NFL

[mr.gold]

Defensive formations

Najuobicajeni nacin da se definise defanzivna formacija je notiranje broja defanzivnih linijasa, linebacker-a i defanzivnih bekova koji su ukljuceni u tu semu. Za neke seme se samo naglasava broj defanzivnih linijasa i linebacker-a, bez defanzivnih bekova. Znaci, formula glasi: (# of linemen)-(# of linebackers)-(# of defensive backs (ako se notiraju)) Recimo defanzivna formacija 3-3-5 podrazumeva 3 linemen-a, 3 linebacker-a i 5 defanzivnih bekova.
Ova formula ne prikazuje uvek jednak broj igraca po pozicijama u skladu sa brojem u nazivu iste.
Recimo defanzivna formacija 3-5-3. Prema brojevima reklo bi se da su u nju ukljucena 3 linemen-a, 5 linebacker-a i 3 defanzivna beka. Ali nije tako. Ova formacija je postavljena za 3-3-5 postavku igraca. U pitanju je 5 defanzivnih bekova, od kojih 3 igraju deep cover, a 2 se prikljucuju LB liniji.
Kada odbrana ocekuje da ce napad sigurno ici na pas, onda moze iz igre da povuce jednog DL ili LB i da umesto njih uvede jos jednog defanzivnog beka, te ce tada na terenu biti 5 DB sto se naziva "nickel" package, koji podrazumeva 3 CB, 1 SS, i 1 FS, ili recimo "3-3-5" nickel package varijanta koja podrazumeva 2 CB, 2 SS, i 1 FS, ili 3 CB, 1 SS, and 1 FS kao standardni nickel package.
Kada je u igri 6 defanzivnih bekova ta formacija je poznata kao dime package (4CB, 1SS, 1FS). U formacijama kada je u igri 7 defanzivnih bekova, ta formacija je poznata kao "quarter" (ili prevent) package (5CB, 1SS, 1FS ili 4CB, 2SS, 1FS).

Tipicne defanzivne formacije koje se najcesce koriste su:
- 5 defensive linemen, 2 linebackers i 4 defensive backs (5-2 formacija)
- 5 defensive linemen, 3 linebackers i 3 defensive backs (5-3 formacija)
- 4 defensive linemen, 3 linebackers i 4 defensive backs (4-3 formacija)
- 4 defensive linemen, 4 linebackers i 3 defensive backs (4-4 formacija)
- 3 defensive linemen, 4 linebackers i 4 defensive backs (3-4 formacija)
- 3 defensive linemen, 3 linebackers i 5 defensive backs (3-3-5 formacija)
- 4 defensive linemen, 2 linebackers i 5 defensive backs (Nickel formacija)
- 4 defensive linemen, 1 linebacker i 6 defensive backs.( Dime formacija)
- 3 defensive linemen, 1 linebacker i 7 defensive backs (Quarter formacija)
- 3 defensive linemen, 0 linebacker-a i 8 defensive backs (Half Dollar formacija)

U profesionalnom fudbalu najcesce koriscene, od svih ostalih, su dve klasicne seven-man defensive front formacije: 4-3 i 3-4. Od kojih je ova druga bolja Very Happy
Njih cu kasnije probati malo detaljnije da objansnim, a sad da pogledamo malo coverage seme u americkom fudbalu.

Coverage seme

Coverage seme u americkom fudbalu definise pozicije i odgovornosti defanzivnih bekova.
U passing situacijama igracima se dodeljuje zadatak da brane delove terena, formirajuci tako defensive "shell" za koju se odbrana nada da ce spreciti kompletiranje pasa ili da ce igrac odbrane oboriti hvataca odmah nakon uhvacenog pasa. Za definisanje tipa ovih sema koristi se izraz "Cover #," gde je "#" broj defanzivnih igraca koji formiraju coverage shell.

Cover 0



Cover 0 je striktna man to man odbrana, u kojoj svaki defanzivni bek pokriva jednog hvataca.
Pozitivne strane
Cover 0 je agresivna sema odbrane koja dozvoljava veliki broj blitz akcija.
Mane
Glavni nedostatak Cover 0 seme je da ne postoji "help over the top". Ako WR pretrci svog odbrambenog igraca, nikog vise nema u backfield-u da ga sacuva i zaustavi, sto rezultira lako kompletiranim pasom i mogucim TD.

Cover 1



Cover 1 je man to man odbrana za sve defanzivne bekove osim za jednog safety-ja, najcesce FS. On nije zaduzen za odredjenog hvataca vec igra deep u polju i reaguje u skladu sa razvojem igre. Najcesce je FS odredjen za pass coverage i igra zone defense braneci sredinu backfield-a, reagujuci ili na trcanje ili na pas udvajajuci hvataca, ako je potrebno.
Pozitivne strane
Cover 1 je prilicno agresivna sema koja QB ostavlja vrlo malo vremena za donosenje odluke, jer ce mu se pocket brzo raspasti. To je glavna prednost Cover 1 seme – mogucnost blitz-a iz raznih pre-snap situacija zaqhvaljujuci kompleksnim man to man post snap coverage semama. Na primer, safety moze da ide na blitz dok ce CB ostati za man coverage na WR. A u sledecoj akciji CB moze da blitz-uje dok ce safety ostati na WR. Tako da napad nikako ne moze da zna ko ce ici u blitz.
Mane
Glavni nedostatak Cover 1 seme je da postoji samo jedan deep defender koji mora da pokrije veliki deo polja i da pomogne u svakoj deep threat situaciji. Napad moze da napdne Cover 1 odbranu tako sto ce poslati dva hvataca na deep rute, racunajuci da ce QB imati dovoljno vremena dok se oni ne otvore. Jedini deep defender mora da proceni kojem defanzivnom beku je potreban pomoc t.j. na kojeg hvataca ce ici pas, da bi mogao da mu pomogne. Ali tako ostavlja drugog defanzivnog beka samog sa WR, sto moze da bude mismatch.

Cover 2



U tradicionalnoj Cover 2 semi, FS i SS imaju deep coverage zadatak, svaki braneci pola polja. Cover 2 moze da se implementira u obe seven-man defensive front formacije (i 4-3, i 3-4). Postoje razne varijante ove odbrane, od kojih je najpoznatija Tampa 2 koju je razvio dugogodisnji DC Tampe Monte Kiffin.
U Cover 2 semi, CB bi trebalo da budu “hard” corners, sto bi znacilo da se dosta koriste protiv trcajna i u odbrani protiv kratkih pasova.
Pozitivne strane
Prednost Cover 2 seme je sto ona omogucava veliku prilagodljivost odbrane, jer CB mogu da brane i trcanje i kratak pas i dubok pas, gde prilicno zavise od safety-ja koji pokriva njihovu polovinu terena..
Mane
Glavni problem Cover 2 seme je odbrana prostora u sredini polja izmedju dva S. Kada krene akcija, sejftiji se povlace u svoje delove terena kako bi sprecili moguce deep pasove na brzog hvataca, zbog cega prirodno nastaje rupa u tom delu polja i izmedju njih i MLB. Da bi iskoristili taj nedostatak, napad u taj prostor salje hvataca (najcesce TE), kako bi doveli S u nedoumicu – da li da momogne CB ili da ostane da brani TE. U toj situaciji QB moze da bira koji mu je matchup bolji: TE vs S ili WR vs CB.
Drugi nedostatak Cover 2 odbrane je sto u box-u ostavlja samo 7 igraca protiv trcanja, za razliku od recimo Cover 1 i 3, gde se obicno ostavlja 8 ljudi u box-u.
Sledeci nedostatak ove seme je mali prostor izmedju CB i S.

