Announcement

Collapse
No announcement yet.

Opste teniske diskusije,vijesti...

Collapse
This is a sticky topic.
X
X
 
  • Filter
  • Time
  • Show
Clear All
new posts

  • Sve ti to nešto loše razumeš, ja ne govorim o političarima nacionalistima i budalama koji se lože na njih nego o nama običnim ljudima uhvaćenim u zamku toga da se razvrstavamo po naciji, a što je usko povezano s navijačkim sentimentom.
    I don't know anybody who's ever played tennis like this. Since I know this sport I've never seen somebody playing at this level.

    sigpic

    Comment


    • Originally posted by Novak GO! View Post
      Ja bih rekao da nije mnogo čudno. Ljudi bi navijali za Novaka da im je zemljak, ali nije nego je zemljak nekih drugih i to ne bilo kojih drugih. Da se ne lažemo i ovo mesto divno pokazuje da se za Novaka ne navija zbog nacionalnosti jer forumaši iz zemalja susednih Srbiji po pravilu navijaju za Federera ili Nadala.
      To apsolutno nema veze, mislim da si omašio.
      Ja navijam za Novaka, ali isto tako poštujem pravo bilo koga na svetu da navija za koga želi.
      P.S. Obožavam Del Pa i Rafa mi je drag. I mnogi drugi. Nekada Ivanišević i Safin...
      Isto tako svi mi imamo pravo da kritikujemo određenog igrača bez obzira iz koje zemlje on dolazi.
      Po tebi ispada da ljudi iz Srbije po pravilu navijaju za Novaka zato što je on odavde, što je pogrešno.
      Iznenadio bi se i koliko ljudi iz mog okruženja navija i više ceni rezultate ( ili ličnost) Federera i Nadala, ali ne piskaraju po forumu.
      Problem je što ti zapravo ne gledaš ko navija za koga, nego ko navija protiv koga.
      A to nije ok. Jednostavno ne gledaj stvari crno-belo.
      Ako neko voli Rodžera, Rafu, ne znači odmah i da ne voli Novaka.
      A sve i da je tako ima pravo na to.
      Šampioni se ne stvaraju u teretanama. Šampioni se stvaraju od nečega što imaju duboko u sebi- želju, viziju i san. M.Ali
      Ko sme taj može.Ko ne zna za strah taj ide napred.
      "When the crowd is chanting Roger I hear Novak."

      Comment


      • U mojoj firmi radi 17.000 ljudi i jos nisam naleteo na tog koji ne navija za Novaka!Sad vi procenite..

        Comment


        • I sta mislis, na koliko si ti ljudi mogao da naletis od tih 17 000, ovako procentualno?
          I sa koliko njih si pricao bas o tenisu?
          I koliko njih je mozda precutalo i nije htelo da se izjasnjava za koga navija?
          http://www.youtube.com/watch?v=RfzsyKXSs-Y

          Here's the most remarkable thing to me about Federer: Seems to me that the more you know about tennis, the more amazed you are by the guy. If you know nothing at all about tennis, he's amazing. If you know a little something about tennis—maybe you have played a few times in your life—he's more amazing. If you know a little more about tennis—maybe you played in high school and once had illusions of becoming a pro—he's even MORE amazing. And if you were a great player—if you are a McEnroe or a Connors or a Jim Courier—then Federer is preposterously amazing

          sigpic

          Don't argue with idiots. They'll drag you down to their level and beat you...
          with experience.

          Comment


          • Sa dosta velikom vecinom jer mi je to u opisu posla..I ja kao neko ko prati tenis i uvek ga pominjem uverio sam se u to!
            Nisam tu od juce vec 15 godina!
            Last edited by draza; 02-07-16, 14:23.

