Originally posted by Indigo
View Post
Sta sve citam, slusam i gledam prethodnih nekoliko dana, ukljucujuci strane i nase medije, misljenja obicnih ljudi, mogu sa sigurnoscu da tvrdim da su ljudi kao misaona bica degradirali u odnosu na coveka sa pocetka 19 veka.
Misao, ideja, kreativnost nam je poput plasticne ambalaze, prazne nogom ugazene plasticne flase, sto da ne i brendirane, toliko podlozne zakonu plasticnosti koji podrazumeva da tela jednom savijena nikada se ne mogu vratiti u provbitan oblik, tako su i nasi umovi pohabani, slomljeni i previse puta savijeni da bilo sta smisleno i drugacije moze nastati.
Kad kazem da smo degradirali kao ljudi ne gledam sve kroz prizmu tehnologije ili duhovnosti, cak sta vise takva degradacija bi i bila manje bolna nego li ovaj tup bol izazvan nedostatkom pameti ili sto ne reci konkretno idiotlukom. U nekim knjigama koje sam procitao, neki "glupi" ljudi zagovarali su ideju alturizma i flantropije kao buduci model covekovog bivstovanja na ovom svetu. Medjutim svaka misao koja bi krenula u tom smeru bi od redovnih dusebriznika vladajuce elite bila docekana na krv i noz i ti isti ljudi bi bili prozvani laznim utopistima. Tako je uvek bilo kroz istoriju.
Danas, svaka rec koju cujete u sebi nosi neki skriveni motiv. Vise nisi ni ono sto jesi. Ponekad se osceam kao prokleti Bili Miligan, uvek moras nekome da se prilagodjavas, da pratis trendove, da budes ono sto nisi, ne to nije kriza indetiteta to je nedostatak istog. Svi smo isti, uvek po kalupu. I Hilari i Tramp, i Tadic i Toma i levica i desnica, i demokrati i socijalisti. A ko po pravilu ekscentrici, ljudi koji razmisljaju drugacije stavljaju se na marginu, postaju nebitni umesto da vode napred.
Kao u filmu "Ekvilibrijum" gde progone one koji jos uvek osecaju emocije, tako danas progone svakog ko razmislja drugacije od drustvenog kalupa i odstupa od normativa "gotovog proizvoda". On je skartiran i nepodoban.
Misao danas ne postoji i ako postoji brzo iscezne ili biva sasecena u korenu, dok sa druge strane glupost, sund i kic poput uranijuma ostaju u prirodi neizdrzivo dugo, bez mogucnosti skorog raspadanja.
Ziveo Toma diploma, Sasa Popovic, Gastozz kao i svi seljaci ovde i preko bare.
Misao, ideja, kreativnost nam je poput plasticne ambalaze, prazne nogom ugazene plasticne flase, sto da ne i brendirane, toliko podlozne zakonu plasticnosti koji podrazumeva da tela jednom savijena nikada se ne mogu vratiti u provbitan oblik, tako su i nasi umovi pohabani, slomljeni i previse puta savijeni da bilo sta smisleno i drugacije moze nastati.
Kad kazem da smo degradirali kao ljudi ne gledam sve kroz prizmu tehnologije ili duhovnosti, cak sta vise takva degradacija bi i bila manje bolna nego li ovaj tup bol izazvan nedostatkom pameti ili sto ne reci konkretno idiotlukom. U nekim knjigama koje sam procitao, neki "glupi" ljudi zagovarali su ideju alturizma i flantropije kao buduci model covekovog bivstovanja na ovom svetu. Medjutim svaka misao koja bi krenula u tom smeru bi od redovnih dusebriznika vladajuce elite bila docekana na krv i noz i ti isti ljudi bi bili prozvani laznim utopistima. Tako je uvek bilo kroz istoriju.
Danas, svaka rec koju cujete u sebi nosi neki skriveni motiv. Vise nisi ni ono sto jesi. Ponekad se osceam kao prokleti Bili Miligan, uvek moras nekome da se prilagodjavas, da pratis trendove, da budes ono sto nisi, ne to nije kriza indetiteta to je nedostatak istog. Svi smo isti, uvek po kalupu. I Hilari i Tramp, i Tadic i Toma i levica i desnica, i demokrati i socijalisti. A ko po pravilu ekscentrici, ljudi koji razmisljaju drugacije stavljaju se na marginu, postaju nebitni umesto da vode napred.
Kao u filmu "Ekvilibrijum" gde progone one koji jos uvek osecaju emocije, tako danas progone svakog ko razmislja drugacije od drustvenog kalupa i odstupa od normativa "gotovog proizvoda". On je skartiran i nepodoban.
Misao danas ne postoji i ako postoji brzo iscezne ili biva sasecena u korenu, dok sa druge strane glupost, sund i kic poput uranijuma ostaju u prirodi neizdrzivo dugo, bez mogucnosti skorog raspadanja.
Ziveo Toma diploma, Sasa Popovic, Gastozz kao i svi seljaci ovde i preko bare.
Comment