Nole, idi u peršun!

[DinoFC]

Ajde cuti molim te , pa sta ako je iscepao majcu

Kako jak komentar

[MiljanVR]

Kako jak komentar

, ispravio sam post

[DinoFC]

, ispravio sam post

Uh jedva dodjo sebi,nisi ti nista pogresno napisao,samo je bilo presmijesno,cuj sta je cudno.

Pa kako ono zovu tenis,"Gospodski sport" jeste da je toga sve manje,ali cijepanja majica ni u Ragbiju nema

[Vladan]

Uh nije to gospodski sport vise,da jeste ne bi se stalno pljuvalo po sljaci i vadile gace iz

[DinoFC]

Uh nije to gospodski sport vise,da jeste ne bi se stalno pljuvalo po sljaci i vadile gace iz

Cijepanje majce je krkanluk a to mozemo okarakterisati kao nekulturu,ali je to opet stvar navike,sta ces.Zavisi kako to gledas.


Naglasio sam da je sve manje gospodski

[Vladan]

Ma pazi nekad se veliki sampioni ocima nisu mogli vidjeti,nije ni tada bilo savrseno.Ovi se bar postuju i u ok su odnosima,ali gospodsko ponasanje moze da se vidi od Ljubicica,Delpo-a,Isner-a,Querrey-a i to je to otprilike

[DinoFC]

Upravu si skroz

[Panchev9]

Ok onda, mislim da je arogantan, da mu je ego preveliki, da ima neodoljviu zelju da bude u centru paznje i da bude voljen od strane pubike, i kad se to ne desava, onda pokazuje svoje pravo lice, ne podnosim onakve proslave poena, psovanje, kocijasi bi mu pozavideli na recniku, psuje svoj stab, svoje navijace itd....mislim da ovde ima sasvim dovoljno razloga da ga jednostavno ne volim...

Ok. Tvoje misljenje.
Po meni "tvoje osobine"- arogantan : ni najmanje( ponekad se cudim koliko je normalan, obzirom na rezultate koji postize)
- centar paznje ( publika ) : karakteristika svih vrhunskih igraca
- psovanje( inace ne podnosim), ali radi poprilicno simpaticno( ukoliko je to moguce). Mislim da je u pravu kad odreaguje ka onima koji u sred poena kriknu,viknu ili podrignu. Naravno bitno je kojim recima.
NIKAD nije uradio nista lose prema svojim PRAVIM navijacima. Kako se samo radovao u Davis Cup-u! .

Mislim da "spisak" nije toliko "tezak", tako da ce vremenom "animozitet" slabiti.
Po meni je korisna svaka razmena misljenja. Kada je kulturno i na nivou.
Uzdravlje

[Panchev9]

Ma pazi nekad se veliki sampioni ocima nisu mogli vidjeti,nije ni tada bilo savrseno.Ovi se bar postuju i u ok su odnosima,ali gospodsko ponasanje moze da se vidi od Ljubicica,Delpo-a,Isner-a,Querrey-a i to je to otprilike

I Zimonjic.
Tim Henman je bio gospodin!

[Big Nole]

Ok onda, mislim da je arogantan, da mu je ego preveliki, da ima neodoljviu zelju da bude u centru paznje i da bude voljen od strane pubike, i kad se to ne desava, onda pokazuje svoje pravo lice, ne podnosim onakve proslave poena, psovanje, kocijasi bi mu pozavideli na recniku, psuje svoj stab, svoje navijace itd....mislim da ovde ima sasvim dovoljno razloga da ga jednostavno ne volim...

Zapravo sve to sto si nabrojala ne pije vodu ako je covek kolerik kao sto jeste.

Ti i tebi slicni hejteri ste jednostavno neobjektivni jer sve sto si nabrojala bez daljnjeg moze da se prepise i vasim favoritima.

Okej, mogu da ti smetaju psovke, ali koristiti afekat da bi se procenila necija pojava je skroz klinacki. Zamisli da o Federeru sudimo da je na nivou razmazenog desetogodisnjeg deteta jer zna da pusti suzu u teskim trenucima. Smesno.