            Comment


            • Apropo price oko Djokovica. Prvi ne navijam za njega, osim u tim eventualnim GS finalima protiv Mareja, Federera ili Nadala mada sam i tada vise neutralan, ali malo je sportista tako "normalnih" koji zaista odusevljavaju svojim ponasanjem, izjavama i slicno. On i kao licnost i kao sportista je najbolji primer cemu neko treba da tezi kada resi da se bavi sportom, jednostavno nemoguce je naci neku zamerku.

              A sto se tice Novaka kao sportiste, najbolji kojeg je beli sport video u svojoj istoriji, ako ga zdravlje posluzi, prestici ce Rodzera po broju slamova.
              Sale Stanojevic : , ,,Misija će biti ispunjena kada sa Partizanom ostvarim evropske snove, a to je veliki korak napred u Ligi šampiona ,.

              Comment


              • U Srbiji smo, logicno je da ga 80-90% voli i navija za njega, a ostatak navija za nekog drugog.
                I ovo pricam samo o ljudima koji prate tenis, a imas i veliki broj onih koje tenis ne zanima, iako prate sport. Ja ih bas dosta znam...
                http://www.youtube.com/watch?v=RfzsyKXSs-Y

                Here's the most remarkable thing to me about Federer: Seems to me that the more you know about tennis, the more amazed you are by the guy. If you know nothing at all about tennis, he's amazing. If you know a little something about tennis—maybe you have played a few times in your life—he's more amazing. If you know a little more about tennis—maybe you played in high school and once had illusions of becoming a pro—he's even MORE amazing. And if you were a great player—if you are a McEnroe or a Connors or a Jim Courier—then Federer is preposterously amazing

                sigpic

                Don't argue with idiots. They'll drag you down to their level and beat you...
                with experience.

                Comment


                • Originally posted by bojanaBG View Post
                  I sta mislis, na koliko si ti ljudi mogao da naletis od tih 17 000, ovako procentualno?
                  I sa koliko njih si pricao bas o tenisu?
                  I koliko njih je mozda precutalo i nije htelo da se izjasnjava za koga navija?
                  Logicno je da svako navija za onog ko mu je drag jer je tenis specifican sport(Individualni i vise teniseri predstavljaju sebe nego zemlju) i cinjenica je da 90% ljudi u Srbiji navija za Novaka zato sto je nas ali isto tako je i cinjenica da dosta ljudi ne navija za Novaka a sto je jos tuznije ne navijaju za njega ne iz sportskih razloga(jer nemaju pojma o tenisu, licno sam se uverio) nego zato sto ima mnogo para(Ko ga jebe ima para je prvi njihov odgovor)(Ljubomora u prevodu). Kao da Federer i Nadal nemaju para, sto je apsolutno glup razlog. Veliki je broj primera. Kao sto je dosta ljudi iz komsiluka koji ne navijaju za Novaka zato sto je Srbin, samo obidjite portale u Crnoj Gori(Srbi navijaju za njega, Crnogorci ne) u Hrvatskoj(80% ne navija za njega) u Bosni(Srbi navijaju, Bosnjaci i Hrvati ne) Uostalom samo pogledaj koliko ima ljudi iz Srbije a ucestvuju na forumu a ne navijaju za Novaka(Slozices se dobar je procenat) i sve ovo sto sam naveo je vise manje ''normalno'' za ove prostore. Ali da u Davis cupu ili na olimpijadi neko navija protiv Novaka a iz Srbije je, e to je vec nenormalno.
                  Last edited by Chiwwi; 03-07-16, 02:29.

                  Comment


                  • S ocem Miloša Raonića: Od udaraca u zoru do finala Vimbldona

                    Nije osvojio trofej na Vimbldonu, ali kako vreme prolazi, sve je bliži samom kremu tenisa.

                    Bilo kojeg stručnjaka ili bivšeg tenisera da pitate ko će biti sledeći čovek koji će osvojiti Gren slem titulu, odgovor je Miloš Raonić.

                    Momak rođen u Podgorici imao je priču tipičnu za naše prostore – roditelji su, nezadovoljni prilikama u zemlji, rešili da sreću potraže negde drugo, a Raonići su se odlučili za Kanadu.

