Tweet
Evo prave teme o klubu iz severnog Londona.
Istorija kluba
Arsenal 1888/89
Fudbalski klub Arsenal osnovan je od strane grupe radnika jedne londonske fabrike oružja, daleke 1886. godine. Klub je tada igrao pod nazivom Dajal Skver, a svoj prvi meč odigrali su decembra iste godine protiv ekipe Istern Vonderersa i pobedili rezultatom 6-0. Nedugo zatim, klub menja svoj naziv u Rojal Arsenal i u sledećih nekoliko godina pod ovim imenom nastavlja da igra u prijateljskim mečevima kao i u lokalnim kup takmičenjima. Godine 1891. klub počinje da se nadmeće i u profesionalnim takmičenjima i ponovo menja svoje ime. Ovoga puta kao Vulvič Arsenal, konačno postaje član „Fudbalske lige“ 1893. igrajući u tzv. „Drugoj diviziji“. Možda i najznačajnija godina u istoriji Arsenala je 1913. kada se klub preselio na novi stadion, čuveni Hajberi i iz svog imena odstranio „Vulvič“ i ostao samo Arsenal. Usled veoma nepovoljne lokacije na kojoj je klub nastupao pre selidbe u severni London i finansijske krize u koju je upao zbog slabe posećenosti, Arsenal je jednostavno morao da pronađe novo rešenje za sebe i preseli se na novi objekat, koji je postao tradicija i zaštitni znak kluba, koji je kao takav, trajao čitave 93 godine. Za vreme Prvog svetskog rata, „Prva divizija“ proširuje broj klubova koji u njoj nastupaju na 22, pa tako i Tobdžije postaju njeni novi članovi.
ARSENAL U PERIODU OD 1925. DO DRUGOG SVETSKOG RATA
Herbert Čepmen
Godine 1925. na mesto trenera fudbalskog kluba Arsenal dolazi proslavljeni Herbert Čepmen, koji je sa ekipom Hadersfild Tauna osvojio dve titule šampiona u 1924. i 1925. godine. Sa njim na čelu severno-londonski klub ostvaruje i prve značajnije uspehe. Čepmen je koristio izuzetno specifičnu taktiku, koja ga je izdvajala od svih drugih trenera u to vreme. Dovođenjem tadašnjih fudbalskih zvezda poput Aleksa Džejmsa, Klifa Bastina, Teda Drejka, Dejvida Džeka, Edi Hepguda i Džordža Mejla, Čepmen je sa Arsenalom, u periodu od 1930. pa do 1934. godine osvojio 3 titule državnog prvaka i jedan FA kup. Nažalost, 1934. godine, Čepmen je umro od pneumonije, a Džordž Alison koji je došao na njegovo mesto nastavio je tamo gde je legendarni trener Arsenala bio zaustavljen. Od 1934. do 1938. „tobdžije“ osvajaju još dve šampionske titule i još jedan FA kup, sa ekipom koju je sačinio upravo Herbert Čepmen.
ARSENAL NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
Arsenal 1947/48
Nakon suspenzije profesionalnog fudbala u Engleskoj tokom Drugog svetskog rata, pod vođstvom Toma Vitekera, Arsenal osvaja dve ligaške titule, i to u sezoni 1947/48. i u sezoni 1952/53, kao i jedan FA kup 1950. Onda je usledio period koji predstavlja možda i najtamniju mrlju u celokupnoj istoriji kluba. Nemogućnost da se privuku tako atraktivni fudbaleri, kalibra onih koji su nastupali tridesetih godina, rezultovalo je stagnacijom u osvajanju trofeja. Čak ni tadašnji bivši kapiten engleske reprezentacije, Bili Rajt, nije mnogo pomogao klubu kao menadžer u periodu od 1962. do 1966. Posle jedne duže pauze, nailazi druga uspešna era u istoriji Arsenala, ovog puta pod vođstvom menadzera Berti Mija. Nakon dva izgubljena finala u Liga kupu, Mi, sa ekipom koju je sastavio donosi Arsenalu i prvi evropski trofej. U pitanju je „Fers kup“, prethodnik današnjeg UEFA kupa, u kome je Arsenal savladao ekipu Anderlehta, ukupnim rezultatom od 4-3.
Arsenal 1971/72
Još veći uspeh ostvaren je već naredne, 1971. godine kada „tobdžije“ proslavljaju i svoju prvu duplu krunu, osvojivši i titulu šampiona i FA kup u istoj sezoni. U periodu od 1971. pa do 1980., ekipa sa Hajberija nije imala baš puno sreće, ispuštajući trofeje u samom finišu. 1973. na tabeli završava kao druga, zatim, četiri učešća u finalu FA kupa od kojih je izgubila tri (1972., 1978. i 1980.) i poraz u finalu Kupa pobednika kupova 1980., od španskog prvoligaša Valensije, nakon izvođenja jedanaesteraca. Jedini uspeh u tom periodu bio je trijumf nad Mančester Junajtedom, u čuvenom finalu FA kupa, koji će se pamtiti po poslednjim minutima meča, kada je Arsenal slavio rezultatom 3-2, sa ekipom koju su činili legendarni Grejem Riks, Frenk Steplton, Pet Rajs, Dejvid O’Liri, kao i Lajam Brejdi.
