Pričaonica

[dekkard]

Ljudi nije mi bilo ovoliko loše 4 god. Povrać od rakije posle 1000 god prvi put i ne dam sebi da zaspim. Poveaćao sam do sad 6-7 puta. Necu da spavam dok svarim sve. Nzm gde se nalazim. Sta raditi sem povracamja hitjo

Čim možeš da kuckaš poruke dobro ti je

[Cassius Clay]

Majkeee mi jedva nabadam brišem po 10 puta

[kronostime]

Nije mi prvi put ali preseklo me prvi put od rakije. Pre je od koltela seklo. Maxi ne radi u šugsvoj Braće Jerković. Svkaako neću da spavam mislim da ću ako zaspim umreti ujutru. Sinoć sam pio gospodra sve lagano, sad fantoma i 15ak rakija i razbih se. Ali ovako da se racgzbiijekm.....

Ne brukaj Jerkovic, zivotinjo - odrasto sam tu. U sta nam se deca pretvorise?

[kronostime]

Zamisli da si na ovom brodicu, Urose.

[Cassius Clay]

Ne brukaj Jerkovic, zivotinjo - odrasto sam tu. U sta nam se deca pretvorise?

Hahahahaah, kao nov. Jbt, ceo život sam kul, nikad mi nije bilo onoliko muka jer sam uvek imao meru. I malopre sam, nego ne znam šta je bilo

Tuširanje ladnom vodom, izbacivanje poslednjeg atoma sebe kroz usta i san i kao nov. Inače fuj fuj fuj cela priča, izvinite ljudi, ali znao sam da ovde ima ljudi koji se leše od života

[kronostime]

Hahahahaah, kao nov. Jbt, ceo život sam kul, nikad mi nije bilo onoliko muka jer sam uvek imao meru. I malopre sam, nego ne znam šta je bilo

Tuširanje ladnom vodom, izbacivanje poslednjeg atoma sebe kroz usta i san i kao nov. Inače fuj fuj fuj cela priča, izvinite ljudi, ali znao sam da ovde ima ljudi koji se leše od života

Sve je to zivot, sinko
PS. Nadam se da nisi lokao sa 40+ ekipom iz Jerkovica - ono i sodu vari bez problema.

[Dubiozni goblin]

Ne diraj Jerkovic da ne bi puc'o!

[limun]

Ja ne volim tu vašu priču tvoju i Imasovu jer mi se ne uklapa u moj sistem razmišljanja. Preopterećivanje nekim stvarima, besmisleno, bez višeg uzroka ili razloga, preživljavanje do smrti i the end.

Inače podseća me to i na Bilanovića i njegove ekspedicije po Južnoj Americi. Eno ga slika se kad radi ta čišćenja i to, ali da ceo svet tako živi sad bi bili u predcivilizacijskom periodu. Mnogo mi sebična ta vaša ideologija samo ugadjaš sebi i vodiš računa vreme ti ide na to a opšta društvena korist opada gotovo sigurno .

Samo nemoj reći da može da se izbaci sport film serije, to uzimam kao dato svima nama i 94,5% ljudi gubi vreme na to.

Da se ne ode previse u off onamo u zalbama, prebacio sam se ovde.

Preopterecivanje stvarima je apsolutno suprotno mom ucenju, jer opterecivanje podrazumeva preterano razmisljanje o necemu.

Sadhana (duhovni put) podrazumeva odbacivanje svih misli, uverenja, stavova itd. Tako, bez razmisljanja, ne mozemo biti optereceni necim. Visi uzrok, kako kazes, je opet neka zamisao, imaginacija necega, neke sile, a ovde je to takodje odbaceno. Smisao je takodje misao i postoji samo u nasim glavama, u nasem razmisljanju, a van naseg uma smisao ne postoji. Kod svakog coveka postoji drugaciji smisao, u skladu sa uverenjima koje je kroz zivot stekao, tako da je to dokaz da neki univerzalan i vecan smisao u stvarnosti ne postoji.