Rupe u Cover 2 semi



Potencijalni problem Cover 2 odbrane je i sto pritisak na QB dolazi skoro iskljucivo od DL, jer ostali imaju cover zadatke. Pa ako oni nemaju kvalitet da vrse dobar pritisak na QB, on ce imati dovoljno vremena da pronadje pravo resenje.
Zbog svih ovih nedostataka Monte Kiffin je dizajnirao Tampa 2 semu odbrane koja neutralise rupu izmedju S spustanjem MLB u taj prostor.
Ajde da objasnimo i Tampa 2 semu.

Tampa 2

Tampa 2 je dizajnirana za 4-3 odbranu sredinom devedesetih, kao sto ime kaze u Tampa Bay Bucc. Osmislili su je HC Tony Dungy i DC Monte Kiffin. Kao sto rekoh, slicna je Cover 2 semi, samo sto je zona odgovornosti MLB povecana pa se u T2 MLB spusta u cover u sredinu terena, kako bi pokrio onaj gap izmedju 2 S.

Osnovna Cover 2 sema



Tampa 2



U principu u T2 semi, CB pokrivaju flat zone, OLB hook zone i MLB curl zone. Po Dungy–jevom priznanju T2 povlaci korene iz cuvene Pitsburgove Steel Curtain odbrane iz 1970-ih godina.
Ovu semu odbrane karakterise izuzetna brzina i agresivni mentalitet odbrambenih igraca. Tampa 2 timovi su poznati kao gang tackl-eri i obavezno imaju hard hitting secondary koji je u stanju da prouzrokuje turnovers-e.
Tampa 2 igraci su najcesce fizicki manji od proseka lige za njihove pozicije usled potrebe za brzinom. Brza defanzivna linija je obavezna, jer skoro uvek moraju sami da vrse pritisak na QB bez blitz-a LB i secondary-ja. DT na “nose tackl” poziciji mora da poseduje iznad prosecne tackling sposobnosti da bi sigurno zaustavio trcanje kroz sredinu.
OLB su odgovorni za deo terena izmedju CB i u dubinu 10 yrd od linije.
Srce ovog sistema i kljuc uspesnosti istog je MLB, koji mora da bude iznad proseka brz, da ume da procita akciju odbrane, da je dovoljno jak da zaustavi trkaca, i kao veoma bitno da poseduje cover skill koji mu u sprezi sa brzinom omogucava pomoc OLB u kratkim pasovima ili brzo spustanje u backfield radi zastite od duzeg pasa. Pokriva zonu od 10-20 yrd izmedju OLB i u dubinu od linije skrimidza do 20-ak yrd ka endzoni. Obzirom na danasnju hemiju, MLB sa ovakvim fizikalijama ima kao blata. Mozak je ono sto pravi razliku izmedju odlicnog i prosecnog.
CB stite zonu terena od aut linije do OLB, u dubinu 15-20 yrd. Kao sto sam vec napomenuo, oni ne moraju da budu vrhunski M2M igraci, ali moraju da budu odlicni obaraci, jer se maksimalno koriste u runn stop igri. CB teze da sklone hvataca od aut linije, t.j. da ga usmere “unutar terena” jer ga tamo cekaju LB i S, da ne bi dolazio u opasnost da igra 1 na 1 sa njim.
Dva S su odgovorni za zone terena 20 yrd od linije skrimidza pa sve nanize, svako za svoju polovinu terena. Od sejftija u ovom sistemu se ocekuje da budu vrhunski u cover man odbrani. INT, pass def … su vestine koje se podrazumevaju. Pored ovih svaki S mora poseduje i dodatne sposobosti.
Od SS se ne ocekuje u tolikoj meri da bude odlican obarac, ali hard hitter je pod obavezno. Hard hitting SS stiti sredinu terena od malih, brzih hvataca i od RB koji trce wheel rute. FS mora da bude brz jer ce cesto ucestvovati u blitz-u na QB a u vezi sa tim i dovoljno jak da pobedi blok RB ili FB, i takodje da poseduje CB skills, jer ce cesto ostajati 1 na 1 sa WR umesto blicujuceg CB.
Mane ove seme su “rupa” u sredini terena koju cuva MLB i prostor izmedju CB i S. Medjutim nijedna sema bilo koje odbrane nije bez mana, tako da uz dobar izbor igraca i njihovu uigranost ove mane mogu da se svedu na minimum.
Najbolji nacin da se pobedi ova odbrana je trcanje, trcanje i trcanje. Kod napada trcanjem MLB mora da igra blize liniji, sto pravi jos veci razmak izmedju njega i S. Zbog toga opet i S moraju da se pomere blize liniji, sto ostavlja dosta prostora za srednje i deep pasove. Nakon sto budu par puta kaznjeni sa dugim pasovima, odbana ce morati da se povuce, sto ostavlja prostor RB da osvaja teren malo po malo. Reklo bi se vrlo lako za pobediti, ali Tampa i Coltsi su sa ovom odbranom osvojili SB

Cover 3



U Cover 3 semi oba CB i FS imaju odgovornost da brane po trecinu polja, dok SS igra kao LB. Ova sema je pre svega namenjena za zaustavljanje igre trcanjem i odbranu od dugih pasova. Kada pocne akcija, CB se odmah povlace unazad (backpedaling) do zona koje su im dodeljene. Jedan S, a najcesce FS, se povlaci na centar terena, dok drugi S prilazi liniji (2-4 yrd od linije) da sacuva kratke pasove, trcanje ili da ide u blitz.
Pozitivne strane
Jedna od osnovnih prednosti Cover 3 seme je mogucnost dovodjenja SS u LB liniju bez ili uz minimalne promene pokrivanja u odnosu na pre-snap situaciju. Sa ovom semom odbrana dobija mogucnost igranja sa 5 igraca u coveru, tako da mogu da igraju i cover zone i m2m + imaju 8 man front. Dok kod Cover 2 seme imaju samo 4 igraca u coverage-u sa 8 man front-om.
Mane
Cover 3 sema je ranjiva na kratke outside pasove, obzirom da se CB odmah nakon snap-a povlace u svoje zone, sto primorava OLB da reguju u pokrivanju tih hvataca, sto posledicno dovodi do ostavljanj dosta prostora u sredini za kaznjavanje.
Takodje je mana ove odbrane sto QB moze vrlo lako da je prepozna.

Cover 4



Cover 4 sema podrazumeva 4 igraca duboko u polju, od kojih svaki brani po cetvrtinu terena, Ova sema se koristi protiv deep pasova. Najcesce Cover 4 semu cine 2 CB i 2S. Nakon starta akcije sva cetiri igraca trce unazad (backpedaling) do zona koje su im dodeljene.
Pozitivne strane
Prednost ove seme je sto je i najboljim QB jako tesko da kompletiraju dug pas protiv 4 igraca odbrane. Ova odbrana je poznata i kao “prevent” odbrana, kada odbrana zrtvuje osvajanje yrd trcanjem ili kratkim pasovima (koji u tom trenutku napadu nista ne znace) u zamenu za sigurnu odbranu od dugog pasa. Igra se na kraju utakmice, poluvremena, kada uskoro istice vreme.
Mane
Kao sto rekoh, namerno dopustanje kratkih i srednjih pasova i igre trcanjem.

