Opste teniske diskusije,vijesti...

[Vladan]

Samo mi nije jasno kad vec izjavljuju ovakve nebuloze zasto niko ne spominje Borga

[Godo]

Pracenje Borga nikako ne moze biti nesreca, mada shvatam sta hoces da kazes

Ne, nikada vise nista nije osvojio, nije cak imao ni pobedu (barem na onim turnirima koje ATP priznaje) posle 1983. Ere u kojima su igrali ne mozemo porediti ali Borg zaista jeste bio masina.. u godinama kada se polako kristalizovala Open era (put je bio krvav i dug, citao sam u zadnjih mesec dana dosta o tome kad nadjem vremena) pojavio se prvi pravi super star modernog tenisa. Na Vimbldonu mu je trebala stalna zastita na putu od hotela do izlaska na teren, bukvalno su ga opsedali(e) ali to i sam znas. Sto se tice reketa, vec pocetkom 80-ih radilo se sve vise i vise na unapredjivanju i to je brzo postalo evidentno. Borg, iako suvi genije, nije imao nikakve sanse da nekog pobedi sa svojim starim cudom. On je oko 1981. ili 1982. trazio pauzu od par meseci jer mu je stvarno bilo dosta svega.. organizacija nije imala sluha za to (svesni sta gube bez njega) pa je morao da igra ponizavajuce kvalifikacije ako mu ne bi dali WC.. nakon svega sto je dao ovom sportu (vise nego iko, po mom misljenju) takve stvari su bile udarac ispod pojasa i ostaje vecna zal za takvim majstorom jer je mogao jos dosta. Jos jedna mala digresija kada su u pitanju reketi Dzimbo je svoj poslednji Slem (US Open 1983) osvojio sa nekom Wilson sklopocijom koju vise odavno nisu ni proizvodili. Citao sam misljenja da nema nikakve teorije da bi bilo ko drugi sa tim teskim praherom mogao doci do takvog rezultata, to su verovatno bili poslednji dani kada tehnologija nije bila bas presudna.. posle te 1983. i sam Konors je poceo da uglavnom stagnira bez velikih titula, a to sigurno nije imalo veze sa njegovim godinama. Jos veca digresija, na tom US Openu 1983. je u torbi sa reketima imao i onaj sa kojim je 1974. uzeo Vimbldon, sto je meni fascinantno

Da se vratim na Rafu.. moglo se videti da je iz nekog razloga nesrecan i nezadovoljan ali znas i sam kako kanalise pritisak i lose emocije, videli smo to i na Rolan Garosu koji mu je sigurno ponovo napunio baterije, iako mu za VImbldon (i svakom drugom normalnom, sem Davidenka) i ne trebaju. Njemu je sigurno svega preko glave, posebno sto mu polako ponestaje i ciljeva i motiva ali ne mozemo bas govoriti o psihickom slomu, mislim da si malo preterao. Od Borgovog vremena promenilo se mnogo toga i Rafa bi zaista mogao da redukuje svoje turnire i pravi pauze kakve zeli (naravno, bez pritiska obitavanja na mestu broj 1 jer ce ga izgubiti). Jako je mlad i za sada nema nikakvih naznaka nekog velikog pucanja (podseticu te da mu je ovo sedma velika godina na Turu, sto bas i nije malo) i sve dok je tako konstantan za njega nema zime. Uostalom, vec se moze videti ogromno zadovoljstvo nakon Rolan Garosa, jer njegova sezona je izvucena osvajanjem Mejdzora i dostizanjem Borgovih titula na istom

[Vanja #66]

Jako lepo Godo, zadovoljstvo je citati tvoje i postove ClayWarriora, steta sto nema vise ljudi koji vec vise decenija prate tenis i veliki su poznavaoci istog!

