Tweet
Tema o najboljem engleskom klubu!
Klub je osnovan 1878. godine pod imenom Njuton Hit. Osnovali su ga radnici železnice u Njuton hitu. Boje dreseva su bile zelena i zlatna. Tokom prvih 15 godina postojanja, klub je svoje utakmice kao domaćin igrao na Nort roud stadionu, pre nego što se 1893. preselio na Benk strit stadion. Tokom 1892. klub je dobio poziv da se takmiči u Prvoj ligi, tada najvišem rangu takmičenja. Tada su prekinute sve veze sa železnicom i klub je počeo da funkcioniše kao samostalna kompanija. Njuton hit se 1902. godine našao na ivici bankrota sa dugovima koji su bili preko tada ogromnih 2 500 funti.
Neposredno pred samo gašenje, koje je pretilo klubu, na njegovo čelo dolazi Džon Henri Dejvis, generalni direktor Mančesterske pivare. Prema klupskoj legendi Dejvis je pokušavao da ubedi tadašnjeg kapitena Njuton hita, Herija Steforda da mu proda svog višestruko nagrađivanog Bernardinca. To mu nije pošlo za rukom ali je umesto toga, Steford ubedio njega da investira u klub i postane njegov predsednik. Džon Henri Dejvis je pristao i spasao klub od gašenja, investirajući veliku sumu novca u klub. Kako bi se označio novi početak, klub je promenio boje i ime. Pošto su odbijeni predlozi Mančester central i Mančester seltik, mladi italijanski imigrant Luis Roka je predložio da klub nazovu Mančester junajted. Ostalim članovima uprave se ime svidelo i tako je klub pod tim imenom zvanično počeo da postoji 26. aprila 1902. Dejvis je takođe doneo odluku o promeni klupskih boja u crvenu i belu.
Ernest Mengnal je došao u klub nakon što je Džejms Vest podneo ostavku na mesto trenera 28. septembra 1902. Mengnal je imao zadatak da uvede Mančester junajted u Prvu diviziju. Već u prvoj sezoni, taj cilj mu je za malo izmakao jer je Mančester tu sezonu završio kao peti. Shvatio je du su ekip bila neophodna pojačanja, pa je doveo golmana Herija Mogera, odbrambenog fudbalera Dika Dakvorta i napadača Džeka Pikena. Najveće pojačanje je bio centarhalf Čarli Roberts, koji je došao iz Grimzbi tauna za tada rekordnih 750 funti. Sezonu su tada završili kao treći, sa samo bodom zaostatka u odnosu na ekipu koja se plasirala u viši rang.
Protiv Mančester sitija je tada bila pokrenuta istraga zbog toga što su nekim svojim fudbalerima davali plate koje su bile veće od maksimuma koji je propisivala Fudbalska asocijacija. Mančester siti je novčano kažnjen a osmorici igrača su bile izrečene suspenzije i doživotna zabrana igranja za Mančester siti. Junajted je to iskoristio I "pokupio" nekoliko najboljih igrača Mančester sitija. Oni su stekli pravo da igraju za novi klub tek od početka 1907. godine. Tek u narednoj sezoni ekipa je došla do prave forme i uključila se u borbu za titulu. Sjajno su tada počeli sezonu pobedom nad Šefild junajtedom (2-1), što je bila njihova prva od deset uzastopnih pobeda. Sezonu su završili znatno slabije ali im je i to bilo dovoljno da dođu do svoje prve šampionsk titule u istoriji. Tu sezonu 1907/08. su završili sa devet bodova više u odnosu na drugoplasiranu Aston Vilu.
Na početku naredne sezone Junajted osvaja novi trofej. Osvaja prvi Komjuniti šild,takmičenje koje je tada bilo ustanovljeno i u kome su se sastajali šampion i osvajč FA kupa iz predhodne sezone. Na kraju te sezone su osvojili i svoj prvi FA kup. Za osvajanje tog trofeja najzaslužniji su bili Meredit i Turnbul, koji je bio strelac pobedonosnog gola u finalu. Sledeći trofej je osvojen nakon dve godine kada su bili šampioni u sezoni 1910/11. U međuvremenu su se preselili na novi stadion, Old Traford koji je otvoren 19. februara 1910. godine, utakmicom protiv Liverpula koju je Mančester junajted izgubio sa 4-3 i pored prednosti od 3-0. U sezoni 1911/12. ponovo su osvojili Prvu diviziju, kada ih je sa klupe još uvek predvodio Mengnal. On je kasnije prešao u Mančester siti nakon deset sezona provedenih na klupi Junajteda. Na osvajanje naredne titule prvaka Mančester junajted je čekao punu 41 godinu.
