KK Crvena Zvezda MTS

[dekkard]

Ok, ali branjenje tranzicije se i sa ovakvom koncepcijom tima može pristojno odraditi. Jednostavno se smanji akcenat na skok u napadu, ne napadamo taj skok sa 4 igrača, već sa recimo dva. I da vratimo old school odušak u vidu jednog igrača koji je na pola terena kod upućivanja šuta, spreman da seče tranziciju ili je isprati. Sada je tu do procene struke kojim potezom više dobijamo, tj. manje gubimo - da li skokom u napadu ili branjenjem tranzicije. Slična priča je i kod visokog iskakaknja kod pika, tu je i dalje nejasno koliku prednost dobijamo takvim načinom odbrane i da li je uopšte dobijamo.
Nego, ja sam više mislio na napadačku tranziciju. U pravu si, naši visoki beže od reketa, nisu ni neki skakači, pa je veća verovatnoća da će def skok uhvatiti Dangubić ili neko od bekova nego naši sa low posta. No, bez obzira, mora se brže prenositi lopta u polje napada, pre svega pasom, a te kretnje se uigravaju na treninzima još od pionira. To moramo popravljati što pre, tzv. laki poeni su ključ današnje košarke, a mi toga baš nemamo.

Ovoga nema više ili se polako smanjuje na što je moguće manju meru, zar je toliko teško to shvatiti? Štiti se napadač, štiti se igra, nikad nisi siguran da li će ti suditi nesportsku čak i ako startuješ na loptu, a to se i želi da postigne. Znači, ako možeš brzinom da ispratiš napadača i ići na blokiranje polaganja/kucanja to je jedina opcija odbrane.

[madafaka73]

Koliko ja znam, bolje je braniti tranziciju 1 na 1, nego 1 na 0. Brzinom ne možemo da ispariramo, posebno kada su na parketu Milko, Pero, Ročesti, zato moramo da tražimo druge opcije. Selekcija tima je takva da je on praktično polarizovan na ofanzivne i defanzivne igrače, a toga više nema ni u fudbalu, kamo li u košarci. Preveliki pritisak i opterećenje je na Lazi i Dangubi npr, oni moraju da pokrivaju sve propuste ostatka petorke. Neki ne znaju, neki ne mogu, neki ne žele da se cimaju previše. I onda je na struci da se opredeli za manje zlo.

[dekkard]

Ako je slučaj da ne možemo brzinom da ispratimo protivničke kontre, a slažem se da jeste onda krajnje selektivno birati momente kada se prave faulovi, a u većini situacija pustiti ih da završe, manja je šteta, i kratkoročno i dugoročno. Koliko vidim mi upravo tako i postupamo. Inače ne vidim da samo jedni prave presecanja kontri, rekao bih da to radi uvek igrač koji je najbliži to da uradi (obično onaj koji je izgubio loptu).

[Daba]

Daba: Priča Pere Antića


Trojkom na sedam sekundi pre kraja meča u Madridu Pero Antić je Crvenoj zvezdi doneo istorijsku pobedu nad Realom u gostima nakon pune 44 godine. Tim košem Pero Antić je ušao u bogatu istoriju Crvene zvezde. Ovo je priča o sjajnom košarkašu koji ima fantastičnu karijeru i koji na zalasku iste igra kao u najboljim danima.

Nakon niza godina igranja u velikim klubovima približio se trenutak završetka prebogate karijere. Pero Antić je to hteo da uradi u Crvenoj zvezdi za koju je već igrao u periodu 2005-2007. Kada se letos vratio rekao je da želi kao pomogne svom klubu, svojoj Zvezdi. Bolji povratnički debi nije mogao da zamisli od onog na utakmici Crvena zvezda – Mega Bemaks. Kada ga je trener Dušan Alimpijević pozvao pred sam kraj prve četvrtine da udje u igru, svi prisutni u hali „Aleksandar Nikolić“ ustali su i ovacijama pozdravili povratak nekadašnjeg ljubimca. Posle samo par sekundi lopta je došla do Pere Antića, on se digao na šut za tri poena i lopta je prošla kroz obruč kao kap. Nastala je erupcija oduševljenja u hali, „comeback“ za pamćenje. Posle toga pogodio je još dve trojke i jedno slobodno bacanje pa je na njegovom saldu bilo10 poena.

