Opste teniske diskusije,vijesti...

[DinoFC]

I sad cu ja zbog toga prestati da pricam sa covekom o drugim stvarima, kojih ima milion? Ono sto je on postigao ne moze niko da potceni, sta god rekao ili napisao

Opusteno,samo kazem da ima jedna stvar u kojoj se ti i on ne slazete

[NI]

NI,ako je taj BH ucinio da po tebi Nadal ne moze biti najbolji kako onda Nadal nije ucinio to isto Fedu?

Izmedju Nadalove supperiornosti nad Federerom i Novakove nad Nadalom ima slicnosti ali i razlika.

Prvo, Nadal moze biti najveci samo zato sto je efikasan. Djokovicev BH ga je nagrizao njegovu efikasnost. Sto je ostalo? Na odredjeni nacin to je nebitno jer se tenis ipak igra za titule pa se i drugi mjere samo po broju titula tj. efikasnosti.

Drugo, od uspostave Nadalove dominacije Federer je izgubio 3 GS izvan Pariza zbog Nadala ali je i dobio 4 GS-a izvan Pariza. Nadalova nadmoc ga nije toliko kostala. Nadal je izgubio 3 GS od Djokovica izvan Pariza i nije dobio ni jedan. Djokoviceva nadmoc ga je vise kostala. Ili po godinama. Za Federera:

2008 (1/1)
2009 (1/2)
2010 (0/1)
2011 (0/0)
2012 (1/1)

Za Nadala:

2011 (2/0)
2012 (1/0)

Naravno Pariz je prica za sebe. Ali pobjede na RG nisu dovoljne da Nadal dostigne status najboljeg.

Trece, Federer je sa Anakonom popravo igru za Nadala. To popravljanje igre su ucinile Federera boljim i protiv drugih. Nadal je napravo promjene da se odupre Djokovicu. Promjene djelimicno rade za Novaka, ali kvare njegove sanse protiv drugih.

Cetvrto, Nadal je 5 godina mladji od Federera. Djokovic je godinu dana mladji od Nadala. Samim tim Novak ima veci uticaj na Nadalovu karijeru nego Nadal na Rodzerovu.

[ClayWarrior]

Rafa je ni punih 5 godina mladji od Rodzera

[NI]

Warrior,

Ispravio sam se. Poenta je da Novak ima veci uticaj na Rafinu karijeru nego Rafa na Federerovu. Po mom misljenju naravno.

[Prle!]

@ NI

Ubacivali smo Samprasa i Federera u timeline i dali svoje pretpostavke koliko bi obojica bili jaki u obje teniske ere. Rafu sam ubacio usput, čisto da dam primjer. To je sve donešeno na osnovu ličnog dojma, niti je relevantno niti mora značiti da je tačno.

Druga stavka, opet ne vidim kako ti ključni poeni određuju kvalitet nekog udarca. Svi znamo da je glava u tenisu sve. Rafa je oduvijek bio šampion. Šampioni nisu samo oni koji pobijeđuju, šampioni su i oni koji učine sve da pobjede, pa makar i izgubili. Šampioni su oni koji teren mogu napustiti uzdignute glave, jer znaju da su učinili sve da bi došli do pobjede i željenog cilja. Nekada to "sve" nije dovoljno da bi pobijedili, ali je dovoljno da se zna o kakvom karakteru je riječ.
Da ne dužim, mislim da kvaliteti određenih udaraca ne bi trebali biti testirani kroz prizmu uspješnosti u ključnim ili poenima generalno, jer tvrdim da su određeni igrači imali bolje udarce od današnje trojke, a opet nisu bili ni približno uspješni, kako rezultatski tako i u osvojenim poenima iz tog udarca. Svoj stav o Haasovom jednoručnom bekendu sam nedavno iznio i malo ko bi mogao i pomisliti da Roger ima bolji 1HBH od Tommya, iako je Tommy puno manje poena i to posebno onih važnih osvojio sa istim. To ne igra nikakvu ulogu u varijacijama, stabilnosti, shotmakingu i učinkovitosti tog udarca i to je samo jedan u nizu primjera. Učinkovitost udaraca i rezultati kao posljedica te učinkovitosti najviše zavise od glave. Onaj ko ima glavu znat će da iskoristi ono što posjeduje, onaj ko nema neće, iako možda posjeduje veči kvalitet od ovog prvog. Zato je nezahvalno na taj način donositi zaključke o određenim udarcima.