Arsenal 1989/90
Nekadašnji fudbaler Arsenala, član postave koja je 1971. po prvi put osvojila duplu krunu, Džordž Grejem, preuzeo je kormilo kluba 1986. godine i postigao veoma značajne rezultate u tom periodu. U svojoj prvoj sezoni na klupi svog kluba, osvaja Liga kup 1987. a zatim i šampionsku titulu 1989., u jednom od najnezaboravnijih mečeva, pobedivši u poslednjem kolu na „Enfildu“ ekipu Liverpula rezultatom od 2-0. U sezoni 1990/91., „tobdžije“ proslavljaju i svoju desetu titulu prvaka, a sezone 1992/93.i još jednu duplu krunu, ovog puta trijumfujući u oba domaća kupa. Arsenal 1994. godine osvaja i svoj drugi evropski trofej, savladavši ekipu Parme, rezultatom od 1-0, u finalu Kupa pobednika kupova. Godine 1995., reputacija menadžera Džordža Grejema značajno je uzdrmana usled istrage koju je protiv njega sproveo agent Run Hodz, u vezi kupovine pojedinih fudbalera. Iste godine Grejem je smenjen sa pozicije menadžera kluba a na njegovo mesto dolazi Brus Rioh, koji je na klupi londonskog kluba proveo nepunih godinu dana. Rioh nije imao dovoljno vremena da ostvari neki značajniji uspeh u klubu, ali je dovođenjem Denisa Berkampa, koji karijeru završava kao jedna od najvećih legendi kluba, ostavio traga i u narednim sezonama.
ERA ARSENA VENGERA
Arsen Venger
Nova era fudbalskog kluba Arsenal, počinje 1996. godine, kada na mesto menadžera kluba dolazi tada malo poznati Arsen Venger. To je prvi trener Arsenala, koji nije poreklom sa ostrva. Potpredsednik kluba Dejvid Din, odlučio je da preuzme rizik na sebe i postavi na klupu Tobdžija čoveka, za koga gotovo niko nije znao, iako je Venger ostvario solidne rezultate kao menadzer Monaka i japanske Nagoje. Ubrzo, Venger postaje jedan od najcenjenijih evropskih stručnjaka, a ovakvo priznanje zaslužio je rezultatima koje je počeo da ostvaruje već u prvoj kompletnoj sezoni po dolasku u London. Sezone 1997/98., Arsenal slavi svoj ligaški i FA kup „dabl“, po drugi put u istoriji kluba. Iste sezone, Venger biva proglešen za „Karling“ menadžera godine, a od kluba se oprašta Jan Rajt, koji je tada bio najbolji strelac Arsenala svih vremena sa 185 postignutih golova u svim takmičenjima.
Arsenal 2003/04
Već naredne godine, u klub dolazi igrač za koga niko nije mogao ni da pretpostavi da će ostvariti takve rezultate i postati jedan od najboljih fudbalera današnjice. U pitanju je naravno Tijeri Anri, koji je u sezoni 2005/06 oborio rekord Jana Rajta i postao najbolji strelac u istoriji kluba, ali i rekorder u još mnogim drugim dostignućima. Venger je dovođenjem Viere i Anrija najavio da se radi o čoveku koji ima neverovatan osećaj kada je reč o mladim igračima, i sposobnost da pod njegovim tretmanom stasavaju u fudbalere visoke fudbalske klase.
Arsen Venger
Sa već oformljenim potpuno novim timom, predvođenim kontigentom francuskih reprezentativaca kao što su Patrik Viera, Tijeri Anri, Rober Pires i Silvan Viltor, Venger je sačinio potpuno novu dimenziju fudbalske igre. Kombinacija izvandrednih individualnih sposobnosti pojedinaca kao i veoma brza igra kratkih pasova, omogućila je Arsenalu da proslavi još jednu titulu šampiona kao i FA kup, u sezoni 2001/02. Godine 2000. Arsenal je u finalnom meču kupa UEFA savladan od turskog šampiona, ekipe Galatasaraja posle izvođenja jedanaesteraca, ali zato sezonu 2003/04, završavaju kao šampioni bez iti jedne izgubljene utakmice. Pod vođstvom francuskog stručnjaka, Arsenal postaje apsolutni rekorder u broju odigranih mečeva bez poraza od čak 49 utakmica. Sve do sezone 2005/06. Tobdžije nikada nisu završile sezonu ispod druge pozicije na tabeli, pod Vengerovim vođstvom. Arsenal u sezoni 2005/06 po prvi put stiže do toliko željenog finala Lige šampiona, u kome je porežen od prvaka Španije, Barselone, rezultatom 2-1 na stadionu „Francuska“ u Parizu. Početak sezone 2006/07, obeležilo je otvaranje novog velelepnog fudbalskog zdanja, stadiona „Emirejts“ koji ima kapacitet od 60432 mesta, kao zamena legendarnom „Hajberiju“, koji će zauvek ostati u sećanju i nositi veliki deo istorije jednog od najtrofejnijih klubova u Engleskoj.
GRB
Prvi grb Arsenala
Arsenal je svoj prvi grb dobio još dok je klub nosio ime Rojal Arsenal, 1888. godine, predstavljajući tri topa okrenuta ka nebu ili ka severnoj strani, što je mnoge navodilo na pomisao da su u pitanju tri dimnjaka. Međutim, pri dnu topovskih cevi nalazili su se fitilji, na svakoj po jedan, kao i po jedna lavovska glava, tako da su takve konstatacije bile u potpunosti pogrešne. 1922. godine, klub je po prvi put usvojio grb na kome se nalazio samo jedan top, okrenut ka istoku, ali je veoma brzo, već 1925., zamenjen drugim, na kome je top bio okrenut ka zapadu, a sa leve strane grba bilo je upisano „The Gunners“, što u prevodu znači – „tobdžije“. 1949. godine, fudbalski klub Arsenal, dobija i prvi modernizovani grb, na kome je top bio u starom stilu, ali je naziv – Arsenal, koji se nalazio iznad topa, bio ispisan starim gotskim pismom, aktuelnim na prostorima Engleske u 16. veku. Na samom dnu grba, nalazila se stara latinska izreka „Victoria Concordia Crescit“, što u prevodu znaci – Pobeda proizilazi iz harmonije, dok je sam grb karakterisala zelena, crvena i zlatna boja.
