Kako je sve pocelo?

[l1m4r]

bacio oko na neku igračicu

strašno

Khm khm khm..

Ono na sta ce mene klinca rec Tenis da podseca jeste na poster iz Tempa. Cak i sada kao matorog konja

Spoiler

Da Vas lazem koji je mec bio pitanju necu, bila je bitna ona. I samo ona

A kada sam poceo da "pratim" tenis bile su sestre Vilijams u dublu na RG, a ja klinac plus nema pregleda fudbala na tv-u. Nema veze samo da je sport. Pravila nisam znao, tj jedino sto sam znao bilo je od 15 : 0 do 40:0.

Nedugo posle toga dolazi

Spoiler

Gde se prate samo rezultati.

[Marija81]

Preduhitrio si me. Taman htedoh da odgovorim na ovo

E onda je dosla Jelena Dokic i ona je prva koja se intenzivno pratila. E sad, koliko je to bilo zbog teniskih razloga nisam siguran, bio je tu i jedan dobar, poveci poster doticne u sobi.

Zar pored Kurnjikove ti poster Dokićeve da lepiš po sobi

[Lord Aleksoni]

Zar pored Kirilenkove ti poster Dokićeve da lepiš po sobi

Ispravljeno

[coyote]

Ni ja se ne sjećam prvog meča koji sam gledao ali čini mi se isto kao NI Davis kup,Franulović, Pilić, vjerovatno je to bio prvi prenos kod nas. Manje više su poznata rivalstva John, Lendl, Borg, Konors, Agasi , Edberg, Vilander, Viljas. Dolazi potom Sampras koga nisam nešto simpatisao, Federer koji me je oduševio.Legendarna BJK, Navratilova i Evert, Pirs, Graf, Monika i ostale teniserke. Tenis, uostalom svaki sport gledamo zbog takvih šampiona i rivalstava, a što neko reče prevelika dominacija ubija, kao Šumaher pa opadne gledanost.
Skoro sam gledao dokumentarac, tj intervju Navratilove i Evert, niko nije znao da su prijateljice privatno a ljute protivnice na terenu, predivno stvarno, toliko poštovanja među njima i viteštva, volio bih da Ni to pogleda.
Pohvala za novu temu, malo da se stišaju strasti, da se vrate neki članovi, dođu novi, da nauče pravila, evo ja sam prvi naučio pravopis

[Sandugp]

Svaka cast svima koji su postovali na ovoj temi i onima koji ce tek da postuju - a bice ih sigurno jos dosta. Zanimljivu stvar je prskalica otvorio i prvo njemu treba cestitati, jer ako smo ovim makar malo pobegli iz ucmalosti (a verujem da smo i vise nego malo) onda je to uspeh.

Ali Gangara je objasnio - nema dalje vro!!!

[Ricma]

Moj prvi mec koji sam gledao je bio Agasi-Sampras na BK.Nemam pojma gde se igrao kao i podloga koja je bila, ono cega se secam da ga je Agasi dobio u dva seta.Kada pogledam njihov H2H, rezultat se najvise poklapa sa ovim iz Los Andjelesa.

2003 sam dobio kablovsku i tada sam malo vise gledao tenis tj na Eurosportu.Secam se da sam gledao nasu tenisku reprezentaciju kada smo bili u evroafrickoj zoni, ne znam protiv koga smo igrali ali znam da je za nase igrao Vemic koji je pritom tada bio najbolje plasirani teniser iz Srbije u tom trenutku.Prvih par godina mi je u magli, sta god je u pocetku bilo na BK ja sam to gledao.Gledao sam i druge sportove, tako da tada nisam bio fanatik tenisa.Sa pojavom eurosporta u te 3 godine se moje interesovanje povecalo i vise sam pratio.WTA sam puno pratio, najvise se secam 2004 godine kada su cetiri razlicite ruske teniserke osvojile GS:Zvonareva, Miskin, Sarapova i Kuznjecova.Dobro se secam Ameli Morezmo, Kim Klajsters, Zstin Enan Arden, Lindzi Devenport, Danijele Hantuhove, Megan Sonesi, Martina Hingis, Elena Dementijeva i naravno Ana Kurnjikova.Kao klinac sam imao prezir prema Amerima tako da sam uvek navijao protiv Venus i Serene, a nisam ni mirisao Rodika.Sampras mi je jos iz nekog razloga gotivio i bio je jedini od svih njih kojeg sam postovao a nisam znao zasto.Secam se da mi je cale pricao da je on veliki teniser, a ja tek nekoliko godina kasnije saznao koliko on ima GS i da je jedna od asocijacija kada se spomene rec tenis.U pocetku sam najvise gotivio Hjuita, ne bih sada mogao da kazem zasto.Slabo se secam njegovog stila igranja, ali je sigurno je jedan od razloga zato sto je Australijanac.WTA sam aktivno pratio do 2008 godine, nase su isto tada bile na vrhuncu.Naravno nisam zbog njihovog buduceg pada krenuo da pada, nego delovalo mi je da je konkurencija malo oslabila i prestalo je da mi bude zanimljiv zenski tenis.I to sve sto sam pratio su posle bili GS.

