Kako je sve pocelo?

[prskaj]

Da malo razvedrimo situaciju na teniskom pdf-u i zapocnemo neke interesantne teme. Verujem da dosta vas ima sta licno i zanimljivo da kaze u vezi ovoga, pogotovo oni iskusniji sa duzim stazom .

Prvi celovit mec koji sam odgledao, na moju srecu, je cuveni duel Ivanisevica i Raftera 2001e. Kakav nacin da se zapocne ova velika ljubav.
W je i dalje bio u punom sjaju, serveri su vladali, poslednja godina pre nego sto su drasticnije krenuli da menjaju podlogu, Henman jos jednom ispao u SF, odvio se cuveni mec izmedju Samprasa i Federera i poraz Pita koji je oznacio pocetak kraja njegove karijere, engleska kisa caruje i prekida meceve po vise puta, Cliff Richard peva na tribiinama...

U narednih par godina manje vise pratio sam samo W, pa su tako birani i moji prvi ljubimci - 2003 Agassi, ali prvi covek kojeg sam bez puno razloga voleo i strasno navijao je bio Roddick. Bio mi je zestoko interesantan sa njegovim kacketom, bombama iz servisa i atraktivnim IO forhendom. Bio sam mnogo tuzan posle njegovih poraza u finalima W sa Rodzerom, a tada je verovatno krenula i neka moja "mrznja" prema Fedu

Malo kasnije kada sam razvio oko za lepotu tenisa i tezinu izvodjenja udaraca nesumnjivo mesto br.1 u mom srcu je zauzeo Nalbandian. Na stranu njegov talenat i lepota udaraca, obozavao sam njegov lezeran stav i lenjost
Mec sa Fedom na zavrsnom 2005e je jedan od teniskih meceva gde sam doziveo najvecu ekstazu, vozili su me koliko vec sati a ja sam sedeo ispred televizora i upijao svaki momenat.

Ta 2005a je godina kada sam se zapravo aktivirao i krenuo da pratim tenis van GS-ova, secam se SF i F RG-a, dobar deo Wimbledona, Cincy, Zavrsni...

A vec 2006 dosao je stamen razlog i novi smisao pracenja - domaci teniser koji je zapravo nesto poceo da se pita u vrhunskom tenisu, desio se veliki mec na RG sa Monfilsom, najveca pobeda do tada, dobra najava i od tada maltene svaki turnir koji sam mogao, sam pratio.

Jedva cekam da vas cujem

[Maxx-a]

Pa sa 2011-om kako bi drugačije

Wimbledon 1981 Borg vs McEnroe.
Odatle potiče i igrica koju smo drugarica i ja znale igrati u detinjstvu . Kako bi se u to vreme reklo, igrale smo se "Borga i Johna" . Trake za kosu ,drveni dečiji rekteti kupljeni na nekom sajmu sportske opreme u Hanoveru , gde smo posebno molile mog oca da ide, pronađe i donese nam ih. Kako je samo gunđao... Postoje još uvek
Ubrzo sam zavolela i tenis na šljaci, secam se da sam krajem svakog maja jedva čekala da se školski dan zavši , da se dotrči kući i gleda RG Jako dopadljiv mi je bio Matsov tenis na crvenoj zemlji u to vreme
90te naročito druga polovina , nisu godine u kojim sam uživala u tensiu na isti način , želja za praćenjem mečeva je bila nešto manja , ali imaju i one svoju čar.... i igrače koje su mi i danas dragi.

[Sandugp]

Prvi mec koji sam gledao:
Finale RG 91 Kurijer - Agasi. Ali sam tada bio klinac od nepunih 8 godina i nisam imao pojma. Znam samo da mi je Dzim bio uzasno antipatican. Onako crven i plav, a Agasi mnogo zanimljiv.
Prvi mec koji me je odusevio finale AO 95 Agasi - Sampras. Tada sam vec bio upoznat sa teniskim velikanima i navijao sam za Agasija, a nisam voleo Samprasa nikako. Delovao mi je kao opasno arogantan lik, i najbolje se secam njegovih podrugljivih smesaka kada osvoji neki bitan poen - to me uzasno nerviralo. Barem sam ja to tada dozivljavao kao podrugljivo. Ali generalno gledano ni tada nisam imao pojma. Gledao sam tenis jer mi je bio zanimljiv. Znao sam dosta vise nego 91 na primer, ali nije to bilo nista spektakularno.