Mančester junajted je ispao iz lige 1922. da bi se ponovo vratio 1925. a zatim opet ispao 1931. godine. Najsalbiji plasman su zabeležili 1934. kada su sezonu završili na 20. mestu Druge divizije. Još jednom su se plasirali i ispali iz najvišeg ranga takmičenja pre nego što su se u sezoni uoči Drugog svetskog rata vratili na duži period.
Početkom Prvog svetskog rata, Fudbalska Liga je suspendovana, a klubovi su primorani da se takmiče u regionalnim ligama. Odlazak najboljeg igrača Bilija Meridita iz kluba, smrt Sendija Turnbula, još jednog bitnog fudbalera kluba, i velike promene u igračkom kadru doprineli su lošim rezultatima Junajteda nakon ponovnog aktiviranja lige. Pored loših igara, klubu je ponovo pretio bankrot. Spas klubu ovaj put doneo je Džejms Gibson, proizvođač vojničkih uniformi. Uložio je 30 hiljada funti u klub i vratio ga u život. Iako su se finansijski stabilizovali, nastavili su sa lošim igrama, a u jednom trenutku bili su na pragu ispadanja u Treću diviziju, ali su opstanak obezbedili u poslednjem kolu. Liga je ponovo bila suspendovana zbog početka rata 1938.
Stadion Old Traford, 11. marta 1941. godine zasule su bombe "Luftvafea". Razrušene su tribine, svlačionice i službene prostorije. Iako je rat naneo težak udarac klubu, optimizam se pojavio dolaskom novog menadžera, Meta Bazbija.
Bivši igrač najvećih Junajtedovih rivala Mančester sitija i Liverpula, Met Bazbi usvojio je politiku uvođenja igrača iz podmlatka, a odatle i nadimak "Bezbijeve bebe". Rezultati su bili bolji, a osvojen je i FA Kup. Prva titula u šampionatu, kao plod Bazbijevog rada, osvojena je 1952. godine. U narednim godinama osvojili su dve titule, i postali prvi engleski tim koji se takmičio u Kupu šampiona. Blistavu budućnost Bazbijevog tima pokvarila je tragedija koju navijači Junajteda nikada neće zaboraviti. Avion, koji je vraćao kući „Bazbijeve bebe" posle utakmice sa Crvenom Zvezdom u Beogradu, srušio se 6. februara 1958. godine, u Minhenu. U tragediji, poginule su 22 osobe, a Junajted je ostao bez osam igrača, i tri člana stručnog štaba. Sa privremenim timom, i pod vođstvom Džimija Marfija, koji je menjao Bazbija, Junajted je smogao snage za nastavak, uprkos glasinama da će klub napustiti sva takmičenja. Met Bazbi se vratio na radno mesto nakon oporavka, a u narednim godinama tim je osvojio FA kup, bili su šampioni dva puta, i osvojili su Kup šampiona 1968. godine, i tako postali prvi engleski klub koji je osvojio to takmičenje. Nakon odlaska Meta Bazbija sa mesta menadžera, tim je ispao u drugu ligu, otišli su im najbolji igrači, a klub je nastupao bez mnogo uspeha. Iako je napustio mesto menadžera, Bezbi je ostao na poziciji direktora u klubu. Ipak, sve lošije igre i sve lošiji rezultati primorali su Bezbija da se vrati na klupu, i pomogne klubu da se vrati na put stare slave. Rezultati su se poboljšali, ali je Bezbi konačno napustio klub u leto 1971. godine. Tomi Doerti uspeo je da spase Junajted ispadanja iz lige 1972. godine, ali nije uspeo dve godine kasnije, kada je tim ispao u niži rang. Tada najbolji igrači I možda najbolji napadački trio ikada (poznat pod nazivom ‘Junajtedovo sveto trojstvo’) Džordž Best, Lov i Bobi Čarlton napustili su klub. Denis Lov je prešao u Mančester siti, i postigao gol protiv Junajteda, za koji se smatra da je poslao njegov doskorašnji tim u drugu ligu. Doerti je vrlo brzo vratio klub u prvu ligu, i doprineo poboljšanju igara i rezultata tima. Međutim, uprkos uspehu i popularnosti, Doerti je smenjen kada se saznalo da je imao aferu sa ženom timskog fizioterapeuta. Dejv Sekston zamenio je Doertija na mestu trenera u leto 1977. godine, i uveo je defanzivni pristup u stil igre Junajteda. Defanziva se nije dopala navijačima, koji su navikli na napadački fudbal, koji su nametnuli Bazbi i Doerti. Usled nedostatka trofeja, Sekston je otpušten 1981, iako je vodio tim do pobede u poslednjih sedam utakmica, a njega je nasledio harizmatični Ron Atkinson. Odmah je oborio dotadašnji rekord u visini transfera u britanskom fudbalu, kada je doveo Brajana Robsona iz svog bivšeg kluba, Vest Bromviča. Atkinson nije puno doneo timu, a u jednom trenutku Junajted je bio na ivici opstanka u eliti. Atkinson je optušten u novembru 1986. godine.