Nikada nisam gajio velike simpatije prema Federeru i Nadalu, navijao sam uvek za onog koji je bio slabije plasiran na rang listi.Znaci u pocetku Nadal, ali nije bilo tu nesto puno nerviranja.Bila mi je bitnija tada zabava od nerviranja.Znam da mi je bilo neopisivio drago sto je Nadal osvojio svoju prvu Vimbldon titulu 2008 nakon onakvog legendarnog finala sa Federerom koji se oduzio zbog kise.Svi se verovatno dobro secaju da je bilo 2-3 prekida, jos je mec usao u pet setova.Mislim da ga je dobio na razliku, kada se mec zavrsio kod nas u Srbiji je padao mrak.Toga se dobro secam.Sa muskim tenisom sam prestao 2010 godine kada sam shvatio da se previse nerviram oko Novaka, tacnije svi njegovi mecevi sa Nadalom.Nekako sam tada shvatio da je to previse za mene, skoro svake nedelje drugi turnir.Previse meceva u kratkom periodu, a i zeleo sam samog sebe da postedim nerviranja.Ni u bilo kom drugom sportu nisam gubio zivce kao dok sam gledao tenis.A i nekako sam se nakon te sezone zasitio tenisa.

Ono sto je meni falilo u pocetku je neki nas domaci teniser dok sam pratio, ne bi to povecalo moje interesovanje ali sem Hjuita niko mi bas tada nije bio posebno drag.Gledao sam redovno meceve Jelene Dokic dok nije pocela da pada.Posle je polako uskocila Jelena Jankovic umesto nje, Djokovica sam zapazio jos 2006 godine.Secam se da je izgubio na turniru u Zagrebu od Ljubicica koji je tada bio treci teniser sveta, samo ne znam da li je to bilo 2006 ili 2007 godine.Protiv Rodzera je igrao u Dejvis Kupu 2006.Sada kada pominjem te stvari moguce da sam i izmiksovao godine, ali znam da je to bilo na pocetku Novakove karijere.2007 smo vec nas par iz odeljenja u srednjoj pricali kako se probio u top 10 i kako bi mogao da osvoji uskoro GS, mada niko od nas nije pomislio u ludilu da moze da dodje do 10 pored Federera i Nadala.Mislili smo da bi jos neko tu mogao da iskoci, pa zbog toga smo tada govorili da je puna kapa ako osvoji 3.Vec 2008 na AO, celo odeljenje se raduje sto je pobedio Federera mada smo svi nekoliko dana pre toga bili razocarani sto Tipsarevic nije to ucinio.Secam se da je tu bila komedija oko celendza, to je valjda bio prvi turnir kada su to uveli.Federer u jednom setu ispucao brzo dva, sve te sporne odluke su na kraju isli u korist Tipsarevica.Tipsarevic koliko je trazio celendza i mislim da je tada samo jednom promasio, dok je Federer imao puno problema sa novom tehnologijom. A da, zaboravih da kazem da sam u zenskom tenisu gotivio sve Ruskinje, ali mi nijedna nije prirasla srcu pad ase zbog nje nerviram sto pravi greske ili gubi.Jedino nisam voleo kada Amerikanke nesto osvajaju, bilo pa proslo.Uglavnom BK, pa posle eurosport su najzasluzniji sto sam uopste poceo da pratim tenis, posle se malo nadovezao SK.Mozda je jos neko prenosio, ali u ovom trenutku ne mogu da se setim.Dok je bio engleski eurosport, voleo sam da gledam njihove 15-minutne izvestaje i neke sam gledao vise puta zbog pobede nekih tenisera zbog tih kracih hajlajtsa.