Sve što je meni fascinantno u tom "pravljenju ljevaka od dešnjaka" je ovako dobra Rafina prilagodba na to.
Razlog zbog kojeg je to urađeno mi se ne sviđa.

Blake, Davydenko, Nalbandian, Đoković su pokazivali tu određenu dozu limitiranosti u Rafinom forhendu, samo niko od njih nije imao x-factor i karakter šampiona da to prezentuje onako kako je Novak uradio. Neke je nezainterenovanost spriječavala, neke povrede, neke kladionica. Od spomenutih je samo Novak iskoristio ono što je posjedovao u punom smislu te riječi.

@ FC Nadal

Evo ne slažem se sa @ NI u određenim stavkama, pa šta ima veze ?! Ovdje smo da diskutujemo i razmjenjujemo mišljenja i stavove i da na kraju pokušamo usaglasiti iste. Ista situacija je i sa CW-om, volim sa njim pričati o tenisu, prisjetiti se nekih stvari, pa i naučiti nešto novo, što možda nisam znao. Ne moramo se slagati u svemu da bi mogli normalno komunicirati i diskutovati. To je svrha foruma, razmjena mišljenja.
Ne znam da li ovaj forum ima tu opciju, ali ako ti moji postovi zvuče podcjenjivački prema tvom igraču ili ti jednostavno idu na živce, onda me stavi na Ignor listu i nemoj se nervirati bezveze. ;) Budući da si Hordaš, što je dobro, pokušavam na fin način izgladiti situaciju.

[NI]

Prle!

Vrlo smo blizu. U vecem dijelu se slazemo u manjem dijelu se ne slazemo. Ono u cemu se ne slazemo smo ogolili do kosti osim da li je pouzdanost udarca u kljucnim poenima sastavni dio kvaliteta udarca. Sampionski karakter je najvazniji u kljucnim trenutcima ali i pouzdanost udarca igra ulogu.

Uzmimo Novaka. Njego BH i njegov FH. I jedan i drugi posjeduje isti sampion. Od prosle godine je njegov FH je bolji udarac. Sa njime osvaja vise poena. (Ima i drugih misljenja ali zanemarimo to na trenutak.) Ali kad je pod pritiskom, prije ce da pukne FH nego BH, jer je FH ipak losiji udarac. Ili ako bas hoces, uzmi Novakov smesh. Da li on moze dobiti kljucnipoen smeshom?

Kavlitet udarca se ogleda i u tome koliko je pouzdan kad je igrac stegnut.

[Prle!]

@ NI

Drago mi je da smo skoro u potpunosti usaglasili stavove.
Ne osporavam da pouzdanost udarca igra bitnu ulogu u osvajanju ključnih poena, ali složićemo se da ne igra PRESUDNU !
Igrač pod pritiskom igra znatno drugačije nego kada je u potpunosti rasterečen a tu spadaju i Roger i Nadal i Novak. Razlika među njima je u nijansana, odnosno koliko se koji igrač bolje snalazi u ključnim poenima. Što se tiče toga Rafa je po meni najbolji, Novak i Roger su diskutabilni.