Svi grbovi Arsenala
Arsenal je na startu sezone 2001/02. dotadašnji grb zamenio novim, pre svega iz marketinških razloga, a glavna razlika bila je u tome, što je zlatna boja bila zamenjena jarko zutom. Godine 2002. stari grb više nije bio dorađivan i zamnjen je potpuno novim, modernijim, koga odlikuju jednostavne krive linije, tamno plava boja, koja je zamenila zelenu, a nema više ni latinske poslovice na dnu.
Sadašnji grb Arsenala
Ova promena naišla je na kritike naročito „Nezavisne asocijacije navijača Arsenala“, koja smatra da Arsenal ovakvom promenom ignoriše veliki deo istorije kluba, kao i tradiciju, uvođenjem ovog novog, modernog, radikalnog rešenja, kao i to da navijači nisu bili konsultovani u vezi donošenja ovakve odluke.
STADIONI
Hajberi
Pre dolaska na „Hajberi“, Arsenal je igrao na stadionu „Menor Graund“, koji se nalazio u severo-istočnom Londonu, u delu grada poznatom pod imenom Plamsted. U periodu imeđu 1890. i 1893. klub se nakartko preselio na obližnji „Invikta Graund“, da bi se po završetku radova vratili na svoj stari objekat, koji je u međuvremenu bio adaptiran i pripremljen za prvi meč u „Fudbalskoj Ligi“ 1893. „Menor Graund“ je ranije činio samo teren, ali su u ovom trogodišnjem periodu podignute tribine i stadion je dobio svoju pravu konturu. Narednih dvadeset godina, fudbalski klub Arsenal proveo je igrajući na ovom objektu, da bi se 1913. preselili na potpuno novi stadion – „Hajberi“ i na njemu proveli čitave 93 godine.
Hajberi
Ovo zdanje bilo je delo jednog od tada najboljih arhitekata specijalizovanih za projektovanje fudbalskih stadiona, škotskog stručnjaka Arčibalda Lejča, koji je između ostalog kreirao i većinu jednih od sada najčuvenijih stadiona na prostarima Velike Britanije, kao što su: „Enfild“, „Old Traford“, „Vajt Hart Lejn“, „Gudison park“, „Stamford Bridz“, „Vila Park“, i mnogi drugi. „Hajberi“ je imao kapacitet od 57000, ali je na njemu utakmice posmatralo nekad i više od 60000 ljudi. Početkom devedesetih, taj kapacitet bio je redukovan na samo 38419, zbog uvođenja regulative od strane fudbalskog saveza Engelske, koja podrazumeva da stadion mora imati samo sedećih mesta. Arsenal je sezone 1998/99 i 1999/00, mečeve Lige šampiona igrao na „Vembliju“, zbog toga što njihov Emirejts stadion stadion, još uvek nije u potpunosti zadovoljavao kritrijume UEFE.
Emirejts stadion
Zbog nemogućnosti proširivanja kapaciteta slavnog „Hajberija“, 1999. godine, uprava kluba donosi odluku o izgradnji potpuno novog stadiona – „Ešbarton Grouva“ (kasnije preimenovanog u „Emirejts stadion“), koji bi mogao da primi 60000 ljudi. Zbog toga što je po tradiciji, Arsenal severno-londonski klub, novi objekat izgrađen je na samo 500 metara jugo-zapadno od „Hajberija“, a ceo projekat završen je jula 2006., spreman da se predstavi kao novi dom Arsenala na početku sezone 2006/07. Stadion je dobio ime po svom sponzoru, avio kompaniji „Emirejts“, sa kojima je klub potpisao najveći sponzorski ugovor u istoriji engleskog fudbala, vredan više od 100 miliona funti. Ovaj velelepni objekat, biće poznat po nazivu „Emirejts“, najmanje do 2021. godine, kada ističe sponzorski ugovor, a ime avio kompanije, nalaziće se na dresovima Arsenalovih fudbalera, sve do sezone 2013/14.
VLASNIŠTVO KLUBA
Kontrola nad Arsenalom nalazi se u rukama upravnog odbora kluba, ali nisu svi od njih veliki akcionari, tj. vlasnici kluba. Najveći akcionar je uzbekistanski milijarder Ališer Usmanov, tj. njegova kompanija Red end Vajt holdings, koja poseduje 24,9% deonica. Usmanov nije član upravnog odbora. Posle njega slede jedan od direktora kluba Dani Fizman sa 24,1%, potom Nina Brejsvel-Smit, sa 15,9%, te američki milijarder Sten Krenke sa 12,4%. Upravni odbor je potpisao tzv. ugovor o zaključavanju, koji zabranjuje svim članovima upravnog odbora da do 18. aprila 2009. godine prodaju svoj vlasnički udeo drugoj osobi, dok do 18. oktobra 2012. svoje akcije mogu prodati samo nekom od članova porodice, ili članova upravnog odbora kluba. Krajem 2008. Nina Brejsvel-Smit je zbog nesuglasica sa ostatkom odbora izbačena iz tog upravnog tela, pa je ona slobodna da svoje akcije proda kada i kome želi.