Mogao bi to i slikovito da zamislis. Zamisli 100 ljudi u nekom skupu na nekom prostranstvu, svako od njih ima drugacije uverenje, svako se vodi drugacijim sistemom razmisljanja i svaki je uveren da je bas on upravu. Prazan prostor izmedju tih ljudi je nista. U tom praznom prostoru, ne postoji nikakvo uverenje, nikakva zamisao, ne postoji apsolutno nista umno. Postoje recimo livada i vazduh. Gde se nalaze sve te misli iz nasih umova, medju tom livadom i vazduhom? Nigde. Postoje samo u nasem umu, u nasoj glavi, van nje ih nema. E to je upravo razumevanje realnosti, shvatanje da ono sto je u nasem umu nije zapravo jedina stvarnost, kako nam se cini. Ako to uvidimo, vidimo da realnost ne moze imati kvalitete koje opisujemo kroz um kao sto su: lepo, ruzno, dobro, lose, smesno, tuzno, srecno itd, jer realnost postoji van uma. Tako da, smisao ne postoji za one koji idu ovim duhovnim putem.
Ovde upravo opisujem nesto sto se ne moze opisati kroz um davajuci mu kvalitete, tako da je veoma tesko razumeti se s nekim oko ovoga ko nije proveo vise vremena proucavajuci i vezbajuci ovo sto govorim.

Sto se tice prezivljavanja do smrti, ne razumem bas najbolje na sta mislis. Postoje jogiji koji ceo zivot sede i prepusteni su meditaciji, pricaju jedni s drugima i nemaju tendenciju kao zapadnjaci da steknu dobru poslovnu karijeru, naprave od sebe slavnu licnost itd. Kad bi ih pitao zbog cega samo prezivljavaju i ne rade nista, oni bi ti rekli da se nikad nisu ni rodili, pa samim tim nece ni da umru. Oni samo bivaju. Naravno ovo zvuci cudno svakom ko prvi put cuje ovako nesto, ali zapravo radi se o tome da ne smatramo sebe svojim telom i umom, vec univerzalnim, beskonacnim, besprostornim, bezvremenskim apsolutnim bicem koji nije odvojen ni od cega. Kao takvi, oni se nisu ni rodili, a nece ni umreti. Telo ce u nekom momentu doziveti svoj kraj.

Onda se zapitas "pa sto bih ziveo uopte zivot na ovoj planeti i u ovom telu ako je vec tako, zasto se jednostavno ne ubijem i nastavim da zivim kao apsolut?".
Takva postavka pitanja opet dolazi od uma. Jogi nema razlog ni da zivi, a ni da se ubije. Za jogija ne postoji razlog ni za sta. Jogi samo biva i uziva u blagodeti svesnosti nepromenjivog apsoluta. Vecno zivi u sreci, smirenosti i ljubavi. Njegovo telo mu omogucava da posmatra i iskusi svoje vecno bice, a kada telo umre, ostaju sreca, mir i ljubav - apsolut bez posmatraca.

Ja ne zivim kao jogi ali ih razumem. Imam teznju da unapredim svoj biznis, da stvaram porodicu, uzivam u nekim materijalnim stvarima, ali se ne opterecujem time. Sve to shvatam kao neku vrstu igre, tako da lako pristupam problemima i resavam ih kao sto bih resavao u igrici, bez napetosti i stresa. Ako resim problem, super, ako ne, nista strasno, znam da moj problem postoji samo u mom umu i da ne postoji u realnosti. Ne dotice me emotivno.

Ne znam ko je Bilanovic i cime se bavi, ne mogu njega da komentarisem.
A sto se tice predcivilizacijskog perioda, zavisi sta podrazumevas pod time. Da li bismo imali u svakom domu vodu za pice, razradjen odvodni sistem, svu ovu tehniku koju posedujemo? Zasto da ne? Brze bismo napredovali jer ne bi bilo pohlepe, straha, nepravde, otimanja itd. Svi bismo radili za dobrobit drustva i niko ne bi bio sebican. Sto se jogija tice, tu je vec druga prica.
Kad bismo svi bili jogiji, nista se ne bi desavalo, ziveli bismo verovatno skriveni negde po pecinama, mrsavi i gladni, sedeli i uzivali u svom bicu. Ja ne smatram da je put jogija koristan za covecanstvo. Ali put Sadhane ne podrazumeva da postanes jogi, mozes biti i raditi sta god zelis. To uopste nije bitno.

Ja ne razumem zasto mislis da ljudi koji idu ovim duhovnim putem ugadjaju samo sebi. Svi ovi ucitelji provode cele svoje zivote deleci svoje iskustvo, pricajuci sa ljudima, a za uzvrat ne dobijaju apsolutno nista.

