Sedma umetnost - preporuke, recenzije, liste...

[Indigo]

Na TV-u:

Pink World Cinema - 22:21 - The Double Life of Veronique - 1991
Cinestar TV - 23:10 - All About My Mother - 1999
RTS2 - 22:00 - Graduation - 2016
RTS2 - 00:15 - The Salt of the Earth - 2014
HRT2 - 21:00 - End of Watch - 2012
HRT3 - 22:50 - Good Bye Lenin! - 2003
Cinemax - 20:00 - Donnie Brasco - 1997
Cinemax - 00:00 - Citizen X - 1995

Good bye Lenin
Yan Tiersen

[Arnel.S]

Na TV-u:

HRT3 - 21:03 - Ingmar Bergman on Life and Work - 1998
HRT3 - 23:50 - Night on Earth - 1991
Pink World Cinema - 19:00 - Come and See - 1985

[Arnel.S]

Na TV-u:

CineStar TV Action - 20:10 - The Lives of Others - 2006
HRT3 - 20:05 - The Battle of Algiers - 1966
HRT2 - 21:00 - The Wrestler - 2008
FOX Movies - 22:30 - The Untouchables - 1987
HRT3 - 22:50 - Character - 1997

[dekkard]

Na TV-u:


HRT2 - 21:00 - The Wrestler - 2008

Mi o vuku...

[miloolja]

LOVELESS

Jednostavan, moćan, zastrašujuć, hladan...koncipiran kao kriminalistički triler, jednostavna priča o rasturenoj i disfunkcionalnoj porodici. Zvjagincev još jednom pokazuje da je majstor oslikavanja društva otudjenih i usamljenih ljudi bez emocija i ljubavi. Priča prati par supružnika koji se razvode i emotivno preziru, ali od trenutka kada im dete nestaje "moraju" da saradjuju. Za očekivati je bilo da će takva jedna situacija zbližiti zavadjene strane, ali stvari tako ne funkcionišu u Zvjaginceovom filmu.
Šta reći za fotografije, gde mi je jednostavno urezao u glavu sve one hladne kadrove ruskih zgrada i užasno mirnu, mrtvačku prirodu...sve je hladno i sivo...maestralno
Sve pohvalne sjajnim glumcima, Marijani Spivak je ovo prvi igrani film koliko sam video, ali i Rozinu kojeg reditelj i treći put stavlja u ulozi aktera, ali ovaj put kao protagonista filma. Oba lika su iritantno jeziva, a njih dvoje niti u jednom trenutku ne pokušavaju da ih karikiraju i učine simpatičnim. Svaka čast...
Znao sam već da Andrej ume biti brutalan, oštro kritikujući sve odgovorne za društvene tokove...tako je i sa Bez ljubavi...

Na kraju nas ostavlja same, bez razjašnjenja sa dvosmislenom završnicom...

Svojim predhodnim ostvarenjima sam je sebi postavio visoke standarde, koje i ovog puta, više nego uspešno opravdava
10/10

Evo prilike da ti prebacim post-recenziju gde i treba da stoji

Odličan Andrej Zvjagincev i ovog puta, nema diskusije. Sa odličnom reputacijom iz prethodnih filmova, opravdao sva očekivanja, predstavio nam još jednu tešku priču malog, otuđenog čoveka i surovu činjenicu, koji svi doživljavaju samo kao frazu... da čovek bez ljubavi ne može da živi. I to je tako fakin istinito i tačno, tako jednostavno rečeno i pogođena srž ovim, bez mnogo mudovanja i potrebe za dodatnim objašnjenjem, a ponavlja se kao mantra, koju u suštini malo ko shvata.

Kako je bolna scena bila meni kada Ženja gola, u zagrljaju ljubavnika, priča o svom detetu koje nije želela, nije imala nikakav dodir i vezu nikada, nikada ga volela (), čak nije imala ni mleka da ga doji, ona u zagrljaju muškarca, željna pažnje i ljubavi... do scene kada ulazi noću u kuću, po mraku, ne paleći svetlo i odlazi pravo u spavaću sobu da legne, a da prethodno ne pogleda da li je dvanaestogodišnji sin u svojoj sobi, šta radi.... mobilni u koji stalno gleda, a nijednom nije razgovarala sam detetom...pa do scene kada se susrećemo sa njenom majkom na dači... i shvatamo koliko je oštećena roba zapravo, koliko nesrećna duša...

