Tweet
Odlican tekst.Autoru svaka cast.Doduse sve mi to znali,ali nije na odmet da se zna da imamo istomisljenike..
Sta srpski i svetski gledaoci zameraju Novaku Djokovicu
Boldovao bih par stvari,ali oticice prica u totalni haos i ispascu hejter..You know what I mean.
Sta srpski i svetski gledaoci zameraju Novaku Djokovicu
Brejk lopta – Prethodnih šest godina, svedoci smo velikog uspeha koji postiže Novak Đoković i za nekog ko voli tenis kao ja, neverovatan je podatak da imamo tenisera koji je prvi na svetu. Pogotovo što smo mi narod sa malom, gotovo nikakvom teniskom tradicijom i sa još gorom infrastrukturom. Samo on i njegovi najbliži znaju kako je teško bilo doći do uspeha, osvojiti jednu, a ne pet, koliko ih trenutno ima, Gren Slem titula, uključujući i najprestižniji – Vimbldon. Međutim, postoji nešto vrlo specifično kada je u pitanju Nole, a to je da nije obožavan kao Federer i Nadal od strane teniskih pratilaca. I to je negde i opravdano s obzirom na njihovo poreklo i njihove uspehe, koji su još uvek ispred Đokovićevih. One u Srbiji, koji već deceniju ili više prate tenis, nerviraju ovi novopečeni teniski fanovi, a one u svetu nervira što je, eto neko, pomrsio račune njihovim ikonama – Rodžeru i Rafi. Međutim, tokom godina, izdvojilo se nekoliko glavnih zamerki srpskom teniseru.
1. Ne plaća porez u Srbiji.
Prvi u nizu, onih koji bi nekako da ospore Novakov patriotizam ili osećaj pripadnosti srpskom narodu, i osnovni argument kojim to potvrđuju jeste – on nije nikakav Srbin, ne plaća porez u Srbiji. I ovo je nešto što se godinama unazad provlači po svim forumima i komentarima na različitim internet portalima. A ja se pitam, pa šta? Prvo, on novac i ne zarađuje u Srbiji, niti u Srbiji živi i zašto bi plaćao porez ovde? To bi isto bilo kao kad bi neko svom ujaku koji živi npr. u Nemačkoj osporavao Srpstvo zato što ne plaća silne evre u domovini. Dakle, nebuloza. Drugo, niti su Teniski savez, niti ova zemlja bilo šta poklonili Novaku Đokoviću, makar ne dok nije postigao ovo što jeste, a dugo bi trajalo nabrajanje svih rekorda i uspeha ovog momka. Treće, ali ne manje bitno, zašto bilo koga od nas interesuje gde ko plaća porez? To je ono tipično, balkanski, uvek su tuđa posla preča od sopstvenih.
2 Kad god ne igra dobro, on je povređen.
Ne mogu da kažem da se ovo nije činilo ponekad, posebno u prvih nekoliko godina, dok je suvereno, uprkos problemima sa disanjem, držao poziciju broj 3. Međutim, profesionalni sport sa sobom nosi mnogo, mnogo problema. Što fizičkih, što psihičkih. Ko ne veruje, neka proba toliko da trenira, toliko da se odriče i da mu na kraju karijeru potpuno uništi neka povreda. E to je ono što se svako trudi da spreči. Novak Đoković sigurno nijedan meč nije predao, a da se nije plašio pogoršanja stanja u kom se našao. Dok nije sredio problem sa alergijom na gluten, odnosno, dok nije shvatio šta mu je predstavljalo najveći problem, bio je treći, otkad je taj problem rešio, on je prvi. I reći da neko ko juri četvrti Gren Slem za redom i ima toliko neizvesnih mečeva u pet setova u karijeri i finale Australian opena od šest sati iza sebe, predaje kad ne igra dobro, onda nema pojma o tenisu. Povreda često može biti uzrok loše igre, ali nije uvek. Ako je tako, onda bi predaja bila svaki izgubljeni meč u karijari, a njih je do sada bilo 116. Pa, je l’ 116 puta predao meč?