Ne znam zasto nisam nabavio Top Spin koji je tada izasao za PC, posle znam da sam bas voleo da igram Virtua Tennis 3.Cetvorka mi je nakon toga bila skroz debilna i pojednostavljena tako da nisam ni priblizno vremena proveo na njoj i pored toga sto su u njoj bili Novak i Ana.

Jedino sto sada stizem da pogledam od tenisa je zavrsnica Vimbldona zato sto su to uglavnom dani kada zavrsim sa obavezama i sem reprezentativnog fudbala nema sta drugo da se prati od sporta.Toliko od mene za sada, mozda se kasnije dopunim.

[Dekson]

Svaka cast svima koji su postovali na ovoj temi i onima koji ce tek da postuju - a bice ih sigurno jos dosta. Zanimljivu stvar je prskalica otvorio i prvo njemu treba cestitati, jer ako smo ovim makar malo pobegli iz ucmalosti (a verujem da smo i vise nego malo) onda je to uspeh.

Ali Gangara je objasnio - nema dalje vro!!!

Mogao bi da padne i neki turnir za one koji igraju

[amnesiac]

Veliki respekt za temu, Prskaj.

Sa priličnom sigurnošću mogu reći da je moj prvi odgledani meč bio meč Davis Cupa između Jugoslavije i Australije 8. marta 1985. U pitanju je meč između Marka Ostoje i Paula McNameea u Splitu. Nakon toga je uslijedio meč između Bobe Živojinovića i Pata Casha. Mićo Dušanović i Zvonko Mihajlovski su prenosili mečeve. Podatak da je upravo to moj prvi odgledani meč mi izgleda gotovo nestvarno. Imao sam 9 godina i ne mogu shvatiti zašto tenis nijesam otkrio ranije. Pa sjećam se, primjera radi, trke slaloma iz Chamonixa 1980. kad nijesam ni 4 godine napunio, Bojana Križaja koji proslavlja prvu poziciju (kasnije na dnevniku čujem da je osvojio drugo mjesto, a da je Ingemar Stenmark zapravo prvi, ali tad nijesam znao za drugu vožnju i da to što piše 1 može biti kratkotrajno). Ma, prije '85 se svega živog sjećam počev od fudbala, zimskih sportova, atletike, košarke, rukometa, ali tenis mi je bio potpuna nepoznanica. Zašto je to tako, ne znam. Moguće da su ga ekstremno rijetko prenosili u prvoj polovini osamdesetih, možda će se neko stariji sjetit. Čuješ „15-ništa“, „30-oba“, „izjednačenje“, „prednost“, „dvostruka servis greška“, „nec-prvi servis“. Zašto 15? Zašto 30 pa 40? Vrlo brzo sam zavolio sport. Naravno, zdušno smo navijali za Bobu Živojinovića iako nas je koštao dosta živaca. Pogotovo meč protiv Wilandera na Roland Garrosu 1988. Prije neku godinu sam otkrio da je najbolji Živojinovićev plasman bio 19. mjesto na ATP listi, a mislio sam da je u najmanju ruku bio u top 10.

Da. Volio sam tenis otkad sam ga otkrio. Gotivio sam gotovo sve igrače izuzev jednog – Borisa Beckera. Ma, generacija koja je odrasla uz Batu Živojinovića, Otpisane itd... A on klasični arijevac, još bijele trepavice imao . Ovamo kod žena namrgođena Steffi Graf (takva je joj je faca bila) pa mi se baš nije dalo što se Njemaca tiče (mada kad se Stich pojavio, on mi je bio simpatičan). Chris Evert se sjećam, kao i to da je bila zgodna, ali ne previše mečeva. Jednom kad sam gledao, izgubila je od Navratilove. Naravno, kad se Monika pojavila, svi smo bili ludi za njom, ali opet su se nekako muškarci više pratili. Wilander i Edberg su mi bili simpatični, ali sam Lendla najviše volio. Nema to veze sa tenisom, jednostavno mi je bio simpatičan. Prenosio se Roland Garros i Wimbledon, a ja i brat nakon mečeva izađemo napolje (iako smo još učili pravila) i na jednoj betonskoj stazi pored zgrade su bila 4 spojena kvadrata i svakom su pripala po dva s tim što su servis polje bila dva susjedna kvdarata, tj. svakom po jedno. Improvizovali smo kako smo umjeli, iako je i društvo iz kvarta nešto slično igralo, nije to bilo toliko popularno. Nakon Wimbledona svake godine smo išli na selo i onda onako freško „zapaljeni“ za tenis stavimo na livadu iza naše kuće dva stuba, razvučemo kanap i eto nam teniskog terena. Koristili smo neke plastične rekete i loptice od sunđera. Problem je što su ti plastični reketi bili toliko „kvalitetni“ da su se lomili od te sunđeraste lopte. A kad ti se slomi, onda čekaj iduću godinu, a tad smo se sjetili da koristimo rekete od badmintona. Lijepa sjećanja, mislim da nam se Edberg najvie sviđao teniski, a srećom pa je bio uspješan.