Na mestu menadžera, umesto Atkinsona došao je Aleks Ferguson, iz škotskog Aberdina. Angažovanje Fergusona pokazalo se kao pun pogodak, iako je Škot bio na ivici otkaza 1990. godine, zbog loših rezultata. Nakon lošeg početka, videlo se poboljšanje u igri tima, a rezultati su bili sve bolji. Tim je osvojio prvi trofej Kupa pobednika kupova, a osvajanje trofeja omogućilo im je da se takmiče u Super kupu, u kome su pobedili Crvenu zvezdu na Old trafordu.
Iako vrlo uspešni u evropskim takmičenjima, u klubu su priželjkivali uspeh i u Engleskoj ligi. Dolazak Erika Kantone iz Lidsa, za 12 miliona funti bio je presudan u "osvajanju Engleske", jer je Francuz bio jedan od ključnih igrača u osvajanju prve titule još od 1967. godine.
Ferguson nije štedeo novac u nameri da sastavi tim kome niko ne bi mogao da parira. Može se reći da je novac bio dobro potrošen, jer je nakon dovođenja Roja Kina, Junajted osvojio prvu duplu krunu u istoriji kluba. Neosvajanju trećeg pehara te godine, doprinela je i osmomesečna suspenzija Kantone, zbog napada na navijača. "Neuspeh" Junajteda naterao je Fergusona na velike promene u timu, a to se odnosilo na prodaju najiskusnijih igrača, a u prvi tim uvršteni su igrači iz podmlatka, uključujući Dejvida Bekama, braću Nevil, Pola Skolsa...
Predvođeni Kantonom, kome je istekla suspenzija odbranili su duplu krunu naredne sezone, i tako postali prvi engleski klub koji je uspeo da odbrani oba trofeja osvojena prethodne godine. Sezona 1998/1999, bila je najuspešnija u istoriji engleskog fudbala, jer je Junajted postao prvi tim koji je osvojio triplu krunu, osvojivši Premijer ligu, FA kup i Ligu šampiona. Triploj kruni dodali su i pehar Interkontinentalnog kupa.
Mančester Junajted je osvojio ligu 2000. i 2001. godine, ali su novinari te sezone proglasili neuspešnima, budući da klub nije uspeo ponoviti osvajanje Lige šampiona. Godine 2000., Mančester Junajted je postao jedan 14 osnivača grupe G-14 - grupe vodećih evropskih klubova.
Dana 12. avgusta 2005. godine, američki poslovni čovek Malkolm Glejzer preuzeo je 75% deonica Junajteda, i postao njegov većinski vlasnik. Osmog juna Glejzer postavlja svoje sinove u izvršni odbor Mančester Junajteda. Glejzerovo preuzimanje kluba bilo je popraćeno velikim protestima navijača, koji od samog početka nisu voljeli američkog milijunaša. Oni najverniji čak su otišli i korak dalje osnujući svoj sopstveni klub pod nazivom "Junajted of Mančester."
Sezonu 2005./06. Mančester kreće veoma loše, a Roj Kin je napustio klub otišavši u Seltik, nakon što je javno kritikovao svoje bivše saigrače. Klub se, po prvi put u deset godina, nije uspeo kvalifikovati u drugi krug Lige Šampiona, nakon što su izgubili poslednji susret u grupi protiv portugalske Benfike. Sezona je bila obeležena povredama ključnih igrača, među kojima su bili Gabriel Hajnce, Alan Smith, Gigs i Skols. Ipak, usledio je i jedan trofej - bio je to Liga kup. Junajted je takođe drugim mestom u prvenstvu osigurao nastup iduće sezone u najelitnijem evropskom takmičenju. Na kraju sezone, zbog svađe s Fergusonom, Rud van Nistelroj odlazi u Real Madrid.