[MiljanVR]

Uh nije to gospodski sport vise,da jeste ne bi se stalno pljuvalo po sljaci i vadile gace iz

Hahahaha ako si mu reko Vladane ;)

[Panchev9]

Evo zasto je JEDAN jedini !!!

http://sportservis.name/wsw/index.php?p=119&ni=23048

[MiljanVR]

Uz Noleta i u dobru i u zlu : http://www.youtube.com/watch?v=y1hx2VN8AAs

[miloolja]

KAKAV ODNOS GAJIMO PREMA VRHUNSKOM SPORTISTI

Novakove pobede revanši za sve naše poraze


Ovih dana se reditelj Miloš Radović u upitniku nedeljnika NIN malo poigrao i našalio sa našom nacionalnom opijenošću Novakom Đokovićem, stavljajući ovog vrsnog tenisera u kontekst odgovora na svako pitanje koje mu je postavljeno. Pa je tako njegovo najveće dostignuće što je “jednom gledao Noleta uživo”, najdragocenija imovina “ljubav prema Novaku”, a kada bi dobio vlast u Srbiji na jedan dan “štrajkovao bi glađu i žeđu da se ja smenim, a da se postavi Nole”.



Međutim, za ono što je duhoviti reditelj markirao kao našu sklonost preterivanju svake vrste, teško da bi se našlo razumevanja u hipnotičkom kolektivnom doživljaju Novaka Đokovića kao nacionalne ikone i heroja.

Nole je postao personifikacija svesrpske pobede i omnipotentnosti, a njegove pobede se ovde sve manje doživljavaju kao sportski trijumfi, a sve više kao revanši za sve naše poraze, kako na sportskim, tako i na ostalim terenima.

“To, Nole Srbine!”, “Pokaži im!”, vrištimo kraj malih ekrana ili ostavljamo kao komentare ispod novinskih tekstova koji slave još jednu Đokovićevu pobedu.

Novak je sve ono što nismo

Naš mentalitet senče iznenadni podvizi kratkog daha, ponesenost koja prvo ulije nadu, ali kapitulira u završnici, sve se to posle pravda višom silom i nekakvom planetarnom nepravdom što samo na nas vreba. Njegov stil je sušta suprotnost. Uporan i temeljan od početka do kraja, strpljivo je gradio svoj put, unapređivao igru i sopstveno samopouzdanje, ispravljao ono što ne valja, dovodio do savršenstva ono što je bilo odlično... Nije dozvoljavao porazima da ga demorališu, već ih je koristio da postane bolji sve dok se nije ogrnuo aurom apsolutnog pobednika. Upravo takav postao je idealna figura za kolektivnu identifikaciju.

- Ako bismo pokušali da analiziramo šta sve Srbija “učitava” u Đokovićev uspeh u tenisu, verovatno bismo došli do raznovrsnih odgovora koji zavise od životnog doba, pola ili socijalnog statusa... Jedni ga vide kao mladog, slavnog i uspešnog sportistu koji je vrlo bogat, drugi kao poželjnog mladoženju, treći kao nacionalnog predstavnika. Nema sumnje da je Novak uzor mladim ljudima i ponos nešto starije generacije, ali svi imamo značajnu emotivnu investiranost u njegov lik. Pokazivanje ljutnje i besa, upropaštavanje već dobijenog je nešto što krasi naš dinarski karakter. Srećom, ovoga je kod njega sve manje i tu bi mogli da učimo od njega. Ovako dugotrajno istrajavanje u postizanju uspeha, biti nadomak cilja, a ne odustati je nešto što je svakako Novakovo, ali ne i naše - kaže psiholog Zoran Musterović.

Fenomen van granica



Da je Novak fenomen koji prevazilazi granice sporta i postaje nacionalni brend u najboljem smislu te reči, mišljenja je i profesor Žarko Trebješanin koji napominje da nema ničeg čudnog što se njegovi uspesi knjiže na naš zajednički raboš:

- Ljudi se identifikuju i učestvuju u njegovim pobedama kao da su njihove jer im je privlačan ne samo zbog rezultata, već i zbog njegovih osobina. Novak je šarmantan, zabavan, uljudan, a za razliku od većine sportskih zvezda nije uobražen, već prirodan i neposredan i time šalje sliku kako je on deo nas. Novak nadomeštava našu nacionalnu manjkavost i šalje poruku da su i u najtežim trenucima mogući preokreti nabolje! - kaže Trebješanin.