Interesovanje za tenis je bilo splasnulo neke dvije godine, tj. početkom devedesetih. Kad nešto ne gledaš u kontinuitetu, to je i logično. Nekako sam prespavao nevjerovatni proboj američke generacije, osim Agassija koji se pojavio ranije (tad mi nije bio simpatičan), čak i Ivanaiševića pamtim kao vrlo mladog. A u tom periodu je propustiti godinu ili dvije bilo fatalno jer je to bila prava revolucija u tenisu. Dok se okreneš, evo ti Courier na prvom mjestu. Ali mi je i on bio antipatičan. Osvojio Australian Open 1993, a onda hitao ka Roland Garrosu i mislio sam da je nepobjediv i da se takav igrač nije rađao niti će. Zdušno sam navijao za Brugueru u tom finalu a čitav turnir sam (nakon duže vremena) fino ispratio. Tada sam ponovo počeo da pratim tenis i uslijedio je Wimbledon. Na Wimbledonu saznajem da je izvjesni Sampras na prvom mjestu, a ne Courier (izgubio bodove zbog neuspješne odbrane Roland Garrosa) i to mi nije bilo fer. Kako četvorstruki GS osvajač može biti drugi a Sampras prvi sa jednim prije par godina? Objašnjeno mi je u finalu, a pristrasno prenošenje Zvonka Mihajlovskoga koji je potencirao grčko porijeklo i kako „za Samprasa navija pola Amerike i cela Grčka“ mi je učinilo da Samprasa zamrzim. Odjednom ja zavoljeh Couriera, a i Agassija i Beckera. Ma zavoljeh ja sve koji mogu nauditi Samprasu, a nije da mi je baš upala sjekira u med tih godina . Imao sam sreće da živim u Podgorici tih godina jer smo imali neku lokalnu frekvenciju na kojoj su iz Televizije Crne Gore prikazivali naizmjenično satelitske kanale, a neko ko je to u televiziji prebacivao volio je tenis tako da je Eurosport bio gotovo uvijek kad je bilo tenisa. Od Roland Garrosa 1993. pa nadalje odgledao sam nevjerovatan broj mečeva. Kad sam nabavio satelitsku 1997. onda je tek bilo lakše. Ubijao sam se od gledanja, to je bilo nezdravo, a Eurosport je imao prava sa Maters turnire (tada se to zvalo Mercedes super 9). Problema su mi bila dva. Prvi je Sampras koji je dominirao pogotovo na Wimbledonu (poraz od Krajiceka sam preskočio jer sam radio za vrijeme prenošenja meča), a drugi taj što su i tad bili na sceni razni Dimitrovi, Raonići, Nishikoriji itd, odnosno propale generacije i ovo sad što gledam je svojevrsni deja-vu. Jednostavno, osim šljakaša nijesu se pojavljivali dovoljno dobri mladi igrači. Ne može se reći da sam bio nečiji navijač posebno, dok se nije pojavio Kiefer negdje u isto vrijeme kad i Haas koji mi jetad bio odbojan pa sve da protiv Samprasa igra. Pamtim dobro Kiefera protiv Escudea 1998 kad je prokockao 2:0 u setovima. Mogao bih o igračima tog vremena pisati do sjutra. Nažalost, Eurosport je izgubio prava za Masters turnire pa mi je bilo sve otežano koju godinu kasnije. Opet dolazimo do problema kontinuiteta gledanja mečeva što izaziva opadanje interesovanja. Pa još se od mladih najviše isticao Hewitt, a on ne samo da me nervirao svojim ponašanjem na terenu i psovanjem svako malo, već i njegov tenis nikako nijesam mogao da svarim. Da, navijao sam za njega protiv Samprasa (kao i za Safina), ali sam finale Wimledona 2002. protiv Nalbandiana prestao da gledam ubrzo nakon što je počelo jer mi je bilo neprirodno da oba igrača na travi igraju sa osnovne linije, a nijedan od njih nije imao Agassijevu atraktivnost .

