Pratim reprezentaciju od kvalifikacija '98 i moram da kazem da mi je do odlaska Antica bilo stalo do repke bilo bas zanimljivo za pracenje i ni u jednom trenutku nisam postao ravnodusan da mi bude svejedno da li cemo dobiti ili izgubiti. Kada pogledam na nase rezultate u proslosti, pogotovo taj period 98-04, srce mi se cepa za neke rezultate. Cak i kad smo fejlovali, malo nam je opet falilo da barem igramo baraz. Mislim da mi je definitivno najjaca stvar pet izgubljenih bodova protiv Azerbejdzana. I secam se pogotovo tog meca u Podgorici kada smo vodili 2:0 i oni izjednacise na 2:2. Razmisljam da li da pogledam ceo mec sa Slovencima, kada nam je trebala pobeda za baraz na SP 2002. Zaboravio skroz na drugi mandat Vujadina Boskova. A i slobodnjak Zlatka Zahovica za 1:1 u Sloveniji u nadoknadi vremena. Koliko su neke sitnice skroz promenile sudbinu naseg tima u kvalifikacijama. Imam osecaj ko da sam sinoc gledao BiH-SCG i da sam se nervirao sta je njihov gosa skidao sve nemoguce. Mada to su bile dobre kvalifikacije za nas.
A kvalifikacije za EP u Belgiji i Holandiji i nasi nastupi tamo tek posebna prica.
A kvalifikacije za EP u Belgiji i Holandiji i nasi nastupi tamo tek posebna prica.
Comment