On smatra da je pozitivna strana te poistovećenosti to što dolazi do grupne kohezije i jača se naše samopoštovanje, što nije mala stvar posle dve decenije gubitništva i svakojakih poraza kada se već počeo usvajati negativni identitet o nama kao najgorima!

- Kada se na nebu pojavi sunce, ne vide se druge zvezde i to je sada slučaj sa Novakom Đokovićem i našim odnosom prema njemu. I dobro je što je došlo do nacionalne identifikacije sa jednim sportistom. Jer, ako je Novak uspešan zato što ima veliku energiju, motivaciju i upornost, onda je dobro što to preuzimamo i kao svoje osobine, pa ćemo se potruditi i da se ponašamo u skladu sa tom slikom o sebi - kaže psiholog Dragan Popadić.



A koliko, zapravo, Novakove pobede doživljavamo kao kompenzaciju sopstvenih neuspeha?

- Ne bih mogla da generalizujem. Sigurno da postoje ljudi kojima imponuje da njegov uspeh doživljavaju kao svoj zato što se inače ne osećaju uspešnim u životu, ali većina ljudi je samo ponosna na Đokovića i njegove uspehe. Ponos je inače infantilno osećanje, a u strukturi ponosa je važno da osobu i njen uspeh vidi neki autoritet, pa tako i ovaj ponos na Novaka Đokovića ima sličnu strukturu, samo prema svetu „Aha, eto, nek vide oni sada kakvi smo mi Srbi“ - iako se radi o jednom Srbinu, a ne o celoj naciji! - smatra psihijatar i psihoterapeut Aleksandra Bubera.

Država, uspeh i građani

Socijalni psiholog prof. Bora Kuzmanović misli da u svemu ovome postoje univerzalni elementi gde u bilo kojoj državi i ma o kojoj naciji se radilo, građani te zemlje i pripadnici nacije čiji je član postigao veliki uspeh doživljavaju taj uspeh i kao svoj.

- U Đokovićevom slučaju imamo i više od toga. Njegove uspehe Srbi doživljavaju kao neku vrstu katarze i kompenzacije za sve neuspehe države Srbije, za vlastiti osećaj poniženosti i inferiornosti koji su raznim povodima doživljavali i možda još doživljavaju. Đoković simbolično leči Srbe od raznih frustracija - kaže Kuzmanović.

Supermen



Našu fasciniranost Novakom vide i stranci, pa tako novinar bečkog “Standarda” na ovaj način prenosi utiske iz Srbije: “Kada Đoković igra, u Srbiji sve stoji. Na ulicama gotovo da nema saobraćaja, odlažu se poslovni sastanci. Svi sede ispred televizora i prate svaki Noletov udarac, čak i oni koji se do sada nisu interesovali za sport. Kada Supermen, nepobedivi, imperator Rima ulazi na teren, zaboravlja se na socijalno stanje u zemlji i nestabilnu političku situaciju. Stanovništvo se identifikuje sa Novakom Strašnim. Ovaj heroj je postao nacionalni fenomen”.
I sam Novak ne beži od uloge nacionalnog heroja i ne propušta priliku da pošalje poruku kako na svetskim terenima igra i za nas.

- Iako je tenis individualni sport, Novak već duže pokazuje na primeran način svoja nacionalna obeležja. A to nije uobičajeno u ovom sportu koji je sinonim bogatih kompanija i pojedinaca. Na takav posredan način Novak nas preko nacionalnog osećanja “dovodi i promoviše” na pobedničko postolje. A to je velika nadoknada za rašireno osećanje nacionalne frustriranosti jednog iscrpljenog, malog naroda. Novak nam dođe kao sedativ za nacionalnu povređenost, konfuziju i inferiornost - kaže Zoran Musterović.

“Novak stalno podseća da je sportista iz Srbije. Hajde da ne budemo suviše emotivni, ali pošteno, svima zaigra srce i naježite se kad Đoković pri dodeli pehara izađe sa nacionalnim obeležjima na majici, kačketu, torbi... “, konstatuje slavni košarkaš Vlade Divac.