Sezone 2006.-07. Junajted se vratio napadačkom stilu igre, pa je postigao gotovo 20 pogodaka više u 32 utakmice od drugoplasiranog Čelsija. U septembru 2007., Junajted je na dvomesečnu pozajmicu doveo iskusnog Šveđanina Henrika Larsona, koji je pomogao Junajtedu da dođe do polufinala Lige Šampiona, gde su poraženi od Milana, kasnijih pobednika.
Nakon četiri godine, 6. jula 2007. Junajted ponovno osvaja prvenstvo. Nisu uspeli osvojiti dvostruku krunu, u finalu FA kupa su nakon produžetaka poraženi od Čelsija, u prvom finalu igranom na novom Vembli stadionu.
Sezona 2007.-08. bila je jedna od najuspešnijih u klupskoj Istoriji. Zahvaljujući ponajviše fenomenalnoj formi Kristijana Ronalda (31 pogodak u prvenstvu), Mančester Junajted je uspeo odraniti naslov engleskog prvaka s’ dva boda prednosti pred novim rivalima Čelsijem. Isti klubovi sastali su se u moskovskom finalu Lige Šampiona, dana 21. maja 2008. Junajted je u dramatičnom finalu slavio nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca.
Pre početka sezone 2008/09 Junajted je učestvovao i pobedio u Komjuniti Šildu. Mančester je tada pobedio osvajače FA Kupa u sezoni 2007/08 sa 3-1 na penale, pošto je posle 90 minuta bilo 0-0. 21. Decembra 2008. Junajted je dodao još jedan trofej u klupske vitrine. Osvojeno je FIFA Svetsko klupsko prventsvo a u finalu je pobeđena Ekvadorska ekipa LDU Kvito sa 1-0. Jedini gol na meču postigao je Vejn Runi. Dva meseca kasnije osvojen je i Liga Kup posle pobede u finalu nad Totenhem Hotspurom od 4-1(penalima). Već 16. maja 2009. Junajted je osigurao osamnaestu ligašku titulu posle remija Arsenala od 0-0 na Emirejts areni. To je bila treća uzastopna titula za Mančester Junajted. 27. Maja 2009. Barselona je u finalu Lige Šampiona sprečila Junajted da odrbani titulu osvojenu prethodne godine pobedivši 'Crvene Đavole' sa 2-0.
Sezonu 2009/2010 prošlogodišnji finalista Lige šampiona, krenuo je sa velikim ambicijama. Ipak Kritičari umanjuju šanse Junajteda za osvajanje trofeja, jer su tim napustili najveća zvezda Kristijano Ronaldo, i brzonogi napadač Karlos Tevez, a prvi golman tima Edvin van Der Sar propustio je početak sezone zbog povrede.U letnjem prelaznom roku, Aleks Ferguson nije mnogo novca potrošio za dovođenje novih igrača koji će zameniti Ronalda i Teveza, iako je klub dobio rekordnih 80 miliona funti za Ronalda, po mnogima najboljeg fudbalera na svetu. Klub su pojačali Majkl Oven, Gabriel Obertan i Antonio Valensija.Iako bez Ronalda i Teveza, i bez zvučnih pojačanja (osim Ovena, koji je imao mnogo problema sa povredama), Mančester junajted se do samog kraja borio na svim poljima,ali na kraju morao da se zadovolji drugim mjestom u Premier ligi i 1/4 finalom lige šampiona.
Uspesi kluba:
Premijer liga 18 puta:
1907–08, 1910–11, 1951–52, 1955–56, 1956–57, 1964–65, 1966–67, 1992–93, 1993–94, 1995–96, 1996–97, 1998–99, 1999–2000, 2000–01, 2002–03, 2006–07, 2007–08, 2008–09
FA Kup 11 puta:
1909, 1948, 1963, 1977, 1983, 1985, 1990, 1994, 1996, 1999, 2004.