Evo ti malo drugačija percepcija. Rogerov krucijalni udarac je forhend (isključio sam servis jer to je početni udarac), pa dobro znamo da je često griješio iz tog udarca u bitnim poenima. Ne zato što je nepouzdan, več zato što se igrač drugačije osjeća kada igra pod pritiskom. Previše razmišlja, trudi se da što bolje zahvati lopticu, srce jače lupa itd. Sve su to razlozi eventualnih grešaka u prelomnim trenucima.
Evo ti primjer Wimbledonskog finala 2008. Na meč loptu Nadala u 4-om setu Federer je reagovao fantastičnom bekend paralelom kojom je probio Rafu na mreži. Složićemo se da je bekend najlošiji Rogerov udarac. Međutim, meč je izgubio tako što je kratku lopticu iz forhenda poslao u mrežu. Te loptice su njegova specijalnost, ali tada je zaškripalo. Nije tu manjak kvaliteta u pitanju, već jednostavno preveliki teret koji igrač osjeća na sebi u toku poena.

Zato mislim da nije pravilno određivati kvalitete njihovih udaraca, forhenda u ovom slučaju na takav način, jer tu manje-više sve zavisi od glave i karaktera igrača. Rafa je tu najbolji, jer zna kako da strah i bijes transformiše u pozitivnu energiju što rezultira odličnom igrom u prelomnom trenucima. On šampionski mentalitet pokazuje na taj način. Federer na neki drugi, Novak na treći itd. Svi imaju neke svoje vrline i one se razlikuju u nijansama. Novak je pokazao srce kada je dokazao svima da može da se izdigne iznad Fedala, pa makar to bila i samo 1 sezona. Roger se pokazuje iz godine u godinu, kada konstantno ušutkuje kritičare koji su ga slali u penziju još 2008 godine, nakon najtežih poraza u karijeri. Svi su oni šampioni na svoj način.

Malo sam odlutao od teme, ali nadam se da shvataš šta želim da kažem.

Odgovor na pitanje : Mislim da Novak može dobiti ključni poen Smashom, jednako koliko mislim da ga može i izgubiti. Isto je sa ostalim udarcima kod njega i kod drugih igrača. Međutim istina je da je u bitnim trenucima lakše igrati svojim jačim udarcem, nego slabijim, tu nema sumnje. ;)

[ClayWarrior]

Sta ti Prle kazes na ovakav raspored sledecih analiza :

* Agassi vs Sampras / Australian Open 1995
* McEnroe vs Borg / Wimbledon 1981
* Sampras vs Agassi / Wimbledon 1999

I kazi mi sta ti je sve zanimljivo iz Mekinroove sezone 1984., u analizi koja je tri strane iza mozemo videti da je Lendl u drugom setu na zalenoj sljaci mogao do poena samo ako zavrsi u prva 4 udarca, prakticno sve duze je gubio. Nikako da sastavim konacnu statistiku meca ali Dzon je igrao neverovatno. Mislim da bi ga, da je uspeo nekako da dodje do tih potrebnih 5 poena u finalu Rolan Garosa te godine, videli i u Australiji, tj. da bi cuvao snagu za nju, i mozda prisustvovali necemu stvarno velikom.. njega te godine niko ziv ne bi mogao da zaustavi

[shminka]

Nadal po pravilu dobija meceve Federerovim greskama iz FHa

[Prle!]

CW

Odličan izbor i jednako dobar raspored. Od ta tri meča nadjraži mi je ovaj između Borga i McEnroa. Njihovi mečevi su bili posebni.

Johnova 1984 je vjerovatno najbolja sezone nekog igrača u tenisu. Osvojio je oko 13 titula i igrao jedno finale.
Osim impozantnog niza ostvarenih pobjeda, najzanimljivija mi je bila njegova sama igra. Ono što je bila Lendlova prednost u odnosu na Johna jeste to što je bio prirodni baseliner i bolje se snalazio u takvim uslovima, međutim, te godine u njihovim mečevima to nije dolazilo do izražaja. John je odlično ukomponovao slajs, forhend i voleje i prikazivao veliku nadmoć na terenu. Izdominirao je svog najvećeg rivala na svim podlogama izuzev trave gdje se nisu sastajali. Generalno, šljaka mu nije bila omiljena podloga, ali te godine je došao do finala RG-a izgubivši samo 1 set i to u osmini finala protiv Josea Higuerasa. U polufinalu je relativno lako pobijedio Connorsa, dok je isto to uradio Lendl protiv 4. nosioca Wilandera. Spektakl je bio u najavi, dvoboj titana, S&V protiv baselinera, veliko pitanje je bilo da li će Lendl zaustaviti Johnov niz od 42 uzastopne pobjede i da li će meč iz Forest Hilla direktno ili indirektno odrediti tok stvari u Pariškom finalu.