Brutalne scene hladnog eksterijera, ali i enterijera, bez boja, bez topline i zdravog okruženja za vaspitavanje i odrastanje, bez ljudi, prazno, hladno, dok sneg pada, u okrutnom relanom svetu egoista i ravnodušnosti.... do veštački stvarane i paradoksalne činjenice da Borisov direktor zapošljava samo porodične ljude!

Bokte kako surovo, kako spušta Zvjagincev na zemlju, opet i vraća u realnost ko smo i u šta smo se pretvorili!

Sledeći: Mother

[Arnel.S]

Na TV-u:

Pink World Cinema - 13:10 - Close-Up - 1990
HRT3 - 22:50 - The Birch Tree - 1967
Cinema TV - 20:15 - Sweet Sixteen - 2002

[ExEric]

Call Me by Your Name (2017)

We rip out so much of ourselves to be cured of things faster than we should that we go bankrupt by the age of thirty and have less to offer each time we start with someone new. But to feel nothing so as not to feel anything - what a waste!

Zovi me svojim imenom, film italijanskog reditelja Luke Gandanjina, nije samo odlican film, to je najbolji ljubavni film 21. veka uz In the mood for love, iako ljubav nije medju glavnim temama koje film obradjuje.

Smesten na sever Italije, 80ih godine, film prati Elia, mladog tinejdzera, ciji otac, profesor Perlman je strucnjak za starogrcku kulturu, a majka prevodilac. Otac mu je Amerikanac a majka Italijanka. U njihovu kucu stize Oliver, student iz Amerike, kome je mentor na postdiplomskim studijama upravo Eliov otac. Pocetna odbojnost zbog novog gosta, ubrzo prerasta u odnos koji dovodi do toga da Elio pocinje da preispituje sebe, do toga da otvoreno pocinje da oseca emocije prema Oliveru.

Elio je, rastuci u takvom akademskom okruzenju, nacitan, pametan i sverstran mladic. Svira klavir i gitaru, ucestvuje u akademskim raspravama sa ocem. On je u mnogo stvari mladic koji je svetlosnim godinama ispred svoje generacije, ali je kod njega mnogo toga neafirmisano, pogotovo na emotivnom planu. Susret sa Oliverom stavice ga u situaciju da oseti nesto sto nikada nije ranije osetio, da preispituje svoje emocije, da se stidi njih i da ih eventualno prihvati.

Iako se ovaj film propagira kao gej film, mozemo reci da u njemu niti jedan od likova nije gej, vec je akcenat na dvoje ljudi, koji sebe dozivljavaju kao strejt osobe, koji se jednog leta zaljube u drugog muskarca. Kada sam video da je film nahvaljen toliko od strane kritike, plasio sam se da je mozda rec o jos jednom propaganda filmu, ali sam itekako pogresio. Savrseno izreziran, perfektno odglumljen, Call me by your name je jedan od najsenzualnijih filmova zadnjih 20ak godina. Reditelj nam tako lako bombarduje sva cula - od vocnjaka punog kajsija, suncanih polja i ulica, recnih plaza, kafe, cigareta, voznji bicikla po seoskim ulicama, sve utice da se osecate kao da ste tamo, da dozivljavate atmosferu iz prve ruke. Perfektno kadridanje, spore scene gde glumci dobijaju dovoljno prostora za razvoj svojih likova i izvanredan saundtrek ne zelim ni da komentarisem. Ovo je jedan od onih filmova, kome ne bih mogao da nadjem ni jednu manu. Od prvog do poslednjeg kadra, nema praznog hoda, protracenog kadra, recenice koja je suvisna... Fascinira i rediteljovo umece da jednu ovakvu temu, donese na jedan nenametljiv i stilizovan nacin, bez jeftine eksplotacije odnosa izmedju likova. Scene seksa ima, ali one su intimne i ostaju samo likovima da ih dozivaljavaju.