STATISTIKA
-Dejvid O’Liri odigrao je najviše utakmica za klub – 722, u periodu od 1975.-1993.
-Tijeri Anri je najbolji strelac Arsenala sa ukupno 226 postignutih golova.
-Frančesk Fabregas +*@WT*48* je najmlađi fudbaler koji je zaigrao za prvi tim Arsenala. Tada je imao 16 godina i 177 dana (protiv Roteram Junajteda u Liga kupu, 28.10.2003.).
-Dzon Ruterford je najstariji igrač Arsenala, a poslednji put, zaigrao je sa svojom 41 godinom i 159 dana (protiv Mančester Sitija, 20.03.1926.).
-Najveću posećenost na mečevima odigranim kod kuće Arsenal je zabelezio na meču Lige šampiona protiv ekipe Lensa, kada je na stadionu „Vembli“ 25.11.1998. [Tijeri Anri] bilo 73707 gledalaca.
-Na stadionu „Hajberi“ utakmicu Arsenal-Sanderlend, odigranu 09.03.1936., posmatralo je 73295 ljudi, što ujedno predstavlja i apsolutni rekord na jednom Arsenalovom stadionu. -Najslabiju posetu Arsenal je zabelezio 05.05.1966. protiv ekipe Lidsa, kada je na tribinama bilo samo 4554 ljudi. -Arsenal je tim koji ima najveći broj odigranih sezona u prvoj ligi za redom, od čak 80., kao i najduzi niz odigranih utakmica bez poraza. Arsenal nije izgubio na 49 uzastopnih mečeva, u periodu od maja 2003. do oktobra 2004. godine. Ovaj podatak uključuje i činjenicu da je Arsenal, sezonu 2003/04. završio bez ijednog poraza, što je pošlo za rukom [Sesk Fabregas] jedino ekipi Preston Nort Enda u sezoni 1888/89., ali se tada igralo samo 22 utakmice po sezoni.
-Sezone 2005/06. Arsenal je postavio rekord Lige šampiona, odigravši čak deset utakmica u nizu bez primljenog pogotka. Čak 995 minuta mreza Arsenalovog gola bila je mirna.
-Arsenal je pobedu sa najvećom gol razlikom ostvario protiv ekipe Logborou Tauna pobedivši ih sa 12-0, 12.03.1900. godine, dok je od iste ekipe pretrpeo i najtezi poraz u svojoj istoriji od 0-8, 12.12.1896.
-Najviše golova u jednoj sezoni Arsenal je postigao 1930/31. Čak 127.
-Najmanje golova, samo 18, Arsenal je primio sezone 1990/91.
-Rekord po broju golova postignutih u jednom meču drzi Ted Drejk, koji je mrezu Aston Vile tresao čak sedam puta, 14.12.1935. Inače ovaj igrač je sa 42 gola, postavio i rekord po broju postignutih golova tokom jedne sezone (1934/35.).
-Arsenal je sezone 2003/04. osvojio najveći broj bodova u svojoj istoriji (90).
MENADŽERI
1. Sem Holis – 1894.-1897.
2. Tomas Mičel – 1897.-1898.
3. Dzordz Elkout – 1898.-1899.
4. Hari Bredšo – 1899.-1904.
5. Fil Kelso – 1904.-1908.
6. Dzordz Morel – 1908.-1915.
7. Lesli Najton – 1919.-1925.
8. Herbert Čepmen – 1925.-1934.
9. Dzo Šo – 1934.-1934.
10. Dzordz Alison – 1934.-1947.
11. Tom Viteker – 1947.- 1956.
12. Dzek Krejston – 1956.-1958.
13. Dzordz Svindin – 1958.-1962.
14. Bili Rajt – 1962.-1966.
15. Berti Mi – 1966.-1976.
16. Teri Nil – 1976.-1983.
17. Don Houv – 1983.-1986.
18. Dzordz Grejem – 1986.-1995.
19. Stjuart Hjuston – 1995.-1995.
20. Brus Rioh – 1995.-1996.
21. Stjuart Hjuston – 1996.-1996.
22. Pet Rajs – 1996.-1996.
23. Arsen Venger – 1996.- I dalje je menadzer kluba
TROFEJI
Osvajači titule šampiona Engleske (13):
1930/31., 1932/33., 1933/34., 1934/35., 1937/38., 1947/48., 1952/53., 1970/71., 1988/89., 1990/91., 1997/98., 2001/02., 2003/04.
Osvajači Komjuniti Šilda (11):
1930., 1931., 1933., 1934., 1938., 1948., 1953., 1998., 1999., 2002., 2004.
Osvajači FA kupa (10):
1930., 1936., 1950., 1971., 1979., 1993., 1998., 2002., 2003., 2005.
Osvajači Liga kupa (2):
1987., 1993.
