Tweet
April 2010.
http://www.savremenisport.com/blog/wordpress/?p=561
Barsin mesija je Leo Mesi
Imala je Argentina oduvek fantastičnih igrača, koji su obeležili fudbalske epohe. Tri imena, ipak, odskaču. U fudbalskom pluskvamperfektu harao je legendarni Di Stefano, koji jje umeo da dalekih pedesetih posvađa uprave Real Madrida i Barselone. Večiti rivali otimali su se oko potpisa na fudbalsku vernost, tada, najboljeg „gaučosa“ na planeti, ali je voljom generala Franka Di Stefano pocepao potpisani ugovor sa Barsom i narednih godina svojim golovima i fudbalskim egzibicijama zasenio Španiju i Evropu, noseći dres Real Madrida.
Ali, čuveni Di Stefano sa reprezentacijom je ostao nedorečen. Dijego Armando Maradona, sadašnji selektor Argentine, početkom osamdesetih igrao je sa dosta uspeha za Barselonu, međutim baskijski „kostolomac“ u kopačkama Goikoecea, brutalnim startom nad Maradonom, stavio je kasnijem vladaru fudbalske planete do znanja da je u to daleko vreme u Primeri još uvek više carovala snaga, nego fudbalski um. Maradona se preselio u Napulj, a kad je proradio Vezuv iznad prestonice Kampanije, „El Pibe“ je i svet bacio na kolena. Argentina je, zahvaljujući i fudbalsko – rukometnom talentu Maradone, ali i nezaboravnoj solo partituri i mešanju kompletne odbrane Engleza, 1986. po drugi put osvojila titulu najbolje reprezentacije sveta.
Onda je usledilo dugo zatišje pred buru koju je nagovestio dolazak fudbalskog Mesije u liku mlađanog Lionela – Lea Mesija. Izdanak Barsine škole fudbala, u koju je dragulj argentinskog fudbala došao kao golobradi dečak, fenomenalnim igrama je skrenuo pažnju na sebe još dok je Katalonce trenirao Frenk Rajkard, a na terenu komandant parade bio Brazilac Ronaldinjo. Mesi je iz godine u godinu rapidno napredovao, pre svega u fizičkom smislu, jer mu prirodna konstitucija nije do skoro bio adut u sudarima sa nemilosrdnim i robustnim protivničkim odbranama. Ali, kalio se i prekalio, igrajući pored takvih majstora kao što su zalazeća zvezda Tjeri Anri i aktuelni Interov džoker broj jedan u špicu napada „interista“ Samjel Eto. Tamnoputi tandem, strahovito brzih igrača, kao što su Eto i Anri, prošle sezone je porazio i ponizio Real Madrid na Samartenu s neverovatnih 6:2. U toj utakmici Leo Mesi se ispromašivao, a da je trenutno svetski fudbalski super star i mađioničar broj 1 u kopačkama onda imao realizatorsku koncentraciju i hladnokrvnost Etoa i Anrija, Real Madrid bi doživeo dvocifreni poraz.
Posle debakla Arsenalove „legije stranaca“ u revanš meču Lige šampiona na „Nou Kampu“, real Madridu sigurno klecaju kolena i bude im se prisećanja na katastrofe u Madridu protiv Barse iz 1974. i debakla od 5:0, iz 1984. i katastrofe 3:0 ili identičnog fijaska iz 2005 godine, kada je čak i tradicionalno antikatalonska publika u Madridu spontano aplaudirala na kraju utakmice velemajstoru Ronaldinju.
Mesi nije slučajno postao fudbalski Mesija. Prošao je Barsinu školu fudbala koju je utemeljio Johan Krojf, a koju su oplemenili svojim nepredvidivim, lucidnim potezima južnoamerički fudbaleri sa brazilske Kopakabane i argentisnke „ognjene zemlje“, sve do juga puste Patagonije. Mesi je i paker i golgeter, a čak ume da iznenadi gorostasne odbrane i udarcem glavom, kao proletos u finalu Lige šampiona protiv Mančester junajteda. „Nadmorska“ visina od 170 centimetara nije mu saveznik za pobede u vazdušnim duelima, ali univerzalni fudbalski genije je čovek za koga nema tajni u fudbalu. Kad ima inspiraciju i motivaciju, nemoguće ga je zaustaviti. S njim i bez njega u timu, ni Barselona, ni reprezentacija Argentine nisu isti timovi sa istom samouverenošću i nadom da će lako poraziti rivala na terenu.
Jedan detalj je posebno zanimljiv. Mesija, za razliku od nekadašnjeg super stara argentinskog i svetskog fudbala Maradone, slava nije opila. Svakom golu i svakoj pobedi raduje se i dalje kao jedno veliko, prostodušno, bezazleno dete. I uoči derbija sezone u Primeri protiv Reala, skormno poručuje kako je sutra „novi fudbalski dan i kako nije siguran da li će uspeti da ponovi čaroliju protiv Arsenala.“ U toj njegovoj opuštenosti i spontanosti i jeste njegova posebna veličina. I time i protivnike tera da mu aplaudiraju i da mu se dive. Nema aroganciju i prepotenciju nekog umišljenog, „večnog, nedodirljivog i pretplaćenog“ pobednika. To mu daje dodatnu popularnost, pa je i zato Mesi poseban fudbaler, mali – veliki čarobnjak iz Oza na travnatom terenu!
http://www.savremenisport.com/blog/wordpress/?p=561
Barsin mesija je Leo Mesi
Imala je Argentina oduvek fantastičnih igrača, koji su obeležili fudbalske epohe. Tri imena, ipak, odskaču. U fudbalskom pluskvamperfektu harao je legendarni Di Stefano, koji jje umeo da dalekih pedesetih posvađa uprave Real Madrida i Barselone. Večiti rivali otimali su se oko potpisa na fudbalsku vernost, tada, najboljeg „gaučosa“ na planeti, ali je voljom generala Franka Di Stefano pocepao potpisani ugovor sa Barsom i narednih godina svojim golovima i fudbalskim egzibicijama zasenio Španiju i Evropu, noseći dres Real Madrida.