Timoti Salomeu ostavljam poslednji pasus. Ne zelim da kazem nista mnogo o njegovom performansu osim da mu se divim do imbecilnosti. Da sam film gledao u bioskopu, na kraju filma bih ustao kao neka tinejdzerka koja je otisla na koncert omiljenog pevaca prvi put u zivotu i aplaudirao celom odjavnom spicom. Spektar emocija koje on donosi, merdevine koje prelazi njegov lik, od nezaintresovanog tinejdzera, preko zbunjenosti do preispitivanja i prihvatanja svojih emocija do emotivnog kresenda u poslednjem kadru, ne mogu docarati ni mnogo iskusniji glumci, a kamoli jedan mladic od 22 godine. Skidam (virtuelnu) kapu. Oskara nece uzeti skoro sigurno, ali je sebi obezbedio sigurno mesto u istoriji (modernog) filma.

[SerenaKyrgios]

Kakva filmcina, ma samo Spanci

http://www.imdb.com/title/tt1937149/

Carski odradjen. Moglo bi se opet pogledati.

[SerenaKyrgios]

Sinoc sam pogledao ovaj film i jos uvek mi je u glavi. Nije mi se skoro desilo to sa nekim filmom.
Jako tezak na momente, o raspletu price i da ne govorim.
Nema potrebe previse da se pise, ko nije pogledao neka pogleda. 10/10

[miloolja]

Call Me by Your Name (2017)

We rip out so much of ourselves to be cured of things faster than we should that we go bankrupt by the age of thirty and have less to offer each time we start with someone new. But to feel nothing so as not to feel anything - what a waste!

....How you live your life is your business, just remember, our hearts and our bodies are given to us only once. And before you know it, your heart is worn out, and, as for your body, there comes a point when no one looks at it, much less wants to come near it. Right now, there's sorrow, pain. Don't kill it and with it the joy you've felt.

Kakav govor-monolog, savet oca sinu (ko je gledao zna da je Erikov i moj citat samo deo njega), oduševljena sam glumom (Timotije ), scenarijom, ambijentom, Lombardijom i Kremonom (hoću baš onakvu kuću i okućnicu ), muzikom, prirodom, hranom, mirisima i emociajama, senzibilitetom i režijom najviše. Čarobno!

Is it better to speak or die?


Vladane gledaj

[miloolja]

Nekoliko recenica o dva filma, od kojih sam ocekivala ipak malo vise.

Lady Bird- simpaticna pricica o odrastanju, tinejdzerskim problemima, odnosima sa prijateljima, roditeljima i prvim ljubavima, koje smo manje-vise svi prosli. Ne znam zasto je film okarakterisan kao komedija, jer mi ni osmeh nije izvukao. Radnja je ok, ali nista sto bi izazvalo neki poseban utisak, pogotovu ne nominaciju za Oskara u kategoriji najbolji film, a narocito ne tako sjajne kritike. Gluma je definitivno sto drzi film sve vreme visoko, roditelji posebno, dok mi Ronan u ulozi glavne junakinje deluje kao i svuda, uvek ista, ista izraz, isti performans, s tim sto joj ova uloga bas legla.


Una mujer fantastica (A fantastic woman) - nisam odgledala sve nominovane u kategoriji najbolji strani film, ali ne mogu da se otmem utisku da je ovde samo zbog teme koju obradjuje...nesrecne i tuzne sudbine glavne transrodne protagonistkinje Marine. Ima dosta simbolike kod Sebastijana Leila, gledano iz perspektive na kakve sve muke nailazi jedan transvestit u Cileu, gledljiv je film, ali iskreno ocekivala sam vise, jer mi se njegova Glorija bas dopala.

[Laki21]

Ladno nisam znao da ova tema postoji

[ExEric]

Sharp Objects (2018)

“Words cut deeper than knives. A knife can be pulled out, words are embedded into our souls.”

-William Chapman

Spori kadrovi, brzi rezovi, kratki flesbekovi proslosti, miris svinja i mulja juga Amerike, zatvoreni gradic prepun ogovaranja i zakopanih tajni, mrznja, dosada, devojcice na rolerima koje nocu jure ulicama pijane, prejaka zlokobna svetla semafora i da... votka u plasticnoj flasi Evijan vode.