Interesovanje za tenis mi je poptuno poraslo na Wimbledonu 2003. Ja sam tad navijao za Agassija, a mislio sam da od Federera nikad ništa neće biti. Po meni on nije imao dovoljno dobar servis i zbog toga nijesam polagao neke nade u njega niti sam njegovih mečeva puno gledao prije toga. Ali me na tom turniru kupio isključivo igrom. Postao sam njegov veliki navijač i propatio narednih pola godine o čemu sam već pisao. Sve do Masters Cupa iste godine. No i pored toga, moja želja je bila da osvoji nekih 4 GS turnira što sam smatrao realnim ciljem. Srećom, omašio sam za 13 komada .

[notorious]

Rođen sam kao vrlo mlad i kao takav sam stekao ljubav prema sportu koja nikad nije popustila. Da pišem samo o tenisu ili hronološki precizno, neće da može, mnogi sportovi su zaslužni slabljenju teniske memorije iz djetinjstva.

Tenis je u mojim počecima percepcije sporta spadao u sporedni, kako zbog nemogućnosti da se gledaju mečevi, tako i zbog velikih uspjeha jugoslovenskog sporta na klupskom i reprezentativnom planu. Bilo je to i zlatno doba mnogih sportova, a ruku na srce nismo imali nekih teniskih zvijezda da bi rasprostranjenost i interesovanje za tenis bilo na nivou. Teško je bilo pratiti jednog Bobu koji nije bio potencijal za najveća dostignuća (eh taj Wimbldon i Lendl), a u isto vrijeme ili nešto kasnije imaš Metaloplastiku, Jugoplastiku, FK Crvenu Zvezdu. Pored slavnih klubova, u to vrijeme me više od tenisa zanimalo hoće li Jordan dobiti Dumarsa i loše momke (uspio je od treći put) pa je tu i nekoliko VHS snimaka, da li će legende odbojke Kiraly i Timmons nakon reprezentativne dominacije nastaviti isto u Italiji, tu je Sportski žurnal pomogao. Ono što je ostalo u sjećanju je i atletika, posebno čuveni duel u skoku u dalj u Tokiju između kralja atletike i Powella, preporučujem da pronađete na yt, sigurno ima.

Lendl je bio prvi igrač kojeg sam podržavao čim sam prohodao. Becker i Edberg su bili na crnoj listi. Obojicu kao da sam mrzio i pamtim neke mečeve zbog kojih sam čak i školu preskakao, Bruguera-Becker u RG, Prpićevo demoliranje Edberga je svakako nezaboravno. Jesam li šta znao o tenisu, možda malo više od ostalih u tom trenutku jer sam imao od koga naučiti. To je nivo, znam pravila i šta su FH i BH

Pojavom Monike i tenis dobija na većoj popularnosti u zemlji, Mala Mo se učestalo prati a i TV prenosi njene mečeve. Ništa nije bolje od uspjeha, vidimo to i danas. U to vrijeme njen dolazak na veliku scenu i dominacija nad mrskom Šteficom su se taman poklopile sa odlaskom Mateje Svet iz svijeta skijanja. Štefica se onom bolesniku mora zahvaliti na svim trofejima poslije napada, gadi mi se i pomisliti na to. 90-ih Wimbledon su prenosili 3K i DSF, ni blizu to nije bilo praćenje kao što to radi danas SK. 1-2 meča imaš mogućnost da pogledaš uz komentar Igora Miklje i švaba i budeš sretan. Da ne pričam o uspjehu kad se bilo gdje pronađe neki turnir, Amnesiac je spominjao tadašnji njemački Vox, kako je to mene preskočilo pojma nemam.

Pecaroš je prije dan dva napisao kako li je navijačima Dolgopolova i da li uopšte postoje, a ne pita kako je bilo nama koji smo pratili Ivaniševića i još smo čitavi. Toliki kvalitet a opet i takvo tenisko spadalo i dileja, sve se skupilo u jednom čovjeku i nakon njega ti više ništa teško ne može u praćenju tenisa. Taman kad Sampras senzacionalno ispadne i pomisliš konačno je došlo vrijeme, on izgubi od Stoltenberga. Na kraju, mogao je osvojiti nešto veliko samo na poseban način, to je i uradio, valjda drugačije nije moglo s njim. Turnir prije tog Wimbledona je izgubio od nekog kosača trave.