Ali, čuveni Di Stefano sa reprezentacijom je ostao nedorečen. Dijego Armando Maradona, sadašnji selektor Argentine, početkom osamdesetih igrao je sa dosta uspeha za Barselonu, međutim baskijski „kostolomac“ u kopačkama Goikoecea, brutalnim startom nad Maradonom, stavio je kasnijem vladaru fudbalske planete do znanja da je u to daleko vreme u Primeri još uvek više carovala snaga, nego fudbalski um. Maradona se preselio u Napulj, a kad je proradio Vezuv iznad prestonice Kampanije, „El Pibe“ je i svet bacio na kolena. Argentina je, zahvaljujući i fudbalsko – rukometnom talentu Maradone, ali i nezaboravnoj solo partituri i mešanju kompletne odbrane Engleza, 1986. po drugi put osvojila titulu najbolje reprezentacije sveta.
Onda je usledilo dugo zatišje pred buru koju je nagovestio dolazak fudbalskog Mesije u liku mlađanog Lionela – Lea Mesija. Izdanak Barsine škole fudbala, u koju je dragulj argentinskog fudbala došao kao golobradi dečak, fenomenalnim igrama je skrenuo pažnju na sebe još dok je Katalonce trenirao Frenk Rajkard, a na terenu komandant parade bio Brazilac Ronaldinjo. Mesi je iz godine u godinu rapidno napredovao, pre svega u fizičkom smislu, jer mu prirodna konstitucija nije do skoro bio adut u sudarima sa nemilosrdnim i robustnim protivničkim odbranama. Ali, kalio se i prekalio, igrajući pored takvih majstora kao što su zalazeća zvezda Tjeri Anri i aktuelni Interov džoker broj jedan u špicu napada „interista“ Samjel Eto. Tamnoputi tandem, strahovito brzih igrača, kao što su Eto i Anri, prošle sezone je porazio i ponizio Real Madrid na Samartenu s neverovatnih 6:2. U toj utakmici Leo Mesi se ispromašivao, a da je trenutno svetski fudbalski super star i mađioničar broj 1 u kopačkama onda imao realizatorsku koncentraciju i hladnokrvnost Etoa i Anrija, Real Madrid bi doživeo dvocifreni poraz.
Posle debakla Arsenalove „legije stranaca“ u revanš meču Lige šampiona na „Nou Kampu“, real Madridu sigurno klecaju kolena i bude im se prisećanja na katastrofe u Madridu protiv Barse iz 1974. i debakla od 5:0, iz 1984. i katastrofe 3:0 ili identičnog fijaska iz 2005 godine, kada je čak i tradicionalno antikatalonska publika u Madridu spontano aplaudirala na kraju utakmice velemajstoru Ronaldinju.
Mesi nije slučajno postao fudbalski Mesija. Prošao je Barsinu školu fudbala koju je utemeljio Johan Krojf, a koju su oplemenili svojim nepredvidivim, lucidnim potezima južnoamerički fudbaleri sa brazilske Kopakabane i argentisnke „ognjene zemlje“, sve do juga puste Patagonije. Mesi je i paker i golgeter, a čak ume da iznenadi gorostasne odbrane i udarcem glavom, kao proletos u finalu Lige šampiona protiv Mančester junajteda. „Nadmorska“ visina od 170 centimetara nije mu saveznik za pobede u vazdušnim duelima, ali univerzalni fudbalski genije je čovek za koga nema tajni u fudbalu. Kad ima inspiraciju i motivaciju, nemoguće ga je zaustaviti. S njim i bez njega u timu, ni Barselona, ni reprezentacija Argentine nisu isti timovi sa istom samouverenošću i nadom da će lako poraziti rivala na terenu.
Jedan detalj je posebno zanimljiv. Mesija, za razliku od nekadašnjeg super stara argentinskog i svetskog fudbala Maradone, slava nije opila. Svakom golu i svakoj pobedi raduje se i dalje kao jedno veliko, prostodušno, bezazleno dete. I uoči derbija sezone u Primeri protiv Reala, skormno poručuje kako je sutra „novi fudbalski dan i kako nije siguran da li će uspeti da ponovi čaroliju protiv Arsenala.“ U toj njegovoj opuštenosti i spontanosti i jeste njegova posebna veličina. I time i protivnike tera da mu aplaudiraju i da mu se dive. Nema aroganciju i prepotenciju nekog umišljenog, „večnog, nedodirljivog i pretplaćenog“ pobednika. To mu daje dodatnu popularnost, pa je i zato Mesi poseban fudbaler, mali – veliki čarobnjak iz Oza na travnatom terenu!
posle sam malo popustio i rekao da ako nije sad onda će to biti kasnije jer uglavnom svi počinju više da cene nekog kad on završi karijeru i kada više ne igra.
Comment