Evropski trofeji (2):
1970. Pobednici evropskog „Fers kupa“ (savladali ekipu Anderlehta ukupnim rez. 4-3)
1980. Finalsti Kupa pobednika kupova (porazeni na penale od ekipe Valensije)
1994. Pobednici Kupa pobednika kupova (pobedili ekipu Parme rezultatom 1-0)
1995. Finalisti kupa pobednika kupova (porazeni od ekipe Reala Saragose sa 2-1)
2000. Finalisti UEFA kupa (porazeni na penale od ekipe Galatasaraja)
2006. Finalisti Lige Šampiona (poraženi od Barselone rezultatom 2-1)
P.S. Temu nije napravio navijac Liverpoola,tako da slobodno pisite %QWT&W
Istorija kluba
Arsenal 1888/89
Fudbalski klub Arsenal osnovan je od strane grupe radnika jedne londonske fabrike oružja, daleke 1886. godine. Klub je tada igrao pod nazivom Dajal Skver, a svoj prvi meč odigrali su decembra iste godine protiv ekipe Istern Vonderersa i pobedili rezultatom 6-0. Nedugo zatim, klub menja svoj naziv u Rojal Arsenal i u sledećih nekoliko godina pod ovim imenom nastavlja da igra u prijateljskim mečevima kao i u lokalnim kup takmičenjima. Godine 1891. klub počinje da se nadmeće i u profesionalnim takmičenjima i ponovo menja svoje ime. Ovoga puta kao Vulvič Arsenal, konačno postaje član „Fudbalske lige“ 1893. igrajući u tzv. „Drugoj diviziji“. Možda i najznačajnija godina u istoriji Arsenala je 1913. kada se klub preselio na novi stadion, čuveni Hajberi i iz svog imena odstranio „Vulvič“ i ostao samo Arsenal. Usled veoma nepovoljne lokacije na kojoj je klub nastupao pre selidbe u severni London i finansijske krize u koju je upao zbog slabe posećenosti, Arsenal je jednostavno morao da pronađe novo rešenje za sebe i preseli se na novi objekat, koji je postao tradicija i zaštitni znak kluba, koji je kao takav, trajao čitave 93 godine. Za vreme Prvog svetskog rata, „Prva divizija“ proširuje broj klubova koji u njoj nastupaju na 22, pa tako i Tobdžije postaju njeni novi članovi.
ARSENAL U PERIODU OD 1925. DO DRUGOG SVETSKOG RATA
Herbert Čepmen
Godine 1925. na mesto trenera fudbalskog kluba Arsenal dolazi proslavljeni Herbert Čepmen, koji je sa ekipom Hadersfild Tauna osvojio dve titule šampiona u 1924. i 1925. godine. Sa njim na čelu severno-londonski klub ostvaruje i prve značajnije uspehe. Čepmen je koristio izuzetno specifičnu taktiku, koja ga je izdvajala od svih drugih trenera u to vreme. Dovođenjem tadašnjih fudbalskih zvezda poput Aleksa Džejmsa, Klifa Bastina, Teda Drejka, Dejvida Džeka, Edi Hepguda i Džordža Mejla, Čepmen je sa Arsenalom, u periodu od 1930. pa do 1934. godine osvojio 3 titule državnog prvaka i jedan FA kup. Nažalost, 1934. godine, Čepmen je umro od pneumonije, a Džordž Alison koji je došao na njegovo mesto nastavio je tamo gde je legendarni trener Arsenala bio zaustavljen. Od 1934. do 1938. „tobdžije“ osvajaju još dve šampionske titule i još jedan FA kup, sa ekipom koju je sačinio upravo Herbert Čepmen.
ARSENAL NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
Arsenal 1947/48
Nakon suspenzije profesionalnog fudbala u Engleskoj tokom Drugog svetskog rata, pod vođstvom Toma Vitekera, Arsenal osvaja dve ligaške titule, i to u sezoni 1947/48. i u sezoni 1952/53, kao i jedan FA kup 1950. Onda je usledio period koji predstavlja možda i najtamniju mrlju u celokupnoj istoriji kluba. Nemogućnost da se privuku tako atraktivni fudbaleri, kalibra onih koji su nastupali tridesetih godina, rezultovalo je stagnacijom u osvajanju trofeja. Čak ni tadašnji bivši kapiten engleske reprezentacije, Bili Rajt, nije mnogo pomogao klubu kao menadžer u periodu od 1962. do 1966. Posle jedne duže pauze, nailazi druga uspešna era u istoriji Arsenala, ovog puta pod vođstvom menadzera Berti Mija. Nakon dva izgubljena finala u Liga kupu, Mi, sa ekipom koju je sastavio donosi Arsenalu i prvi evropski trofej. U pitanju je „Fers kup“, prethodnik današnjeg UEFA kupa, u kome je Arsenal savladao ekipu Anderlehta, ukupnim rezultatom od 4-3.
Arsenal 1971/72
Još veći uspeh ostvaren je već naredne, 1971. godine kada „tobdžije“ proslavljaju i svoju prvu duplu krunu, osvojivši i titulu šampiona i FA kup u istoj sezoni. U periodu od 1971. pa do 1980., ekipa sa Hajberija nije imala baš puno sreće, ispuštajući trofeje u samom finišu. 1973. na tabeli završava kao druga, zatim, četiri učešća u finalu FA kupa od kojih je izgubila tri (1972., 1978. i 1980.) i poraz u finalu Kupa pobednika kupova 1980., od španskog prvoligaša Valensije, nakon izvođenja jedanaesteraca. Jedini uspeh u tom periodu bio je trijumf nad Mančester Junajtedom, u čuvenom finalu FA kupa, koji će se pamtiti po poslednjim minutima meča, kada je Arsenal slavio rezultatom 3-2, sa ekipom koju su činili legendarni Grejem Riks, Frenk Steplton, Pet Rajs, Dejvid O’Liri, kao i Lajam Brejdi.