Cover 6
Cover 6 sema podrazumeva 3 duboka defendera. Za razliku od Cover 3 seme, polje nije jednako podeljeno izmedju njih. SS pokriva jednu celu polovinu terena, a FS i jedan CB pokrivaju po jednu cetvrtinu. Preostali CB igra cist man coverage sa WR, i to pretezno sa No1 WR.
Cover 6 je dobio takvo ime zbog toga sto kombinuje Cover 2 i Cover 3 seme.

[mr.gold]

3-4 i 4-3 Defensive formations

Da pojasnimo ove dve najcesce koriscene formacije u americkom fudbalu.

3-4



4-3



Pre nego sto se malo dublje pozabavimo ovim odbranama, da procesljamo osnovne stvari.
Ime odbrane 3-4 i 4-3, odnosi se na broj igraca koji cine “front seven”. Front seven sacinjavaju defanzivni linijasi i linebacker-i. Dok su CB i FS deo tima koji se zove – secondary. I kod obe odbrane su u istom sastavu: 2 CB, 1 SS i 1FS.

U front seven, u 3-4 odbrani imamo 1 NT i 2 DE na liniji skrimidza i 4 LB koji se postavljaju na razlicitim pozicijama iza njih.
Dok u 4-3 sistemu imamo 2DT i 2DE na liniji i 3 LB koji igraju 2-5 yrd od linije skrimidza.
Uloga secondary-ja je promenljiva i oni koriste svoje sopstvene seme za pokrovanje (Cover 0, Cover 1, m2m …). Naravno ova dva dela odbrane nisu nezavisna jedan od drugog, vec deluju kao celina.

Pozicije i gap zaduzenja



Kada se postavljaju na liniju, svaki igrac iz front seven, se pozicionira ispred igraca OL, TE ili gapova izmedju dva igraca ofanzivne linije (shades and gaps). Igraci odbrane mogu jos preciznije da se postave: pravo ispred igraca, na njegovo unutrasnje ili spoljasnje rame ili tacno ispred gap-a (iznad na slici su nacrtane sve pozicije). U principu, u dizajniranju odbrane ovo je vrlo bitan segment strategije.
U upotrebi je standardan sistem za numenirasanje (odredjivanje) polozaja (shades and gaps), i pocinje od ofanzivnog centra ka kraju linije do TE u oba smera.
Prva pozicija je “zero technique”, a to je pravo ispred centra, a naspram njegovih ramena (i jednog i drugog) je “one technique”.
Gap izmedju centra i guard-a se zove “A gap”, a unutrasnja strana oba guard-a se zove “inside two” ili “two in”.
Pravo ispred guard-a je “two technique”, a pozicija naspram njegovog spoljnjeg ramena je “3 technique”.
Gap izmedju guard-a i ofanzivnog tackl-a se naziva “B gap”, a naspram unutrasnjeg ramena ofanzivnog tackl-a “inside 4” or “4 in”. Pravo ispred ofanzivnog tackl-a je “4 technique”, a naspram njegovog spoljenjeg ramena “5 technique”.
Gap izmedju ofanzivnog tackl-a i TE se naziva “C gap”.
Nasuprot unutrasnjeg ramena TE “7 technique”, pravo ispred njega “6 technique”, a nasuprot spoljenjeg ramena “9 technique”. Prostor posle TE se naziva “D gap”, a pozicioniranje i izvan tog gap-a se naziva “8 technique”.
Ovo je najcesce koriscen nacin dodeljivanja naziva, a svaki trener moze da ga menja po svojoj zelji.

Razlike u igracima – defanzivni linijasi

4-3 DT



3-4 NT



Pored postojecih razlika u pozicioniranju, najveca razlika izmedju ove dve odbrane je u igracima, pogotovo u defanzivnoj liniji.
Kao sto je vec receno, 4-3 odbrana koristi dva DT, a tehnika (vestine) ovih igraca variraju od odbrane do odbrane. Vecina timova koristi kombinaciju dva DT sa razlicitim tehnikama.
Jedan DT obicno igra “3 technique” i njegov zadatak je da napadne gap i napravi pometnju u backfield-u. Ovaj igrac je obicno 300lb pass rush-er, sa brzim nogama i odlicnom eksplozivnoscu. Warren Sapp se proslavio u Tampi na ovoj poziciji, kao sto ce i Suh u Detroitu.
Drugi DT u 4-3 formaciji igra vise na centra na “0” i“2 technique” (u vecini slucajeva to je desni DT, ali nije pravilo). Ovaj DT je pre krupniji i tezi nego sto je eksplozivan i brz, jer je nejcesce double team-ovan od strane centra i guard-a. Njegova odgovornost je da kontrolise jedan ili oba “A gap”-a, u zavisnosti od toga gde je pozicioniran pre pocetka akcije. Neke od najuspesnijih 4-3 odbrana u skorijoj istoriji su koristile dva ovakva DT u isto vreme na terenu. Recimo Baltimor sa Tony Saragusa-om i Sam Adams-om, ili Chicago sa Keith Traylor-om and Ted Washington-om.

U 3-4 odbrani igra samo jedan DT i on se naziva nose tackl (NT). Nose zato sto igra ispred nosa centra. Ovaj igrac treba da bude ekstremno jak, pa se trazi igrac od minimum 330lb sa niskim tezistem i vandrednom snagom. Ovo je isti tip igraca kao drugi (tezi) DT u 4-3 odbrani, samo sto je uloga NT u 3-4 odbrani daleko teza i znacajnija nego sto je ima njegov kolega.
NT je kljuc 3-4 odbrane. Svaki tim koji planira da igra ovu odbranu mora da angazuje igraca koji moze da igra na ovoj poziciji na vrhunskom nivou. Vrhunski NT mora da bude dovoljno snazan, kako C i G zajdeno ne bi mogli da ga pomere unazad a kamoli da ga odguraju. Cak sto vise, oni su u problemu jer treba njega da zaustave u napredovanju. Ako NT ne odradi dobro svoj zadatak ILB ce platiti cenu.

Defanzivni endovi se takodje drasticno razlikuju za ove dve seme.