                    O toj odluci, o Miloševoj karijeri, školovanju i odrastanju, razgovarali smo sa njegovim ocem Dušanom Raonićem.

                    U prostorijama za igrače našli smo se dan posle Miloševe pobede nad velikim Rodžerom Federerom, pa se prvo pitanje samo nametnulo – kakav je osećaj bio posle meč lopte?

                    “Dobar“, kaže Dušan potpuno mirnim glasom, “Projekat ide po planu, Miloš igra dobro i onda je zadovoljan, a samim tim moramo i mi da budemo zadovoljni. Nije bilo euforije, sve regularno – našli smo se svi ovde, Miloš ima dosta partnera, pre bih rekao partnera nego sponzora, završio je obaveze sa medijima i onda smo pošli svi zajedno kući“.

                    Na molbu da objasni tačno značenje tog “partneri“, Dušan kaže:

                    “To su sponozori, ali ideja nije da budu sponzori, tj. da daju novac za uslugu, nego da rade i druge stvari. Miloš pokušava sponzorstvo da pretvori u partnerstvo“, kaže stariji Raonić i objašnjava:

                    “U loži je bila grupa najbogatijih Kanađana koji mu pomažu, a nemamo ugovor s njima. Miloš je od njih naučio mnogo o finansijama jer mu je ideja i bila da to studira. Oni su nam izvanredna referenca, vrata su nam otvorena gde god nas oni preporuče – to je kompanija Firefox, ponudili su 4,7 milijardi da kupe Blekberi... Oni su ’hedžfond’, finansijska institucija koja u svom okviru ima različite biznise. Miloš je od njih naučio kako se pravi novac, kako se on čuva, a onda i investira u ono što će ponovo doneti novac“.

                    Dušan naglašava da je angažovanje Džona Mekinroa ilustrativan primer toga što je Miloš naučio.

                    “Video je da će imati koristi od rada sa Džonom, a znaju se i od ranije jer Miloš provodi mnogo vremena u Njujorku, odmah je jasan pristup. Ako imam benefite, platiću ga, a to će mi doneti dobar rezultat, koji će mi opet doneti korist“.

                    Tokom mečeva Dušan i njegova supruga Vesna trude se da ne pokazuju mnogo emocija, a pitanje je kako to uspevaju.

                    “Iskreno da ti kažem, istrenira se čovek vremenom. Sve smo to počeli sami, ja nikad nisam igrao tenis, ali putovali smo zajedno uvek, porodično jer nam niko nije pomagao do Miloševe 16. godine. Normalno, on gleda put nas, a ako ne umeš da mu pomogneš, onda je najbolje da ’zamrzneš’ lice, to je najbolja pomoć“.

                    S obzirom na to da se u porodici Raonić niko nije bavio tenisom, otkud to da je Miloš završio baš kao profesionalni teniser, sada i kao Top 10 igrač.

                    “Stigli smo u Kanadu 1994. godine. Dve godine kasnije blizu nam je bio jedan teniski kamp i tu je bio njegov prvi susret sa tenisom – stariji brat je u početku takođe išao, ali Miloš nije hteo da igra sa njime, već uglavnom sa trenerom. Mi smo se 1998. vratili nakratko u Crnu Goru, ali posle tri meseca smo je napustili definitivno i ostali u Kanadi. Miloš je u Crnoj Gori išao jedno polugodište u školu, a u januaru 1999. ponovo je zatražio da trenira tenis“, kaže Dušan i dodaje:

                    “Volim da tražim profesionalce za sve što treba da se uradi, pa sam tako i sad – našao sam dobrog trenera, imali smo sreće sa Kejsijem Kurtićem. On je pitao Miloša: Koliko si turnira igrao? ’Nijedan’. Koliko si mečeva igrao? ’Nijedan’. Pa šta hoćeš?, a Miloš je odgovorio: ’Volim tenis’. Onda je on sugerisao da se dogovorimo sa vlasnikom kluba – tamo je teren ujutru i uveče 16 dolara, plus mašina, a u udarnim terminima 24 dolara, što je bilo nemoguće priuštiti“.

