Srećan 8. mart svim damama
Announcement
Collapse
No announcement yet.
TADBAS SPAM!!!
Collapse
This is a sticky topic.
X
X
-
Spoiler,,Na II međunarodnoj konferenciji žena socijalistkinja u Kopenhagenu 13-14 avgusta 1910. godine odlučeno je da se svake godine organizuje Međunarodni dan žena; na inicijativu Klare Cetkin odlučeno je da se dan slavi kao uspomena na velike demonstracije koje su održale američke žene 1909. pod parolom borbe za pravo glasa. Na Konferenciji je istaknut cilj: socijalistička solidarnost ljudi i žena, demonstriranje za opšte, jednako i trajno pravo glas za sve ljude i žene, isticanje praktičnih zahteva u odnosu na ženu kao što su zaštita žene radnice na radu, zakonsko izjednačenje ženskih prava, ukidanje trgovine belim robljem, zaštita dece, privlačenje što širih masa žena socijalističkom pokretu.“ (Mala enciklopedija, 1986 : 12)
,,Međunarodni dan žena obeležava se svake godine osmog marta. U početku je predstavljao borbu za pravo glasa žena. Inicijativu za taj praznik dala je nemačka feministkinja i članica socijalističke partije Klara Cetkin (1857-1933). Cetkinova se borila za pravo žena od 1889, a prvi put je pokrenula inicijativu na međunarodnoj konferenciji socijalističkih žena 1910. u narodnoj kući u Kopenhagenu, koja je kasnije postala poznata kao Ungdomshuset“1. Kasnije su se žene na ovaj datum borile za mir, i protiv Prvog svetskog rata. Prvi put ovaj dan se obeležava u Nemačkoj, Austriji, Danskoj i Švajcarskoj 1911. (mada je u to vreme obeležavan 19. marta, datum je promenjen tek posle nekoliko godina), a Ujedinjene nacije ga 1975. zvanično proglašavaju za međunarodni praznik. Međutim, koliko se u modernom obeležavanju Osmog marta otišlo daleko od prvih ideja? Na ovaj način se ranije obeležavala borba. „Tako zamišljena manifestacija imala je malo šta zajedničko sa praznikom, ali se Dan žena ipak pretvorio u praznik u zemljama koje ga „obeležavaju“. ... Ovom zamenom dovedena je u pitanje ili sasvim izgubljena i prvobitna ideološka sadržina Dana žena. Ono što se Osmog marta obeležava i slavi najmanje je ravnopravnost žena sa muškarcima.“(Čolović, I. 1988:18)
U Srbiju je običaj obeležavanja ženskog dana stigao pre Prvog svetskog rata. „U Srbiji su socijaldemokratkinje u organu „Jednakost“ obeležile značaj 8. marta još 1911; prva proslava održana je u Beogradu u Narodnom domu 8. marta 1914.“ (Mala enciklopedija, 1986 : 12) „Život“ ovog praznika se, prema Miroslavi Mališević, može podeliti u tri faze koje se odvijaju u potpuno različitim istorijskim okolnostima: „rađanje novog običaja u ovoj sredini pre Prvog svetskog rata, koje se s obzirom na motivaciju može nazvati fazom bunta; vreme „velike pobede žena“ posle Drugog svetskog rata i pobede socijalističke revolucije, jeste njegova „udarnička“ faza i savremeni period ili „slavljenička“ faza (Mališević, 2007: 42). Tokom prve, radilo se na mobilisanju što većeg broja žena i na njihovom aktiviranju kroz proleterijat. Kao i tokom budućih etapa, interesi žena se gledaju kao posebni u okviru opštih interesa „radnog naroda“. Na ovaj način žene su uključene u društvene tokove, ali taman toliko da ne ugrožavaju muškarce.
Feminizam se, krajnje očekivano u tim okolnostima, gura u stranu i žena se predstavlja kao proleterka. Njena prava će doći kao logičan sled dolaska socijalno odgovornog društva. Takođe, njena uloga u kući je nepromenjena i veoma je bitan kult majke, koji će vremenom postati lajtmotiv Osmog marta kod nas.
U drugoj fazi, posle Drugog svetskog rata, odrećeni uticaj dobija AFŽ (Antifašistički pokret žena) i menja se situacija u društvu sa dolaskom komunizma. Žena se takmiči sa muškarcima da uradi što više. Ona je udarnica. Dan žena se obeležava akcijama društvene odgovornosti i dobrovoljnim radom. Učestvovanje u donošenju odluka o važnim pitanjima još uvek je vrlo daleko. Krajem šezdesetih godina XX veka, „borbeni dan“ postaje festivalska manifestacija, a žena se povlači iz javnog života i vraća u kuću. Fokus postaje žena kao majka. „Materinstvo i njemu pripadajući zadaci ponovo se, kao u svakom patrijahalnom poretku, veličaju gotovo do kulta. ... Zapravo, tek pošto je lišen prvobitne orijentacije, Osmi mart je ispunio sve uslove da bude prihvaćen kao praznik u pravom smislu, da se uobičaji, zbog teme koja je povezivala sve žene, bez obzira na socijalne, kulturne i političke razlike među njima.“ (Mališević, 2007:63)
Sa dolaskom tekovina modernog doba, žena u seksualnoj revoljuciji postaje objekat lepote i želje. Poklanjaju joj se parfemi, slatkiši, i pogotovo cveće kao personifikacija lepog i krhkog. Ponovo se ženska populacija predstavlja kao slabiji, lepši pol.
Evo ko hoce da procita o osmom martu, iz mog naucnog rada. Osecam se duznim da ovo podelim svakog osmog marta, jer je u danasnjem debilnom drustvu, taj praznik potpuno izgubio svoje pravo znacenje, svoju pravu svrhu.Na celom svetu samo Crvena zvezda
Comment
Comment