John je prikazao da može odlično igrati na svim podlogama, imao je 2-0 u setovima i bio na 5 poena do pobjede, međutim, nikada se nije znao kontolisati i mislim da ga je to i koštalo još večeg broja GS titula, kao i titule na RG-u. Zaista je odlično igrao, servirao, bio dobar u razmjenama, standardno dobar na mreži, međutim, previše olako je to propustio. Koliko se sjećam (nedavno sam gledao taj meč) imao je brejk prednosti u trećem ili 4-om setu, ali nije znao to iskoristiti. Lendl jeste, uspio je preokrenuti, iskoristio svoju prirodniju igru za šljaku, odlično je miksao, sa Top spinovima i flat udarcima. John je ispao iz ritma i svi snovi o tituli sa šljakastog Majora bili su raspršeni.

Jedino što mi je bilo krivo jeste to što John nivo igre iz 1984 nije prenio i u 1985, međutim, ta godina je očigledno bila rezervisana za Groznog i druge igrače. Ne sumnjam da bi John u slučaju osvajanja RG-a, pokušao vezati i AO. Mislim da je i njega "ubila" spoznaja da je bio tako blizu titule na RG-u, a da je nije osvojio. Poslije 1984 nije osvojio nijedan GS turnir.

[ClayWarrior]

Moram nekim opasnim mecom razbiti Agasija i Samprasa, jer ako bih zaredjao njih verovatno se ne bih zaustavio dok ne obradim vsaki mec koji mogu da nadjem.. samo mi je krivo sto im rivalstvo nije bilo jos vece i bogatije, zbog Agasijeve nestalnosti i velikih padova. Ipak, i ovo sto imaju je sasvim dovoljno

Slazem se da je to najbolja sezona u Open eri, igrao ju je skoro od pocetka do kraja godine, na 4 razlicite podloge, u neverovatnom stilu.. oni koji se ne udubljuju previse zaboravljalju tu da dodaju i uspehe u dublu, oni nisu presudni ali nisu ni nevazni. U cetvrtom setu finala Rolan Garosa imao je prvo 4-2, pa zatim i jos jednu brejk loptu na 4-4, tu je bio na tih famoznih 5 poena od pobede. On je i posle tog meca nastavio da igra uobicajeno dobro i po ocekivanom rasporedu, samo bi sve bilo drugacije da je podigao pehar Musketara.. povreda pred Australiju mu se sigurno ne bi dogodila i pod kolikim god pritiskom da bi bio, ubedjen sam da bi i tamo slavio. Niko ziv nakon US Opena 1984. ne bi mogao da pomisli da ce genije ostati na 7 Mejdzora, verujem da su vise racunali kada bi mogao stici Borga i Lejvera. Takodje, cirkus koji su on i Konors (setio se matori da igra Davis Cup!!) napravili krajem 1984. u Svedskoj je takodje velika mrlja, veca od ostalih brljotina koje su pravili. Jadnog Artura Esa su kod kuce bukvalno hteli da razapnu, i mediji i gledaoci, posto ovoj dvojici niko nije mogao nista, niti su se obazirali

Mislim da se pitanjem ''sta se desilo sa Mekinroom posle 1984.'' treba dodatno pozabaviti, mada mu je to sto se mene tice veliki minus. Dosli su mladi igraci, Lendl je otisao na visi nivo ali to ipak nije razlog za takav pad. Nije mu pomoglo ni drogiranje, a ni odsustvo od pola godine 1986. U principu, 1985. se jos i drzao ali to je bilo sve od njega.. sve u 26. godini Nakon te sezone osvojice preskrominh 10 trofeja do kraja karijere

