Pričaonica

[Победа]

Aha. Znaci ako se neko ne slaze s tvojim misljenjem onda ne ume normalno da vodi raspravu. Dobro.

I ja se iskreno nadam da ces se brzo odseliti odavde i otici u neku od zemalja o kojima mastas, bice zanimljivo gledati kako ti se razbijaju iluzije o tim liberalnim, privatizovanim rajevima koji cvetaju po zapadu. Ako bas hoces da insistiras na tim iluzijama preporucujem Montanu. Dopalo bi ti se tamo, ima ranceva na kojima u izolaciji zive pripadnici lokalnih milicija sa porodicama, ne placaju porez, cuvaju sami sebe jer su naoruzani do zuba i uzivaju u zivotu. Plus su deo drzave na cijem je celu americki Bogoljub Karic, sto je dodatni bonus. Idila.

Ne, nego ne umeš da raspravljaš i konstantno nipodaštavaš tuđa mišljenja. Ne znam šta ti tu nije jasno.

Da te podsetim malo šta si pisao.

Sad kad vidim da jos nisi ni fakultet zavrsio mogao bih polako da te posaljem nanize i pustim vodu za ovom raspravom. Mislio sam da nesto znas i pored epskih budalastina o kapitalistickim strankama koje svako malo dolaze na vlast u Skandinaviji da isprave ono sto socijalisti zajebu za svoje dve decenije glupiranja ali sad shvatam da imam posla sa detetom s napuhanim egom.

Nece se ponoviti. Puno srece u sledecem ispitnom roku i da brzo upises drugu godinu. Nemoj da vuces jace predmete u jesenje rokove, nagomilace ti se to pa ce ti poremetiti ritam u studiranju. Samo hrabro, nasi fakulteti su ionako kurac na biciklu i lako se zavrsavaju, narocito ekonomski i pravni.

Pustio. Momci ne znaju da procitaju cak ni ono sto sam napisao, brinem kako ce da pozavrsavaju te svoje studije jer treba razumeti pametnije ljude od mene.

Izvinjavam se, ucinilo mi se na trenutak da pricam sa odraslim ljudima. Kao sto rekoh, nece se ponoviti.

Socijalisticko razmisljanje.

Da li je realno da ti ne razumes nesto toliko jednostavno kao sto je razlika izmedju naucne teorije i implementacije teorije u realnom vremenu od strane realnih aktera? Odacu ti jednu veliku profesionalnu tajnu, filozofi nikada ne napustaju prethodne teorije, koliko god one bile prevazidjene. Filozofi smatraju da i prevazidjene teorije imaju svoju ulogu u filozofiji istorije jer su povezane u lanac misaonog razvoja civilizacije. To nam je uvalio Hegel. Naravno da ti nabrojani teoreticari nisu debili i naravno da ih nisam napljuvao, citaj malo sta je napisano i razumeces. Ti u meni nemas neprijatelja vec sagovornika, duzni smo obojica da pristupimo nasim tekstovima s razumevanjem.

[bici]

Ti sad i mozes da napravis privatnu skolu ili fakultet, ne da ti niko ne brani nego ih vec ima koliko hoces u Srbiji. Posebno su fakulteti odlicnog akademskog kvaliteta, pitaj Neshu Slinu da ti kaze koliko su dobri. Odes do trafike da kupis cigarete, usput svratis do fakulteta, diplomiras, vratis se kuci da spremis doktorat, odes na Vikipediju jedno pola sata da spremis doktorat, sutra ponovo po ciragete, usput doktoriras, uclanis se u stranku i s tim superiornim akademskim zvanjem postanes ministar. Bog da te vidi. Niko nikada u istoriji Srbije nije vise uradio na obrazovanju stanovnistva od privatnih univerziteta, naprave za godinu dana vise doktora nauka nego sto je Univerzitet u Beogradu napravio od osnivanja. Cepa foto-kopir, ne staje.