Ono što je ostala mrlja na period početka devedesetih su grozna dešavanja, ratna i manijakalna tako da se nikad neće dobiti odgovor na pitanje koliko su još mogli Monika, FK Crvena Zvezda, KK Partizan, fudbalska reprezentacija itd. Uzevši u obzir njihov tadašnji kvalitet i konstalaciju snaga, sigurno još mnogo. Ostao je i san o duelu tadašnje košarkaške reprezentacije Jugoslavije protiv SAD, valjda i najveći košarkaški duel ikad između Amerike i ostatka svijeta. Dobili bi Amerikanci tu utakmicu, tu nema priče, ali taj san i nadu da se može nešto učiniti i uopšte igrati protiv takvih veličina, niko ne može oduzeti.

[prskaj]

Ovo je tekst koji sam, ja mislim, dva puta vec postovao na ovom forumu. Ovoga puta cu to uraditi ovde,jer su me vasi postovi u ovoj temi podsetili na njega,a sigurno ima novih clanova koji nisu imali priliku da vide, jer zelim da ga procitaju svi koji uzivaju u ovoj igri a pogotovo svi koji su sa ovih prostora. Jedan od najboljih novinarskih tekstova koji sam ikada procitao

http://www.e-novine.com/stav/49026-S...iri-lopte.html

[Sandugp]

Ma najbitnije od svega je da je noto rodjen kao vrlo mlad. A ostalo cemo sve lako.

[Marija81]

Ovo je tekst koji sam, ja mislim, dva puta vec postovao na ovom forumu. Ovoga puta cu to uraditi ovde,jer su me vasi postovi u ovoj temi podsetili na njega,a sigurno ima novih clanova koji nisu imali priliku da vide, jer zelim da ga procitaju svi koji uzivaju u ovoj igri a pogotovo svi koji su sa ovih prostora. Jedan od najboljih novinarskih tekstova koji sam ikada procitao

http://www.e-novine.com/stav/49026-S...iri-lopte.html

Meč koji nikada neću zaboraviti...Tek iz četvrtog finala, koliko nam je samo nerava pokidao. I po prvi put plakah od sreće zbog nekog teniskog meča. Drugi put je bio AO 2008e, treći put Wimbledon 2011e, a nadam se još samo i ove godine na RG plakanju od sreće i neću više obećavam

[Jack]

Od svih tenisera,ja sam zbog Jelena Dokic poceo da pratim tenis,kad je pocela da se probija,i na terenu, novinama,TVu,tad sam ispratio svaki njen mec,i sliku sta znam,nesto sam gotivo teniserke,da ne kazem suknjice,sta zna klinac tad mislim kad god se davao prenos,nisam preskakao,pa kad je stigla do 4og mesta na listi slavio sam kao da mi sestra rodjena,.Jos u secanju su mi pobede Jankovceve protiv Dementijeve na AO,,pa Anin poraz i prvi izlaz na scenu protiv Venus i onih 7 6, 7 6 ne znam gde tacno,to je to sto se tice wta
Od Davis Cupa i onih 3 2 sto smo izgubili kuci od Belgije,ima preko 10 god.sam poceo i muski deo mnogo ozbiljnije da pratim,tad je Novak igrao odlucujuci,kilinac od 18g a kao 15 da je imao,,za Belgijance igrali braca Rohus,.... Onda tad negde Novak protiv Monfilsa na US openu,i maraton od 5 setova ,Monfils mi tad bio zivotinja kad sam ga video,tj,kad se ja misilim ES ukljicio na tamo neki teren gde bio taj mec,mislio sam mnogo vise ce Gael dogurati., U tom periodu Novak je ko lud igrao po 5 setova imao preokrete neke neverovatne,pa sam vec i slutio nesto,tipa top 10,20 mozda,jednog dana ,nego ne sto sam zavoleo da gledam tenis,,nego sto mi zao sto sam tek pre par godina poceo da igram,ono ameterski naravno,mnogo mocan sport,osim sto nekad prosto pozelis da polomis reket(al ono nisam lud,i da mogu,ne bi,skup ko djavo,skoro ko termin )

[miloolja]

Napokon izdvojih malo vremena za ovaj dragullj od teme, a malčice sam na nju i zaboravila, ko je pisao, pisao.. neko zatišje vlada nadam se trenutno.