[ClayWarrior]

Sla�em se u velikoj većini sa tvojim rečima, zato �to su ti tvrdnje potkrepljene odličnim poznavanjem i igrača, a i momenata u kojima su bili ili se sada nalaze. Da budem iskren Nadal nije neko ko bi me odu�evljavao, barem po načinu igre. Njegov stil je, ali bukvalno veoma sličan Borgovom. Jedina velika razlika je atleticizam koji ima Rafa, a koji Borg nije imao, ali budimo iskreni nije mu ni trebao. Nadal je u su�tini mnogo prijatnija osoba i daleko pozitivniji lik od Borga. Obojica su u igri trezveni i retko padaju u vatru i glavna odlika im je igra na poen po poen. Kad si već pominjao Konorsa i Mekinroa, to su već potpuno drugačiji likovi. Konors je lisica koja će sve učiniti da te izazove i u konfliktu se izvanredno snalazi. Uzima poene u nizovima i to tako trijumfalno da protivnik jedva čeka kraj. Mekinro je genijalac koji ima kratak fitilj i to mu je bila najslabija karika. Kad smo kod sličnosti na� Nole bi najvi�e odgovarao Lendlu (ni�ta naročito ali dovoljno jako da protivnik odustane).
Retko su igrači, kao Nadal koji su tako rano osvajali velike turnire, a da nisu imali padove. To je ipak jedna zakonomernost, pa mislim da je logično to očekivati i od Nadala. On ima jednu srećnu okolnost koja je različita u odnosu na, da ka�em, nekada�nja vremena. Danas svi igraju na sličan način (nema nekada�njih udarača, servis volej igrača) i retki su igrači koji mogu da ga nadigraju. Nekad su dva Grendslema igrana na travi (AO i W) i igrači kao �to je bio na� Boba i slični za njega bi bili pretnja. Vidi se da Rafa nije vi�e u stanju da u relaksirajućoj igri dobije ni prva kola. Veliki je borac i vidi se da jo� vi�e zapinje, a to tako ne ide. Negde sam čitao da je tra�io novi sistem računanja ATP (dve godine) bodova, odmor od tri meseca itd. To najvi�e govori da dečko vapi za pomoći (ne ba� bukvalno) ali je očito da ma�inerija oko njega ne �eli da se zaustavi. �ao bi mi bilo da se povredi ili mu se ne�to lo�e desi, ali ipak treba očekivati manji ili veći zastoj u njegovoj karijeri.

Stil im jeste slican, neverovatna kontrola poena, brzina, anticipacija i trademark spin.. naravno, razlika je samo u tome sto Rafa, zahvaljujuci ovoj tehnologiji, moze sa reketom sve sto pozeli a kod Borga je talenat vise nego ocigledan. Napustanje hokeja na ledu i prelazak u beli sport bila mu je najbolja odluka u zivotu. Ne bih ja ni njihov atleticizam toliko razdvajao, posebno se to na terenu ne bi videlo. Igra je naravno nekada bila daleko sporija ali je bilo i mnogo vise meceva na tri dobijena seta. Mislim da je bez ikakve sumnje bio najspremniji igrac tokom 70-ih, sto je mec trajao duze to su bile i manje sanse da ce on, a ne protivnik, popustiti na fizickom planu. Sa druge strane Rafi u tom segmentu tesko da bi iko i mogao prici, klinci od 18 godina bi se danas raspali da su igrali njegov mec sa Koriom u Rimu 2005. Bjern zaista opravdava nadimak Ledeni, iako u to vreme tesko i da smo imali nekoga koga bismo mogli zvati prijatnim, jednostavno je sport bio takav

Ako bih o nekom rivalstvu voleo sve da znam onda su to dueli Mekinroa i Konorsa (i zato cekam Dzimbovu knjigu iduce godine), jer skoro da mogu da se porede sa nuklearnom fisijom. Sto je najcrnje, bili su Davis Cup ''kolege'' i predvodnici najvece teniske nacije od pocetka 70-ih (Artur Es je ipak bio znatno matoriji) pa do dolaska dva nova dragulja, Samprasa i Agasija. Opet ponavljam, citao sam sta je sve Konors radio jednom Lejveru 1975. i ni malo me ne cudi njegovo ponasanje kada se sudario sa malo mladjim, a jos ludjim, sunarodnikom. Uglavnom, o takvom rivalstvu cemo moci samo da pricamo jer se vise nece ponoviti