                    Dušan detaljnije objašnjava uslove u kojima je Miloš još pre toga morao da trenira – i kao dete je pokazivao čeličnu volju i ljubav prema tenisu.

                    “U Kanadi je dosta hladno, a tereni unutra su prilično skupi, pa smo našli klub koji nam je dao za 200 dolara mesečno ako ćemo da koristimo terene u šest ujutru ili od deset uveče. U to je uračunata i mašina za loptice, a ja sam je programirao, tj. podešavao spin, visinu, poziciju itd – inženjer sam, pa mi je to bilo vrlo lako. Istovremeno i kupim lopte, tako da Miloš nije pravio pauzu za tih sat vremena – mislim da je vlasnik računao da se on neće pojavljivati u većini slučajeva, ali svaki dan je bio tamo. Prvih deset-petnaest minuta udarao je u zimskoj jakni jer oni preko noći isključe grejanje“.

                    Na Miloševom putu ka profesionalizmu bilo je mnogo dilema, ali najveća je zasigurno bila školovanje.

                    “Ceo taj projekat počeo je porodično i i dalje ide porodično – nismo išli u akademije, nismo se zaduživali itd. Miloš je regularno završio srednju školu, dobio je stipendiju na Šarlotsvil univerzitetu u Virdžiniji – imaju dobar teniski program, ali su i odlična škola, što je spoj koji smo tražili. Bob Bret (poznati australijski trener, prim. aut) je nešto promenio i tu se prelomilo, javio nam se, a Miloš nam je rekao da je u dilemi – i mi smo bili u dilemi, svako želi da mu dete završi fakultet... Prvo smo razmišljali zapadnjački i rekli: ’Nema problema, ako ne uđeš u Top 100 za dve godine, vrati se u školu, a mi ćemo raditi četiri godine duže i platićemo ti školarinu’. Takav je bio dogovor – čak i kada je postao profesinalac, na Univerzitetu u Kanadi odradio je više od jednog semestra, a dogovor je bio da se knjige ostavljaju za kasnije kada dođe do prvih 100. To se i dogodilo posle Australijan opena 2011. godine, tada smo prestali da učimo“, kaže uz osmeh Dušan.

                    Milošev otav ističe da je odlazak u Kanadu bio veliki izazov i dodaje:

                    “Radio sam doktorat u SAD, moja žena je tamo često boravila i govori engleski izvanredno. Uzeli smo tri godine neplaćenog odsustva računajući da ćemo se vratiti, to smo i pokušali kao što rekoh... Prvo smo se vratili Miloš i ja, žena je ostala sa starijim sinom jer je njemu ostalo još pola godine srednje škole, a ćerka je već studirala u Crnoj Gori. Međutim, ta dešavanja tamo doprinela su da prelomimo da ostanemo u Kanadi. U stvari je sada i pitanje da li smo otišli ili nismo – Miloš je u Monte Karlu, mi smo pola godine u Evropi, a pola u Kanadi... Tu smo, sve radimo porodično“.

                    Rodbina u inostranstvu realnost je mnogih sa naših prostora, a u tim slučajevima postavljaju se i pitanja očuvanja jezika, kulture, veze sa korenima...

                    “Vrlo nam je to značajno, reći ću vam na Miloševom primeru – komunciramo isključivo na našem jeziku, na Whats App ili kako god, u kući se govori na našem, a on ima sreću i da ima dosta naših na ATP turu. Sa Novakom, Jankom, Viktorom priča na našem, ako već imate neki jezik, zašto ga ne sačuvati, to je naša ideja. Miloš je posle Rolan Garosa otišao sedam dana u Žabljak, izolovao se od televizije i telefona, odmorio se i došao je nedelju dana pre Kvinsa da počne da trenira“.