I mada književnik Svetislav Basara smatra da se “Novakova individualna omiljenost na Zapadu ne može ni pomoću trikova pretočiti u kolektivnu”, Nole je širom meridijana postao simbol prepoznatljivosti Srbije, kao što je Tito bio za Jugoslaviju.

“Dok sam bio ambasador Srbije u Francuskoj, imao sam mogućnost da se uverim kako Novak Đoković ima mnogo veći uticaj na imidž naše zemlje nego diplomatija. Političari mogu vršiti uticaj u političkim krugovima, ali za običan narod svaki gest Đokovića ostavlja jak pozitivan utisak o celom srpskom narodu!”, svedoči profesor Predrag Simić.

PRVI TRENER



- Nikad mi se neće izbrisati iz sećanja kada mi je četvorogodišnji dečak došao u kamp sa teniskom torbom uredno spakovanom za pravi profi trening. Pitala sam ga ko mu je spakovao torbu, on je odgovorio da je to sam učinio. Na pitanje šta želi da postane kad poraste, bez razmišljanja je rekao: “Prvi reket sveta” - kaže legenda jugoslovenskog tenisa Jelena Genčić.

PODRŠKA PORODICE



Srđan Đoković je još kao mali stao na skije u Zvečanu, gde je živeo, a onda se uspešno takmičio dugi niz godina. Životna prekretnica nastala je 1984. kada je završio školu skijanja i zaposlio se kao instruktor u prestižnoj “Geneksovoj” školi na Kopaoniku. Tamo je, takođe kao instruktor skijanja, jedne zime stigla i lepa, vitka Dijana, diplomirani difovac.

ZANIMLJIVOSTI
- Govori srpski, engleski i nemački jezik.
- Omiljena podloga mu je tvrda.
- U slobodno vreme Novak surfuje internetom, gleda filmove, sluša muziku, kada nađe vreme i za poneki izlazak sa društvom i najboljim drugom Vukom.
- Voli domaću hranu, salate i negazirane sokove.

KARIJERA



- u svojoj 14. godini sezonu završava kao trostruki prvak Evrope
- naredne sezone uzima lidersku poziciju u konkurenciji do 16 godina
- leto 2003. pamtiće po mnogo čemu. Na fjučersu koji je organizovao TK Crvena zvezda u prvom kolu savladao je četvrtog nosioca, uzeo prvi ATP poen i nastavio da ruši prepreke sve do titule.
- 2006. osvojio je svoj ATP prvenac u Amersfortu
- Na US Openu 2007. stigao je do svog prvog grend slem finala, gde je poražen od Rodžera Federera
- u 2008. Novak je osvojio prvi grend slem u karijeri - Australijan open
- u decembru 2010. sa reprezentacijom osvoja Dejvis kup pobedom nad Francuskom
- početak 2011. je kao neverovatan san - niz od 41 pobede prekinuo je pre nekoliko večeri Federer u Parizu

POČECI



- Teško je bilo, a teško je i sada - priznaje mama Dijana. - Novak se razvijao, trebalo ga je pratiti u svemu, a nije se imalo. Društvo, po pravilu, tek kasnije, kada počnu da stižu priznanja i medalje, seti se te dece. Možete da zamislite kako nam je bilo kada je Novak sa dvanaest i po godina prvi put otišao sam od kuće. Tri meseca je bio u Nemačkoj, u Minhenu u Teniskoj akademiji Nikole Pilića. Vodio je o njemu računa kao o svom detetu.

IDOL
Svako ima svog idola, uzora ili je bar imao, pa tako i Novak Đoković. Njegov izbor je Amerikanac Pit Sampras (“Sviđa mi se kako servira i ponaša na terenu!”).

Podrška kao teret

U atmosferi apsolutnog obožavanja i velikih očekivanja postavlja se i pitanje kako se sam Đoković nosi sa tim pritiskom. Iako je on svestan da je pritisak deo vrhunskog sporta - “ako hoćeš da budeš među najboljima na svetu, moraš da naučiš da se nosiš s njim i da ga prihvatiš” - nije isključeno da bi mu naša opsesivnost njegovim likom osim podrške mogla biti i veliki teret. Naši sagovornici smatraju da ga spasava puko fizičko odsustvo jer teško bi iko izdržao toliki izliv emocija.

[miloolja]

Editovan i dopunjen tekst dole, iz Blica