Arsenal 1989/90
Nekadašnji fudbaler Arsenala, član postave koja je 1971. po prvi put osvojila duplu krunu, Džordž Grejem, preuzeo je kormilo kluba 1986. godine i postigao veoma značajne rezultate u tom periodu. U svojoj prvoj sezoni na klupi svog kluba, osvaja Liga kup 1987. a zatim i šampionsku titulu 1989., u jednom od najnezaboravnijih mečeva, pobedivši u poslednjem kolu na „Enfildu“ ekipu Liverpula rezultatom od 2-0. U sezoni 1990/91., „tobdžije“ proslavljaju i svoju desetu titulu prvaka, a sezone 1992/93.i još jednu duplu krunu, ovog puta trijumfujući u oba domaća kupa. Arsenal 1994. godine osvaja i svoj drugi evropski trofej, savladavši ekipu Parme, rezultatom od 1-0, u finalu Kupa pobednika kupova. Godine 1995., reputacija menadžera Džordža Grejema značajno je uzdrmana usled istrage koju je protiv njega sproveo agent Run Hodz, u vezi kupovine pojedinih fudbalera. Iste godine Grejem je smenjen sa pozicije menadžera kluba a na njegovo mesto dolazi Brus Rioh, koji je na klupi londonskog kluba proveo nepunih godinu dana. Rioh nije imao dovoljno vremena da ostvari neki značajniji uspeh u klubu, ali je dovođenjem Denisa Berkampa, koji karijeru završava kao jedna od najvećih legendi kluba, ostavio traga i u narednim sezonama.
ERA ARSENA VENGERA
Arsen Venger
Nova era fudbalskog kluba Arsenal, počinje 1996. godine, kada na mesto menadžera kluba dolazi tada malo poznati Arsen Venger. To je prvi trener Arsenala, koji nije poreklom sa ostrva. Potpredsednik kluba Dejvid Din, odlučio je da preuzme rizik na sebe i postavi na klupu Tobdžija čoveka, za koga gotovo niko nije znao, iako je Venger ostvario solidne rezultate kao menadzer Monaka i japanske Nagoje. Ubrzo, Venger postaje jedan od najcenjenijih evropskih stručnjaka, a ovakvo priznanje zaslužio je rezultatima koje je počeo da ostvaruje već u prvoj kompletnoj sezoni po dolasku u London. Sezone 1997/98., Arsenal slavi svoj ligaški i FA kup „dabl“, po drugi put u istoriji kluba. Iste sezone, Venger biva proglešen za „Karling“ menadžera godine, a od kluba se oprašta Jan Rajt, koji je tada bio najbolji strelac Arsenala svih vremena sa 185 postignutih golova u svim takmičenjima.
Arsenal 2003/04
Već naredne godine, u klub dolazi igrač za koga niko nije mogao ni da pretpostavi da će ostvariti takve rezultate i postati jedan od najboljih fudbalera današnjice. U pitanju je naravno Tijeri Anri, koji je u sezoni 2005/06 oborio rekord Jana Rajta i postao najbolji strelac u istoriji kluba, ali i rekorder u još mnogim drugim dostignućima. Venger je dovođenjem Viere i Anrija najavio da se radi o čoveku koji ima neverovatan osećaj kada je reč o mladim igračima, i sposobnost da pod njegovim tretmanom stasavaju u fudbalere visoke fudbalske klase.
Arsen Venger
Sa već oformljenim potpuno novim timom, predvođenim kontigentom francuskih reprezentativaca kao što su Patrik Viera, Tijeri Anri, Rober Pires i Silvan Viltor, Venger je sačinio potpuno novu dimenziju fudbalske igre. Kombinacija izvandrednih individualnih sposobnosti pojedinaca kao i veoma brza igra kratkih pasova, omogućila je Arsenalu da proslavi još jednu titulu šampiona kao i FA kup, u sezoni 2001/02. Godine 2000. Arsenal je u finalnom meču kupa UEFA savladan od turskog šampiona, ekipe Galatasaraja posle izvođenja jedanaesteraca, ali zato sezonu 2003/04, završavaju kao šampioni bez iti jedne izgubljene utakmice. Pod vođstvom francuskog stručnjaka, Arsenal postaje apsolutni rekorder u broju odigranih mečeva bez poraza od čak 49 utakmica. Sve do sezone 2005/06. Tobdžije nikada nisu završile sezonu ispod druge pozicije na tabeli, pod Vengerovim vođstvom. Arsenal u sezoni 2005/06 po prvi put stiže do toliko željenog finala Lige šampiona, u kome je porežen od prvaka Španije, Barselone, rezultatom 2-1 na stadionu „Francuska“ u Parizu. Početak sezone 2006/07, obeležilo je otvaranje novog velelepnog fudbalskog zdanja, stadiona „Emirejts“ koji ima kapacitet od 60432 mesta, kao zamena legendarnom „Hajberiju“, koji će zauvek ostati u sećanju i nositi veliki deo istorije jednog od najtrofejnijih klubova u Engleskoj.
GRB
Prvi grb Arsenala
Arsenal je svoj prvi grb dobio još dok je klub nosio ime Rojal Arsenal, 1888. godine, predstavljajući tri topa okrenuta ka nebu ili ka severnoj strani, što je mnoge navodilo na pomisao da su u pitanju tri dimnjaka. Međutim, pri dnu topovskih cevi nalazili su se fitilji, na svakoj po jedan, kao i po jedna lavovska glava, tako da su takve konstatacije bile u potpunosti pogrešne. 1922. godine, klub je po prvi put usvojio grb na kome se nalazio samo jedan top, okrenut ka istoku, ali je veoma brzo, već 1925., zamenjen drugim, na kome je top bio okrenut ka zapadu, a sa leve strane grba bilo je upisano „The Gunners“, što u prevodu znači – „tobdžije“. 1949. godine, fudbalski klub Arsenal, dobija i prvi modernizovani grb, na kome je top bio u starom stilu, ali je naziv – Arsenal, koji se nalazio iznad topa, bio ispisan starim gotskim pismom, aktuelnim na prostorima Engleske u 16. veku. Na samom dnu grba, nalazila se stara latinska izreka „Victoria Concordia Crescit“, što u prevodu znaci – Pobeda proizilazi iz harmonije, dok je sam grb karakterisala zelena, crvena i zlatna boja.