Konstantnost je meni kod igraca jako bitna a Rafa tesko da u tom segmentu moze biti bolji!! To da svi igraju isto je tacno i sve mi vise smeta, posebno sto sa ovim reketima udaraju sta pozele. U Haleu sam u neverici gledao Dastina Brauna (drag mi je lik ali je najobicniji journeyman Fjucersa i Celindzera) kako udara neke slajs voleje na kojima bi mu i Edberg i Mekinro pozavideli, a kad Federer nedavno izjavi da mu je igra bolja nego kada je dominirao onda ti je jasno gde to sve ide. Jos na to dodajmo cinjenicu da se ni sami igraci ne mogu sloziti oko toga koja je podloga brza od koje, da vise nemamo tepih i da se varijacije u igri svode na minimum (bez ikakve promene u igri Rafa ce i ove godine pojuriti svoj treci Channel Slam ovde na Vimbldonu). Rafa moze da se povuce u svakom trenutku, samo bi tenis bio na gubitku (kao u slucaju Borga) jer je on svoje odavno odradio, mnogo vise nego sto je ikada mogao i da sanja. Medjutim, i sam si rekao da je veliki borac i sigurno ce biti tu sve dok bude znao da moze da se bori za velike trofeje. Posle toga mu zaista zelim da nadoknadi sve sto je od adolescencije propustao, zasluzio je to. Samo ne znam sta cemo ostali njegovi fanovi i ja raditi nakon toga jer nikada vise necemo imati cast da navijamo za bilo koga slicnog njemu, to garantujem

[tuta bugarin]

Jako lepo Godo, zadovoljstvo je citati tvoje i postove ClayWarriora, steta sto nema vise ljudi koji vec vise decenija prate tenis i veliki su poznavaoci istog!

malo izanedženje zaovde pricutne
tenisam počo da pratu silijom nactacom
aon tije siroma bijo tolko popularat nie mogo dasobranu od žemskih a volo rob onu stvar neg leba dede
odnjega sam imao i lepu cliku iz meščini sedamdes druge koja mije nažalos ostala u jednom malom lepom gradu koi danac postoji još samo kao geografski pojam u državi ustasiji
a
zbog radi čega ćemi sad mudoratori da pretu sprctom jar obožavam da stvari nazovem spravim imenom
poclen ilije jedno vreme ništa
pakse ondak nekako skompam zgiljermom viljasom
aon tije siroma bijo tolko popularat nie mogo dasobranu od žemskih a volo rob onu stvar neg leba dede
odnjega mi osto oveći orman njegovi patika šta ig on nije stigo diznosa jar nije bijo stonoga a podpiso rob taki ugovor da more duzme patika kolko oće paon delijo drugarima okolo
toes dopalo imene
i
taj mije orman nažalos osto u jednom malom lepom gradu koi danac postoji još samo kao geografski pojam u državi ustasiji
a
zbog radi čega ćemi sad mudoratori da pretu sprctom jar obožavam da stvari nazovem spravim imenom
i
smal da zaborau
sanjim i borg isto ion
ion tije to ganjao ko lu
volo ion rob onu stvar neg leba dede
imaju i neke naše žemske šta suga bile otojc safatale
jamu lepo reko ajdase mal promenimo ajti te ajaću oe
odnjega sam imao i lepu drvenu reketu spocvetom koja mije nažalos ostala u jednom malom lepom gradu koi danac postoji još samo kao geografski pojam u državi ustasiji
a
zbog radi čega ćemi sad mudoratori da pretu sprctom jar obožavam da stvari nazovem spravim imenom
pa
ondak jopet neko freme ništa
jopet nisam pratijo tenisa neg samo reda radi
malmal pogledam ponekad poneku utaknicu smonte karlos roranga ros i vinmbldon
poclen
bijo anri lekont
zajebant u picku materinu lu čoek
a volo ion rob onu stvar neg leba dede alne ko ilija i giljermo
pa čak koni borg
ni blizo
a imao tion i strogu ženu pa nije ni smeo tolko
mlad se siroma bijo oženijo
budala
poclen njega došli bili neki drugi
al da ne duljim od njima
da ne nabrajam pojedinačno
uzelo bi ohoho
pa
reko
aida ne bidem baš tolko dasadat




mala noćna muzika i
posponoćna šalobancija
na ufce vi šapće vaš lutajući reporter
tuta bugarin

[ClayWarrior]

Nema sta Tuto.. ep

Samo, gde nadje, misa mu poljubim, Viljasa i komsiju nam Nastasea.. mnogo zaebani i nezgodni ljudi

[Vanja #66]

Tuto, moje iskreno izvinjenje. Stekao sam utisak da znas znanje, ali ovoliko... Iskreno izvinjenje jos jednom!
Dakle, Godo, ClayWarrior i tuta bugarin... Jos neko?
Mislim da je bio jos neko, dal Torima ili tako nesto, ali nema ga vec neko vreme na forumu... Cini mi se da je i on jedan od visedecenijskih pratilaca belog sporta.