Svaka čast svima vama, kakve istorije i hvalospevi... e to su pravi i isitinski ljubitelji tenisa... ali iskreno da vam kažem tek sada vidim i saznajem koliko su neki od vas matori, dobro ili mladi
Veliko mi je zadoovljstvo da čitam ove vaše male ispovesti, a posebno jer u njima ima svega... kao jedna velika slagalica... delići odrastanja, igranja, koje ste sportove voleli, neki dašak prošlih vremena, nostalgije za detinjstvom i bezbrižnim dobom, bez obzira na sve nedaće kroz koji je ovaj region prošao... a pogotovu jer vas kroz sve te segmente bolje upoznajem. Ovde ima mnogo, mnogo više od tenisa i prve ljubavi prema njemu... što je fenomenalno.

Sve u svemu moj skromni doprinos neće ništa poboljašti temu, nažalost, jer da ste me pitali o fudbalu ili sportu gnerealno bila bi drugačija priča, puna dogodovština i sećanja, na sav užas moje majke kada bi me videla kroz prozor da sa mašnama na kikicama, suknji i belim čaramapa igram fudbal ispred zgrade ili seckam iz novina sve o Zvezdi... ovako o tenisu odnosno kao o nekom velikom zaluđeniku nemam previše šta da kažem, pogotovu što dok sam bila mala nije ni bilo toliko prenosa, niti kanala, niti interesovanja na kraju kao što su ga izazivali i histeriju pravili fudbali i košarka, ali i drugi kolektivni sportovi, po kojima smo i najpoznatiji do 2011. E, ali onda je došao glupi rat i sankcije i patnje kako se uopšte takmičiti, o gledanju i praćenju nekom da ne pričam. Pa je zatim došlo vreme kada se kablovska raširila po zemlji, ali i vreme bombardovanja i nove patnje kako i neki rezultat uopšte saznati, tako da mi je ostalo u sećanju iščekivanje sa velikim nestrpljenjem ponedeljkom na ES pregled pet najjačih liga, fudbalskih naravno, mrvice obične, pod uslovom da je bilo struje. Koja je to radost bila od čitavih pola sata.

Divim se svima koji se sećaju svog prvog teniskog meča. Baš kažem prskaju onog dana kada je otvorio ovu temu, a na njegovo pitanje kada ću da se upišem... rekoh mu da se ubih ceo dan razmišljajući koji je prvi meč bio koji sam gledala u životu.... Dobro, znam da to nije uslov, ali sam svakako fascinirana kako to pamtite, pojma ja nemam, niti mi pada neki na pamet, no, verovatno je na vas koji se sećate ostavio jači utisak. Sve sam sportove sa loptom obožava i ganjala po ceo dan, naravno najviše već pomenuti fudbal ispred zgrade, basket u školskom dvorištu, odbojku trenirala u školi i pomalo rukomet .. to u mnogo godina odrastanje, ne sve odjednom naravno ....dok mi od pojedinačnih omiljen bio recimo stoni tenis, valjda zato što sam bila mnogo dobra, pobeđivala sve redom iz svoje okoline, pravila se važna, a teniski reket držala samo dva puta u životu.. jednom kobajagi igrala i drugi put nosila drugarici. I nikada me nije privlačio da se nešto oko njega angažujem ili rekreativno igram. Pravila sam oduvek znala, dobro to nije teško ukapirati, ali eto mnoge detalje, stručne komentare i pravu strast za ovim sportom, a da nije samo i isključivo ona navijačka, videla i pročitala ovde, dok onaj istiski i pravi okidač počinje naravno a sa kim nego Novakom 2006. i meča protiv Momfisa na RG i onog za moje pojmove tada sjajnog meča. I tako da sam pre par dana prvi put od našeg jedinog sudije ovde saznala da postoje ATP i WTA loptice... a i ko zna šta ću sve još da saznam i novo naučim.

