Tweet
Daba: Poslednji košarkaški tango u Pioniru
04/08/2017
0 comments
Žarko Dapčević Daba
Posted in
ISTORIJAT
U nekadašnjoj SFRJ od 1961. kada je na Evropskom prvenstvu u Beogradu osvojena prva medalja (srebrna) na nekom velikom takmičenju, košarkaška reprezentacija Jugoslavije je u naredne tri decenije pravila fantastične rezultate, donosila najsjajnija odličija sa velikih takmičenja i priredila mnogo radosti građanima nekadašnje države.
Kroz reprezentaciju je prošlo mnogo velikih asova , mnogi su bili idoli kasnijim generacijama iz kojih su takođe nicali vrhunski majstori. Nažalost, događaji koji nisu imali nikakve veze sa sportom bili jači i tri decenije posle istorijskog srebra u Beogradu, tačno 1991, Jugoslavija je nestala u vihoru krvavog rata koji je buknuo na ovim prostorima.Te 1991. reprezentacija Jugoslavije je poslednji put u najboljem, kompletnom sastavu igrala na Evropskom prvenstvu u Italiji i sa njega se vratila – a kako bi drugačije – sa oreolom evropskog prvaka. Bila je to druga uzastopna zlatna medalja, posle Zagreba 1989, ali na žalost i poslednja za jedinstvenu Jugoslaviju iako je već tokom šampionata ekipa ostala bez Slovenca Jureta Zdovca kome su iz Ljubljane naredili da napusti tim što je on, suznih očiju, i učinio.I bez njega, sa 11 igrača, potvrđena je superiornost jedne sjajne generacije.
Spremajući se za to Evropsko prvenstvo reprezentacija Jugoslavije je odigrala nekoliko prijateljskih utakmica. Nakon mečeva u u Dortmundu selektor Dušan Ivković želeo je da tim pred svojom publikom odigra makar jedan meč, posle koga je bio predviđen put u Atinu na turnir povodom 100 godina postojanja košarke. Za kraj priprema bilo je predviđeno još nekoliko utakmica u Italiju.
Verujem da igrači, a i gledaoci, nisu slutili da tog 3. juna 1991. Jugoslavija igra poslednju utakmicu u svojoj zemlji koja će samo posle nekoliko meseci prestati da postoji.
Tog dana u hali „Pionir“ reprezentacija Jugoslavije je odigrala prijateljski meč sa domaćinom evropskog šampionata, reprezentacijom Italije. Oko 1.500 gledalaca bili su direktni svedoci „poslednjeg košarkaškog tanga u Pioniru“. Jugoslavija je slavila rezultatom 93-81 i najavila da u Rim ide po zlato.Uzrok maloj poseti leži i u činjenici da je toga dana nad Beogradom bilo veliko nevreme.
Košarkaši Jugoslavije su vrlo ozbiljno prišli ovom meču i pokazali da su spremni za šampionat. Na početku drugog poluvremena došlo je do prekida meča usled nedostatka električne energije prouzrokovanog velikim nevremenom.
Pošto je pauza potrajala nekih pola sata, naši igrači su se uz pomoć TV reflektora takmičili u šutiranju trojki, dok su Italijani davali intervjue svojim novinarima. Nakon dolaska struje utakmica je nastavljena, a ekipa Jugoslavije je uspešno privela meč kraju i zasluženo pobedila. Sudije ovog meča su bile Kurilić i Vuković.
Ove dve reprezentacije naći će se kasnije i u finalu Evropskog prvenstva, a Jugoslavije pobedila sa 88-73.
Zauvek će ostati zapisani sastavi timova koji su odigrali poslednji meč u nekadašnjoj SFRJ, u dvorani Pionir, danas “Aleksandar Nikolić”:
Jugoslavija-Italija 93-81
Jugoslavija: Sretenović 8, Perasović 15, Pecarski 2, Kukoč 13, Paspalj 7, Zdovc 10, Danilović 10, Ćurčić 6, Jovanović, Komazec 10, Rađa 4, Savić 8. Selektor Dušan Ivković
Italija: Graćis 2, Đentile 18, Manjifiko 10, Del Anjelo 5, Pitis 9, Brunamonti 5, Jakopini, Bineli 3, Riva 11, Pesina 8, Premijer, Ruskoni 10. Selektor : Sandro Gamba
04/08/2017
0 comments
Žarko Dapčević Daba
Posted in
ISTORIJAT
U nekadašnjoj SFRJ od 1961. kada je na Evropskom prvenstvu u Beogradu osvojena prva medalja (srebrna) na nekom velikom takmičenju, košarkaška reprezentacija Jugoslavije je u naredne tri decenije pravila fantastične rezultate, donosila najsjajnija odličija sa velikih takmičenja i priredila mnogo radosti građanima nekadašnje države.