Kako je uopšte Pero počeo da se bavi košarkom? Potiče iz sportske porodice, otac Zoran bio je košarkaš pa je nekako bilo logično da njegova deca zavole igru među obručima. Istina, Pero se u detinjstvu malo više interesovao za fudbal, ali srećom je, po sebe i košarku, na vreme promenio sport. Sa rođenim bratom Aleksandrom počeo je da trenira košarku. Bio je mlad i pomalo nestrpljiv, odmah je hteo da igra, nije shvatao da igranje treba i zaslužiti. Kada ga trener nije stavljao u tim, pomišljao je da napusti košarku.

Ipak, uz podršku oca Zorana počeo je da shvata da se poverenje trenera stiče radom na treningu. Imao je sve predispozicije: visinu, solidnu tehniku, ambiciju… Košarka je polako ali sigurno počela de teče u njegovim venama i da ga uzima pod svoje.

Pošto je rođen u Skoplju gde je Rabotnički godinama bio bez premca klub br 1, bilo je logično da Pero Antić počne u njemu. Do 1998. grao je za juniorski tim a već 1999, još uvek junior, odigrao je 5 utakmica za prvi tim i postigao svoja prva dva seniorska poena. U sezoni 2000/01 otišao je u SAD i igrao na koledžu. Po povratku, put ga je 2001. odveo u Grčku, u AEK iz Atine u kom je igrao sve do 2005 godine. Sa AEK-om je osvojio prvenstvo Grčke u sezoni 2001/02. Igranjem u Evroligi počeo je sticanje dragocenog iskustva koje će mu u nastavku karijere mnogo pomoći.

Odlične igre, pogotovu u poslednjoj sezoni, kao i rad sa trenerom Draganom Šakotom, preporučile su ga 2005. Crvenoj zvezdi. Na žalost, povredio se na početku i bio odsutan više od pola sezone. Sa Zvezdom je u prvoj sezoni osvojio Kup Radivoja Koraća i izborio finale domaćeg prvenstva u kome je Zvezda bila poražena od Partizana. U drugoj sezoni, koja je bila izuzetno turbulentna za klub, Zvezda je opet dogurala do finala domaćeg prvenstva ali je Partizan i tada bio bolji. Antić je sa 10,1 poenom i 5 skokova bio jedan od najboljih igrača „crveno-belih“.

Za dve sezone Pero Antić je u Zvezdi odigrao 93 utakmice i postigao 863 poena. Onda je otišao u Bugarsku, u Lukoil za koji je nastupao u dva navrata, 2007/08. i 2009/10 . U prvoj sezoni osvojio je duplu krunu, prvenstvo i kup Bugarske i bio proglašen MVP prvenstva posle proseka od 18,2 poena i skoro 9 skokova po meču. U drugom mandatu u Lukoilu u sezoni 2009/10 takodje je pomogao svom timu da dodje do titule prvaka Bugarske. Izmedju te dve sezone odigrao je i jednu godinu u Rusiji, u ekipi Lokomotiva Kuban. Nakon druge epizode u Lukoilu ponovo se vratio u Rusiju i igrao za ekipu Spartaka iz Sankt Peterburga sa kojom je osvojio kup Rusije 2011. godine i bio proglašen najboljim igračem tog takmičenja.

Odlične partije odvele su ga na viši nivo takmičenja. U punoj igračkoj zrelosti, sa 25 godina, 2011. prešao je u Olimpijakos kod našeg Dušana Ivkovića. Bio je to novi početak, najbolji deo Perine karijere tek je bio pred njim. Dve godine u Pireju bile su dve zlatne sezone. Osvojio je sa Olimpijakosom dve titule prvaka Evrope sa zapaženim doprinosom, kao i titulu prvaka Grčke u sezoni 2011/12. U prvom finalu Evrolige protiv CSKA 2012. u Istanbulu dao je 7 poena, dok je u drugom finalu Evrolige u Londonu 2013. protiv Reala iz Madrida postigao 10 poena i imao šest skokova.

Dve odlične sezone odvele su ga u NBA. Pero Antić je bio prvi Makedonac kome je pošlo za rukom da zaigra u najjačoj ligi sveta. Tokom leta 2013. potpisao je ugovor sa ekipom Atlanta Houks. U prvoj sezoni na 50 utakmica ostvario je prosek od 7 poena i 4,2 skoka, lični rekord bio mu je 16 poena i 7 uhvaćenih lopti na utakmici protiv Golden Stejt Voriorsa. U drugoj sezoni je odigrao 63 meča sa prosekom od 5,7 poena, ali je u njoj oborio sopstveni rekord po broju datih poena na jednoj utakmici – protiv Indijane Pejsers postigao 18 poena.