                    Miloša su tokom karijere često mučile povrede, prošle godine takođe, donekle i ove, pa se zato trudi da vodi računa o svakom detalju, kao što često i ističe u razgovoru sa medijima. Njegov tim broji 13 ljudi – sada su mu treneri Rikardo Pjati i Karlos Moja, a pomaže im Džon Mekinro. Međutim, daleko od toga da se spisak završava na njima.

                    “Sve je počelo sa Rikardom, odmah pošto se okončala saradnja sa Ivanom Ljubičićem. Pitali su se ko bi bio odličan deo tima, a Rikardo je preporučio Karlosa ili Ričarda Krajičeka. Miloš je izabrao Karlosa, a već u toku sezone na šljaci njih trojica razgovarali su o tome ko bi bio najbolji da pomogne na voleju, a da se uklopi u tim. Izbor je pao na Džona – Miloš uvek preuzme inicijativu i uspostavi prvi kontakt, a detalje dogovara agent“, kaže Dušan i predstavlja ostatak tima:

                    “Imamo izuzetnog kondicionog trenera Dalibora Sirolu iz Rijeke, zatim dva fizioterapeuta jer je uvek potrebna rezerva, a tu je i kiropraktičar, on pomaže Milošu sa tim neobičnim stvarima. Posle operacije jedna noga je zahtevala da se ubrizga više zaleđenog azota da se ubije taj živac. Došao je ranije na Kvins prošle godine i to je napravilo nestabilnost u celom telu, počeli su problemi sa leđima, s mišićima, pa je zato ranije završio sezonu. Onda smo angažovali kiropraktičara i on radi fenomenalne stvari – čak je eliminisao i uloške u patikama, dosta stvari je odradio, i za zube jer Miloš kao dete nije puzao, nego je prohodao sa deset meseci, i kažu da glava nije išla nagore, pa zato gornja vilica ide napred i to utiče na leđne mišiće“.

                    Spisak se tu ne završava, naprotiv:

                    “Tu je doktor Izraelac, on živi u Tel Avivu i radi u košarkaškom klubu Makabi, on dođe svaka tri meseca ili po potrebi, a svi koje sam naveo kontaktiraju Miloša ako postoji neka ideja šta i kako uraditi. Tu je i doktor s kojim radi na povećanju brzine refleksa, zatim nutricionista s kojim radi testove intolerancije na različitu hranu. Tu je i italijanski doktor Frančesko Para, ’laser doktor’ kako ga zovemo – koji kada god da je manji problem, on ga fiksira svojim laserom“, zaključio je Dušan Raonić za B92.
                    ....
                    sigpic

                    Comment


                    • Žal za Rodžer'

                      Upravo sam se vratio iz Arene i najbolje je da napišem sve ovo dok je još sveže.

                      Gledao sam kako oktopod Jokić kupi sve lopte i Čehe oko sebe i kako Teodosić postiže 14 poena za četvrtinu zato što je tako u mogućnosti. Naravno, uživao sam, ali nisam mogao da izbacim jednu misao iz glave.

                      Svi smo u redakciji gledali meč Federera i Raonića pre nego što je neko morao u kabinu, a neko u Arenu. I kako se meč bližio kraju, polako smo shvatali da postajemo svedoci nečemu što se ne dešava svaki dan, što nije bilo u scenariju.

                      U dirljivom romanu "Koštana", Borisav Stanković preko lika Mitke objašnjava šta je to žal za mlados'. To je ono duboko, iskonsko, rečima neobjašnjivo osećanje, kada shvatite da više nikada neće biti isto, da ne može sve da ide pravom linijom i da kada se na toj raskrsnici odlučite za jedan put, onim drugim više nikada nećete moći.

                      Rodžer Federer je danas izgubio. Ali ne samo meč. Rodžer je bio znojav i umoran. Rodžer je pao i povredio se. Rodžer je gledao kako vineri fijuču pored njega. Danas, Rodžer je bio Mitka. Danas, Rodžer je bio jedan od nas, prvi put u karijeri. A to je striktno tabu.