Liga Kup 4 puta:
1991–92, 2005–06, 2008–09, 2009–10
Liga Šampiona 3 puta:
1967–68, 1998–99, 2007–08
UEFA Kup Pobednika Kupova:
1990–91
Interkontinentalni kup:
1999
FIFA Svetsko klupsko prventsvo:
2008
Klub je osnovan 1878. godine pod imenom Njuton Hit. Osnovali su ga radnici železnice u Njuton hitu. Boje dreseva su bile zelena i zlatna. Tokom prvih 15 godina postojanja, klub je svoje utakmice kao domaćin igrao na Nort roud stadionu, pre nego što se 1893. preselio na Benk strit stadion. Tokom 1892. klub je dobio poziv da se takmiči u Prvoj ligi, tada najvišem rangu takmičenja. Tada su prekinute sve veze sa železnicom i klub je počeo da funkcioniše kao samostalna kompanija. Njuton hit se 1902. godine našao na ivici bankrota sa dugovima koji su bili preko tada ogromnih 2 500 funti.
Neposredno pred samo gašenje, koje je pretilo klubu, na njegovo čelo dolazi Džon Henri Dejvis, generalni direktor Mančesterske pivare. Prema klupskoj legendi Dejvis je pokušavao da ubedi tadašnjeg kapitena Njuton hita, Herija Steforda da mu proda svog višestruko nagrađivanog Bernardinca. To mu nije pošlo za rukom ali je umesto toga, Steford ubedio njega da investira u klub i postane njegov predsednik. Džon Henri Dejvis je pristao i spasao klub od gašenja, investirajući veliku sumu novca u klub. Kako bi se označio novi početak, klub je promenio boje i ime. Pošto su odbijeni predlozi Mančester central i Mančester seltik, mladi italijanski imigrant Luis Roka je predložio da klub nazovu Mančester junajted. Ostalim članovima uprave se ime svidelo i tako je klub pod tim imenom zvanično počeo da postoji 26. aprila 1902. Dejvis je takođe doneo odluku o promeni klupskih boja u crvenu i belu.
Ernest Mengnal je došao u klub nakon što je Džejms Vest podneo ostavku na mesto trenera 28. septembra 1902. Mengnal je imao zadatak da uvede Mančester junajted u Prvu diviziju. Već u prvoj sezoni, taj cilj mu je za malo izmakao jer je Mančester tu sezonu završio kao peti. Shvatio je du su ekip bila neophodna pojačanja, pa je doveo golmana Herija Mogera, odbrambenog fudbalera Dika Dakvorta i napadača Džeka Pikena. Najveće pojačanje je bio centarhalf Čarli Roberts, koji je došao iz Grimzbi tauna za tada rekordnih 750 funti. Sezonu su tada završili kao treći, sa samo bodom zaostatka u odnosu na ekipu koja se plasirala u viši rang.
Protiv Mančester sitija je tada bila pokrenuta istraga zbog toga što su nekim svojim fudbalerima davali plate koje su bile veće od maksimuma koji je propisivala Fudbalska asocijacija. Mančester siti je novčano kažnjen a osmorici igrača su bile izrečene suspenzije i doživotna zabrana igranja za Mančester siti. Junajted je to iskoristio I "pokupio" nekoliko najboljih igrača Mančester sitija. Oni su stekli pravo da igraju za novi klub tek od početka 1907. godine. Tek u narednoj sezoni ekipa je došla do prave forme i uključila se u borbu za titulu. Sjajno su tada počeli sezonu pobedom nad Šefild junajtedom (2-1), što je bila njihova prva od deset uzastopnih pobeda. Sezonu su završili znatno slabije ali im je i to bilo dovoljno da dođu do svoje prve šampionsk titule u istoriji. Tu sezonu 1907/08. su završili sa devet bodova više u odnosu na drugoplasiranu Aston Vilu.
Na početku naredne sezone Junajted osvaja novi trofej. Osvaja prvi Komjuniti šild,takmičenje koje je tada bilo ustanovljeno i u kome su se sastajali šampion i osvajč FA kupa iz predhodne sezone. Na kraju te sezone su osvojili i svoj prvi FA kup. Za osvajanje tog trofeja najzaslužniji su bili Meredit i Turnbul, koji je bio strelac pobedonosnog gola u finalu. Sledeći trofej je osvojen nakon dve godine kada su bili šampioni u sezoni 1910/11. U međuvremenu su se preselili na novi stadion, Old Traford koji je otvoren 19. februara 1910. godine, utakmicom protiv Liverpula koju je Mančester junajted izgubio sa 4-3 i pored prednosti od 3-0. U sezoni 1911/12. ponovo su osvojili Prvu diviziju, kada ih je sa klupe još uvek predvodio Mengnal. On je kasnije prešao u Mančester siti nakon deset sezona provedenih na klupi Junajteda. Na osvajanje naredne titule prvaka Mančester junajted je čekao punu 41 godinu.