Pazi, slazem se da se na privatnim fakultetima lako dobija diploma. Medjutim, zabluda je da nisu kvalitetni. Uostalom prica se o tim privatnim fakultetima da se lako zavrsavaju, kao da na drzavnim nema mita i korupcije, a imamo doktore koji ne mogu da prepoznaju simptome upale pluca. Na nekim privatnim fakultetima moze mnogo da se nauci, ako si zeljan znanja. Mozes da postanes kvalitetan strucnjak. Kao student informatike na PMF-u, i bivsi cimer studenta RAF-a, ja mogu opusteno da kazem da RAF ima kvalitetniji program i kvalitetnija predavanja. Da na to dodam i da na tom RAF-u imas grupe od po 10-15 studenata a na pmfu grupe od 60 studenata, sto nije mala stvar, jasno je gde je profesor fokusiran na svakog studenta. Ima jos usko specificnih smerova na drugim privatnim fakultetima koji su izuzettno kvalitetni.

Tako da ne treba sve stavljati u isti kos.

[maliajnstajn]

Imam tako i ja par profesorcica koji se kriju iza svojih doktorata ne smiju da debatuju bilo kakvu ideju pred amfiteatrom. Strah ih, pa onda uzmu i umanjuju druge ljude.

[Jax Teller]

Pazi, slazem se da se na privatnim fakultetima lako dobija diploma. Medjutim, zabluda je da nisu kvalitetni. Uostalom prica se o tim privatnim fakultetima da se lako zavrsavaju, kao da na drzavnim nema mita i korupcije, a imamo doktore koji ne mogu da prepoznaju simptome upale pluca. Na nekim privatnim fakultetima moze mnogo da se nauci, ako si zeljan znanja. Mozes da postanes kvalitetan strucnjak. Kao student informatike na PMF-u, i bivsi cimer studenta RAF-a, ja mogu opusteno da kazem da RAF ima kvalitetniji program i kvalitetnija predavanja. Da na to dodam i da na tom RAF-u imas grupe od po 10-15 studenata a na pmfu grupe od 60 studenata, sto nije mala stvar, jasno je gde je profesor fokusiran na svakog studenta. Ima jos usko specificnih smerova na drugim privatnim fakultetima koji su izuzettno kvalitetni.

Tako da ne treba sve stavljati u isti kos.

Covjek ako zeli nesto da nauci nije mu bitno na kojem je fakultetu. Znam masu ljudi koji su zavrsili drzavne fakultete a profesora i predavanje nisu ni vidjeli. Ako imas zelju mozes steci znanje. Ako nemas obavezno krivis predavace, kolege itd.

[colke995]

Privatizacijom obrazovanja bi se znatno povećao kvalitet školovanja. Profesori bi imali veće plate i veći motiv. Ne bi bilo izdrkavanja jer učenik direktno finansira tu školu koju je izabrao, pa ako bi se ljudi žalili na profesora konstantno, on bi dobio otkaz. Takođe ne bi se učilo milion nebitnih informacija, nego bi se učilo ono što će ti trebati posle fakulteta. Ako škola ne može da ti obezbedi znanje za budući posao, ne ideš u tu školu. Jednostavno.
Danas imaš 1000 primera gde kada završiš fakultet s vrhunskim prosekom, ti ne znaš ništa da radiš i ne znaš ništa o poslu za koji si trebao da učiš. Gimnazija je tek posebna priča.

Ovde imas gresaka u vise tacaka. Al ajmo redom.

Profesori bi imali veće plate i veći motiv

Ovaj deo je kljucan i povlaci mnogo drugih stvari. Pored motivacije koja igra i presudnu ulogu, ulogu igra i zaposljavanje, jer najbolji studenti danas ni ne pomisljaju da sebi nadju posao u prosveti, sto je i razumljivo. Snadju se za neki bolje placen posao, ili odu van drzave. Ostaje se na tome da se zaposljavaju mediokriteti koji nisu sebi blje nista mogli da nadju. Surovo ali istinito nazalost.