                      „Još ne znam kakva je priroda povrede. Čak i ne želim da znam. Nisam se osećao isto posle pada. Nisam dovoljno iskoristio svoje šanse. Možda sam mogao bolje da sam spasao brejk lopte. Razočaravajuć završetak meča za mene“, rekao je Federer.

                      Švajcarac se, ipak, nada da će i sledeće godine biti u ovo isto vreme na ovom istom mestu.

                      "Sve dok sam na turu sanjam da osvojim osmi Vimbldon. To nije jedini razlog zašto igram tenis, inače bih otišao u zamrzivač i čekao naredni turnir. To se tako ne radi. Obićno igramo oko 40 mečeva, putujemo po svetu, znam da je Vimbldon važan. Postoji još stvari koje bih voleo da postignem, pored Vimbldona, nije on sve na svetu. Odigrao sam deset setova u poslednja dva meča i to govori da sam u mnogo boljoj formi nego što sam mislio. Nisam verovao da ću to moći pre početka turnir", konstatovao je vidno uzdrmani Švajcarac.

                      Sve je to lepo, ali svima nama koji dugo gledamo tenis i koji poštujemo lik i delo Federera ostaje jedno pitanje. Vredi li da nastavi? Možda je već i ovo previše?

                      To što je Federer radio prevazilazilo je granice sporta, niste morali ni da znate pravila tenisa da vidite da je ovaj čovek nešto posebno. Njegov graciozni ples po terenu je bez sumnje najlepši prizor u istoriji belog sporta.

                      Sećam se kada je povezao poraze od Kanjasa u Indijan Velsu i Majamiju i kada je to bila glavna sportska vest. Po mom skromnom mišljenju, dva finala Vimbldona između njega i Nadala 2007. i 2008. su najbolji mečevi ikada.

                      To što ga je odvajalo je činjenica da je sve kod njega izgledalo kao da je vrhunski tenis najlakša stvar na svetu, kao da mi možemo da dođemo na Vimbldom i uradimo to isto. Uz njega, sportisti koje sam ja pratio i za koje nešto tako može da se kaže su: Ronaldinjo, Mario Lemju, Ivano Balić, Ajrton Sena, Jan Torp, Jusein Bolt, Vlada Vujasinović i pomenuti Teo.

                      Zapitajmo se, da li zaista želimo da ga vidimo kako pada, kako gubi i kako vineri fijuču pored njega? Možda baš zato što je toliko dao, on ima pravo da se povuče kada hoće. Ali, ima li pravo da nam lomi srca, da ga vidimo ranjivog, sa osobinama čoveka, da gledamo još ovakvih poraza?

                      Uglavnom ne volite kada vam stariji kažu da ne možete da shvatite šta imate dok to nešto ne izgubite. U slučaju Rodžera Federera, to ne može biti tačnije. I, ne zaboravite, stariji su uglavnom u pravu. Kako god bilo, pokazaće se na narednim turnirima. A čak i da se ne pokaže, po cenu toga da sam žrtva balansiranja na oštroj ivici nostalgije, hvala ti za uspomene, maestro!!!
                      http://www.sportklub.info/blog/zal-za-rodzer
                      sigpic

                      Comment


                      • Cuj lomi srca, kako se danas lupeta to je neverovatno. Svi su danas nesto emocionalno ukljuceni kao da im neki iz porodice igra, daju sebi za pravo cak i da napadaju i predlazu sta i kako. Valjda je NI napisao da ce, parafraziram, Federer ispasti zadrt ako se ne penzionise uskoro. Cekaj malo, 35 godina i polufinale GS uprkos povredama, jel to kao dobar dan? Covek i dalje dominira ovim sportom i da nije bilo jednog coveka imao bi nekoliko GS titula vise i bio bi ubedljivo prvi? Jel to za penziju? Cak i za jednog Federera?