[eM]

Ljudi, gdje nam je AK, nema ga vec mjesecima... Valjda je popravio racunar do sad...

[bojanaBG]

Andy

Ne znam da li ce ti ovo pomoci protiv Rafe u SF.

http://www.24sata.hr/tenis/andy-murr...svijeta-224981

Pa Marej bi pre umro nego sto bi rekao da je Roger najbolji igrac, tako da od njega nista drugo ni ne ocekujem.

[Godo]

Drago mi je da se diskusija u stilu šta bi bilo kad bi bilo, takoreći zahuktala, pa bih drage volje dodao malo ulja na vatru. Tih sedamdesetih i osamdesetih godina teniski sport se pratio relativno sporadično, televizija je prenosila samo RG i W i to od polufinala ili četvrtfinala ako bi se slučajno u njima našao Pilić, Franulović za Špeara nisam siguran (inače jako talentovan igrač). Ceo Novi Sad imao je 8 (osam) terena i to na dva mesta po 4. Sintelon je početkom osamdesetih izmislio podlogu za dvoranu (mislim da se zvala tarket ili nešto slično), dakle ljudi željni tenisa ili klinci kao ja nisu imali velikih izgleda da uživaju u tom sportu svake nedelje kao danas. Tenis ste mogli igrati slobodno na terenu sa mrežom celo pre podne bez bojazni da će vam neko tražiti člansku kartu ili nešto slično (novac se nije ni pominjao). Teniseri su počinjali karijere u 10-12 godini, retki su kao Boba imali tu sreću da su se rodili na teniskom terenu (bukvalno), ili kao Monika koja je igrala od 6 godine jer joj je otac bio neverovatan čovek, daleko ispred svog vremena (šta bi rekao otac Merion Bartoli, koji kasni kojih 20-tak godina).

Dakle u tim uslovima, gde nema satelitske televizije (pojavila se početkom 90-tih) reći za sebe da poznaješ igrače, kao posmatrač bilo bi ipak veliko hvalisanje. Ali fragmenti u sećanju su ipak ostali i oni su svakako nezamenjivi i nenadoknadivi. Kad danas gledam te mečeve 70-tih sve izgleda mnogo sporije i manje lepo nego onda, jer je tehnologija učinila svoje. Igrači su se promenili u pravcu izdržljivosti koja je daleko napredovala, ali su zato izgubili na veštini i lucidnosti. Tuta pominje Viljasa i Nastasea koji su likovi kakvih danas nema. Viljas je bio uporan kao mazga, bio je u stanju da odgovori na svaki napad, veoma sličan mu je posle bio Vilander kao igrač koga ne možete pobediti (taj ne pobeđuje već vi odustajete). Nastase, pravi plejboj, na terenu radi ono što publika zahteva, servis pola poena, atleta kome je najvažnije kako je izgledalo to što je odigrao. Ako ga gledate danas kad igraju veterani videćete da se nije mnogo promenio. Mekinro bi danas bi veliko osveženje za tenis jer se oseća nedostatak igrača koji ne imitiraju već unose ličnu notu. Ubeđen sam da rano treniranje (5-6 godina) ubija individualnost kod igrača (pogledajte Jelenu Janković, počela u 11 godini i jedina ima neki čudan stil možda ne lep ali drugačiji). Mekinro je igrao kao dete koje hoće da proba da li bi to moglo i na taj način. On bi sa Nadalom (šta bi bilo kad bi bilo) igrao na forhend i na skraćene lopte (iako svi znaju da je to ludost) samo da bi mu dokazao da može da ga pobedi i na taj način. E sad zamislite takvog lika koji kao Don Kihot juriša na vetrenjače.