Svi grbovi Arsenala
Arsenal je na startu sezone 2001/02. dotadašnji grb zamenio novim, pre svega iz marketinških razloga, a glavna razlika bila je u tome, što je zlatna boja bila zamenjena jarko zutom. Godine 2002. stari grb više nije bio dorađivan i zamnjen je potpuno novim, modernijim, koga odlikuju jednostavne krive linije, tamno plava boja, koja je zamenila zelenu, a nema više ni latinske poslovice na dnu.
Sadašnji grb Arsenala
Ova promena naišla je na kritike naročito „Nezavisne asocijacije navijača Arsenala“, koja smatra da Arsenal ovakvom promenom ignoriše veliki deo istorije kluba, kao i tradiciju, uvođenjem ovog novog, modernog, radikalnog rešenja, kao i to da navijači nisu bili konsultovani u vezi donošenja ovakve odluke.
STADIONI
Hajberi
Pre dolaska na „Hajberi“, Arsenal je igrao na stadionu „Menor Graund“, koji se nalazio u severo-istočnom Londonu, u delu grada poznatom pod imenom Plamsted. U periodu imeđu 1890. i 1893. klub se nakartko preselio na obližnji „Invikta Graund“, da bi se po završetku radova vratili na svoj stari objekat, koji je u međuvremenu bio adaptiran i pripremljen za prvi meč u „Fudbalskoj Ligi“ 1893. „Menor Graund“ je ranije činio samo teren, ali su u ovom trogodišnjem periodu podignute tribine i stadion je dobio svoju pravu konturu. Narednih dvadeset godina, fudbalski klub Arsenal proveo je igrajući na ovom objektu, da bi se 1913. preselili na potpuno novi stadion – „Hajberi“ i na njemu proveli čitave 93 godine.
Hajberi
Ovo zdanje bilo je delo jednog od tada najboljih arhitekata specijalizovanih za projektovanje fudbalskih stadiona, škotskog stručnjaka Arčibalda Lejča, koji je između ostalog kreirao i većinu jednih od sada najčuvenijih stadiona na prostarima Velike Britanije, kao što su: „Enfild“, „Old Traford“, „Vajt Hart Lejn“, „Gudison park“, „Stamford Bridz“, „Vila Park“, i mnogi drugi. „Hajberi“ je imao kapacitet od 57000, ali je na njemu utakmice posmatralo nekad i više od 60000 ljudi. Početkom devedesetih, taj kapacitet bio je redukovan na samo 38419, zbog uvođenja regulative od strane fudbalskog saveza Engelske, koja podrazumeva da stadion mora imati samo sedećih mesta. Arsenal je sezone 1998/99 i 1999/00, mečeve Lige šampiona igrao na „Vembliju“, zbog toga što njihov Emirejts stadion stadion, još uvek nije u potpunosti zadovoljavao kritrijume UEFE.
Emirejts stadion
Zbog nemogućnosti proširivanja kapaciteta slavnog „Hajberija“, 1999. godine, uprava kluba donosi odluku o izgradnji potpuno novog stadiona – „Ešbarton Grouva“ (kasnije preimenovanog u „Emirejts stadion“), koji bi mogao da primi 60000 ljudi. Zbog toga što je po tradiciji, Arsenal severno-londonski klub, novi objekat izgrađen je na samo 500 metara jugo-zapadno od „Hajberija“, a ceo projekat završen je jula 2006., spreman da se predstavi kao novi dom Arsenala na početku sezone 2006/07. Stadion je dobio ime po svom sponzoru, avio kompaniji „Emirejts“, sa kojima je klub potpisao najveći sponzorski ugovor u istoriji engleskog fudbala, vredan više od 100 miliona funti. Ovaj velelepni objekat, biće poznat po nazivu „Emirejts“, najmanje do 2021. godine, kada ističe sponzorski ugovor, a ime avio kompanije, nalaziće se na dresovima Arsenalovih fudbalera, sve do sezone 2013/14.
VLASNIŠTVO KLUBA
Kontrola nad Arsenalom nalazi se u rukama upravnog odbora kluba, ali nisu svi od njih veliki akcionari, tj. vlasnici kluba. Najveći akcionar je uzbekistanski milijarder Ališer Usmanov, tj. njegova kompanija Red end Vajt holdings, koja poseduje 24,9% deonica. Usmanov nije član upravnog odbora. Posle njega slede jedan od direktora kluba Dani Fizman sa 24,1%, potom Nina Brejsvel-Smit, sa 15,9%, te američki milijarder Sten Krenke sa 12,4%. Upravni odbor je potpisao tzv. ugovor o zaključavanju, koji zabranjuje svim članovima upravnog odbora da do 18. aprila 2009. godine prodaju svoj vlasnički udeo drugoj osobi, dok do 18. oktobra 2012. svoje akcije mogu prodati samo nekom od članova porodice, ili članova upravnog odbora kluba. Krajem 2008. Nina Brejsvel-Smit je zbog nesuglasica sa ostatkom odbora izbačena iz tog upravnog tela, pa je ona slobodna da svoje akcije proda kada i kome želi.