4-3 DE



3-4 DE



DE koji igra u 4-3 semi tezak je oko 265 do 280lbs i oko 6’3” do 6’7” visok. Moraju da poseduju “quick initial burst of speed” jer im je osnovni zadatak pass rush, t.j. da sack-uju ili obore QB. Vecina DE u 3-4 igra “5 technique”, a neretko igraju i “9 technique” na strani TE.
4-3 DE su najbolji pass rush-eri u timu, a pored ovog primarnog zadatka, imaju i odgovornosti u zaustavljanju trcanja. U tom slucaju njihov zadatak je “C gap”. DE ne ulazi u dubinu linije da zaustavlja trcanja, jer mora da spreci moguci bootlegs ili druge trik akcije.
Obzirom da je gradja 4-3 DE zasnovana na brzini i eksplozivnosti, a ne na snazi i masi, retko koji ce imati uspesnu tranziciju na 3-4 odbranu, a pogotovo na poziciju DE u toj semi. Ako vec prelaze u sistem 3-4, onda je za njih najbolja pozicija OLB.
U 3-4 odbrani DE skoro uvek igra “4 technique” ili “5 technique”. Poziciju DE u 3-4 moze da igra “3 technique” DT iz 4-3 seme. Ali ni to nije pravilo. Igraci koji igraju 3-4 DE teze oko 300lb i visoki su oko 6’3” do 6’5”.
U 3-4 odbrani DE imaju slicne obaveze kao NT. Njihov osnovni zadatak je da zaokupe ofanzivne linijase, kako bi LB imali slobodu u igri. Retko koji 3-4 DE ce nakupiti sekova ili obaranja. Ako oni dobro urade posao, sve zasluge ce pokupiti LB. Vrlo teska pozicija za igranje, sa velikim uticajem na igru koji skoro nikada nije vidljiv kroz statistiku.
Takodje ni 3-4 DE ne mogu da igraju DE u 4-3 sistemu jer nemaju potrebnu brzinu i agilnost za pass rush. Ako predju u 4-3, najverovatnije ce igrati LDE ili DT i bice takozvani two down player, sto znaci da ce na trecem down-u umesto njih u igru ulaziti cistokrvni pass rush DE.

[mr.gold]

Razlike u igracima – linebackers


4-3 LB



3-4 LB




Od svih LB koji igraju u bilo kojoj odbrani, ni jedan nije toliko bitan, kao MLB u 4-3 formaciji. MLB treba da bude najbolji tackl-er u timu i “most physical player”. A to sve zbog toga, sto je 4-3 odbrana dizajnirana da sve usmeri ka njemu (pogotovo trcanje). Ako napad uspe da pobedi MLB, odbrana onda mora da podigne SS u front 7 da naprave “8 men in the box”. A odbrana to ne zeli da radi jer CB gubi “help over the top” pa se otvara mogucnost da budu razbijeni pas igrom.
U osnovnoj 4-3 odbrani MLB se pozicionira za “0 technique” i brani “A” i “B gap” ka strong side strani terena.
Drugi po vaznosti LB u 4-3 sistemu je SLB (strong side linebacker ili Sam). On se pozicionira na onoj strani terena gde je vecina blokera (TE, FB, slot WR … ).
U vecini sema 4-3 odbrana, SLB ima 3 osnovna zadatka.
Prvi zadatak mu je odbrana “D gap”-a od trcanja. Drugi je odbrana na TE, kako isti ne bi mogao da brlokira MLB. Treci je odbrana na TE kako ovaj ne bi ostvario hvatanje ili napredovanje kroz sredinu terena. I naravno odbrana trcanja na krajevima linije, ako trkac prodje DE ili misdirection plays ...
Drugi OLB u 4-3 odbrani je na weak strani terena, pa se tako i naziva – weak side linebacker ili Will (WLB).
Kao i SLB na drugoj strani, on na weak strani brani “D gap”. Ako napad koristi 2 TE, onda on ima iste zadatke protiv TE na ovoj strani kao i SLB na svojoj. WLB se zbog svoje brzine jako cesto koristi i za blitz sa blind strane QB. Takodje ima odgovornost za misdirection plays na njegovu stranu.
Neki treneri ne prave razliku izmedju ova dva LB, vec imaju dva ista OLB, levog i desnog, sa istim zadacima.

U 3-4 odbrani levi unutrasnji LB (LILB) se takodje naziva “Mike” i ima slicne zadatke kao MLB u 4-3, samo sto se postavlja za “2 technique”, ispred G na TE strani. Desni unutrasnji LB (RILB) se naziva Jack ili Mac ili Ted … i igra takodje “2 technique”, ispred G na weak strani. U 3-4 odbrani, ta dva unutrasnja LB imaju zadatak da zatvore “A” i “B gap” od igre trcanjem. Obicno su to brzi igraci (4,5-4,7 na 40yrd), visoki oko 6’ do 6’4”i imaju oko 240-255lbs. Vecina ILB moze uspesno da se prebaci u 4-3 semu na mesto MLB ili ROLB.
Dva spoljna LB u 3-4 odbrani (LOLB - Sam i ROLB -Will) imaju vrlo slican zadatak. Oba imaju u zadatak da cuvaju “D gap” i igraju sve pozicije od “7” do “9 technique”. Obicno ova dva LB cesto igraju pass rush, te 3-4 formacija izgleda kao 5-2 formacija.

Neka vrsta zakljucka

3-4 odbrana bi trebalo da je fleksibilnija i svakako brza od 4-3. Pre svega je dizajnirana za odbranu od trcanja, ali sa ovako sposobnim LB kakvi dolaze sa koledza, danas vise nije problem da i oni odigraju odlican cover. Ova odbrana, kroz semu koju je osmislio DC Pittsburgh Steelers-a Dick LeBeau, a koja se neziva “Zone blitz”, nudi neogranicen broj kombinacja za blitz i pozurivanje QB. PIT i danas igra istim stilom, a sve je vise timova koji ga usvajaju, a pre svih BB sa NEP, koji je maximalno usavrsio ovu odbranu.
Zone blitz je osmisljen 90-ih godina, kada je zbog silnog broja blitzeva, PIT dobio nadimak Blitzburgh. Zone blitz se zasniva na tome da QB moze da blitzuje bilo koji igrac odbrane bez gubljenja covera u odbrani. Tako imamo situaciju da DT presece pas sa mesta gde je trebao da igra OLB. Kada se svi igraci poredjaju uz liniju, OL ne moze da zna koji od njih ce ici u blitz, sto stvara potrebnu pometnju u OL. I za svaku akciju se menja postava koja igraci idu u blitz. PIT je svojevremeno skoro svaku akciju isao u blitz.
Osnovna ideja zone blitza je da se QB natera da izbaci pas pre nego sto je spreman za to. Naravno, ovakva odbrana zahteva iznadprosecno brze igrace.

4-3 odbrana se zasniva na pritisku na QB sa ivica linije i snaznom unutrasnjom igrom. Ovo je tradicionalno veoma agresivna odbrana. U 4-3 odbrani cesce se igra m2m nego zone coverage, i DL imaju mnogo vecu ulogu u zaustavljanju trcanja i rushing the passer, nego u 3-4. U 4-3 odbrani imamo i nacin igre DL koji se zove “Line stunts”, koji podrazumeva da se DL medjusobno obilaze “preeskacu”, kako bi se oslobodili OL. Ako su igraci uigrani, i ova odbrana je veoma mocna protiv trcanja. DE i OLB se trude da preusmere napad u sredinu gde ih cekaju DT, MLB i SS da zavrse stvar. DT takodje sluze da onemoguce OL da ometaju MLB kao osnovno oruzje ove odbrane.

I jedna i druga odbrana imaju svoje pozitivne i negativne strane, a njihova uspesnot prvenstveno zavisi od pravilnog angazovanja i dovodjenja igraca koji imaju fizikalije potrebne za vrstu odbrane koju tim zeli da implementira, uvezbanosti istih, i trenerskom geniju defanzivnih koordinatora.