Sto se tice zabave u vidu serija, filmova, sporta, mislim da to nije losa stvar dokle god ne postajemo zavisni od toga. Na kraju krajeva, i to je potpuno nebitno u apsolutnoj realnosti, mada sam misljenja da je to lose ako nas odvlaci od srece.

[Bane je]

Limune, tebi bi trebalo proglasiti za forumskog popa.
Lijepo si ovo napisao.

[limun]

Hvala Bane

[kronostime]

Da se ne ode previse u off onamo u zalbama, prebacio sam se ovde.

Preopterecivanje stvarima je apsolutno suprotno mom ucenju, jer opterecivanje podrazumeva preterano razmisljanje o necemu.

Sadhana (duhovni put) podrazumeva odbacivanje svih misli, uverenja, stavova itd. Tako, bez razmisljanja, ne mozemo biti optereceni necim. Visi uzrok, kako kazes, je opet neka zamisao, imaginacija necega, neke sile, a ovde je to takodje odbaceno. Smisao je takodje misao i postoji samo u nasim glavama, u nasem razmisljanju, a van naseg uma smisao ne postoji. Kod svakog coveka postoji drugaciji smisao, u skladu sa uverenjima koje je kroz zivot stekao, tako da je to dokaz da neki univerzalan i vecan smisao u stvarnosti ne postoji.

Mogao bi to i slikovito da zamislis. Zamisli 100 ljudi u nekom skupu na nekom prostranstvu, svako od njih ima drugacije uverenje, svako se vodi drugacijim sistemom razmisljanja i svaki je uveren da je bas on upravu. Prazan prostor izmedju tih ljudi je nista. U tom praznom prostoru, ne postoji nikakvo uverenje, nikakva zamisao, ne postoji apsolutno nista umno. Postoje recimo livada i vazduh. Gde se nalaze sve te misli iz nasih umova, medju tom livadom i vazduhom? Nigde. Postoje samo u nasem umu, u nasoj glavi, van nje ih nema. E to je upravo razumevanje realnosti, shvatanje da ono sto je u nasem umu nije zapravo jedina stvarnost, kako nam se cini. Ako to uvidimo, vidimo da realnost ne moze imati kvalitete koje opisujemo kroz um kao sto su: lepo, ruzno, dobro, lose, smesno, tuzno, srecno itd, jer realnost postoji van uma. Tako da, smisao ne postoji za one koji idu ovim duhovnim putem.
Ovde upravo opisujem nesto sto se ne moze opisati kroz um davajuci mu kvalitete, tako da je veoma tesko razumeti se s nekim oko ovoga ko nije proveo vise vremena proucavajuci i vezbajuci ovo sto govorim.

Sto se tice prezivljavanja do smrti, ne razumem bas najbolje na sta mislis. Postoje jogiji koji ceo zivot sede i prepusteni su meditaciji, pricaju jedni s drugima i nemaju tendenciju kao zapadnjaci da steknu dobru poslovnu karijeru, naprave od sebe slavnu licnost itd. Kad bi ih pitao zbog cega samo prezivljavaju i ne rade nista, oni bi ti rekli da se nikad nisu ni rodili, pa samim tim nece ni da umru. Oni samo bivaju. Naravno ovo zvuci cudno svakom ko prvi put cuje ovako nesto, ali zapravo radi se o tome da ne smatramo sebe svojim telom i umom, vec univerzalnim, beskonacnim, besprostornim, bezvremenskim apsolutnim bicem koji nije odvojen ni od cega. Kao takvi, oni se nisu ni rodili, a nece ni umreti. Telo ce u nekom momentu doziveti svoj kraj.

Onda se zapitas "pa sto bih ziveo uopte zivot na ovoj planeti i u ovom telu ako je vec tako, zasto se jednostavno ne ubijem i nastavim da zivim kao apsolut?".
Takva postavka pitanja opet dolazi od uma. Jogi nema razlog ni da zivi, a ni da se ubije. Za jogija ne postoji razlog ni za sta. Jogi samo biva i uziva u blagodeti svesnosti nepromenjivog apsoluta. Vecno zivi u sreci, smirenosti i ljubavi. Njegovo telo mu omogucava da posmatra i iskusi svoje vecno bice, a kada telo umre, ostaju sreca, mir i ljubav - apsolut bez posmatraca.