Posle 113 utakmica u NBA 2015. vraća se u Evropu i potpisuje trogodišnji ugovor sa Fenerbahčeom, sa kojim u drugoj sezoni osvaja Evroligu i tako na svoj konto dodaje treću titulu evropskog prvaka. Željko Obradović je tačno znao da mu za sklapanje šampionskog tima nedostaje igrač kvaliteta i iskustva Pere Antića. Pored Evrolige, sa „Fenerom“ osvaja dve titule prvaka Turske, 2015/16 i 2016/17, kao i kup Turske 2016. te Super-kup takodje 2016. godine.

Sa reprezentacijom Makedonije je 2011. godine osvojio sjajno četvrto mesto na Evropskom prvenstvu u Litvaniji, pri čemu je bio jedan od najboljih igrača svoje reprezentacije i treći strelac prvenstva. Nakon Evropskog prvenstva u Sloveniji 2013. godine povukao se iz reprezentacije Makedonije.

I dok je igrao za druge ekipe nikada nije krio koji mu je klub na srcu – Crvena zvezda. Kad god je mogao iskoristio bi priliku da gleda svoju Zvezdu u Beogradu, Skoplju ili gde je već mogao da dođe.. Uvek je govorio da mu je želja da karijeru završi u najdražem „crveno-belom“ dresu. Kada je letos stigao poziv Zvezde – nije se dvoumio ni malo. Oprostio je deo novca Fenerbahčeu koji mu je sledio po ugovoru, kako bi mogao da ode u Zvezdu. U voljenom klubu igra za neuporedivo manji novac, ali igra iz srca, da pomogne mlađima i da u dresu svog kluba završi svoju košarkašku priču.

Njegova košarkaška bajka, na sreću, još uvek traje a „kraljevski klub“ je to osetio na najbolniji način, ali će zato navijači Zvezde pamtiti tu trojku kao jednu od najlepših uspomena. Koliko Antić znači Zvezdi vidi se na terenu kada – ne igra. Najbolji primer su utakmice sa Bambergom i Baskonijom, koje je Zvezda na svom parketu izgubila.

Pero Antić je zaključno sa sada već antologijskim mečom protiv Reala odigrao za Crvenu zvezdu 105 mečeva i postigao 979 poena, a trojka koja je odlučila pobednika u Madridu biće mu sigurno jedna od najdražih u karijeri.

Po visini (2,11m) Antić je centar ili krilni centar, po šutu je krilo ili čak bek, odličan trojkaš, po karakteru lider, po mentalitetu pobednik. Armija navijača „crveno-belih“ zahvalna mu je što je ove sezone svoje kvalitete stavio u službu Crvene zvezde, ali u njegovoj igri sigurno uživaju svi oni koji vole košarku bez obzira za koga navijaju.

http://kosmagazin.com/daba-prica-pere-antica/

[SiniM]

Predivno veče a još bolji osecaj jutros. Neocekivana, istorijska pobeda. Pobediti Real u Madridu je velika stvar uvek bila i uvek će biti. Bravo Zvezdo!!!!

[dekkard]

Pero je 2011-te imao 29 godina

[Wingwalker]

Pero je 2011-te imao 29 godina

Pero Antić nema godine, on je vanvremenska kategorija.

Pero Antić ne ide ,,na burek"...kada mu se jede on pošalje nekog.

[many men]

Ok, ali branjenje tranzicije se i sa ovakvom koncepcijom tima može pristojno odraditi. Jednostavno se smanji akcenat na skok u napadu, ne napadamo taj skok sa 4 igrača, već sa recimo dva. I da vratimo old school odušak u vidu jednog igrača koji je na pola terena kod upućivanja šuta, spreman da seče tranziciju ili je isprati. Sada je tu do procene struke kojim potezom više dobijamo, tj. manje gubimo - da li skokom u napadu ili branjenjem tranzicije. Slična priča je i kod visokog iskakaknja kod pika, tu je i dalje nejasno koliku prednost dobijamo takvim načinom odbrane i da li je uopšte dobijamo.
Nego, ja sam više mislio na napadačku tranziciju. U pravu si, naši visoki beže od reketa, nisu ni neki skakači, pa je veća verovatnoća da će def skok uhvatiti Dangubić ili neko od bekova nego naši sa low posta. No, bez obzira, mora se brže prenositi lopta u polje napada, pre svega pasom, a te kretnje se uigravaju na treninzima još od pionira. To moramo popravljati što pre, tzv. laki poeni su ključ današnje košarke, a mi toga baš nemamo.