ClayWarrior je pomenuo Edberga. Taj momak je iz svake situacije napadao. Servis mu je bio sasvim prosečan (brzina), ali veoma precizan. Imao je posebnu tehniku napada iz riterna gde je koristio slajs bekhend paralelu da se odmah pojavi na mreži. Ako ste mu servirali na forhend odmah bi vam slao ravan udarac pod noge sa egzekucijom na mreži u sledećem udarcu. Takvi tipovi fale današnjem tenisu. Igrači ne shvataju da izlaskom na mrežu mogu da nadoknade i nedostatak snage i brzine i da na mreži caruje veština. Za takvu igru treba imati živce i upornost, jer to jednako utiče i na vas i na protivnika. Mislim da je poslednji igrač koji je na taj nači dobio neki Grendslem bio Ivanišević pre desetak godina. Pojava Agasija koji je bio veliki teniser linijaš-agresivac je ubila tenis kakav smo nekad gledali. Taj je trčao na loptu i hteo da bude na mestu gde će ona udariti (skoro je priznao da bez droge to ne bi mogao da uradi). Borg je dobijao W iako je igrao odbrambeno, ali je bar na svojim gemovima izlazio na mrežu, a Agasi je prvi koji je iz sredine terena dobijao na travi i uzimao W.

Malo sam se zaneo u priči ali poenta je sledeća. Kad bi današnji igrači shvatili da je servis pola poena, a ritern ceo onda bi i tenis bio drugačiji. Teniske akademije proizvode androide koji jedan drugom liče, a dokle...
Dok se ne pojavi neki novi Mekinro koji će pokazati da mišići nisu presudni za ovaj sport.

Ili dok se ne pojave Kinezi koji će kao cirkuski zabavljači praviti akrobacije.... Ko zna?

[Panchev9]

Drago mi je da se diskusija u stilu šta bi bilo kad bi bilo, takoreći zahuktala, pa bih drage volje dodao malo ulja na vatru. Tih sedamdesetih i osamdesetih godina teniski sport se pratio relativno sporadično, televizija je prenosila samo RG i W i to od polufinala ili četvrtfinala ako bi se slučajno u njima našao Pilić, Franulović za Špeara nisam siguran (inače jako talentovan igrač). Ceo Novi Sad imao je 8 (osam) terena i to na dva mesta po 4. Sintelon je početkom osamdesetih izmislio podlogu za dvoranu (mislim da se zvala tarket ili nešto slično), dakle ljudi željni tenisa ili klinci kao ja nisu imali velikih izgleda da uživaju u tom sportu svake nedelje kao danas. Tenis ste mogli igrati slobodno na terenu sa mrežom celo pre podne bez bojazni da će vam neko tražiti člansku kartu ili nešto slično (novac se nije ni pominjao). Teniseri su počinjali karijere u 10-12 godini, retki su kao Boba imali tu sreću da su se rodili na teniskom terenu (bukvalno), ili kao Monika koja je igrala od 6 godine jer joj je otac bio neverovatan čovek, daleko ispred svog vremena (šta bi rekao otac Merion Bartoli, koji kasni kojih 20-tak godina).

Dakle u tim uslovima, gde nema satelitske televizije (pojavila se početkom 90-tih) reći za sebe da poznaješ igrače, kao posmatrač bilo bi ipak veliko hvalisanje. Ali fragmenti u sećanju su ipak ostali i oni su svakako nezamenjivi i nenadoknadivi. Kad danas gledam te mečeve 70-tih sve izgleda mnogo sporije i manje lepo nego onda, jer je tehnologija učinila svoje. Igrači su se promenili u pravcu izdržljivosti koja je daleko napredovala, ali su zato izgubili na veštini i lucidnosti. Tuta pominje Viljasa i Nastasea koji su likovi kakvih danas nema. Viljas je bio uporan kao mazga, bio je u stanju da odgovori na svaki napad, veoma sličan mu je posle bio Vilander kao igrač koga ne možete pobediti (taj ne pobeđuje već vi odustajete). Nastase, pravi plejboj, na terenu radi ono što publika zahteva, servis pola poena, atleta kome je najvažnije kako je izgledalo to što je odigrao. Ako ga gledate danas kad igraju veterani videćete da se nije mnogo promenio. Mekinro bi danas bi veliko osveženje za tenis jer se oseća nedostatak igrača koji ne imitiraju već unose ličnu notu. Ubeđen sam da rano treniranje (5-6 godina) ubija individualnost kod igrača (pogledajte Jelenu Janković, počela u 11 godini i jedina ima neki čudan stil možda ne lep ali drugačiji). Mekinro je igrao kao dete koje hoće da proba da li bi to moglo i na taj način. On bi sa Nadalom (šta bi bilo kad bi bilo) igrao na forhend i na skraćene lopte (iako svi znaju da je to ludost) samo da bi mu dokazao da može da ga pobedi i na taj način. E sad zamislite takvog lika koji kao Don Kihot juriša na vetrenjače.

