Announcement
Collapse
No announcement yet.
Off Topic Caffe
Collapse
X
-
Comment
-
-
Кад смо код Драгана Николића, ајде да напишем једну његову београдску причу. Гостовао је у некој емисији на телевизији и новинар га је замолио да исприча једну анегдоту из живота. Ево ја ћу да покушам да је пренесем али они који се боље сећају нека ми не замере на грешкама јер је важна суштина приче.
У време највеће славе често поподне сам проводио време у локалном кафићу. Једног поподнева ми приђе симпатичан младић и љубазно се представи. Дечка сам знао само по лику јер сам га чeсто виђао на том месту. Замолио ме је да му нешто учиним ако ми не представља велики проблем и ја сам саслушао његову причу. Наредног дана требао је да први пут изађе са девојком до које му је пуно стало. Мој задатак је био да у заказано време будем у кафићу и како би оставио бољи утисак на девојку да када се појави са њом ја одглумим као да смо стари пријатељи. Још ми је препоручио да га на сваких десетак минута питам за неко мушко име да се стекне утисак како имамо заједнички круг пријатеља.
Појавио сам се у заказано време и стварно после 15 минута стиже дечко од јуче са изузетно лепом девојком. Поздрављамо се и он ме упознаје са дамом. Они одлазе за свој сто и ја шаљем келнера да их пита шта ће да попију. Стиже пиће, наздрављамо и ја питам шта је са Бором .Добијам одговор да је добро, да се скоро вратио из Лондона, итд... После десетак минута питао сам младића да ли се виђа са Ђолетом на шта ми је он одговорио:
"Ма ј..о те Ђоле бре Гаги. Немој више да ми досађујеш зар не видиш да сам са девојком ?"Средином '80 у Београду није било баш много кафића. Један од најинтересатнијих (са својих 20 м2) био је "КБ" , који се налазио у Булевару негде на средини између Светозара Марковића и Десанке Максимовић. У то време Уснија Реџепова је била једна од најпопуларнијих певачица народне музике и за одређен круг људи је чак важила за добру рибу.
Летњи радни дан негде око подне, Уснија намонтирана пролази поред баште "КБ" у којој седи докона мангупарија са Таша. У руци носи већу торбу или кофер, вероватно се враћала или је ишла на неки наступ. Устаје један од момака из баште и учтиво је пита:
"Уснија, извините , јел вам тешко?"
Уснија се насмешила и очекујући помоћ рекла :
"Па, јесте мало,".
"Мењајте онда чешће руку, биће вам лакше", посаветовао је младић и сео за сто да настави џабалебарење са другарима.
"Jos se ponosim sto sam odavde, ali me je sramota kad vidim kakav je sljam zavladao mojim gradom."
-Dusan Prelevic PreleLast edited by Ernesto; 05-07-12, 22:47."Moja generacija je zivela na ulici. Mi smo imali tu srecu da smo imali pripadnost kraju,
odnosno cosku. Tu smo se obrazovali, tu smo postali ljudi, tu smo postali lopovi,
fudbaleri... A ulica je kao sto znate jedan veliki univerzitet."
Comment
Comment