. Угушен је богомољачки покрет и соколска друштва, убијено православље. Преко 40 000 људи је стрељано за прве две године бољшевишчке власти.
Пре неки дан је био помен у Лисичјем потоку.

То што постављаш, на томе би ти и Стане Доланц завидео.
Срамота ме је и да читам те бесмислице.

После овога завршио сам са тобом.
Србин који брани комунизам. Бог ти помогао синко.

[VLADIMIR PERIC VALTER]

Није тачно.
Рачунаш да форум трпи све па пишеш нетачне податке, које уз слаткоречивост покушаваш да оправдаш.
Тим пре потпуно лажну информацију да су припадници збора под Костом Мушицким улествовали у стрељању ђака. Ваистину тако нешто су могли само комунисти да подметну.

То што си преписао је са википедије и потпуно је нетачно.
Оно што је тачно преносим ти у спојлеру.
И молио бих те у будуће да износиш тачне податке а не баналности које прочиташ са википедије.
Уосталом, сви виђенији и историјски битни ликови Српске историје су се изразили позитивно о Мити Љотићу.
Сви осим комуниста.

Ако наставиш да шириш Кардељизам и Пијадизам по форуму, избећу сваку полемику са тобом.
Таквима аргументи ништа не значе.

О четницима у ослобађању Србије могу да ти држим предавање.
А ти прочитај где су ти током другог светског рата били комунисти и подигни споменик Русима за којима су утрчали у Београд.
А онда прочитај о злочинима комуниста по Србији и Београду, који се мере само са усташким.
Браниш неодбрањиво и све више се упетљаваш у мрежу свог незнања.

Spoiler

1) Srbi, Hrvati i Slovenci čine Jugoslovensku narodnu, društvenu i duhovnu zajednicu koju vezuje krvno srodstvo i osećanje iste sudbine. Jugoslovenskom narodu kao celini podređuju se svi posebni interesi.
2) Vere koje su vezane za dušu naroda i izražavaju njegov pogled na svet i pouzdanje u Boga jesu bitne duhovne rednosti.
3) Samosvojnu jugoslovensku kulturu u duhu svojih tradicija i na osnovama čovečnosti izgrađuje narod slobodnim stvaralaštvom. Zaštitnik ovog stvaralačkog stremljenja je jugoslovenska država. Osobenim duhovnim vrednostima (jezik, običaji itd.) koje pojedini delovi naroda unose u zajednicu omogućuje se nesmetan razvitak.
4) Jugoslovesnka narodna zajednica mora imati u društvenom pogledu svoj osobni sklop koji odgovara njenom duhu i njenim potrebama.
Dom kao prirodna osnovica narodna mora biti i društvena osnovica narodne zajednice. Selo će biti merilo jugoslovenske društvene politike. Rad mora biti dužnost i pravo svakog pojedinca; društvena korist rada određuje vrednost i ulogu u zajednici. Privatna svojina i kapital moraju se podrediti interesima celine. Slobodna, pojedinačna ili udružena pregnuća (inicijative) prvenstveni su nosioci društvene delatnosti, čiji će predstavnici biti staleži. Država isključuje potčinjavanje jednog staleža drugom.
5) Jugoslovenska privreda je celina čiji su odnosi u međusobnoj zavisnosti, osnova joj je poljoprivreda. Odnose i razviće privrede određuje privredni plan koji će utvrđivati privredne grupe uz saradnju države.
6) Kraljevina Jugoslavija je istorijsko-politička neminovnost i jedino ona omogućuje opstanak i slobodno razviće jugoslovenskih naroda. Samo u onim funkcijama, koje se odnose na život naroda kao celine, državna vlast treba da bude centralizovana, u ostalim izražena u samoupravi. Svaka vlast u državi mora biti potpuna i stvarna. Isto takva biće i njena odgovornost. Samo Kralj je neprikosnoven. Narod će učestvovati u zakonodavstvu i vršiti nadzor nad državnom upravom putem predsedništva koji mora biti izraz staleškog uređenja i političkog shvatanja.
JNP ZBOR dobio je i svoj grb. Na njemu su bili štit sa klasom i mačem. Pokret je usvojio i himnu koja se zvala "Vojska smene". Jedni druge su oslovljavali sa "druže". Najčešća parola bila im je: "Sa verom u Boga i pobedu Zbora". Zvanični organ pokreta postao je list "Otadžbina", čiji je tiraž povećan. Statut pokreta usvojen je 14.07.1935. godine. Prema statutu, organi JNP ZBOR bili su:
1. Sabor
2. Predsednik pokreta
3. Banovinski odbori
4. Organizaciona područja
5. Vrhovni odbor
6. Sreske skupštine i sreski odbori
7. Mesne skupštine i mesni odbori.