[lenjivac]

NFL sam poceo da pratim pre dve sezone i to sam tako usput ponekad pogledao neku tekmu kad mi je bilo dosadno. Prosle sezone vec malo cesce i uz dosta vise interesovanja. Ovu sezonu sam jedva docekao i sad ne propustam prenose na ESPN America i gledam uz dosta uzivanja. Nisam neki poznavalac ove igre i ne razumem se bas previse pa necu da gusim temu nepotrebnim i glupim komentarima, samo me zanima jedna stvar. Gledao sam juce Eagles-e i Giants-e i primetio da je bilo bas dosta tenzije i koskanja medju igracima (dosta vise nego na ostalim utakmicama, nesto kao Real-Barsa u fudbalu), pa sam dosao do zakljucka da verovatno postoji neko veliko rivalstvo izmedju njih. E sad, zanima me koja su to rivalstva poznata u NFL-u da timovi ulaze sa posebnom motivacijom i gde im je stalo do pobede vise nego inace?

[T-Snell]

Eagles - Giants i generalno svi mecevi u NFC East-u su ludnica (posebno Skins - Cowgirls, igraju veceras), zatim mozda i najvece Green Bay - Chicago, u zadnje vreme Jets - Pats , Baltimore - Pitt, Chicago - Minnesota, itd...




EDIT: Gleda li neko MNF veceras?

[mr.gold]

Rivalstva u Americkom fudbalu

Naravno da ih ima.

Rivalstva mogu biti istorijska, divizijkska, konferencijska, geografska, po trenutnoj snazi timova ....

Najstarije i najcuvenije je Green Bay - Chicago.
Od 1921. godine svake sezone je bila po jedna utakmica. Derbi nad derbijima.
Evo proslo kolo je bio bas taj derbi.

Svaka konferencija ima svoje rivalstvo.
Danas recimo imas rivalitet izmedju Patriota i NY Jetsa jer je sadasnji trener Jetsa bivsi trener u organizaciji Patriota. Ali i inace su uvek veliki derbiji izmedju NY i Bostona. Recimo u bejzbolu cuveni derbi New York Yankees vs Boston Red Sox.

Veliki derbi je, iako ne po snazi, Cincinnati Bengals vs. Cleveland Browns koji se zove i Battle of Ohio.

Stilersi protiv Ravensa i jos veci Ravensi protvi Browns-a.
Sto bi rekli navijaci Ravensa - If it's brown, flush it down

U novije vreme Coltsi - Patriote, najpre zbog dva sjajna QB.

Pa stari rivalitet Kauboja i Indijanaca - Dallas Cowboys vs. Washington Redskins.

Jetsi i Giantsi .... ima ih koliko hoces.


Sinocna utakmica je jedan od najvecih rivaliteta New York Giants vs. Philadelphia Eagles koji datira jos iz 1933. godine. Smatra se TOP 10 rivalstvom NFL svih vremena i najvecim rivalstvom i derbijem 21. veka.

[T-Snell]

Btw, ako neko nije video...

Kakva akcija, evo zasto je NFL tako zanimljiv i zarazan.

[lenjivac]

Hvala na odgovorima! To mi je bilo bitno da znam na koje utakmice da obratim posebnu paznju, a vidim da ih ima dosta.

Znaci u vecerasnjem derbiju da budem svim srcem uz Indijance

[Nebojsa]

Btw, ako neko nije video...

Kakva akcija, evo zasto je NFL tako zanimljiv i zarazan.

Mozda najbolje vracanje punta ikada, kako su ih nasukali kao idiote U stilu one nase: drz`te lopova dok ja uzimam Samo onog ko je napravio holding treba... Pa ne mogu ni da smislim pravu kaznu za to, neverovatan idiot Valjda on zna sta je bila fora

[T-Snell]

Washington je iako je odlicno startovao sa 2-0 jedna prosecna ekipa koja ne moze ni da prismrdi PO-u.
Homo igra covek sa polomljenim rebrima, risiveri mu ne znaju akcije, 4 losa snap-a je dobio od svog centra, Jones povredjen i oni opet nisu uspeli da ih dobiju, sramota bre! Nakon TD-a na pocetku drugog poluvremena ako su osvojili 50 jardi, dam glavu, a na kraju se ispostavi da ih je pobede kostao promaseni FG sa cini mi se 30 i nesto jardi. Grossman je backup QB, ja bar mislim da on nema sta da trazi kao starter. Sto je najgore, u zadnjem drive-u Dallas je imao 3&21 na svojoj polovini, Washington je po treci put zaredom isao all out blitz, oterali su Homo-a iz pocket-a i umesto tu da rese mec on covek pogodi Austin-a, a potom i facemask nakon kojeg je bilo jasno ko dobija utakmicu.
Cowgirls-i takodje smejurija ziva, ne zna se ni ko pije, ni ko placa, smesni su kao bioskop, ali i takvi su bolji od ovih bukvalno indijanaca. Jesam puk'o 20 evra na ekipu koja je vodila 58 minuta, al' ako nista bila je zanimljiva utakmica, ne i previse kvalitetna.

[mr.gold]

46 defense

“Blitz is defined as a sudden, savage attack..
It is indeed all of this.
Send more defenders than the offense has blockers to absorb.
From the left side,
From the right side,
From up the middle they come.
All with blood in their eye.
All with one idea.
Get the quarterback.
Get “The Man.”

Ova odbrana znana i kao “Monsters of the Midway”, je u potpunom smislu pritisak, pritisak i samo pritisak na QB. Za njenog tvorca Buddy Ryan-a, bila je i vise od toga. On je slao 6 igraca u blitz, skoro svaki napad, osim onda kada ih je slao 7 ili 8. Super agresivna i destruktivna odbrana. U jednoj sezoni Houston Oilers-a, Ryanova odbrana je izbacila iz igre 9 startnih QB-ova zbog povreda koje su im naneli. I pored svega ovoga, 46 defense je danas vrlo malo zastupljena u AF. Iako se treneri odbrane kunu u QB pressure, opet ne koriste ovu za to dizajniranu odbranu. Zasto? Sta je to sto je od Bears-a napravilo cuvenu odbranu, a nije opstalo vremenom?!

46 def od igrackog kadra potrebuje, 4DL, 3LB i 4DB. Znaci isto kao i osnovna 4-3 odbrana, iz koje je i nastala. Obzirom da se u AF kao naziv odbrane koristi broj igraca u DL i LB, to ovde nije slucaj. 46 nije 4-6 front (4DL i 6LB), vec je to bio broj dresa startnog SS Bearsa (Doug Plank-a), kada je tvorac ove odbrane, DC Bears-a Buddy Ryan, uveo kao sistem odbrane. 46 je varijanta 4-3 odbrane sa “eight in the box and six men on the line”. Osmisljena je 80-tih godina. Kao sto je receno, danas se retko koristi kao osnovna odbrana, t.j. koristila se, i koristi, pretezno u timovima koje su trenirali njegovi sinovi Rex Ryan i Rob Ryan. I ove sezone je osnovna odbrana NYJ, mada je i oni sve cesce koriste samo kao jednu od sema u svom Multiple front-u. Danas je za “changeup front” koriste Dallas, Houston i Baltimore-a, a ima vrlo jak uticaj na defanzivne seme Tennessee-ja, Minnesota-e, Philadelphia-e i St. Louis-a.