Takođe ne bi se učilo milion nebitnih informacija, nego bi se učilo ono što će ti trebati posle fakulteta

Ovde u velikoj meri gresis. Sve sto ucis na fakultetu, ili makar u ogromnoj meri, je naravno povezano sa oblascu u kojoj zelis da se usavrsis. Nadji mi coveka koji radi posao gde upotrebljavau nekom poslu konstantno vise od 30% stvari koje je ucio na fakultetu. U mnogim zanimanjima ti je trziste rada prilicno dinamicno i ne mozes se usko vezivati i apsolutno tacno znati kako ce tvoj posao izgledati. Plus sto je danas maltene iskorenjena pojava poslova za ceo radni vek, vec menjas nekoliko poslova tokom istog. Svaki fakultet/smer na fakultetu treba da te usavrsi u necemu, ali i da ti da sirinu, da ne bi sutradan bio izduvan balon.

Gimnazija je tek posebna priča.

Gimnazija ti prvenstveno sluzi kao prelazni period ako nisi siguran u kom pravcu bi svoj zivot usmerio. Naravno pohvatas sebi neki period kad znas sta ces, pa ti ostatak bude suvisan, ali meni recimo kao neko ko je isao u gimnaziju, sirina koju sam tam dobio izuzetno prija.

Danas imaš 1000 primera gde kada završiš fakultet s vrhunskim prosekom, ti ne znaš ništa da radiš i ne znaš ništa o poslu za koji si trebao da učiš

Sa vrhunskim tesko. Ja za vrhunski prosek smatram 9.6, 9.7 pa navise, u toj grupi ljudi se retko nalaze takvi slucajevi, jer za to moras dupe ozbiljno da ogulis. Za manje od toga se slazem, ali to je prvenstveno nedostatak bolonjskog sistema gde ispit polazes iz 15 delova gde uglavnom sve bude pismeno i gde dobijes ocenu, a da nisi porazgovarao sa profesorom 2 recenice tokom semestra. Broj rokova i mogunosti da izadjes na ispit tek ne treba pominjati.

[miloolja]

Nisam izmislio . Secam se da je neko u temi Junajteda optuzio juniora da koristi taj smajli namerno da bi provocirao i onda sam i ja krenuo da ga koristim

Hahaha nemam ja to pojma.....al dobro je sto ga ne kopiras i po drugim optuzbama...mislim za sta ih je sve dobijao

tt sa A5 u inat Mi6

[Reise]

Ti privatni fakulteti uglavnom imaju bolji program od državnih. Tako da onaj koji ga je upisao i zna šta želi u ogromnoj prednosti od ovog sa državnog. Samim tim, što kaže bici, imaš 15 studenata od kojih 10 garant boli uvo za fakultet i upisali su ga čisto da se završi nešto ili su ih roditelji uvukli u to. Neka dva studenta se uvijek ističu i sigurno je da će postati stručnjaci, čak i bolji od ovih sa državnog. Na kraju tih osnovnih studija, imaju opciju da idu u neki prestižni privatni fakultet u inostranstvu đe su profesori bruka. Nisu baš ni ti privatni fakulteti toliko sranje koliko se predstavljaju. Imaju i oni dosta prednosti.

[colke995]

Ti privatni fakulteti uglavnom imaju bolji program od državnih. Tako da onaj koji ga je upisao i zna šta želi u ogromnoj prednosti od ovog sa državnog. Samim tim, što kaže bici, imaš 15 studenata od kojih 10 garant boli uvo za fakultet i upisali su ga čisto da se završi nešto ili su ih roditelji uvukli u to. Neka dva studenta se uvijek ističu i sigurno je da će postati stručnjaci, čak i bolji od ovih sa državnog. Na kraju tih osnovnih studija, imaju opciju da idu u neki prestižni privatni fakultet u inostranstvu đe su profesori bruka. Nisu baš ni ti privatni fakulteti toliko sranje koliko se predstavljaju. Imaju i oni dosta prednosti.

Ovo sve stoji, samo ne u Srbiji. U Americi se zna koliko su privatni fakulteti ispred drzavnih.

[maliajnstajn]

Fazon svega je da se studentu profesor posveti. A na drzavnom 9 od 10 profesora to ne zanima. Imas asistena i vozdrica.