U prvom pluvremenu smo napadali ofanzivni skok, sa vse igraca a oni kaznili nekoliko puta.
U drugom smo isli puno opreznije, te primili manje poena iz kontri/polu-kontri.

[blond]

S tim da je prošlogodišnji tim izgubio od Reala 30 razlike u Madridu, a ovogodišnji pobedio.

Rekoh ja, ko ce prvi da se seti to da pomene. Tadasnji Real je bio jaci za Ljulja, Ajona, Tejlora, Rendolfa, a u Zvezdi nije igrao Jovic. Ukratko -> besmislen post, ali u poslednje vreme su ti postovi ionako sala-komika.

[LosmiSK]

Zamrla tema Videcemo sta I kako, meni igra I ne uliva neko poverenje, imamo potencijal ali se mnogo sutira I prosto zivis ili umires of suteva. Real jeste bio oslabljen a videcemo sutra kako ce protiv Granke igrati. Kako god uspeh je pobeda na strain protiv bilo koga, sigurno niko nije tipovao na Real...

[blond]

Zamrla tema Videcemo sta I kako, meni igra I ne uliva neko poverenje, imamo potencijal ali se mnogo sutira I prosto zivis ili umires of suteva. Real jeste bio oslabljen a videcemo sutra kako ce protiv Granke igrati. Kako god uspeh je pobeda na strain protiv bilo koga, sigurno niko nije tipovao na Real...

Normalno da je uspeh, ako nista protiv takvog protivnika (koji je jaci od kompletne Unikahe) pokazati psihicku stabilnost i odbiti prvo nalet Reala koji je sa 51:63 dosao na 66:67 pa sa 72:79 na nereseno i na kraju trenerova odluka da ubaci Davidovca, koja je za svaki respekt.

Opet, to ne znaci da pojedini imaju pravo da Alimpijevica dizu u nebo, proglasavaju ga boljim od Radonjica i ne obaziru se na cinjenice. Radonjica je prosle godine povreda Jovica odvojila od f4 evrolige, u to sam ubedjen. Alimpijevic mora jos mnogo meceva da vodi da uopste moze da se uporedjuje sa Dejom. Eto, Radonjic je razbio proslogodisnji jaci Bamberg i Zalgiris u Kaunasu.

Ne treba preterivati ni u jednom ni u drugom pravcu.

[LosmiSK]

Mislim stvarno da je pogresio sa Davidovcem na kraju. Sa njim su nam se I vratili pa je usao Rocesti...Podcenili su ga jako Madridjani I pravili nepotrebne faulove..kad smo spustili loptu on ju je izgubio.

Po meni pobedu je donela Lesortova peta licna ako pricamo o nekim x faktorima..Mimo suteva itd..Mada sve to nema veze sa tim da je mali izgledao dobro I sigurno na kraju kod bacanja..

U principu se tako prave igraci, taj deo cenim ali sma ulazak da se pobedi je po meni bio los..Sad mozda gresim, moje misljenje samo..

[ZvezdaIznadSvega]

Ma kakva poredjenja...Dejo je jedan od najuspesnijih trenera u nasoj istoriji...Alimpije je neko ko je u mozda najnezgodnijem trenutku preuzeo kormilo i treba jos mnogo da radi i da se dokazuje...S obzirom na tim i taj famozni "pocetak ciklusa" imho, radi sasvim solidan posao i ima korektne rezultate...rano je jos davati neki konacan sud...

[blond]

Bez obzira da li je izgubio ili dobio mec, on je uveo Davidovca na 2 minuta pre kraja (pricam o tom ulasku), za sta treba velika hrabrost. A Dejan mu je to vratio na najbolji moguci nacin.

[LosmiSK]

Da slazem se, treba imati petlje za to posle Baskonije ali tako se pravi igrac, onda rezultat nije primaran bar mislim..Rizikovao je sa tim dva puta I mozda ga dobio za celu sezonu, dobice samopozudanje sa tim. Videcemo sta I kako, ne bih se ja odreko Radicevica, mozda se vrati na mala vrata, treba mu jedan ovakav mec gde ce navijaci reci dobar je mali, eto da moze ..Da dobije na samopouzdanju...