Nema razloga da Kalinića nazivaš autošovinistom.
Ako si Uroše pročitao tekst on nigde nije pljuvao ni Srbe ni Srbiju.
Naprosto on je dečko rođen kada sam ja već imao 19 godina.
Devedesetih godina se on i ne seća.
Ja i na stotine hiljada se toga sećamo. Nažalost.
Sada bih ja morao da patetišem i da dokazujem svoje hard core srpstvo,
jer sam se nevoljno od septembra 1991 do septembra 1992 našao u vojsci,
gde je iz moje čete poginulo 19 mladića od nas 52. Među poginulim i dvojica Šiptara.
Ja nisam želeo da budem u ratu, boleo me qrc da branim svete srpske zemlje.
Imao sam 19 godina i bio sam klinac. Kao i mnogim mojim ratnim drugovima druge su stvari bile u mislima.
Nipošto davanje života za nečiji vojni i politički cilj.
Konkretno ja sam imao veliku želju da na snošaj privolim jednu slatku Dubravku koju sam viđao i koja je živela nedaleko od kasarne. Nipošto nisam imao nameru da ostavljam kosti u nekoj vukojebini u Posavini.
Nije Kalinić nikoga uvredio. Pročitajte to još jednom.
Pozvan je o tome da priča isto koliko i mi odavde sa nekakvog foruma.
Isto koliko i mi koji smo bili aktivni protagonisti tog vremena tako i oni koji tada nisu bili ni rođeni.
Nema razloga niko da se ljuti ako je čovek rekao ono što je opšte poznato.
Mi smo zaista malobrojan narod, zaista potpuno nebitan za svetske tokove.
Kako trenutno, tako i kroz istoriju.
Naš impakt u svetskoj nauci, umetnosti, privredi je zanemarljiv u odnosu na neke druge narode.
To nije autošovinizam. To je naprosto stanje stvari i realno sagledavanje sopstvenog značaja.
Ako si Uroše pročitao tekst on nigde nije pljuvao ni Srbe ni Srbiju.
Naprosto on je dečko rođen kada sam ja već imao 19 godina.
Devedesetih godina se on i ne seća.
Ja i na stotine hiljada se toga sećamo. Nažalost.
Sada bih ja morao da patetišem i da dokazujem svoje hard core srpstvo,
jer sam se nevoljno od septembra 1991 do septembra 1992 našao u vojsci,
gde je iz moje čete poginulo 19 mladića od nas 52. Među poginulim i dvojica Šiptara.
Ja nisam želeo da budem u ratu, boleo me qrc da branim svete srpske zemlje.
Imao sam 19 godina i bio sam klinac. Kao i mnogim mojim ratnim drugovima druge su stvari bile u mislima.
Nipošto davanje života za nečiji vojni i politički cilj.
Konkretno ja sam imao veliku želju da na snošaj privolim jednu slatku Dubravku koju sam viđao i koja je živela nedaleko od kasarne. Nipošto nisam imao nameru da ostavljam kosti u nekoj vukojebini u Posavini.
Nije Kalinić nikoga uvredio. Pročitajte to još jednom.
Pozvan je o tome da priča isto koliko i mi odavde sa nekakvog foruma.
Isto koliko i mi koji smo bili aktivni protagonisti tog vremena tako i oni koji tada nisu bili ni rođeni.
Nema razloga niko da se ljuti ako je čovek rekao ono što je opšte poznato.
Mi smo zaista malobrojan narod, zaista potpuno nebitan za svetske tokove.
Kako trenutno, tako i kroz istoriju.
Naš impakt u svetskoj nauci, umetnosti, privredi je zanemarljiv u odnosu na neke druge narode.
To nije autošovinizam. To je naprosto stanje stvari i realno sagledavanje sopstvenog značaja.
Comment