Na privatnim on mora da ti se posveti, ako ti se ne posveti, cao zdravo.

Zasto se je Univerzitet u Sarajevu ove godine dobio 50% manje studenata nego prosle, a prosle oko 30% manje nego godinu ranije i trend se nastavlja? Ljudi idu vani ili idu na privatne fakultete.

Zasto on da ide da bude samofinansirajuci student na drzavnom za 600eura, kad moze da ima stipendiju 50% na privatnom i plati 1200 eura, bez da ga iko pegla? Moja najveca greska u zivotu.

Prijateljica moja, 2 godine je studirala sa mnom, prosjek 6.7, otisla u Sloveniju, na drzavni fakultet koji inace kosta 28 eura godina, a ovdje je 600 e godina, prosjek za dvije godine tamo sto je morala odraditi razliku predmeta i komplet trecu godinu 9.0. A ucila je manje nego ovdje, jer je se jos i zaposlila pa je imala manje vremena za ucenje.

Kako, recite vi meni?

Profesor ima odgovornost prema studentima.

[taliesin]

Iskreno sumnjam u privatizovanje obrazovanja uopšteno iz razloga što recimo trenutno privatni fakulteti, škole itd. nisu previše kvalitetne.
To ne mora ništa da znači ali recimo da se privatizuje obrazovanje čitavo bi postalo podređeno tržištu. Verovatno i dosta skuplje i na kraju bi se desila još veća razlika između slojeva. Bogati bi postali bogatiji, a siromašni siromašniji. Čitava zamisao ovog državnog odnosno subvencionisanog ( ne mogu ga nazvati skroz besplatnog ) obrazovanja je to da neko iz niže klase može da napreduje. To je bar moj pogled.

Sent from my ONE E1005 using Tapatalk

Pravo na obrazovanje je osnovno ljudsko pravo i drzave su obavezne da ga ponude svakom stanovniku koji je zainteresovan, to pravo ne moze da bude iskljucivo predmet odluke trzista, tako da nema nista od apsolutne privatizacije procesa obrazovanja. To se nigde nije desilo niti se se igde desiti, osim mozda u nekom fasisticko-korporativnom raju na zemlji za koji ja jos nisam cuo. Ono sto Pobeda ne shvata ili shvata ali ne podrzava je da privatno i drzavno obrazovanje ne iskljucuju jedno drugo, niko nikome ne brani da napravi kakav god hoce univerzitet, ponudi kakvo god hoce obrazovanje i to debelo naplati. Ta kohabitacija privatnog i javnog sektora obrazovanja se vec vekovima desava u mnogim zemljama i sljaka manje-vise besprekorno. Sljakace valjda i ovde za nekoliko decenija.

[Reise]

Ovo sve stoji, samo ne u Srbiji. U Americi se zna koliko su privatni fakulteti ispred drzavnih.

U CG znam dosta ljudi koji su na ovakav način uspjeli. Kad već ima u CG, ima sigurno i u Srbiji.

[maliajnstajn]

Pravo na obrazovanje je osnovno ljudsko pravo i drzave su obavezne da ga ponude svakom stanovniku koji je zainteresovan, to pravo ne moze da bude iskljucivo predmet odluke trzista, tako da nema nista od apsolutne privatizacije procesa obrazovanja. To se nigde nije desilo niti se se igde desiti, osim mozda u nekom fasisticko-korporativnom raju na zemlji za koji ja jos nisam cuo. Ono sto Pobeda ne shvata ili shvata ali ne podrzava je da privatno i drzavno obrazovanje ne iskljucuju jedno drugo, niko nikome ne brani da napravi kakav god hoce univerzitet, ponudi kakvo god hoce obrazovanje i to debelo naplati. Ta kohabitacija privatnog i javnog sektora obrazovanja se vec vekovima desava u mnogim zemljama i sljaka manje-vise besprekorno. Sljakace valjda i ovde za nekoliko decenija.

Nope.