Ja ne zivim kao jogi ali ih razumem. Imam teznju da unapredim svoj biznis, da stvaram porodicu, uzivam u nekim materijalnim stvarima, ali se ne opterecujem time. Sve to shvatam kao neku vrstu igre, tako da lako pristupam problemima i resavam ih kao sto bih resavao u igrici, bez napetosti i stresa. Ako resim problem, super, ako ne, nista strasno, znam da moj problem postoji samo u mom umu i da ne postoji u realnosti. Ne dotice me emotivno.

Ne znam ko je Bilanovic i cime se bavi, ne mogu njega da komentarisem.
A sto se tice predcivilizacijskog perioda, zavisi sta podrazumevas pod time. Da li bismo imali u svakom domu vodu za pice, razradjen odvodni sistem, svu ovu tehniku koju posedujemo? Zasto da ne? Brze bismo napredovali jer ne bi bilo pohlepe, straha, nepravde, otimanja itd. Svi bismo radili za dobrobit drustva i niko ne bi bio sebican. Sto se jogija tice, tu je vec druga prica.
Kad bismo svi bili jogiji, nista se ne bi desavalo, ziveli bismo verovatno skriveni negde po pecinama, mrsavi i gladni, sedeli i uzivali u svom bicu. Ja ne smatram da je put jogija koristan za covecanstvo. Ali put Sadhane ne podrazumeva da postanes jogi, mozes biti i raditi sta god zelis. To uopste nije bitno.

Ja ne razumem zasto mislis da ljudi koji idu ovim duhovnim putem ugadjaju samo sebi. Svi ovi ucitelji provode cele svoje zivote deleci svoje iskustvo, pricajuci sa ljudima, a za uzvrat ne dobijaju apsolutno nista.

Sto se tice zabave u vidu serija, filmova, sporta, mislim da to nije losa stvar dokle god ne postajemo zavisni od toga. Na kraju krajeva, i to je potpuno nebitno u apsolutnoj realnosti, mada sam misljenja da je to lose ako nas odvlaci od srece.

Izvini, swami, ali mislim da si se zajebao u osnovnim postavkama verovanja:

- Ako su ideje, misli, ubedjenja, verovanja.... nesto sto treba odbaciti - sta ostaje? Kako ostvariti napredak u nedostatku icega misaonog sto bi potaklo traganje za njim? Da trebas teziti ostvarivanju duhovnog napretka kroz modifikovanje verovanja o neophodnosti materijanog napretka je mnogo blize sustini samoostvarivanja, koje dolazi onda kada ti materijalna dobra koja stvaras sluze za ostvarivanje duhovnih dobara u vidu mira sa samim sobom, a iz toga proizilazi mir sa drugima. Za oba je potrebna misao o potrebama i misao o nacinima na koji ces ostvariti te potrebe. Kako ces uskladiti te dve stvari medjusobno je neki tvoj licni put, ali ih sigurno neces ostvariti tako sto ces ih u potpunosti odbaciti.

- Da li je ovaj zivot jedan? Ne znam, i to je najtacniji odgovor na vecito pitanje: sta dolazi posle? Kad dodje taj trenutak - videcemo. Da l` nas ceka Dza sa velikom nebeskom nargilom (I da se nadje pokoje balonce, ne trazim nista vise) ili nas cekaju menadzerski duet rogati i Sv.Petar za skauting za veciti derbi Sinners vs. Saints ili nas ceka nistavilo i besmisao svega - videcemo svi u jednom trenutku. Za sada se drzim ovoga sto imam izmedju jedine dve stvari koje sam morao u zivotu: da se rodim i da umrem. To je ono sto imam i malo hedonizma tu i tamo me cini zadovoljnim i trudim se da ga prozivim svaki dan kao da je poslednji - jedan ce sigurno biti.

Zivot je ko zica na instrumentu: ako je previse opustis, ne daje ton, a ako je previse zategnes, pukne pri pokusaju sviranja, zato - zategni je umereno i uzivaj u muzici. Ako se odreknes seksa, alkohola, mesa, opijata... uopste nekih, na izgled, nezdravih stvari, nece ti zivot biti duzi ni ispunjeniji - bice dosadniji.