Samo da naglasim nista ni tada nisam pratio mnogo, mozda 10ak meceva godisnje. Kod tece preko satelita

Pri slem koji sam pratio u celosti je RG 1997 ... i tada pocinjem aktivnije da gledam tenis. Treci kanal prenosio, Viskovic komentarisao, Kuerten izdominirao i postao mi omiljeni igrac. Tada mi je omiljeni slem bio RG, W nisam voleo nikako.
E od tada svake godine sve vise i vise i to je to. Uslovi za pracenje su vremenom postajali sve bolji.

Ali moram da napomenem jednu stvar. Pre svih tih muskaaraca gledao sam Moniku Seles, dok je jos nastupala za SFRJ, pa za SRJ, cak su nasi tada intenzivnije prenosili - zbog nje naravno. Ali ni tada pojma nisam imao, znam da ih je slagala redno. I secam se koliko su ljudi tada bili ponosni i srecni, dicili su se njom. Slicno kao sa Novakom sada. Toga se najbolje i secam. Zivojinovica nisam gledao, Ivanisevica dok je bio mladji isto ne, kasnije ofc.

Eto da "obogatim" malo ovu prskalicinu temu.

[Vladan]

sve je pocelo ovako

I tog dana
kad sam video tvoje lepo lice
znao sam da nama
ovih dana lepo bice
doterana kosa, taj ten i to telo
takvu lutkicu da propustim
to ne bih smeo

Sjecam se pocetka i sredine 90ih i da su mi najsimpaticniji bili Cang i Sampras. Ovaj prvi na Rolan Garosu, ovaj drugi na Vimbldonu. Kao djeca smo igrali neki improvizovani tenis i stoni tenis i ta americka garnitura nam je bila najzanimljivija jer su imali Samprasa, Agasija, Kurijera i Canga, svi su bili strogi teniski vrh i igrajuci tih nekih improvizovanih teniskih dubl kockica ili jednostavno stonog tenisa u dublu uvijek bi birali tu cetvorku, sad nemam pojma zasto, moguce jer smo morali biti iz iste zemlje, a ostale zemlje nisu imale cetiri nama poznata igraca.

Posto su se tada pronosili samo Rolan Garos i Vimbldon, o samoj igri naravno nista nisam znao, sad ne znam ni koliko mi je sve to drzalo paznju, fudbal uvijek jeste i odlicno pamtim Mundijal 94. u SADu, ali se odlicno sjecam jedne egzibicije i kako je impresivan bio Janik Noa. Oponasanje robota mi je bilo posebno zanimljivo i interesantno. Bilo mi je veoma vazno da je taj zajebant poznat i vrhunski igrac, medju najboljima na svijetu, rekli su mi da je bio medju najboljima na planeti sto mi je bilo vise nego dovoljno, jer mislim da nijedan njegov mec nisam odgledao tih godina.

Nedje 97-98 sam pored fudbala najvise pratio F1 i legendarnog Sumahera, i jako me frustriralo kako to da je Hakinen bolji od njega, kako je ispred, kad je Sumaher bio bolji. Tada nisam znao zasto je bolji, ali sam znao da je bio Sumaher ce uz Zidana postati moj omiljeni sportista, posle se pojavio Djokovic. Ne idem od teme, nego nikad nisam volio dominacije, jer ja kada sam poceo da pratim F1 npr. Sumaher je bio daleko od najdominantnijeg, a Zidan samo jedan fudbaler cijim se trikovima i driblinzima divim, koji je imao los Euro 96 i los pocetni period u Juventusu, mnogo kritikovan, osporavan, znamo kako su ostali zapisani i jedan i drugi u istoriji i sta su sve uradili u sportu, kako su ruzno dominirali, ali te dominacije su se desile kasnije od tog trenutka kad su mi postali favoriti. Ista prica i sa Novakom, ali doci cu do toga vec, vrlo je vazno sto ih dobro biram izgleda i sto ne volim dominacije, a ti za koje navijam na kraju dominiraju za Mancester sam vec pricao, pa da se ne ponavljam.