ClayWarrior je pomenuo Edberga. Taj momak je iz svake situacije napadao. Servis mu je bio sasvim prosečan (brzina), ali veoma precizan. Imao je posebnu tehniku napada iz riterna gde je koristio slajs bekhend paralelu da se odmah pojavi na mreži. Ako ste mu servirali na forhend odmah bi vam slao ravan udarac pod noge sa egzekucijom na mreži u sledećem udarcu. Takvi tipovi fale današnjem tenisu. Igrači ne shvataju da izlaskom na mrežu mogu da nadoknade i nedostatak snage i brzine i da na mreži caruje veština. Za takvu igru treba imati živce i upornost, jer to jednako utiče i na vas i na protivnika. Mislim da je poslednji igrač koji je na taj nači dobio neki Grendslem bio Ivanišević pre desetak godina. Pojava Agasija koji je bio veliki teniser linijaš-agresivac je ubila tenis kakav smo nekad gledali. Taj je trčao na loptu i hteo da bude na mestu gde će ona udariti (skoro je priznao da bez droge to ne bi mogao da uradi). Borg je dobijao W iako je igrao odbrambeno, ali je bar na svojim gemovima izlazio na mrežu, a Agasi je prvi koji je iz sredine terena dobijao na travi i uzimao W.

Malo sam se zaneo u priči ali poenta je sledeća. Kad bi današnji igrači shvatili da je servis pola poena, a ritern ceo onda bi i tenis bio drugačiji. Teniske akademije proizvode androide koji jedan drugom liče, a dokle...
Dok se ne pojavi neki novi Mekinro koji će pokazati da mišići nisu presudni za ovaj sport.

Ili dok se ne pojave Kinezi koji će kao cirkuski zabavljači praviti akrobacije.... Ko zna?

Odlican komentar!
Hvala za reci u vezi Stefana Edberga, jer je upravo on jedan od razloga zasto sam poceo da gledam tenis. I mogu samo da dodam da je bio GOSPODIN!

[Vanja #66]

Sjajno Godo, nemam reci...

[Indigo]

Od Goda i Clay Wariora mozemo dosta toga cuti i nauciti ipak ljudi prate tenis dosta dugo vremena...... ;)

[bojanaBG]

Godo svaka cast, stvarno sam uzivala citjauci i mogu da kazem da je i meni zao sto trenutno snaga vlada, a ne vestina, ali sa ovakvom tehnologijom zica, izrade reketa, brzinama podloga, mislim da se, nazalost, u skorije vreme nista nece promeniti.

A Edberg je moj omiljeni igrac, zajedno sa Samprasom, uzivala sam da ga gledam, kako je bio smiren na terenu, kako se fino ponasao, a tek kako je igrao i kakve voleje je imao

[Panchev9]

Godo svaka cast, stvarno sam uzivala citjauci i mogu da kazem da je i meni zao sto trenutno snaga vlada, a ne vestina, ali sa ovakvom tehnologijom zica, izrade reketa, brzinama podloga, mislim da se, nazalost, u skorije vreme nista nece promeniti.

A Edberg je moj omiljeni igrac, zajedno sa Samprasom, uzivala sam da ga gledam, kako je bio smiren na terenu, kako se fino ponasao, a tek kako je igrao i kakve voleje je imao

Ist "slucaj" .
Posle mi je "nedostatak emotivnosti" kompenzovao Marat Safin. Doduse na kratko.
Onda je krenuo Federer..

Agasi mi nikada nije bio k' srcu. Jos kad je priznao za "supstance" i periku. Mada je to sve indirektno povezano sa navijanjem za Samprasa. SAD je u strasnom padu! Mozda i najvecem u istoriji.