STATISTIKA
-Dejvid O’Liri odigrao je najviše utakmica za klub – 722, u periodu od 1975.-1993.
-Tijeri Anri je najbolji strelac Arsenala sa ukupno 226 postignutih golova.
-Frančesk Fabregas +*@WT*48* je najmlađi fudbaler koji je zaigrao za prvi tim Arsenala. Tada je imao 16 godina i 177 dana (protiv Roteram Junajteda u Liga kupu, 28.10.2003.).
-Dzon Ruterford je najstariji igrač Arsenala, a poslednji put, zaigrao je sa svojom 41 godinom i 159 dana (protiv Mančester Sitija, 20.03.1926.).
-Najveću posećenost na mečevima odigranim kod kuće Arsenal je zabelezio na meču Lige šampiona protiv ekipe Lensa, kada je na stadionu „Vembli“ 25.11.1998. [Tijeri Anri] bilo 73707 gledalaca.
-Na stadionu „Hajberi“ utakmicu Arsenal-Sanderlend, odigranu 09.03.1936., posmatralo je 73295 ljudi, što ujedno predstavlja i apsolutni rekord na jednom Arsenalovom stadionu. -Najslabiju posetu Arsenal je zabelezio 05.05.1966. protiv ekipe Lidsa, kada je na tribinama bilo samo 4554 ljudi. -Arsenal je tim koji ima najveći broj odigranih sezona u prvoj ligi za redom, od čak 80., kao i najduzi niz odigranih utakmica bez poraza. Arsenal nije izgubio na 49 uzastopnih mečeva, u periodu od maja 2003. do oktobra 2004. godine. Ovaj podatak uključuje i činjenicu da je Arsenal, sezonu 2003/04. završio bez ijednog poraza, što je pošlo za rukom [Sesk Fabregas] jedino ekipi Preston Nort Enda u sezoni 1888/89., ali se tada igralo samo 22 utakmice po sezoni.
-Sezone 2005/06. Arsenal je postavio rekord Lige šampiona, odigravši čak deset utakmica u nizu bez primljenog pogotka. Čak 995 minuta mreza Arsenalovog gola bila je mirna.
-Arsenal je pobedu sa najvećom gol razlikom ostvario protiv ekipe Logborou Tauna pobedivši ih sa 12-0, 12.03.1900. godine, dok je od iste ekipe pretrpeo i najtezi poraz u svojoj istoriji od 0-8, 12.12.1896.
-Najviše golova u jednoj sezoni Arsenal je postigao 1930/31. Čak 127.
-Najmanje golova, samo 18, Arsenal je primio sezone 1990/91.
-Rekord po broju golova postignutih u jednom meču drzi Ted Drejk, koji je mrezu Aston Vile tresao čak sedam puta, 14.12.1935. Inače ovaj igrač je sa 42 gola, postavio i rekord po broju postignutih golova tokom jedne sezone (1934/35.).
-Arsenal je sezone 2003/04. osvojio najveći broj bodova u svojoj istoriji (90).
MENADŽERI
1. Sem Holis – 1894.-1897.
2. Tomas Mičel – 1897.-1898.
3. Dzordz Elkout – 1898.-1899.
4. Hari Bredšo – 1899.-1904.
5. Fil Kelso – 1904.-1908.
6. Dzordz Morel – 1908.-1915.
7. Lesli Najton – 1919.-1925.
8. Herbert Čepmen – 1925.-1934.
9. Dzo Šo – 1934.-1934.
10. Dzordz Alison – 1934.-1947.
11. Tom Viteker – 1947.- 1956.
12. Dzek Krejston – 1956.-1958.
13. Dzordz Svindin – 1958.-1962.
14. Bili Rajt – 1962.-1966.
15. Berti Mi – 1966.-1976.
16. Teri Nil – 1976.-1983.
17. Don Houv – 1983.-1986.
18. Dzordz Grejem – 1986.-1995.
19. Stjuart Hjuston – 1995.-1995.
20. Brus Rioh – 1995.-1996.
21. Stjuart Hjuston – 1996.-1996.
22. Pet Rajs – 1996.-1996.
23. Arsen Venger – 1996.- I dalje je menadzer kluba
TROFEJI
Osvajači titule šampiona Engleske (13):
1930/31., 1932/33., 1933/34., 1934/35., 1937/38., 1947/48., 1952/53., 1970/71., 1988/89., 1990/91., 1997/98., 2001/02., 2003/04.
Osvajači Komjuniti Šilda (11):
1930., 1931., 1933., 1934., 1938., 1948., 1953., 1998., 1999., 2002., 2004.
Osvajači FA kupa (10):
1930., 1936., 1950., 1971., 1979., 1993., 1998., 2002., 2003., 2005.
Osvajači Liga kupa (2):
1987., 1993.
Evropski trofeji (2):
1970. Pobednici evropskog „Fers kupa“ (savladali ekipu Anderlehta ukupnim rez. 4-3)
1980. Finalsti Kupa pobednika kupova (porazeni na penale od ekipe Valensije)
1994. Pobednici Kupa pobednika kupova (pobedili ekipu Parme rezultatom 1-0)
1995. Finalisti kupa pobednika kupova (porazeni od ekipe Reala Saragose sa 2-1)
2000. Finalisti UEFA kupa (porazeni na penale od ekipe Galatasaraja)
2006. Finalisti Lige Šampiona (poraženi od Barselone rezultatom 2-1)
P.S. Temu nije napravio navijac Liverpoola,tako da slobodno pisite %QWT&W
Comment