[limun]

Ako odbacis ideje i verovanja, ako prestanes potpuno sa razmisljanjem, ostaje posmatrac, bice, apsolut. Zar mislis da zivot ne postoji bez razmisljanja, misli, ideja?
Da bi popio vodu, da li ti moras da razmislis kako si zedan? Da ne bi zgazio u vatru, moras li da naucis da je vatra opasna? Misao ne podstice nikakvu akciju. Ali cini nam se da je suprotno.
Pa pogledaj i sva druga ziva bica, kakve fascinantne stvari cine, bez da razmisle o tome.

Potreba postoji sama za sebe, a to sto ti nazivas "misao o potrebi" je zapravo svest o potrebi. Da bih bio svestan necega, nije mi potrebno razmisljanje.
Tesko je uociti razliku izmedju svesnosti i razmisljanja zbog toga sto prosecan covek danas neprestano razmislja i nema trenutak u kojem bi uvideo sebe kako ne razmislja. To se vezba meditacijom, ali je to vec druga tema.

Kako mozes opaziti nesto posle umiranja tvog tela? Da bi opazio nesto potrebna su cula, tako da posle smrti ne ostaje nesto sto moze biti opazeno. U razna verovanja o raju, paklu, raznim Bogovima necu da zalazim, jer su to samo nagadjanja.

[kronostime]

Ako odbacis ideje i verovanja, ako prestanes potpuno sa razmisljanjem, ostaje posmatrac, bice, apsolut. Zar mislis da zivot ne postoji bez razmisljanja, misli, ideja?
Da bi popio vodu, da li ti moras da razmislis kako si zedan? Da ne bi zgazio u vatru, moras li da naucis da je vatra opasna? Misao ne podstice nikakvu akciju. Ali cini nam se da je suprotno.
Pa pogledaj i sva druga ziva bica, kakve fascinantne stvari cine, bez da razmisle o tome.

Potreba postoji sama za sebe, a to sto ti nazivas "misao o potrebi" je zapravo svest o potrebi. Da bih bio svestan necega, nije mi potrebno razmisljanje.
Tesko je uociti razliku izmedju svesnosti i razmisljanja zbog toga sto prosecan covek danas neprestano razmislja i nema trenutak u kojem bi uvideo sebe kako ne razmislja. To se vezba meditacijom, ali je to vec druga tema.

Kako mozes opaziti nesto posle umiranja tvog tela? Da bi opazio nesto potrebna su cula, tako da posle smrti ne ostaje nesto sto moze biti opazeno. U razna verovanja o raju, paklu, raznim Bogovima necu da zalazim, jer su to samo nagadjanja.

Zivot je, takodje, misao. Bez misli o kvalitetu istog i misli o odnosu izmedju ispunjenosti ciljeva i ciljeva samih po sebi - sta definise ispunjenost necijeg zivota?

[limun]

Zivot je, takodje, misao. Bez misli o kvalitetu istog i misli o odnosu izmedju ispunjenosti ciljeva i ciljeva samih po sebi - sta definise ispunjenost necijeg zivota?

Tako je, i zivot je misao.
Ispunjenost je takodje misao ili secanje, koje je razlicito od coveka do coveka, u zavisnosti od njegovih prethodnih dogadjaja i verovanja.
Osecaj ispunjenosti nije isto sto i misao na ispunjenost ili secanje na ispunjenost.

Da bih tezio za ponovnim osecajem ispunjenosti, nije mi potrebno razmisljanje ili secanje na njega. Misao se javlja kao produkt potrebe, ali potreba ne proizilazi iz misli.

[kronostime]

Tako je, i zivot je misao.
Ispunjenost je takodje misao ili secanje, koje je razlicito od coveka do coveka, u zavisnosti od njegovih prethodnih dogadjaja i verovanja.
Osecaj ispunjenosti nije isto sto i misao na ispunjenost ili secanje na ispunjenost.

Da bih tezio za ponovnim osecajem ispunjenosti, nije mi potrebno razmisljanje ili secanje na njega. Misao se javlja kao produkt potrebe, ali potreba ne proizilazi iz misli.

To o cemu pricas je posledica Zakona kauzalnosti: Svaki dogadjaj je posledica nekog predhodnog dogadjaja i uzrok nekog buduceg dogadjaja i samim tim je jedinstven.
Teziti za ponavljanjem nekog "osecaja" bi znacilo teziti za ponavljanjem svih dogadjaja koji su uzrocili njemu.
Da ti pojednostavim: kao razbijanje kugli na bilijaru - nikad ne mozes ponoviti pocetni udarac u potpunosti.