Po tebi, ti imas puno pravo, da dodjes profesoru i stavis mu pistolj na glavu i kazes mu da te obrazuje?

[Reise]

Nope.

Po tebi, ti imas puno pravo, da dodjes profesoru i stavis mu pistolj na glavu i kazes mu da te obrazuje?

Pročitaj ustav svoje zemlje i vidjećeš da je pravo na obrazovanje osnovno pravo čovjeka. Drži se ekonomije, pravo ti očigledno ne ide.

[Победа]

Ovde imas gresaka u vise tacaka. Al ajmo redom.



Ovaj deo je kljucan i povlaci mnogo drugih stvari. Pored motivacije koja igra i presudnu ulogu, ulogu igra i zaposljavanje, jer najbolji studenti danas ni ne pomisljaju da sebi nadju posao u prosveti, sto je i razumljivo. Snadju se za neki bolje placen posao, ili odu van drzave. Ostaje se na tome da se zaposljavaju mediokriteti koji nisu sebi blje nista mogli da nadju. Surovo ali istinito nazalost.

Slažem se. Ne znam šta sam loše napisao. Kada bi bile veće plate i postojala odgovornost, dosta studenata, kvalitetnih pre svega, bi se odlučilo da ide tim putem.

Ovde u velikoj meri gresis. Sve sto ucis na fakultetu, ili makar u ogromnoj meri, je naravno povezano sa oblascu u kojoj zelis da se usavrsis. Nadji mi coveka koji radi posao gde upotrebljavau nekom poslu konstantno vise od 30% stvari koje je ucio na fakultetu. U mnogim zanimanjima ti je trziste rada prilicno dinamicno i ne mozes se usko vezivati i apsolutno tacno znati kako ce tvoj posao izgledati. Plus sto je danas maltene iskorenjena pojava poslova za ceo radni vek, vec menjas nekoliko poslova tokom istog. Svaki fakultet/smer na fakultetu treba da te usavrsi u necemu, ali i da ti da sirinu, da ne bi sutradan bio izduvan balon.

Uči se, ali imaš u ogromnim merama veliki broj nebitnih informacija. Pogotovu što se na državnim fakultetima tipa IT gradivo apdejtuje na određen broj godina. Suština je da te retko koji državni fakultet spremi za bilo šta.

Gimnazija ti prvenstveno sluzi kao prelazni period ako nisi siguran u kom pravcu bi svoj zivot usmerio. Naravno pohvatas sebi neki period kad znas sta ces, pa ti ostatak bude suvisan, ali meni recimo kao neko ko je isao u gimnaziju, sirina koju sam tam dobio izuzetno prija.

Nije poenta u ostatku da je suvišan, nego što je 50% stvari suvišno, možda i više. Gradivo je toliko prenatrpano da više niko ne uči s razumevanjem i ne ostane ti ništa od znanja posle gimnazije.

Sa vrhunskim tesko. Ja za vrhunski prosek smatram 9.6, 9.7 pa navise, u toj grupi ljudi se retko nalaze takvi slucajevi, jer za to moras dupe ozbiljno da ogulis. Za manje od toga se slazem, ali to je prvenstveno nedostatak bolonjskog sistema gde ispit polazes iz 15 delova gde uglavnom sve bude pismeno i gde dobijes ocenu, a da nisi porazgovarao sa profesorom 2 recenice tokom semestra. Broj rokova i mogunosti da izadjes na ispit tek ne treba pominjati.

Dobro, to je ozbiljan prosek, ali ti ne garantuje znanje. Veoma često najbolji stručnjaci su imali prosečan prosek jer ih nije interesovalo da uče neke nebitne stvari i otaljavali su posao na takvim predmetima.

Boldovano je odgovor.

[Cassius Clay]

Pravo na obrazovanje nije osnovno ljudsko pravo, osnovna ljudska prava su prava na život, slobodu, privatnu svojinu. To može spadati u socijalno pravo. Inače precenjuje se značaj obrazovanja školskog. Sve korisno što znam sam sam čitao. Od Aristofana do Akijevog Russella.