[NI]

Odgovor na pitanje : Mislim da Novak može dobiti ključni poen Smashom, jednako koliko mislim da ga može i izgubiti. Isto je sa ostalim udarcima kod njega i kod drugih igrača. Međutim istina je da je u bitnim trenucima lakše igrati svojim jačim udarcem, nego slabijim, tu nema sumnje. ;)

U teoriji si u pravu. U praksi to tek treba da vidimo.

[Prle!]

CW

Evo Haye nokautiro Chisoru.

Slažem se. 34 odigrana meča, igrali na svakom GS turniru osim na RG-u, atraktivnost i kvalitet tih mečeva sigurno zadovoljava sve ljubitelje ovog sporta, međutim da smo mogli gledali još bolje rivalstvo mogli smo, mada više žalim za Borgom i Johnom. Njihov svaki meč je bio klasik, a da se Borg nije tako rano povukao ko zna kako bi izgledalo čitavo njihovo rivalstvo kao i sama teniska historija.

Sve u Johnovoj igri je tada funkcionisalo. Odlično je ukomponovao udarce, forhend paralele su bile ubitačne, jer bi loptica pri dodiru sa podlogom bukvalno skliznula i onemogučila protivniku da uradi nešto više. Na mreži je uvijek bio životinja, volejima i slajsovima je mijenjao ritam, razbijao fokus protivniku i skračivao poene. Servis jako nezgodan sa dosta varijacija, mada mi ga je uvijek bilo muka gledati kad vidim koliko se patio prilikom izbačaja loptice.
- Poslije RG-a je osvojio 7 turnira uključujući i 2 GS-a. Na tih nekoliko turnira slavio je i u singlu i u dublu.

Kada smo poredili njega i Connorsa največa nedoumica u vezi njih dvojice mi je bila oko Johnovih strašnih rezultata u obje konkurencije. Čovjek je dominirao i singlom i dublom, osvojivši podjednak broj titula u oba natjecanja. Mislim da su rezultati poslije nesretnog RG-a više plod njegove strašne forme te sezone, jer je bio narodski rečeno "u trku" i osvajao sve što se osvojiti da terorizirajući koga stigne. U podsvijesti je znao da mu ni najbolja sezona nekog igrača u Open eri nije donijela titulu šljakastog Majora i to bi mogao biti glavni razlog loših igara i još lošijih rezultata nakon famozne 1984 godine.
Interesantno je da je i za njega iza Borga poveznica ta 26. godina. Borg se tada povukao, a John prestao postizati vrhunske rezultate. Šteta za obojicu. Mogli su dati puno više.

A lično mislim da se i sam Artur Ashe prevrče u grobu na svaki spomen Davis Cupa 1984 godine, i Johna i Connorsa kao glavnih odgovornih za cirkus koji se desio.

[ClayWarrior]

Borg nas je uskratio za tri jos veca rivalstva. Ono sa Konorsom je nesto i potrajalo, ali je sa Mekinroom i Lendlom mogao odigrati jos mnogo velikih duela (pa i sa Konorsom, sto da ne). Cak i vise od tih meceva sa Dzonom, koji su sigurno raznovrsniji u stilu, ja bih Borga zanavek mogao gledati protiv Lendla, da se onako provlace ti mecevi kroz sve podloge. Bjern je preveliku stetu naneo tenisu, i ko bi rekao da ce jedan takav velikan otici sa terena Flesing Medouza i nikada se vise ne vratiti na neki od Mejdzora. Ono sto je on uradio do te 26. godine vise niko nece, Rafa mu je prisao ali opet je to tesko porediti