                        U toku tog meca i ja sam bio pomalo tuzan, ali zbog cinjenice da tenis posle ove cetvorice ne ostaje u dobrim rukama. Pukla me je neka nostalgija i pozeleo sam da ih barem jos jednom, po poslednji put, svu cetvoricu vidim u polufinalu nekog GS-a. I naivno se nadam da je to moguce. Ne smem ni da se udubim u pomisao kako ce to izgledati kad samo Rodzer ode a kamoli Rafa pa Nole. Tek u tom polufinalu na W sam napokon, ali samo delom, skontao koliko sam bio povlascen sto sam pratio tenis u poslednjih 10 godina. Zlatna era nema dileme, moze neko da se sprda sa tim, ili iz nekih kompleksa da opovrgne ali vrlo rado cu takvog sa 100 argumenata da unistim.

                        Sa jedne strane drago mi je da je Marej osvojio W, jer je momak apsolutno zasluzio a i Novakovi uspesi protiv njega ce na kraju price imati vece merilo jer je Endi ipak deo velike cetvorke napokon je to dokazao i ostavlja u prasini neka sramotna poredjenja sa teniserima koji su one slam wonder ili cak ni to. Momak naporno radi i stigao je do svog 11og (!) GS finala i tek prvog da igra sa nekim ovozemaljskim protivnikom. Nema tu vise sta da se prica.

                        Za kraj, citajuci razne komentare sa svih strana u vezi Novakovog poraza stice se utisak da mu je jedva "oprosteno" na konto 4 vezana GS. U fazonu dobro ajde nije strasno, a nastavak recenice kao da glasi - al nemoj da mu se to ponovi to je vec katastrofa. Mnogo nas je razmazio i to ne samo Novakove navijace. Drago mi je sto je Endi blizu apsolutno je jasno da Novaku treba motivacija ne bezi on od nje iskoristice sta moze a Endi mu svakako pruza sansu za to. Nek se njih dvojica malo teraju nemam brige za Novaka bolji je teniser, ovaj poraz je, sto se mene tice, dobrodosao, sledi paklen raspored a on je skinuo pritisak CGS-a i odmorio se posteno.

                        Zelim svoj cetvorici da ih sluzi zdravlje pa nek sleduje kome sta treba po zasluzi
                        It's not who you are underneath, it's what you do that defines you

                        Comment




                        • Je l mene neko zeza?? Sta je ovo ? Jesu li oni normalni?
                          link

                          Comment


                          • Meni se svidja clanak, samo sto bih napisala umesto: Možda baš zato što je toliko dao, on ima pravo da se povuče kada hoće, da apsolutno ima pravo da se povuce kad god hoce, pa neka mi redovno "lomi srce".
                            http://www.youtube.com/watch?v=RfzsyKXSs-Y

                            Here's the most remarkable thing to me about Federer: Seems to me that the more you know about tennis, the more amazed you are by the guy. If you know nothing at all about tennis, he's amazing. If you know a little something about tennis—maybe you have played a few times in your life—he's more amazing. If you know a little more about tennis—maybe you played in high school and once had illusions of becoming a pro—he's even MORE amazing. And if you were a great player—if you are a McEnroe or a Connors or a Jim Courier—then Federer is preposterously amazing

                            sigpic

                            Don't argue with idiots. They'll drag you down to their level and beat you...
                            with experience.

                            Comment


                            • Originally posted by prskaj View Post
                              Cuj lomi srca, kako se danas lupeta to je neverovatno. Svi su danas nesto emocionalno ukljuceni kao da im neki iz porodice igra, daju sebi za pravo cak i da napadaju i predlazu sta i kako. Valjda je NI napisao da ce, parafraziram, Federer ispasti zadrt ako se ne penzionise uskoro. Cekaj malo, 35 godina i polufinale GS uprkos povredama, jel to kao dobar dan? Covek i dalje dominira ovim sportom i da nije bilo jednog coveka imao bi nekoliko GS titula vise i bio bi ubedljivo prvi? Jel to za penziju? Cak i za jednog Federera?