3. Nema harizmu šampiona.
Ovo je glavni argument protiv Noleta na ATP stranici na Fejsbuku i najčešće dolazi od strane obožavalaca lika i dela Rodžera Federera. Momku koji je toliko toga do sada pokazao, što na terenu, što van njega kroz medije, najmanje možeš nipodaštavati harizmu. Moguće je da taj pojam zapadnjaci ne doživljavaju kao mi Balkanci, pa se negde tu ne razumemo, ali reći da je Federer harizmatičan, po mom skromnom mišljenju, je kao drvetu davati taj epitet. I da me ne shvatite pogrešno, Federer je figura, čovek koji igra najlepši tenis, koji je jedan od najvećih ako ne i najveći teniser u istoriji, ali izgleda nadmeno i vrlo uštogljeno i na terenu i van njega. Đoković je momak iz komšiluka, ekstrovertan, komunikativan, opušten, duhovit, vrlo pristojan i lepo vaspitan. Ne znam… Možda i ja harizmu pogrešno tumačim. No, znate kako kažu, mišljenja su kao d.. , svi ih imamo.
4. On je običan klovn.
Još jedna u nizu zamerki na račun prvog tenisera sveta. Prati ga još iz vremena kada je imao problema sa disanjem i predavao neke svoje mečeve, a pritom odlično radio imitacije svojih kolega tenisera i nekih teniserki. I dok je većini to bilo interesantno i smešno, nekim drugima je poslužilo kao dobra floskula da pokušaju da ga ponize. I taj rat oko toga, da li je klovn ili nije, vode Novakovi navijači i oni koji ga ne vole i dan danas. Čini se da još uvek nema pobednika u toj borbi, ali njegova ličnost je takva kakva jeste. Prvi put u istoriji imamo jednog zabavnog, multitalentovanog, broja 1 u tenisu. I ne rezumem što je tako teško prihvatiti tu činjenicu? Moraju li svi biti asocijalni kao Sampras, prznice kao Džon Mekinro ili nedodirljivi kao Federer? Moguće da je problem poreklo, ali ja odbijam da poverujem u to, iako se mnogi trude da na ovaj način objasne mnogo “nepravdi“ na račun Đokovića.
Nije tu kraj, ima još dosta pojedinačnih napada i argumenata zašto je Novak “najgori“. A stvar je zapravo vrlo jednostavna. Tenis je sport i ko ne voli ovu igru, nema šta da voli ni Novaka Đokovića, odakle god da dolazi. Nole igra tenis za sebe i za one koji vole tenis, a ne za Srbiju, Ameriku, Kinu, Japan ili ne znam, može da se nabraja do sutra, koju državu. I koliko god da je nepotrebno i zaludno napadati lik i delo Novaka Đokovića, jednako je nebulozno uzvikivati „srpski sine, srpska majka rodila kralja…“ itd. i njegove uspehe smatrati ličnim, kao i njegove poraze pljuvati i dočekivati na nož. Međutim, tu se vraćamo na ono, uvek su tuđa posla preča od naših. Ko malo razmisli, shvatiće, da se od gledanja tenisa nećemo leba najesti, niti od hvaljenja i pljuvanja onih najboljih, ali će nama, iskrenim ljubiteljima ove igre, srce biti puno kada Nole postigne direktan poen na mreži, pošalje svoju čuvenu bekhend paralelu na liniju ili “tweener“ udarcem uspe da vrati loptu u polje. Zato odlučite, gledate li tenis i zbog igre ili samo zbog onih koji tu igru igraju?
1. Ne plaća porez u Srbiji.
Prvi u nizu, onih koji bi nekako da ospore Novakov patriotizam ili osećaj pripadnosti srpskom narodu, i osnovni argument kojim to potvrđuju jeste – on nije nikakav Srbin, ne plaća porez u Srbiji. I ovo je nešto što se godinama unazad provlači po svim forumima i komentarima na različitim internet portalima. A ja se pitam, pa šta? Prvo, on novac i ne zarađuje u Srbiji, niti u Srbiji živi i zašto bi plaćao porez ovde? To bi isto bilo kao kad bi neko svom ujaku koji živi npr. u Nemačkoj osporavao Srpstvo zato što ne plaća silne evre u domovini. Dakle, nebuloza. Drugo, niti su Teniski savez, niti ova zemlja bilo šta poklonili Novaku Đokoviću, makar ne dok nije postigao ovo što jeste, a dugo bi trajalo nabrajanje svih rekorda i uspeha ovog momka. Treće, ali ne manje bitno, zašto bilo koga od nas interesuje gde ko plaća porez? To je ono tipično, balkanski, uvek su tuđa posla preča od sopstvenih.