U tom mecu na Forest Hilsu Dzon je bukvalno grizao u svakom napadu, Lendl je bio izlozen na milost i nemilost, samo se nadajuci neiznudjenim greskama. Dzon ih je i pravio ali nedovoljno da ugrozi rezultat jer je vinere slao iz svakog moguceg udarca. Jednim potezom bi prekinuo dosadnu razmenu i za tren oka se nasao na mrezi, gde je to vec bila cista egzekucija. Bas je Es komentarisao taj mec i pricao kako bi i Lendl morao vise ici napred, da pokusa tu da mu parira i odlucuje o poenima. Ovaj to nije radio i nije se bas najbolje proveo. Cudesan osecaj je Dzon imao

Da, glavni adut u prici o Mekinrou i Konorsu za Dzona moraju biti titule i u singlu i u dublu. Pokusao sam da napravim analizu na osnovu podataka sa ATP-a i ITF-a, i Dzon je u tom segmentu za tri koplja bolji od svakog drugog igraca Open ere http://www.profesionalnitenis.com/na...m-atp-turniru/

U principu, ne znam ni sta bismo mu drugo stavili kao plus protiv Dzimba, niti je trajao koliko on, niti je osvojio trofeja koliko on, a na kraju mu je i procenat dobijenih meceva u karijeri slabiji. Bio je bolji dvoranski igrac od Konorsa, mada nikad ne smemo zaboraviti da je i onaj izvukao 50 Indoor titula,a bilo je i velikih medju njima. I Dzimi je imao jednu vanserijsku sezonu, i to kao mladji od Dzona, ali je za razliku od ovoga trajao i deceniju nakon toga

[Prle!]

Borg i John su bili oličje jednog pravog rivalstva. U svemu su se razlikovali, a upravo ta razlika činila je obojicu posebnim na način svojstven njihovim karakterima. Borg je bio muškarčina, duga kosa, često neobrijan, povučenog stava itd, dok je John imao babyface ali živce ko u nekog čangrizavog starca kojem sve smeta. Prvi je bio vrhunski baseliner, drugi S&V igrač, međutim ni jednom od njih nije bila strana moć prilagodbe na različite uslove, tako da smo mogli vidjeti obojicu kako su se snalazili na mreži i sa baseline-a. John je pokazao 1984 kako dobro može igrati na svim podlogama i oba stila igre, te da je imao predispozicije da uđe u najjuži krug najboljih igrača Open ere. Borgove all round karakteristike su zacementirane u onih 5 Wimbledonskih titula osvojenih u godinama kada mu niko nije pera mogao odbiti, osim na USO-u gdje mu jednostavno nije bilo suđeno da osvoji titulu. Ne sumnjam da bi došao i do nje, da tako rano nije prekinuo svoj put prema slavi (iako je u nju već duboko ušao).

Pročitao sam tvoju detaljnu analizu njihovog meča iz Forest Hillsa. Šljaka jeste bila brza, ali je ipak bila šljaka. Johnove varijacije su previše dolazile do izražaja, a Lendl nije imao dobar gameplan, odnosno, prije bih rekao da nije znao šta da radi protiv tako raspoloženog protivnika.
Taj meč je sasvim sigurno davao psihičku prednost Johnu u njihovom predstoječem finalu na RG-u. Možemo samo i zamisliti kakav niz pobjeda bi John napravio da je kojim slučajem slavio u Parizu.

Glede Johna i Connorsa, kontinuitet vrhunskog igranja, veči broj titula, kako GS tako i ostalih, odlično raspoređene titule na svim podlogama i vjerovatno bolja all round igra (diskutabilno), te veči uticaj u tenisu stavljaju Jimba ispred Johna. (Pod uticajem mislim da je Jimbo više dao tenisu). Po manje više svim aspektima je Connors ispred Johna, ali opet ostaje ono ŠBB KBB kada govorimo o ovom drugom, a to je da se jednostavno prerano ugasio i da je mogao mnogo više. No ipak nije i to je ono što daje konačnu presudu u kontekstu njih dvojice.
Obojica su bili posebni, nema šta. Prave prznice na terenu.