Kroz reprezentaciju je prošlo mnogo velikih asova , mnogi su bili idoli kasnijim generacijama iz kojih su takođe nicali vrhunski majstori. Nažalost, događaji koji nisu imali nikakve veze sa sportom bili jači i tri decenije posle istorijskog srebra u Beogradu, tačno 1991, Jugoslavija je nestala u vihoru krvavog rata koji je buknuo na ovim prostorima.Te 1991. reprezentacija Jugoslavije je poslednji put u najboljem, kompletnom sastavu igrala na Evropskom prvenstvu u Italiji i sa njega se vratila – a kako bi drugačije – sa oreolom evropskog prvaka. Bila je to druga uzastopna zlatna medalja, posle Zagreba 1989, ali na žalost i poslednja za jedinstvenu Jugoslaviju iako je već tokom šampionata ekipa ostala bez Slovenca Jureta Zdovca kome su iz Ljubljane naredili da napusti tim što je on, suznih očiju, i učinio.I bez njega, sa 11 igrača, potvrđena je superiornost jedne sjajne generacije.
Spremajući se za to Evropsko prvenstvo reprezentacija Jugoslavije je odigrala nekoliko prijateljskih utakmica. Nakon mečeva u u Dortmundu selektor Dušan Ivković želeo je da tim pred svojom publikom odigra makar jedan meč, posle koga je bio predviđen put u Atinu na turnir povodom 100 godina postojanja košarke. Za kraj priprema bilo je predviđeno još nekoliko utakmica u Italiju.
Verujem da igrači, a i gledaoci, nisu slutili da tog 3. juna 1991. Jugoslavija igra poslednju utakmicu u svojoj zemlji koja će samo posle nekoliko meseci prestati da postoji.
Tog dana u hali „Pionir“ reprezentacija Jugoslavije je odigrala prijateljski meč sa domaćinom evropskog šampionata, reprezentacijom Italije. Oko 1.500 gledalaca bili su direktni svedoci „poslednjeg košarkaškog tanga u Pioniru“. Jugoslavija je slavila rezultatom 93-81 i najavila da u Rim ide po zlato.Uzrok maloj poseti leži i u činjenici da je toga dana nad Beogradom bilo veliko nevreme.
Košarkaši Jugoslavije su vrlo ozbiljno prišli ovom meču i pokazali da su spremni za šampionat. Na početku drugog poluvremena došlo je do prekida meča usled nedostatka električne energije prouzrokovanog velikim nevremenom.
Pošto je pauza potrajala nekih pola sata, naši igrači su se uz pomoć TV reflektora takmičili u šutiranju trojki, dok su Italijani davali intervjue svojim novinarima. Nakon dolaska struje utakmica je nastavljena, a ekipa Jugoslavije je uspešno privela meč kraju i zasluženo pobedila. Sudije ovog meča su bile Kurilić i Vuković.
Ove dve reprezentacije naći će se kasnije i u finalu Evropskog prvenstva, a Jugoslavije pobedila sa 88-73.
Zauvek će ostati zapisani sastavi timova koji su odigrali poslednji meč u nekadašnjoj SFRJ, u dvorani Pionir, danas “Aleksandar Nikolić”:
Jugoslavija-Italija 93-81
Jugoslavija: Sretenović 8, Perasović 15, Pecarski 2, Kukoč 13, Paspalj 7, Zdovc 10, Danilović 10, Ćurčić 6, Jovanović, Komazec 10, Rađa 4, Savić 8. Selektor Dušan Ivković
Italija: Graćis 2, Đentile 18, Manjifiko 10, Del Anjelo 5, Pitis 9, Brunamonti 5, Jakopini, Bineli 3, Riva 11, Pesina 8, Premijer, Ruskoni 10. Selektor : Sandro Gamba
Comment