Sto se tenisa tice sjecam se i ubadanja Monike Seles, ne tacno tog trenutka, ali price o njemu, o tom uzasnom cinu, bila je udarna vijest i stalno je bilo na TVu, ali se sjecam zato jednog od prvih njenih meceva, ne protiv koga je igrala naravno ali je bas lose pocela mec, odmah je izgubila servis i znam da su mi rekli vratice se ona, i vratila se naravno, ne znam ni je li gem vise izgubila u tom setu/mecu

Prenosili su se samo Vimbldon i Rolan Garos tih godina na domacim televizijama kao sto rekoh, ali kad sam se dokopao satelitske i Eurosporta bilo je i vise tenisa naravno. U maju je cilj bio sto prije doci kuci iz skole da bi se gledao Rolan Garos, Agasija nisam nikad volio pa su logicno moje emocije bila ka Samprasu, ali da sam bio neki navijac, nikako, opusteno gledanje, ona smjena generacije sa Hjuitom i drugarima mi isto nije legla, a kad je Federer poceo da dominira bio sam i za Filipuzisa i za Rodika na Vimbldonu jer su autsajderi, a nesto mi nikad Federer nije imao potrebnu harizmu da bih navijao za njega, iako je igra nevjerovatna bila. Safin je vec bio moj favorit te generacije i ono legendarno polufinale Australian Opena je i dalje jedan od najboljih meceva koje sam gledao. Nadal je vec imao harizmu, ali ne i igru, ali sam bio za njega u finalima Vimbldona 2006. i 2007, vec mi je bilo jasno u finalu 2007. da ce 2008. pobijediti Federera i u tom su moje simpatije bile ka Federeru usmjerene, kao i u cijelom narednom periodu tog match-upa, ali cisto jer se vidjelo da je Federer mnogo inferiorniji i da jednostavno nema sta da trazi u mecevi sa Nadalom.

Nisam ni u ludilu mislio da ce Djokovic jednog dana biti tu sa njima, jer sam ga zapazio jos 2005, a ludacki poceo da pratim od 2006. kad mi se god ukazala prilia da gledam neki njegov mec. Svidio mi se njegov stav, emocija, tenis, kliknulo je jednostavno. Samo sto ja nisam vjerovao da ce on tako brzo doci do Top 20, pa Top 10, pa Top 3 i biti dio jedne velike price. Eto desetak godina kasnije jedan je od najboljih ikad i on dominira.

[Indigo]

Prvi meč koji sam pogledao je bio između Laurenca Doherty-a i Arthura Gore-a. Tada je Doherty osvojio svoju prvu Wimbledonsku titulu tako što je odlučujući set dobio sa 6-0 što je ujedno bio i prvi krompir koji sam video. Takođe ga je bilo gotivno gledati u dublu sa svojim bratom Reggiem i njihovom večitom borbom sa dublom Riseley-Smith koji je na kraju uspeo da im "otme" dve Wimbledonske titule i to oba puta nakon velike borbe u pet setova.

Prvi meč koji sam gledao još uvek boreći se da savladam pravila igre bio je između Ivaniševića i Raftera isto kao i Prskaj. Kontam da su se tada samo Wimbledon i Roland Garros prenosili od velikih turnira o mastersima se samo moglo sanjati i godinama nakon tog meča.
Kada odgledaš takav meč, prepun dobrih servisa, igre na mreži, Goranovog ludila, emocija... normalno je da te privuče i da posle takvog iskustva želiš jošjer ipak jeftina je to droga
Pratio se tada Rusty, njega sam odmah zgotivio i nekako mi je teško palo što nije uradio više u karijeri, cenio sam njegovo igru jer nikada nije odustajao, uvek se borio do poslednjeg poena.
Sećam se dosta dobro finala između Johansona i Safina, finale AO čini mi se 2002 godine i naravno da sam odmah zavoleo ludog Rusa i njegov BH iz skoka.
Roddicka i Henmana nikada nisam gotivio, uvek su mi bili previše odbojni. I uvek sam mrzeo tu zaluđenost Britanaca kada krene wimbledon i nerealna očekivanja da će Henman osvojiti.

Za Federera nikada nisam navijao jer po mom mišljenju uvek mu je falilo ono nešto što bi me odvuklo na njegov stranu i pored spektakularne igre. Sećam se finala protiv Filipusisa i toga koliko sam navijao za Filipusisa.
Srećan sam što sam uhvatio Agasi-Sampras eru iako je Pit tih godina i završio karijeru.
Dosta mečeva sam gledao preko satelita i nikada neću zaboraviti koliko puta sam se nervirao zbog toga što je slika bila preloša ali naravno da nisam odustajao od gledanja.
Mnogo puta sam navijao za Nadala, eto moram priznati možda i prvi put. Borbenost, erupcija snage i eksplozivnosti. Naravno da je Novak bio na prvom mestu ali Rafu sam podržavao u svakom susretu protiv Rogera. Vremenom se ta podrška smanjila a naravno sada i potpuno ugasila i ostalo je samo poštovanje za najboljeg igrača na šljaci svih vremena.