2 Kad god ne igra dobro, on je povređen.
Ne mogu da kažem da se ovo nije činilo ponekad, posebno u prvih nekoliko godina, dok je suvereno, uprkos problemima sa disanjem, držao poziciju broj 3. Međutim, profesionalni sport sa sobom nosi mnogo, mnogo problema. Što fizičkih, što psihičkih. Ko ne veruje, neka proba toliko da trenira, toliko da se odriče i da mu na kraju karijeru potpuno uništi neka povreda. E to je ono što se svako trudi da spreči. Novak Đoković sigurno nijedan meč nije predao, a da se nije plašio pogoršanja stanja u kom se našao. Dok nije sredio problem sa alergijom na gluten, odnosno, dok nije shvatio šta mu je predstavljalo najveći problem, bio je treći, otkad je taj problem rešio, on je prvi. I reći da neko ko juri četvrti Gren Slem za redom i ima toliko neizvesnih mečeva u pet setova u karijeri i finale Australian opena od šest sati iza sebe, predaje kad ne igra dobro, onda nema pojma o tenisu. Povreda često može biti uzrok loše igre, ali nije uvek. Ako je tako, onda bi predaja bila svaki izgubljeni meč u karijari, a njih je do sada bilo 116. Pa, je l’ 116 puta predao meč?
3. Nema harizmu šampiona.
Ovo je glavni argument protiv Noleta na ATP stranici na Fejsbuku i najčešće dolazi od strane obožavalaca lika i dela Rodžera Federera. Momku koji je toliko toga do sada pokazao, što na terenu, što van njega kroz medije, najmanje možeš nipodaštavati harizmu. Moguće je da taj pojam zapadnjaci ne doživljavaju kao mi Balkanci, pa se negde tu ne razumemo, ali reći da je Federer harizmatičan, po mom skromnom mišljenju, je kao drvetu davati taj epitet. I da me ne shvatite pogrešno, Federer je figura, čovek koji igra najlepši tenis, koji je jedan od najvećih ako ne i najveći teniser u istoriji, ali izgleda nadmeno i vrlo uštogljeno i na terenu i van njega. Đoković je momak iz komšiluka, ekstrovertan, komunikativan, opušten, duhovit, vrlo pristojan i lepo vaspitan. Ne znam… Možda i ja harizmu pogrešno tumačim. No, znate kako kažu, mišljenja su kao d.. , svi ih imamo.
4. On je običan klovn.
Još jedna u nizu zamerki na račun prvog tenisera sveta. Prati ga još iz vremena kada je imao problema sa disanjem i predavao neke svoje mečeve, a pritom odlično radio imitacije svojih kolega tenisera i nekih teniserki. I dok je većini to bilo interesantno i smešno, nekim drugima je poslužilo kao dobra floskula da pokušaju da ga ponize. I taj rat oko toga, da li je klovn ili nije, vode Novakovi navijači i oni koji ga ne vole i dan danas. Čini se da još uvek nema pobednika u toj borbi, ali njegova ličnost je takva kakva jeste. Prvi put u istoriji imamo jednog zabavnog, multitalentovanog, broja 1 u tenisu. I ne rezumem što je tako teško prihvatiti tu činjenicu? Moraju li svi biti asocijalni kao Sampras, prznice kao Džon Mekinro ili nedodirljivi kao Federer? Moguće da je problem poreklo, ali ja odbijam da poverujem u to, iako se mnogi trude da na ovaj način objasne mnogo “nepravdi“ na račun Đokovića.
Nije tu kraj, ima još dosta pojedinačnih napada i argumenata zašto je Novak “najgori“. A stvar je zapravo vrlo jednostavna. Tenis je sport i ko ne voli ovu igru, nema šta da voli ni Novaka Đokovića, odakle god da dolazi. Nole igra tenis za sebe i za one koji vole tenis, a ne za Srbiju, Ameriku, Kinu, Japan ili ne znam, može da se nabraja do sutra, koju državu. I koliko god da je nepotrebno i zaludno napadati lik i delo Novaka Đokovića, jednako je nebulozno uzvikivati „srpski sine, srpska majka rodila kralja…“ itd. i njegove uspehe smatrati ličnim, kao i njegove poraze pljuvati i dočekivati na nož. Međutim, tu se vraćamo na ono, uvek su tuđa posla preča od naših. Ko malo razmisli, shvatiće, da se od gledanja tenisa nećemo leba najesti, niti od hvaljenja i pljuvanja onih najboljih, ali će nama, iskrenim ljubiteljima ove igre, srce biti puno kada Nole postigne direktan poen na mreži, pošalje svoju čuvenu bekhend paralelu na liniju ili “tweener“ udarcem uspe da vrati loptu u polje. Zato odlučite, gledate li tenis i zbog igre ili samo zbog onih koji tu igru igraju?
Comment