У међувремену си поставио још једну комунистичку глуост.
Долази време када ће се обелоданити шта су комунисти урадили у Српском народу. Колико је невиних без суђења стрељано.
Само свештеника и монаха. Угушен је богомољачки покрет и соколска друштва, убијено православље. Преко 40 000 људи је стрељано за прве две године бољшевишчке власти.
Пре неки дан је био помен у Лисичјем потоку.

То што постављаш, на томе би ти и Стане Доланц завидео.
Срамота ме је и да читам те бесмислице.

После овога завршио сам са тобом.
Србин који брани комунизам. Бог ти помогао синко.

Takodje, uzivaj, ps ovo zadnje nije clanak sa vikipedije pisao ravnogorac Samardzic ali kad neko nece da cuje, sta ces.

[mr.gold]

Покушаваш да изведеш замену теза.
Све да је Љотић био највећи фашиста на свету, а није, он, Недић и чича су били уједињени у борби против највећег зла - Комунизма.

Све и да је учествовао у стрељању ђака, а није, то није ни микро део онога што је комунизам учинио. Право питање је зашто су ђаци стрељани, Комунисти су из хрватске дошли и напали немце у Србији, не у хрватској, иако је речено да ће побити све ако неком војнику фали длака са главе. И недић и Љотић и Чича су позивали народ да их не дирају, не зато што су сарадници него да не страда невин народ. само комунистима је невин народ био колатерална штета за виши циљ.

У току рата, за чије време трајања комунисти нису ногом крочили у Србију, чича, Недић и Љотић су бити посвађани због погледа на који начин треба бранити Српски народ. На крају рата су се сви измирили у борби против комунистичких демона, Дража није успео да им умакне, Мита је погинуо, а и остале су црвени злочинци побили.

Касније су комунисти разрадили те тезе о њиховој свађи, а истина је сасвим супротна. Да си икада имао контакта са Српском дијаспором знао би барем нешто.

Према томе, те дефиниције које извлачиш за задовољење своје личне сујете и убеђивање форумског мњења, су магла за оно о чему треба да се прича - сатански злочини комуниста над Српским народом и црквом.

Тај равногорац је удбашки новинар, који се прославио пишући нетачне податке о ЈВуО.
Извор ти је меродаван као да си цитирао Капичића. Срамота је да си Србин а да то радиш.

Комунистима су највећи непријатељи били Љотић и Чича.
Јер мртва уста не говоре. Не могу да се одбране.
Том логиком се и ти, комунистички изданак, користиш.

Неком сам овим текстом помогао да увиди истину.
Теби сигурно нисам, јер теби нема помоћи.

[limun]

Slabo poznajem istorijska i politicka desavanja, nisam kompetentan da ulazim u ovakvu raspravu, ali sam tu da dam savet oko nekih vecih zivotnih nedoumica:
Rasprave kao sto je ova, u 99,99% slucajeva ne dovode do ishoda koji bi zapravo trebalo da budu njen cilj. Raspravom bi trebalo uveriti suprotnu stranu da ima pogresan stav i ocekuje se da suprotna strana prihvati isti kao neispravan (na kraju rasprave), unapredi svoje znanje i ima korist toga. Ovde se to nece desiti.

Ovde je trenutno na delu ego koji ima potrebu za dokazivanjem da je bas ON najbolji i najbrzi, dominantiji od drugog. Kada drugi egoistican um to primeti, automatski oseti pretnju (jos vise ako je prethodno citiran) i ima potrebu da brani sebe, ne bi li opstao (preziveo). Na kraju, ni jedan ni drugi ne uveravaju suprotnu stranu o kvalitetu svog uma, ostaju nesigurni u svoju dominaciju, pa oba odlaze frustrirani ili iscrpljeni. Mozda ce se nova diskusija pojaviti sutra, ali ishod je zagarantovano isti. Prihvatanje kvaliteta suprotne strane se nece desiti dokle god je ego prisutan.

Bude to zanimljivo tracenje vremena, mozda malo smeha, osecaja zadovoljstva ako dobijes odobrenje od trece osobe, ali bi moglo da bude mnogo korisnije i plemenitije.