Đoković je promenio moje poimanje o tenisu i poimanje o sportu uopšte, jer ni u najluđim snovima nisam mogao da zamislim da ćemo ikada imati jednog takvog sportistu. Sećam se tog "večito trećeg" klinca i njegovu nezadrživu želju da dosegne nebeske visine.
Daleko od toga da je on za mene samo teniser iz Srbije, mnogo je više od toga. Neka vrsta idola svakako, možda je role model iliti uzor prava reč.
Mogao bi pisati do sutra ali sam stvarno lenj. Čak je i ovo previše od mene

[prskaj]

Kako i gde si uspeo da pogledas Doherty - Gore mec?

[Indigo]

Kako i gde si uspeo da pogledas Doherty - Gore mec?

Zaista prskalice?

[Lord Gangarić]

Prvi meč sam odgledao pre oko godinu,dve bilo je neko finale ne znam ni sam uglavnom igrao je Nole , žena po običaju ništa nije napravila za večeru blenula je ispred televizora kao zombi i gledala kako se loptica prebacuje preko mreže . Kad sam pitao za večeru rekla je nema ni ses-a ni večere ako Novak ne pobedi i šta ću primoran sam bio da odsedim i odgledam , sva sreća ovaj manijak je pobedio tako da nisam ostao ni gladan ni napaljen

[Sandugp]

Gang je kralj,
a indigara se podsmeva memoriji ljudi.

[Marija81]

Tenis pratim od kada znam za sebe (tata je uvek bio teniski fanatik), međutim prvi meč koji sam ceo odgledala iako ga se ne sećam najjasnije bio je onaj na AO kada su igrali Boba i Džon. I možda je baš taj meč nekako odredio kako ću dalje favorizovati neke tenisere, u smislu da navijam uglavnom za, najblaže rečeno, one koji se ne ponašaju po nekom ključu, koji su svoji- za neke tzv. čudaci. A onda su došli Agasi, Ivanišević, Monika (normalno)...Sećam se Hamburga i onog incidenta na Monikinom meču, užasa sa kojim sam pratila ono što se dešava na terenu i suza.
A onda 2001e suza radosnica kada je Goran osvojio Vimbldon...
Pa Rodik,Federer i naravno Safin i njegove igre, što nas dovodi do AO 2005e i Novakovog prvog meča koji sam pogledala, gde su se eto susrela moja dva favorita (Safin do tada, a Nole od tada). Koliko sam samo bila srećna kada ga je osvojio Safin i to preko Federera i Hjuita(u finalu)...
Jako zanimljiv meč su odigrali i Rafa i Safin 2007e u Montrealu.
Aktivno pratim skoro svaki turnir od 2005e, mnogo više ATP nego WTA... Koliko je samo dobrih tenisera bilo i ima ih za ovih tridesetak godina, mislim da imamo sreće što smo "zakačili" to zlatno tenisko doba.
A opet u moru svih mečeva koje sam pogledala izdvojih ovih par koji su uticali na to kako i iz kog ugla ću pratiti tenis, birati favorite i td.
P.S. Moram da dodam i ono Rafino i Novakovo finale AO 2012e gde sam mislila da neće uspeti da izdrže meč do kraja, gde sam već i ja bila umorna samo od gledanja, kao i Vimbldon 2011e.

[prskaj]

Zaista prskalice?

My bad, mislio sam da je neko posle ratno doba( II svetski rat) po secanju, pa rekoh kako li si se docepao nekog snimka mozda ti deda pokazao, sad kad videh da je devetnaesti vek u pitanju, pa tad nije ni kamera postojala a kamoli TV

[NI]

Prvi mec koji sam cio odgledao je bilo DC izmedju Jugoslavije (Franulovic) i Velike Britanije (Battrick). Laka pobjeda Frnulovica. Potom je Zeljko komentarisao 2. mec. Objasnjavao je razliku izmedju novih loptica (svaki 9. gem) i starih. Tada sam ujedno naucio sto je AS.

Prvi GS mec je bio slavni Ash-Connors finale Uimbldona 1975. Ali prvi mec koji me je jako zaintigrirao je bio finale Uimbldona 1977. Borg-Connors (3:2). Strasan mec. Bio je to ujedno moj prvi julski ispitni rok. Mec me je bas relaksirao. Sledece godine je Borg lako dobio (3:0). Sve sam to narvno gledao u crno-bijeloj tehnici.

