A ja taman htedoh da napoemenem kako je jutros kod mene bilo 'da se smrznes"
Announcement
Collapse
No announcement yet.
Pričaonica
Collapse
This topic is closed.
X
X
-
Jel duva na Golom o?
Pa duva.....ne bi u suprotnom bio go ili nag..
tt sa A5 u inat Mi6sigpic
Pablo Sandoval: A guy can change anything.. his face, his home, his family, his girlfriend, his religion, his God.
But there's one thing he can't change... he can't change his passion.
Comment
-
Citao sam malo unazad postove od nocas pa da se nadovezem na pricu o fobijama...
Ne mogu da kazem da imam neku izrazenu bojazan od neke konkretne stvari ali recimo kroz detinjstvo sam mnogo manje bio u kontaktu sa prirodom od pojedinih vrsnjaka, dete Playstation-a jednom recju i mogu da primetim da sam dosta zategnutiji prema prirodi i imam vise strahova prema zivotinjama i instektima od ljudi koji su od detinjstva ostvarili nekakvu interakciju sa njima... Nije to mnogo izrazeno ali recimo kada setam kroz sumu ili travu konstantno se osvrcem, osluskujem okolinu itd. a hodanje bez obuce ne dolazi u obzir
Tako da ne mora strah i nelagodnost da se veze iskljucivo za neko negativno i traumaticno iskustvo vec moze da bude posledica nedovoljnog poznavanja nekoga ili necega
Послато са LG-D838 уз помоћ ТапатокаVALENTINO ROSSI #46
Comment
-
Uu, interesantna tema. Ja sam imao strah od javnog nastupa, jer ako mislim da mi nešto ne ide, izrazito se destruktivno ponašam što i danas ne mogu da suzdržim. Ako krene nešto loše, ja ga do maksimuma zajebem.
Inače od realnih strahova, klaustrofobičan sam, u onim komunjarskim sardina liftovima mogu da umrem pa zato i ne ulazim. Ali se jako prijatno osecam sa liftovima u staklu gde jedna strana gleda napolje i gde ima malo više prostora.
Sećam se jednom kad je tramvaj stao, vozač nije otvarao vrata minut ja sam se bukvalno drao na njega, pobacao 5 ljudi i izašao jer sam mislio da ću se ugušiti.
A i ovo ko Miletić za prirodu, alergičan sam, uvek mislim da me nešto ujelo i to, dok se svi srećni valjaju po travi. Kao priroda konačno. Pošto mi je Zlatibor blizu bio, uvek sam blejao u centru, nikad nikakva šetnja niti bilo šta, a mesta sa više prirode u širokom luku izbegavao. Gadljivo mi je sve to te bube, tripujem se da će me nešto ujesti.
Comment
-
http://www.youtube.com/watch?v=RfzsyKXSs-Y
Here's the most remarkable thing to me about Federer: Seems to me that the more you know about tennis, the more amazed you are by the guy. If you know nothing at all about tennis, he's amazing. If you know a little something about tennis—maybe you have played a few times in your life—he's more amazing. If you know a little more about tennis—maybe you played in high school and once had illusions of becoming a pro—he's even MORE amazing. And if you were a great player—if you are a McEnroe or a Connors or a Jim Courier—then Federer is preposterously amazing
sigpic
Don't argue with idiots. They'll drag you down to their level and beat you...
with experience.
Comment
-
Originally posted by taliesin View PostUh, ne bas. U terapiji se relativno brzo otkrije da postoji neki fundamentalni uzrok straha, maltene uvek psotoji, ali otkriti sta je, narocito priznati da je bas to uzrok a zatim ga eliminisati, to je podugacak proces. Ne pomaze mnogo ni "citao sam dosta, probao da se suocim, ispalo je jos gore", kao i kod vecine kompleksnih stvari i to treba da radi profesionalac. Vecina ljudi misli da to malo primene zdravog razuma resava, mislio sam i ja to isto i dugo mi je trebalo da prihvatim da u ogromnoj vecini slucajeva bez majstora nema ni popravke. Teoretski je moguce resiti to bez terapije ali treba jebeno dobar uvid i strasan karakter imati. Cak i tada bez makar ovlasnog znanja o psihologiji licnosti je skoro neizvodljivo.
Imala sam strah od buba - a onda sam sa 25 rešila da se malo bolje zagledam u sebe i potražim uzrok tom strahu...
A onda sam hvatila da sam počela da ih se plašim kada sam imala desetak godina i kada je burazer naravio neslanu šalu i ostavio mi bubašvabu za dobro jutro na jastuk...
Jako dugo nakon shvatanja uzroka straha mi je trebalo da ga se delom oslobodim. Ni sada mi nije prijatno kada vidim bubu ( čak i buba maru )ali nema više onog paničnog straha i traženja mesta gde da pobegnem...prosto ih ignorišem...ili zgazim ali onda zovem dragog da ih skloni...
Strah od uboda ose imam zbog alergije ( ali uvek nosim bocu sa sobom) pa čaki kada me bocne ne paničim jer imam rešenje...
Zapravo većina fobija je mislim strah od nedostatka kontrole nad određenom situacijom...bar u mom slučaju...A kada sam shvatila da određene situacije mogu da stavim pod kontrolu i strah se smanjio...Takođe sam shvatila da mnogo ljudi meša strah i neprijatnost ili fobiju...Ipak su to tri različite stvari...Šampioni se ne stvaraju u teretanama. Šampioni se stvaraju od nečega što imaju duboko u sebi- želju, viziju i san. M.AliKo sme taj može.Ko ne zna za strah taj ide napred."When the crowd is chanting Roger I hear Novak."
Comment
-
Skolstvo je unakazeno, ali nije problem nastavno osoblje. Problem su izuzetno mala ulaganja kao i ministarstvo u kome sede ljudi koji odlucuju o mnogo stvari, a iskustva imaju 0. O ovoj temi mogu da razglabam do prekosutra posto mi majka radi 30 godina kao uciteljica, a rodjena sestra kao asistent na fakultetu.sigpic
Comment
-
Originally posted by colke995 View PostSkolstvo je unakazeno, ali nije problem nastavno osoblje. Problem su izuzetno mala ulaganja kao i ministarstvo u kome sede ljudi koji odlucuju o mnogo stvari, a iskustva imaju 0. O ovoj temi mogu da razglabam do prekosutra posto mi majka radi 30 godina kao uciteljica, a rodjena sestra kao asistent na fakultetu.
Comment
Comment