Mančester junajted je ispao iz lige 1922. da bi se ponovo vratio 1925. a zatim opet ispao 1931. godine. Najsalbiji plasman su zabeležili 1934. kada su sezonu završili na 20. mestu Druge divizije. Još jednom su se plasirali i ispali iz najvišeg ranga takmičenja pre nego što su se u sezoni uoči Drugog svetskog rata vratili na duži period.
Početkom Prvog svetskog rata, Fudbalska Liga je suspendovana, a klubovi su primorani da se takmiče u regionalnim ligama. Odlazak najboljeg igrača Bilija Meridita iz kluba, smrt Sendija Turnbula, još jednog bitnog fudbalera kluba, i velike promene u igračkom kadru doprineli su lošim rezultatima Junajteda nakon ponovnog aktiviranja lige. Pored loših igara, klubu je ponovo pretio bankrot. Spas klubu ovaj put doneo je Džejms Gibson, proizvođač vojničkih uniformi. Uložio je 30 hiljada funti u klub i vratio ga u život. Iako su se finansijski stabilizovali, nastavili su sa lošim igrama, a u jednom trenutku bili su na pragu ispadanja u Treću diviziju, ali su opstanak obezbedili u poslednjem kolu. Liga je ponovo bila suspendovana zbog početka rata 1938.
Stadion Old Traford, 11. marta 1941. godine zasule su bombe "Luftvafea". Razrušene su tribine, svlačionice i službene prostorije. Iako je rat naneo težak udarac klubu, optimizam se pojavio dolaskom novog menadžera, Meta Bazbija.
Bivši igrač najvećih Junajtedovih rivala Mančester sitija i Liverpula, Met Bazbi usvojio je politiku uvođenja igrača iz podmlatka, a odatle i nadimak "Bezbijeve bebe". Rezultati su bili bolji, a osvojen je i FA Kup. Prva titula u šampionatu, kao plod Bazbijevog rada, osvojena je 1952. godine. U narednim godinama osvojili su dve titule, i postali prvi engleski tim koji se takmičio u Kupu šampiona. Blistavu budućnost Bazbijevog tima pokvarila je tragedija koju navijači Junajteda nikada neće zaboraviti. Avion, koji je vraćao kući „Bazbijeve bebe" posle utakmice sa Crvenom Zvezdom u Beogradu, srušio se 6. februara 1958. godine, u Minhenu. U tragediji, poginule su 22 osobe, a Junajted je ostao bez osam igrača, i tri člana stručnog štaba. Sa privremenim timom, i pod vođstvom Džimija Marfija, koji je menjao Bazbija, Junajted je smogao snage za nastavak, uprkos glasinama da će klub napustiti sva takmičenja. Met Bazbi se vratio na radno mesto nakon oporavka, a u narednim godinama tim je osvojio FA kup, bili su šampioni dva puta, i osvojili su Kup šampiona 1968. godine, i tako postali prvi engleski klub koji je osvojio to takmičenje. Nakon odlaska Meta Bazbija sa mesta menadžera, tim je ispao u drugu ligu, otišli su im najbolji igrači, a klub je nastupao bez mnogo uspeha. Iako je napustio mesto menadžera, Bezbi je ostao na poziciji direktora u klubu. Ipak, sve lošije igre i sve lošiji rezultati primorali su Bezbija da se vrati na klupu, i pomogne klubu da se vrati na put stare slave. Rezultati su se poboljšali, ali je Bezbi konačno napustio klub u leto 1971. godine. Tomi Doerti uspeo je da spase Junajted ispadanja iz lige 1972. godine, ali nije uspeo dve godine kasnije, kada je tim ispao u niži rang. Tada najbolji igrači I možda najbolji napadački trio ikada (poznat pod nazivom ‘Junajtedovo sveto trojstvo’) Džordž Best, Lov i Bobi Čarlton napustili su klub. Denis Lov je prešao u Mančester siti, i postigao gol protiv Junajteda, za koji se smatra da je poslao njegov doskorašnji tim u drugu ligu. Doerti je vrlo brzo vratio klub u prvu ligu, i doprineo poboljšanju igara i rezultata tima. Međutim, uprkos uspehu i popularnosti, Doerti je smenjen kada se saznalo da je imao aferu sa ženom timskog fizioterapeuta. Dejv Sekston zamenio je Doertija na mestu trenera u leto 1977. godine, i uveo je defanzivni pristup u stil igre Junajteda. Defanziva se nije dopala navijačima, koji su navikli na napadački fudbal, koji su nametnuli Bazbi i Doerti. Usled nedostatka trofeja, Sekston je otpušten 1981, iako je vodio tim do pobede u poslednjih sedam utakmica, a njega je nasledio harizmatični Ron Atkinson. Odmah je oborio dotadašnji rekord u visini transfera u britanskom fudbalu, kada je doveo Brajana Robsona iz svog bivšeg kluba, Vest Bromviča. Atkinson nije puno doneo timu, a u jednom trenutku Junajted je bio na ivici opstanka u eliti. Atkinson je optušten u novembru 1986. godine.