46 odbrana je u ono vreme bila vrlo inovativna sa unikatnim defensive front-om. Sam Bill Walsh je rekao da je 46 odbrana najvaznija inovacija u odbrani u poslednjih 25 godina. 46 odbrana je dizajnirana da napravi pritisak i da stvori konfuziju u OL, a posebno kod QB. Hiper agresivna varijanta osnovne 4-3 odbrane. Zbog toga se vecina slaze da je 46 izuzetna pass rushing odbrana. Sto je i tacno. Ali, ova odbrana apsolutno unistava igru trcanjem.




Ryan je stavio 3 monster lineman-a nasuprot trojici interior offensive linemen-a. Jedan od njih – NT, je pozicioniran tacno naspram centra, a dva odlicna end/tackle-a su pozicionirana za 3-technique, naspurot oba G. Ova tackle-nose-tackle kombinacija je poznata kao “TNT front”. Ako linija i ne uspe da izvede prodor kroz OL, oni u svakom slucaju okupiraju tu trojicu OL, sprecavajuci ih da sprovedu svoja osnovna blok zaduzenja (pulling, trapping, kao i sam pass protection), te na taj nacin sacuvaju second-line defenders od njihovog bloka, kako bi oni bili slobodni da pokupe sve sto prodje. Takodje, weak side DE se pomera za korak dva outside od levog OT, ostavljajuci ga “on an island” kada pokusa da blokira pass rush.
Druga kljucna stvar ove odbrane je da oba OLB igraju zajedno na strong strani terena. Pozicioniraju se 1-3 yrd od linije skrimidza iza defanzivnih linijasa i nazivaju se “Jack” i “Charley”.
Primarna taktika ove odbrane je poslati 5-8 igraca u rush, svakog down-a, bilo da uhvate QB ili da onemoguce run play, pritom spustajuci ostale igraca u cover (a koji su do tada simulirali da ce ici u blitz) za zastitu od pasa (slicno 3-4 zone blitz odbrani).
Sledeca bitna stvar za sprovodjenje ove odbrane je angazovanje CB koji umeju da igraju man-free i bump and run coverage. Bump and run coverage onemogucava QB da i za to malo vremena koje ima, baci pas ka WR.
Sredinom 80-tih sve je bilo moguce, samo ne trcanje kroz ovu odbranu i sa takvim igrackim kadrom.
Timovi koji su igrali protiv njih bili su prinudjeni da sve vise bacaju.
A kada su igrali pasom, morali su da racunaju na nevidjen pritisak from anywhere and everywhere.
U vecini slucajeva SS se podizao da igra kao LB. Ali Ryan je dosta mixovao u svom 46 frontu, pa je cesto zamenjivao pozicije sejftijima i ofanzivnim LB.
Kljuc ove odbrane bio je u kvalitetu igraca koje je Ryan imao u timu. Kao sto smo rekli, Bearsi su imali strasan sastav. Nije bilo slabog mesta u timu.
Ali, kako je vreme prolazilo timovi su poceli da eksploatisu najvecu slabost ove odbrane, nedovoljno zasticen secondary. Ako su ofanzivni linijasi u stanju da dovoljno dugo odrze QB u pocekt-u da on ispali jedan brz pas, pre nego sto ga defanzivci stignu, onda je odbrana u problemu da sacuva dodavanje. WCO napad je bio smrt za ovu odbranu. Cak i u vreme najvece slave i uspeha, odbrana Bears-a je dozvoljavala visok procenat yards-per-completion. Ryan je i dalje imao uspeha sa ovom odbranom, ali kako je vreme prolazilo, 46 je postala preveliki rizik da bi bila osnovna every down odbrana.
Svaka 4-3 sema koja ima 8 igraca u boxu i koja pozicionira igrace trazeci pass-rushing mismatches, pod uticajem je Buddy Ryan-ove filozofije. Medjutim iako je postala samo jedna od sema koje se koriste za hard pass rush, i dalje je uzivanje posmatrati ovako atraktivnu odbranu.

[mr.gold]

Prica o „3 tech“ DT ili kako je „Under“ front od Warren-a Sapp-a napravio zvezdu

Warren Sapp, jedan od najboljih interior DL u istoriji ove igre, je u svojim najboljim godinama (1995-2003), dok je igrao za Tampu, belezio prosecno 50 solo obaranja i 8.5 sekova za 16 utakmica, sto su fenomenalne brojke za jednog interior DL (Suh je ove sezone bio jos bolji).
2004. godine prelazi u Oakland, u 3-4 formaciju na mesto DE, i te godine belezi mizernih 2.5 sack-a, koje je sam okarakterisao kao "the hardest of my life." .
2006. godine je ponovo imao dvocifren broj sack-ova nakon sto je pomeren na „njegovu“ DT poziciju. Sta je to sto je Warren-a Sapp-a cinilo tako uspesnim u Tampi a ispod prosecnim u Oakland-u?
Odgovor na to pitanje je jednom dao „cuveni“ QB Texans-a David Carr, nakon jedne utakmice u kojoj Sapp nije uspeo ni da mu se priblizi, a kamoli da ga sack-uje. Dakle, sta mu je rekao?!
Rekao mu je sledece: "You need to be a 3-technique."
Ono sto je i sam Sapp znao …

Cak i najmanje promene pozicije, u smislu tehnike i gap odgovornosti, mogu od vrlo uspesnog igraca da naprave prosecnog, sto je Warren osetio na sebi i zbog cega je platio tesku cenu svoje neproduktivnosti.
Postavlja se pitanje sta je to “3-technique DT”, i zasto je tako tesko igrati 3-4 DE?

U jednom od postova iznad, objasnili smo sta su “defensive line alignments and techniques” koje se koriste u igri. Da ponovimo najbitnije za razumevanje ove price.
U vecini defanzivnih frontova, defanzivni linijasi koji igraju negativne tehnike su odgovorni za dva gapa, t.j. za obe strane ramena ofanzivnog linijasa koji igra nasuprot njemu - 2-gap technique. Klasicni space-eating nose tackle igra 0-technique i odgovoran je za oba “center-guard” A gapa.
Defanzivni linijasi koji igraju parne tehnike su odgovorni samo za gap direktno ispred njega - 1-gap technique. 3-technique tackl se pozicionira nasuprot spoljnjeg ramena ofanzivnog garda i odgovoran je jedino za B-gap nasuprot njemu. Znaci, klasicni 3-4 defanzivni linijasi igraju 2-gap technique (mada ne svi, sto cemo kasnije videti), dok 4-3 defanzivni linijasi igraju 1-gap technique.
Da se vratimo na Warren-a Sapp-a.

Kao sto rekosmo 3-technique DT igra protiv G i odgovoran je samo za jedan gap. Sapp je dakle bio slobodan da uvek napada taj gap i da jurisa na QB. Ta tehnika je bila idealna za njegov size, prirodne predispozicije i atletske sposobnosti.
Kad je presao u Raiders-e i njihov 3-4 multiple front, Sapp je cesto bio pozicioniran na 4-technique. Odgovoran za gapove sa obe strane ofanzivnog tekla, Sapp je prvo morao da “cita” akciju, pa tek onda da proba da stigne do QB. Sto mu je oduzimalo dragoceno vreme za hitru i eksplozivnu reakciju. Cak sto vise, Sapp je vecinu vremena (sto se od 3-4 DE i ocekuje) sluzio za blokiranje boreci se protiv udvajanja OL a sve u korist LB. Vrlo vazan zadatak za uspesnost 3-4 odbrane, ali daleko od one slobode koju je imao kao penetrirajuci DT.
Ali to nije cela prica.