Prvi mec u koluru koji sam odgledao je bilo finale Uimbldona 1979. Opet Borg, kojeg nisam podnosio, ovoga puta protiv Tannera 3:2 na kraju. Tanner je imao 2:1. Ali jos uvijek nisam bio teniski zaljubljenik. To ce donijeti finale naredne, 1980. godine. Cuveno finale Borg - Mekinro 1:6, 7:5, 6:3, 6:7(18) 8:6. I dan danas je to za mene prva asocijacija vezana za tenis. Pogotovo TB. Razliciti stilovi, razliciti temperamenti, uzbudjenja napretek.

I opet je Borg dobio. Naredne godine sam se ponadao u polufinalu. Connors je poveo 6:0, 6:4, ali Borg je napravio preokret. Strasan mec, danas totalno zaboravljen. Bilo kako bilo. Ponovo razocaranje. Borg nije izgubio. Izgubice dva dana kasnije u finalu, ali YU televizija to nije prenosila.

S vremenom sam naucio da se ne vezujem za igraca. Imao sam one za koje sam navijao, ali sam prestao da mrzim. Beker je bio zadnji koga nism podnosi. No prije Bekera, moj ljubimac Mekinro je imao sansu da osvoji RG, servis-volej igrom, protiv velikog sljakasa Ivana Lendla. Jos jedno razocaranje. Bila je to 1984.

Nekoliko godina kasnije, 1987, Lendl, za koga sam navijao kad je Mekinro otpao, me je ugodno obradovao. Pobijedio je Vilander u finalu Pariza i uzeo trecu titulu. To je prvi mec koji sam snimio. Gledao sam ga tri puta. I naucio da nista ne zapazam prvi put. Nadam se da sam se u medjuvremenu popravio. Njavise se sjecam jednog dropshota. To je bio jako rijedak udarac tada. Lendl ga je perfektno izveo FH-dom. Matz je probao da trci. Odustao je poslije jednog koraka.

Tokom godina je moj interes za tenis rasto i opada. I uvijek je bio najveci u vrijeme veliki rivalstava na vrhu. Osim pomenutih, Beker-Edber i Agasi-Sampras posebno pamtim. Naravno i ova danasnja.

2001. je godina najvece radosti. Ivanisevic je konacno osvojio Uimbldom u velikom finalu. Koliko me je zivaca kostao taj covjek.

I onda se pojavi Djokovic. Moj igrac uglavnom dobija.

[Vladan]

Ja sam mislio NI ce reci prvi mec koji sam gledao je izmedju Kraljevine Jugoslavije i Austro-Ugarske

[NI]

Ja sam mislio NI ce reci prvi mec koji sam gledao je izmedju Kraljevine Jugoslavije i Austro-Ugarske

Indigo je vrlo duhovito odigrao taj stos.

Inace bilo bi mec izmedju Kraljevine CG i Austrougraske. (Cudi da si to propusti) Jugoslavija nije jednovremno postojala kad i Austogarska.

[Dekson]

Prvi teniser koga pamtim je bio Stefan Edberg(patike,duksevi i trenerke sa njegovim aplikacijama su bili jako popularan modni detalj)
images2.jpg ,tu su još bili Beker(sa njegovim bacanjima po terenu i skracivanja šiški usred meča), Agasi , Lendl, Boba, kasnije Sampars, od ženskih igarčaica tu su bile Navratiliova Štefi Graf, Gabrijela Sabatini i naravno naša legendarna Monika Seleš, a meč kojeg se sećam iz tog doba je Wimbldonsko polufinale Boba-Lendl, kada je Boba u sred meča seo na stolicu i nije hteo da igra zbog sudijskih grešaka, jedna od njih je bila i na meč lopti. Naravno svi klinci u ulici su masovno pokupovali drvene rekete, koji su u to vreme bili dosta skupi, prava ekskluziva su bili grafitni reketi koji su bili prava retkost i nabavljali su se iz inostranstva, za oko 600 Nemačkih maraka pa na više.
Posle Ivaniševića i delimično Samprasa, pa do Noleta, Ane i Jelene, imam prazninu jer u to vreme nisam pratio tenis, tako da period Rodikove i Safinove dominacije i Federrerove početke nisam uopšte ispratio.