Na mestu menadžera, umesto Atkinsona došao je Aleks Ferguson, iz škotskog Aberdina. Angažovanje Fergusona pokazalo se kao pun pogodak, iako je Škot bio na ivici otkaza 1990. godine, zbog loših rezultata. Nakon lošeg početka, videlo se poboljšanje u igri tima, a rezultati su bili sve bolji. Tim je osvojio prvi trofej Kupa pobednika kupova, a osvajanje trofeja omogućilo im je da se takmiče u Super kupu, u kome su pobedili Crvenu zvezdu na Old trafordu.
Iako vrlo uspešni u evropskim takmičenjima, u klubu su priželjkivali uspeh i u Engleskoj ligi. Dolazak Erika Kantone iz Lidsa, za 12 miliona funti bio je presudan u "osvajanju Engleske", jer je Francuz bio jedan od ključnih igrača u osvajanju prve titule još od 1967. godine.
Ferguson nije štedeo novac u nameri da sastavi tim kome niko ne bi mogao da parira. Može se reći da je novac bio dobro potrošen, jer je nakon dovođenja Roja Kina, Junajted osvojio prvu duplu krunu u istoriji kluba. Neosvajanju trećeg pehara te godine, doprinela je i osmomesečna suspenzija Kantone, zbog napada na navijača. "Neuspeh" Junajteda naterao je Fergusona na velike promene u timu, a to se odnosilo na prodaju najiskusnijih igrača, a u prvi tim uvršteni su igrači iz podmlatka, uključujući Dejvida Bekama, braću Nevil, Pola Skolsa...
Predvođeni Kantonom, kome je istekla suspenzija odbranili su duplu krunu naredne sezone, i tako postali prvi engleski klub koji je uspeo da odbrani oba trofeja osvojena prethodne godine. Sezona 1998/1999, bila je najuspešnija u istoriji engleskog fudbala, jer je Junajted postao prvi tim koji je osvojio triplu krunu, osvojivši Premijer ligu, FA kup i Ligu šampiona. Triploj kruni dodali su i pehar Interkontinentalnog kupa.
Mančester Junajted je osvojio ligu 2000. i 2001. godine, ali su novinari te sezone proglasili neuspešnima, budući da klub nije uspeo ponoviti osvajanje Lige šampiona. Godine 2000., Mančester Junajted je postao jedan 14 osnivača grupe G-14 - grupe vodećih evropskih klubova.
Dana 12. avgusta 2005. godine, američki poslovni čovek Malkolm Glejzer preuzeo je 75% deonica Junajteda, i postao njegov većinski vlasnik. Osmog juna Glejzer postavlja svoje sinove u izvršni odbor Mančester Junajteda. Glejzerovo preuzimanje kluba bilo je popraćeno velikim protestima navijača, koji od samog početka nisu voljeli američkog milijunaša. Oni najverniji čak su otišli i korak dalje osnujući svoj sopstveni klub pod nazivom "Junajted of Mančester."
Sezonu 2005./06. Mančester kreće veoma loše, a Roj Kin je napustio klub otišavši u Seltik, nakon što je javno kritikovao svoje bivše saigrače. Klub se, po prvi put u deset godina, nije uspeo kvalifikovati u drugi krug Lige Šampiona, nakon što su izgubili poslednji susret u grupi protiv portugalske Benfike. Sezona je bila obeležena povredama ključnih igrača, među kojima su bili Gabriel Hajnce, Alan Smith, Gigs i Skols. Ipak, usledio je i jedan trofej - bio je to Liga kup. Junajted je takođe drugim mestom u prvenstvu osigurao nastup iduće sezone u najelitnijem evropskom takmičenju. Na kraju sezone, zbog svađe s Fergusonom, Rud van Nistelroj odlazi u Real Madrid.