Sharp Objects, radjen po poznatom romanu Dzilijan Flin (autorka Fincerove Gone girl) prati novinarku Kamil Priker (Ejmi Adams) koja se vraca u rodni gradic Vind Gep da napise clanak o svirepom dvostrukom ubistvu koji se desio tamo. Kamil nerado pristaje, povezuje ajpod sa zvucnicima automobila, pije votku (skrivenu u flasici vode) i otkljucava svoje davno zakljucane demone proslosti sa kojima je bitku odavno izgubila a nije samo njena dusa zrtva vec i njeno telo, unakazeno oziljcima, koje je sama sebi nanela. Kamil je u proslosti izgubila sestru i kao da to po sebi nije dovoljno, dozivela jedno mucno, tragicno, izmuceno detinjstvo u mraku suma Vind Gepa.

Po povratku u Vind Gep ceka je prezrenje i odbacenost, pogotovo od njene majke, najbogatije zene u gradu, koja poseduje klanicu svinja i kojoj je sopstveni ugled daleko na prvom mestu lestvici prioriteta. Hvali se svojim podom od slonovace i sve ljude oko sebe tretira kao sto njena najmladja cerka Ema tretira lutke u svojoj kucici koja joj je glavna zanimacija, uz alkohol, drogu i sveopstu dosadu i besmisao.

Kroz 8 epizoda pratimo razvoj Kamil Priker kako resavajuci slagalicu zlocina, polako pokusava po ko zna koji put da resi i sopstvenu slagalicu iz proslosti. Da li su te price mozda uzajamno povezane? Da li se Kamil mozda previse poistovecuje sa zrtvama? Reditelj Žan-Mark Vale (Little big lies) stavlja slike ipred reci. Kroz niz brzih i ostrih flesbekova on cesto preskace vremenske linije, bacajuci nas kroz proslost i sadasnjost, vrlo lukavo deo po deo otkriva delove slagalice koji povezuju Kamilinu pricu.

Sumorna i mracna na nivou True Detective, zanatski precizna brzom montazom kao Parkov Stoker, surova i tragicna Sharp Objects ce vas u maniru svog naslova iseci na delove kada se odjavna spica bude zavrsila.

[p4p1]

Odavno stoji na listi, skoro mi ga i markan preporučio, te odgledah The Lives of Others. Jedan od onih filmova koji mogu nekome da promene život. Pročitavši plot, mislio sam da će u jednom totalno drugačijem pravcu da ide film, ali srećom nije. Ovo kontam da već može da se uvrsti kao klasik. Fantastična priča, izuzetno emotivna, sa vrhunskom glumom. Šokantan podatak mi je bio da je režiseru (Florian Henckel von Donnersmarck) ovo bio prvenac. Nije morao ništa više ni da snima posle ovog.

Ko preferira filmove koji se više baziraju na likovima nego na radnji, teško da će biti nezadovoljan. S tim što nije baš da nema radnju. Samo je meni bar u drugom planu, dok sa uživanjem pratim evoluciju likova, međuljudske odnose, emocije koje doživljavaju i na koji način ih manifestuju. Izbore koje prave. Ljubav, strast, požuda, čežnja da budete voljeni, sve je tu, a nikad nas ne "napada" direktno, tu su glumci, između ostalog, odradili vrhunski posao.

Kod mene instant klasik sasvim sigurno.

P.S. Tokom filma maltene se i ne primeti da govore nemački, što je uvek veliki plus u mojoj knjizi

---

Seven Worlds, One Planet, standardna David Attenborough dominacija, ko je voleo da gleda Planet Earth i sl. obavezno i ovo. BBC Earth kod nas je odradio tri kontinenta za sad. Nećete moći da se nadividite spektakularnim kadrovima kao i uvek. S tim što je ovde stavljen akcenat i na podizanje svesti. Mali milion ugroženih vrsta našom zaslugom, zastrašujući podaci kojom brzinom uništavamo prirodu, ali ništa napadno što bi moglo da izazove negativnu reakciju. Doduše teško da sa ovakvim naratorom bilo šta može da izazove negativnu reakciju.

[Ser Gagi]

Preporuka neki vrh film, tipa Spanski El Cuerpo?