                              U toku tog meca i ja sam bio pomalo tuzan, ali zbog cinjenice da tenis posle ove cetvorice ne ostaje u dobrim rukama. Pukla me je neka nostalgija i pozeleo sam da ih barem jos jednom, po poslednji put, svu cetvoricu vidim u polufinalu nekog GS-a. I naivno se nadam da je to moguce. Ne smem ni da se udubim u pomisao kako ce to izgledati kad samo Rodzer ode a kamoli Rafa pa Nole. Tek u tom polufinalu na W sam napokon, ali samo delom, skontao koliko sam bio povlascen sto sam pratio tenis u poslednjih 10 godina. Zlatna era nema dileme, moze neko da se sprda sa tim, ili iz nekih kompleksa da opovrgne ali vrlo rado cu takvog sa 100 argumenata da unistim.

                              Sa jedne strane drago mi je da je Marej osvojio W, jer je momak apsolutno zasluzio a i Novakovi uspesi protiv njega ce na kraju price imati vece merilo jer je Endi ipak deo velike cetvorke napokon je to dokazao i ostavlja u prasini neka sramotna poredjenja sa teniserima koji su one slam wonder ili cak ni to. Momak naporno radi i stigao je do svog 11og (!) GS finala i tek prvog da igra sa nekim ovozemaljskim protivnikom. Nema tu vise sta da se prica.

                              Za kraj, citajuci razne komentare sa svih strana u vezi Novakovog poraza stice se utisak da mu je jedva "oprosteno" na konto 4 vezana GS. U fazonu dobro ajde nije strasno, a nastavak recenice kao da glasi - al nemoj da mu se to ponovi to je vec katastrofa. Mnogo nas je razmazio i to ne samo Novakove navijace. Drago mi je sto je Endi blizu apsolutno je jasno da Novaku treba motivacija ne bezi on od nje iskoristice sta moze a Endi mu svakako pruza sansu za to. Nek se njih dvojica malo teraju nemam brige za Novaka bolji je teniser, ovaj poraz je, sto se mene tice, dobrodosao, sledi paklen raspored a on je skinuo pritisak CGS-a i odmorio se posteno.

                              Zelim svoj cetvorici da ih sluzi zdravlje pa nek sleduje kome sta treba po zasluzi
                              Ne mozes biti vise u krivu, ali uverices se u to i sam
                              Pancho Gonzalez ; Ivan Lendl ; Andre Agassi ; Rafael Nadal

                              sigpic

                              Comment


                              • Originally posted by ClayWarrior View Post
                                Ne mozes biti vise u krivu, ali uverices se u to i sam
                                Mislim na ovu izgubljenu na kojoj direktno ostaje tenis. Zverev i ostali su i dalje previse mladi da bi preuzeli stvar u svoje ruke. A i za njih sam skeptican sa razlogom jer ako smo nesto utvrdili u danasnjem tenisu to je da talenat maltene nista ne znaci. Sem toga onaj ludak Kirios moze sutra da ode u penziju ni onaj Thiem mi ne deluje puno pametniji. Imaju dosta oni da se dokazuju jer trenutno nisu ni do pertli jednom 18godisnjem Rafaelu Nadalu. A ako mislis, a verovatno pre sve mislis, na generacije 1997 i mladje, onda se delimicno slazem sa tobom na osnovu ono malo sto sam uspeo da ispratim zahvaljujuci tebi. I da se razumemo ne mislim ja da tenis propada ili bilo sta slicno vec da ce jedno 3 godine biti tuzno pratiti taj sport posle ovih ajkula, tako da vrlo rado cu docekati te klince kad budu sazreli.
                                It's not who you are underneath, it's what you do that defines you

                                Comment

                                Working...
                                X