Sezone 2006.-07. Junajted se vratio napadačkom stilu igre, pa je postigao gotovo 20 pogodaka više u 32 utakmice od drugoplasiranog Čelsija. U septembru 2007., Junajted je na dvomesečnu pozajmicu doveo iskusnog Šveđanina Henrika Larsona, koji je pomogao Junajtedu da dođe do polufinala Lige Šampiona, gde su poraženi od Milana, kasnijih pobednika.
Nakon četiri godine, 6. jula 2007. Junajted ponovno osvaja prvenstvo. Nisu uspeli osvojiti dvostruku krunu, u finalu FA kupa su nakon produžetaka poraženi od Čelsija, u prvom finalu igranom na novom Vembli stadionu.
Sezona 2007.-08. bila je jedna od najuspešnijih u klupskoj Istoriji. Zahvaljujući ponajviše fenomenalnoj formi Kristijana Ronalda (31 pogodak u prvenstvu), Mančester Junajted je uspeo odraniti naslov engleskog prvaka s’ dva boda prednosti pred novim rivalima Čelsijem. Isti klubovi sastali su se u moskovskom finalu Lige Šampiona, dana 21. maja 2008. Junajted je u dramatičnom finalu slavio nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca.
Pre početka sezone 2008/09 Junajted je učestvovao i pobedio u Komjuniti Šildu. Mančester je tada pobedio osvajače FA Kupa u sezoni 2007/08 sa 3-1 na penale, pošto je posle 90 minuta bilo 0-0. 21. Decembra 2008. Junajted je dodao još jedan trofej u klupske vitrine. Osvojeno je FIFA Svetsko klupsko prventsvo a u finalu je pobeđena Ekvadorska ekipa LDU Kvito sa 1-0. Jedini gol na meču postigao je Vejn Runi. Dva meseca kasnije osvojen je i Liga Kup posle pobede u finalu nad Totenhem Hotspurom od 4-1(penalima). Već 16. maja 2009. Junajted je osigurao osamnaestu ligašku titulu posle remija Arsenala od 0-0 na Emirejts areni. To je bila treća uzastopna titula za Mančester Junajted. 27. Maja 2009. Barselona je u finalu Lige Šampiona sprečila Junajted da odrbani titulu osvojenu prethodne godine pobedivši 'Crvene Đavole' sa 2-0.
Sezonu 2009/2010 prošlogodišnji finalista Lige šampiona, krenuo je sa velikim ambicijama. Ipak Kritičari umanjuju šanse Junajteda za osvajanje trofeja, jer su tim napustili najveća zvezda Kristijano Ronaldo, i brzonogi napadač Karlos Tevez, a prvi golman tima Edvin van Der Sar propustio je početak sezone zbog povrede.U letnjem prelaznom roku, Aleks Ferguson nije mnogo novca potrošio za dovođenje novih igrača koji će zameniti Ronalda i Teveza, iako je klub dobio rekordnih 80 miliona funti za Ronalda, po mnogima najboljeg fudbalera na svetu. Klub su pojačali Majkl Oven, Gabriel Obertan i Antonio Valensija.Iako bez Ronalda i Teveza, i bez zvučnih pojačanja (osim Ovena, koji je imao mnogo problema sa povredama), Mančester junajted se do samog kraja borio na svim poljima,ali na kraju morao da se zadovolji drugim mjestom u Premier ligi i 1/4 finalom lige šampiona.
Uspesi kluba:
Premijer liga 18 puta:
1907–08, 1910–11, 1951–52, 1955–56, 1956–57, 1964–65, 1966–67, 1992–93, 1993–94, 1995–96, 1996–97, 1998–99, 1999–2000, 2000–01, 2002–03, 2006–07, 2007–08, 2008–09
FA Kup 11 puta:
1909, 1948, 1963, 1977, 1983, 1985, 1990, 1994, 1996, 1999, 2004.
Liga Kup 4 puta:
1991–92, 2005–06, 2008–09, 2009–10
Liga Šampiona 3 puta:
1967–68, 1998–99, 2007–08
UEFA Kup Pobednika Kupova:
1990–91
Interkontinentalni kup:
1999
FIFA Svetsko klupsko prventsvo:
2008
Comment