Jako retko se srece DT sa “multiple double digit sack seasons”, a jos cesce onaj koji je osvojio nagradu “Defensive Player of the Year”. Sapp je bez sumnje “jedan u generaciji” talenat, ali je odbrana Tampe ta koja mu je dodelila pravu ulogu i stavila ga na pravu poziciju da te svoje nadprosecne sposobnosti u potpunosti iskoristi.


Kako je „Under“ front od Warren-a Sapp-a napravio zvezdu


Nisu svi 3-technique DT isti. Defanzivni koordinatori neprestano pronalaze nove seme kako bi svoje defanzivne linijase ucinili sto produktivnijim. Jedna od tih sema, koja je kasnije adaptirana u Tampa-2 odbranu osmisljenu od strane Tony Dungy-ja i Monte Kiffin-a, je pomeranje (slide) defanzivnog tekla izvan udarne snage ofanzivne linije, i postaviti ga da igra negativnu tehniku nasuprot garda, t.j na njegovo spoljasnje rame. Ovaj “undershifted” front onemogucava (u najboljem slucaju cini jako teskim) ofanzivnu linu da udvoji (double team) 3-technique DT ili u ovom slucaju “undertackle”-a.

under front



Kao sto se vidi, gard na strong side strani nije pokriven (TE strana na slici iznad). Defanzivna linija je pomerena u desnu stranu - “undershifted” od centra i udarne snage ofanzivne linije.
Strong side DT igra naspram ramena centra, dok weak side DE igra 5-technique na spoljnjem ramenu LT, tako ostavljajuci weak side DT (naseg 3-technique/undertackle) izolovanog da igra samo protiv guard-a 1 na 1. U mnogim semama ovaj 3-technique/undertackle se kategorise kao treci defanzivni end.

Warren Sapp nije bio prvi igrac koji je igrao undertackle poziciju u NFL-u. Pre rodjenja Tampa-2 odbrane, Minnesota Vikinzi (pod Floyd Peters-om i Kiffin-om), su uparili DE Chris Doleman-a i undertackle-a Keith Millard-a u “stunting under front defense”-u. 1989. godine Millard je postavio rekord u broju sack-ova za interior defensive linemen-a, koji do danas nije oboren (18 sack-ova).
U taj, nazovi, pravac odlicnih undertackle-ova ubrajaju se mnogi uspesni pass rushing DT. John Randle, prvi undertackle koji je bio ukljucen u Tampa-2 odbranu, imao je 9 uzastopnih sezona sa 10 i vise sack-ova. La'Roi Glover je sakupio 17 sack-ova tokom sezone 2000. godine. Kevin Williams, Rod Coleman, Vonnie Holliday, Tommie Harris, Albert Haynesworth, Kevin Williams, Sedrick Ellis, Darnell Dockett, Fred Robbins, Gerald McCoy, Ndamukong Suh -10 sack 66 obaranja u prvoj sezoni, ove sezone i Tommy Kelly is Raiders-a, svi su imali olicne sezone igrajuci 3-technique u odbranama koje su koristile underfront. NYG cesto koriste nickel pass rush, u kojem uvode 4 DE u defanzivnu liniju, koristeci Osi Umenyiora-u ili Justin Tuck-a u undertackle rolama. Danas vecina timova koji imaju 3-tech DT koriste u rotacijama undershifted fronts. 3-tech DT je potreba i u novoj odbrani koja se sve vise koristi “4-3/3-4 hybrid front defense”. Takodje timovi koji koriste 4-3 odbranu, pored jednog DT koji igra NT, na poziciji drugog najcesce koriste 3-tech DT. Najuspesniji, a tek ce biti nezaustavljiva sila je Suh, koji je vec u prvoj sezoni dominirao.
Naravno nije samo Tampa-2 odbrana jedina koja koristi shifted front.

Takodje treba napomenuti da se koristi pomeranje odbrane u oba smera. U desnu stranu smo videli, a u levu stranu se naziva “Over” front i izgleda ovako



„Over“ odbrana takodje koristi 3-technique DT, ali kao sto se vidi na slici, taj tackl je sad pomeren na strong side. Napad sad ima tri igraca (ukljucujuci i TE) da blokira defanzivnog enda (LDE) i DT na strong side strani terena. 3-technique DT u “over” frontu je takodje agresivan, gap-penetrating player, ali najcesce ima dva igraca da se bori protiv njih, pa mu je na ovoj strani produktivnost manja nego u “under” frontu.
Dungy-Kiffin playbook je koristio oba, i “under” i “over” shifted fronts tokom 90-tih, ali Sapp-ova unikatna sposobnost da lako probije ofanzivnu liniju je najbolje rezultovala u underfront-u.
U Oakland-u, njegove sanse da prodre u backfield nisu bile ni priblizno velike kao u Tampi. Poredeci ova dva sistema, moglo bi se reci da je u Tampi za prodor u backfield koristio autoput, a u Oakland-u gradske ulice sa semaforima i mnogo skretanja

TAMPA 2
ili
kako je Tampa 2 odbrana napravila zvezde od Warren Sapp-a, Derrick Brooks-a i Ronde Barber-a



Da ponovimo nesto osnovno o Tampa-2 odbrani.
Tampa 2 je bila prilicno zastupljena odbrana u NFL-u, u poslednjoj deceniji. Kao sto smo rekli, Tampa 2 nije potpuno nova ideja. Ona je prakticno varijanta coverage seme koja se vec decenijama koristi – Cover 2.
Pre nego sto razradimo Tampa-2 odbranu, da ponovimo osnovne coverage seme.
Cover 0 – man coverage bez ispomoci;
Cover 1 – man coverage, FS igra “centerfield”;
Cover 2 – zone coverage, oba sejftija brane po jednu duboku polovinu terena. Ova sema se naziva i “Two deep” coverage.
Cover 3 - zone coverage, oba CB i jedan safety su odgovorni za po jednu duboku trecinu terena. Ova sema se naziva i “Three deep” coverage.
Cover 4 - zone coverage, oba CB i oba safety-ja su odgovorni za po jednu duboku cetvrtinu terena. Ova sema se naziva i “Quarters” coverage.

Izgled Cover 2 seme




Iako prema semi izgleda prilicno prosto, u realnosti Cover 2 nije lako sprovesti u delo. Pri igranju Cover 2 seme, odbrana se suocava sa nekoliko problema.



1. Cover 2 timovi moraju da imaju veoma talentovane safety-je i odlican pass rush. Svaki safety mora da je sposoban da pokriva po polovinu terena. Moraju da poseduju range, closing speed, tackling skill i solidnu sposobnost prepozavanja da li ce biti pass ili run akcija (run-pass recognition ability), da ne bi potpuno omanuli u akciji. Veoma je tesko jednom igracu da kontrolise ceo prostor deep middle i deep sideline. Ako tim ima prosecnog safety-ja i slab pass rush, “omogucice” QB dovoljno vremena da saceka igrace na dubokim rutama, sto je za odbranu siguran recept za potpunu rezultatsku katastrofu.
2. Cover 2 moze da se pobedi i postavljanjem vise hvataca na istoj strani, sa rutama na vise nivoa. Na taj nacin primoravajuci sejftija, CB i OLB da na brzinu odlucuju ko ce kojeg hvataca da pokriva sto cesto dovodi do konfuzije i ostavljanja jednog od hvataca slobodnim.
3. Cover 2 timovi, po definiciji, ostavljaju samo 7 igraca u boxu. Od njih se ocekuje da uspesno zaustave trcanje kako DC ne bi morao da podize i SS u box.
4. Cover 2 timovi, po definiciji, ne mogu da koriste LB precesto u blitz-u. LB i CB moraju da pokrivaju svoje zone, tako da pritisak na QB mora da dodje samo od “front four”.