Imala sam dva idola u obe konkurencije.. Malu Mo (a sećam se veoma doboro i filma o Velikoj Mo) i Agasija, ono baš za njih navijala zdušno i sekirala se kada izgube. O Moniki i mukama njenih roditelja i borbi za bolje uslove njenog treniranja, crtanju Karolja Seleša po lopticama Miki Mausa da bi je što više i duže zadržao koncentraciju na treninzima, pa odlasku kod Bolitijerija, kao i mnogim drugim usponima i nažalost padovima... verovatno je mnogima logična i svima poznata, ali zašto Agasi, pitali me skoro. Naravno da to nema veze sa fizičkim predispozicijama, lepotom ili harizmom već isključivo zbog toga što se mnogo razlikovao od ostalih, ratovao sa teniskim establišmentom zbog načina oblačenja, nije baš poštovao pravila, nije želeo da nosi belu opremu na W, imao kikice i neka perca u njima pink boje, nosio minđušu...a posle ono čudo od kosurdače na glavi... tipičan buntiovnik bez razloga...i naravno pomno sam pratila šta radi i kako igra. Sa razvojem i daljim napretkom društva nastankom 3K, pa uvođenjem kablovke i ES moglo je nešto više da se prati, interesovala sam se i više za tenis, pa i za ženski tenis.

Najviše sam oduvek, baš kao i sada volela Vimbldon. Trava, juli mesec (moj mesec), bela oprema, fina, uštogljena publika i da se ne lažemo... dok sam bila dete i zbog prinčeva i princeza. Zato me RG zbog one prašine i prljavih patika i belih čarapa nervirao, a onda još na to kada dodam da su Federeru čarape uvek bile bele, eto još jedan razlog da me nervira ovaj turnir ili Rodžer, kako hoćete, poslednje decenije... naravno da me RG još uvek nervira, ali i sada zbog totalno jednog drugog razloga, aktuelnog recimo poslednjih 5 godina, a sigurna sam da znate koji je to.
W pamtim bogami i po utrčavanju mnogih golaća... to mi je bilo fascinantno i grozno istovremeno.

A onda se Agasi ošišao... a Federer ga stalno skoro pobeđivao, doduše jedan završavao karijeru, a drugi krenuo put slave, pa negde pred kraj Agasijeve sećam se igrali njih dvojica, a pošto je ovaj vazdan nameštao svoju kosicu i loknice ispod one marame... Andre mu dobaci u stilu.: Ako se ošišaš nećeš morati to stalno da radiš... i pobedio je Agasija, vrv ne zbog kose... ali mi je mnog bio ružan i tada i kada je počeo.. i mnogo me nervirao, a kako sada više nije pretnja, o njemu sve najbolje (ko u onim školskim spomenarima).

Ne pamtim neke mečeve, kao uuuauu to je bilo tada i tada, sećam se kako sam se sekirala (a jesam zbog ovo dvoje za koje sam navijala) i da sam sve njihove portivnike mrzela ..ali kada pogledam highlighltse ili neki snimak mogu da kažem da li sam gledala ili ne, međutim, sva moja koncentracija na tenis počinje zapravo od 2006. kada se naš momak svojski potrudio da ga upamtimo i položimo veliku nadu u njegovu budućnost. Zahvalna sam mu beskrajno što se pre svega po radu, žrtvovanju, želji i gladi toliko razlikuje od većine nas.
Od tada piše Veliku istoriju.

[Rudolf]

Prvo čeg se sićam je Beker koji leti za lopticom i baca se po travi. Wimbledon prije devedeset pete. Bio je rat, bio sam u Splitu i gleda to čudo od sporta kod tete u malom stanu. Ili se barem tako sićam. To mi je najstarija teniska sličica.
Iz tog perioda pamtim lica Changa i Sticha više nego Samprasa i Agasija. Moje praćenje tenisa je očito bilo kaotično tih godina.

Češće sam počeo pratit tenis od one 2001. vimbldonske. Goran plače, ja plačem. Ne mogu se sitit emotivnijeg sportskog događaja od toga. Kasnije su došli rukometaši 2003. i 2004. i bio sam lud za rukometom nekoliko godina no nije to bio isti intenzitet i zanos ko s Ivaniševićem.

Do pojave Federera tenis pratim sporadično, niko mi za oko nije zapeo. Onda tamo 2005/06., ne ranije - zakačio sam se za Federera i to traje do danas. Tenis mi je u prvom redu užitak za oko a niko ga lipše od Rogera ne igra. Istina, fali mi kod njega srdačnosti, senzibiliteta koji bi naginjao na južnjački i općenito mi ta srednjoeuropska škola ponašanja u vidu odmjerenosti u nastupu i lagane distanciranosti nikad pasala nije. Zato nisam zagriženi navijač makar sam puno živaca potrošio na njega od 2008. naovamo. I još uvik se nadam jednom grand slamu.

P.S. I ja sam volio Jelenu Dokić.