Pitanje je sta bi bilo sa Borgom na US Openu, tamo su Mekinro i Konors uvek iz sebe izvlacili i vise nego sto su imali, a i Lendl se tu poceo osecati kao kod kuce, jer je i ziveo na nekih pola sata voznje od kompleksa. Da je Borg bio malo stariji u godinama kada se US Open igrao na travi ili zelenoj sljaci ne bi bilo sumnje da bi ga uzeo, ovako mu ostaje velika zal za ta 4 finala. Ruku na srce, tamo nikad posebno nije ni voleo da igra, a posebno su mu smetali nocni mecevi. Sva ta buka i gungula sigurno mu nisu odgovarali, Lendl se sa godinama navikao jer je tamo i ziveo, Bjern nije. Ajde sto je sa njima trojicom mogao da se nosi, treba razmisljati i o mladim momcima koji su dolazili. Bio je neverovatno fizicki pripremljen i na tom planu bi sigurno mogao da bude skoro ravnopravan sa Edbergom, Vilanderom i Bekerom bar do neke 1986. Medjutim, njemu je svega bilo dosta jer je prakticno od sedamnaeste bio pod velikim pritiskom
Nakon toga dobio ga je ubedljivo i na Svetskom Kupu, pa kad na to dodas prva dva seta Rolan Garosa gde Lendl uopste nije imao ideju kako da mu se suprotstavi, Dzon je u naredna tri seta tog dana u Bulonjskoj sumi izgubio stvarno mnogo, i to vrlo dobro zna. Sa druge strane, Lendlu treba odati priznanje za takvu mentalnu snagu i povratak u mec protiv masine koja nije pokazivala slabost vec 6 meseci. Jeste gubio prethodna 4 finala ali ovo je izvojevao muski. Sve bi se promenilo da je Dzon slavio u Parizu i bez preterivanja mozemo reci da je mogao da puca na sezonu bez poraza, posebno ako racunamo samo ATP turnire bez Davis Cupa. Jedini mec pored poraza od Lendla izgubio je pred US Open, par dana nakon jos jedne titule tako da to i nije preterano i mozda bi turnir i preskocio, koncentrisuci se na Njujork i Melburn
Da je Dzon izdrzao i osvojio jos neki veliki turnir posle 1984. mogli bismo mozda malo ozbiljnije diskutovati ali opet Konors imam nogo aduta kojima bi ga dobio. Cak i ako uzmemo u obzir Mekinroov sjajni Vimbldon 1992. i 1/2 singla uz titulu sa Stihom u dublu, sve to ostaje u senci onoga sto je Konors uradio u Njujorku desetak meseci ranije, sa svojih 39 godina
A bukvalno se odmah od Vimbldona 1977. videlo da se njih dvojica nece podnositi
Nakon toga dobio ga je ubedljivo i na Svetskom Kupu, pa kad na to dodas prva dva seta Rolan Garosa gde Lendl uopste nije imao ideju kako da mu se suprotstavi, Dzon je u naredna tri seta tog dana u Bulonjskoj sumi izgubio stvarno mnogo, i to vrlo dobro zna. Sa druge strane, Lendlu treba odati priznanje za takvu mentalnu snagu i povratak u mec protiv masine koja nije pokazivala slabost vec 6 meseci. Jeste gubio prethodna 4 finala ali ovo je izvojevao muski. Sve bi se promenilo da je Dzon slavio u Parizu i bez preterivanja mozemo reci da je mogao da puca na sezonu bez poraza, posebno ako racunamo samo ATP turnire bez Davis Cupa. Jedini mec pored poraza od Lendla izgubio je pred US Open, par dana nakon jos jedne titule tako da to i nije preterano i mozda bi turnir i preskocio, koncentrisuci se na Njujork i Melburn
Da je Dzon izdrzao i osvojio jos neki veliki turnir posle 1984. mogli bismo mozda malo ozbiljnije diskutovati ali opet Konors imam nogo aduta kojima bi ga dobio. Cak i ako uzmemo u obzir Mekinroov sjajni Vimbldon 1992. i 1/2 singla uz titulu sa Stihom u dublu, sve to ostaje u senci onoga sto je Konors uradio u Njujorku desetak meseci ranije, sa svojih 39 godina
A bukvalno se odmah od Vimbldona 1977. videlo da se njih dvojica nece podnositi
Comment