Nakon sto su dobro izanalizirali ove nedostatke, Tony Dungy i Monte Kiffin su smisli nacin da drasticno unaprede Cover 2 semu.

Monte Kiffin je prethodno saradjivao sa Floyd Peters-om u Minesoti i pomogao mu da napravi "Under-Over" 4-3, koju su sa velikim uspehom igrali Chris Doleman i Keith Millard. Tony Dungy je bio ucenik Bud Carson-ove Cover-2 filozofije, a takodje je dosta toga naucio i od cuvene Pitsburgove odbrane “Steel Curtain” i njenih super brzih LB, dominantne DL i physical corner bekova, obzirom da je i sam bio DB u toj odbrani. Kada ga je Dennis Green 1992 godine doveo u Minesotu, stvorio se prvi preduslov da nova defanzivna filozofija bude rodjena.

Dungy je znao da mora da napravi pritisak na QB samo sa “front four”, ako misli da uspesno sprovede zamisljenu Cover 2 semu. Kao sto smo rekli Monte Kiffin je imao velikog uspeha koristeci underfront, nekoliko godina unazad, sa Millard-om i Doleman-om, koji su zajedno sakupili skoro 40 sack-ova. Dungy je imao prilike da gleda tu dominantnu DL i odlucio je da proba da spoji under front sa Cover 2 semom.

Dungy je imao jos jedan problem koji je trebalo resiti da bi njegov Cover 2 bio uspesan.
Znao je da ce OC neprestano zasipati pasom najkriticniju zonu odbrane u Cover 2 semi, prostor izmedju dva safety-ja. Ali, Dungy je imao privilegiju da posmatra na delu dva enormno talentovana linebacker-a Jack Ham-a i Jack Lambert-a, koji su imali opseg “rada” i u run support-u, ali i u coverage-u. Njih dvojica su bili inspiracija za prostu ali najbitniju inovaciju za novu Cover 2 semu, poslati - "Mike down the pipe."



Kiffin i Dungy su dosli na ideju da spuste svog MLB-a nanize u sredinu polja ("the pipe"), da brani soft zonu, kako bi omogucio sejftijima da znatno lakse brane deep sideline. Takodje su podigli CB znatno blize liniji skrimidza nego sto je uobicajeno kod standardne Cover 2 seme. To im je dozvolilo da sakriju coverage (semu pokrivanja), da drze blokere dalje od kornera na trcanjima, kao i da premestaju odbrambene igrace da bi sacuvali zone u retkim slucajevima kada su blicovali. Tako je Tampa 2 sistem rodjen.

Da bi uspesno sproveli u delo ovu novu Cover 2 semu (Tampa 2), bili su im potrebni igraci sa specificnim skilovima. Pod jedan, bili su im neophodni eksplozivni edge rusheri. Rush na QB pod jedan, odbrana od trcanja je bio sekundarni zadatak. Bio im je potreban specifican LB, koji je dovoljno snazan da igra uobicajenu podrsku u odbrani od trcanja, ali i sa dovoljno dobrim atletskim sposobnostima da moze da se povuce u sredinu i da odigra uspesan coverage. Bio im je potreban WLB sa velim “radijusom dejstva”, koji moze uspesno da obara ali i da igra cover. I bili su im potrebni sejftiji koji mogu da pokrivaju celu polovinu terena, koji su odlicni u zone coverage ali i koji se ne plase da igraju odbranu od trcanja.

Dungy i Kiffin su radili na svojoj novoj semi u Minesoti, i uspesno su je preneli i unapredili u svom coaching/defensive coordinator partnerstvu u Tampa Bay Buccaneer-sima.
Na pocetku ostvarivanja svojih zamisli, angazovali su Simeon Rice-a (brutalnog DE koji je jedan od samo 6 igraca koji su imali preko 120 sack-ova tokom karijere. Dosao iz Arizone), LB Hardy Nickerson-a (doveden iz Pitsburga) i John Lynch-a (treca runda drafta), Warren Sapp-a (DT, u prvoj rundi drafta ‘95) i Derrick Brooks-a (LB, takodje u prvoj rundi drafta iste godine), svi sa odlicnim skilovima za Tampa 2 odbranu., 1996 je angazovan Donnie Abraham (treca runda drafta), a 1997 Ronde Barber (takdje treca runda drafta. Ostalo je istorija.
Devet uzastopnih sezona su bili u NFL's top ten defenses, sedam od njih u top five, osvojili su Superbowl titulu 2002. godine (kao da je juce bili :oO), kada su i zvanicno bili najbolja odbrana lige, i uspostavili u NFL-u novu semu odbrane koju su i ostali poceli da kopiraju. Ova odbrana Tampe se vodi i kao jedna od najuspesnijih svih vremena. Danas 20-ak % trenera u NFL-u direktno potice iz Buccaneer defensive coaching staff-a, iz tih godina.


Kako je Tampa 2 odbrana napravila zvezde od Warren Sapp-a, Derrick Brooks-a i Ronde Barber-a

Vec smo objasnili kako je Warren Sapp postao zvezda. Underfront koji je vrlo cesto koriscen u Dungy-Kiffin sistemu mu je savrseno odgovarao, sto je on maksimalno iskoristio. Ali Sapp nije bio jedini igrac koji je profitirao kroz prednosti Tampa 2 sistema.
Derrick Brooks i Ronde Barber su imali prirodni talenat da postanu All Pro performers-i, ali kao i u slucaju Sapp-a, njihov talenat je maksimalno dosao do izrazaja u Tampa 2 sistemu. Tampa 2 sistem je posebno odgovarao WLB-u, a evo i par razloga zasto:

1. Under front odlicno stiti WLB-a



Kada NT “blokira” centra WLB je, nakon sto se uveri da iz njegovog gapa (weak side center-guard gap - A gap) ne dolazi opasnost, potpuno slobodan da igra na lopti. SLB i MLB dele potencijalni blok TE, FB i ofanzivnih linijasa, tako da je WLB free da u potpunosti i u svakoj akciji ucestvuje u igri.

2. Ballcarriers se usmerava na WLB-a
Tampa 2 sistem podrzava filozofiju usmeravanja igraca sa loptom. Tako svi igraci DL imaju zadatak da usmeravaju RB ka unutra, a obzirom da je WLB bio potpuno slobodan, RB mu je isao pravo na rupu.

3. WLB je imao znatno vise udela u coverage-u
Klasicna 4-3 sema podrazumeva da vecinu man coverage odgovornosti imaju strong side linebacker ili strong safety. WLB ima zadatak da pazi na screen pass i obicno nema gomilu obaranja ili odbrana na on-ball akcijama. U Tampa 2 sistemu, obzirom da se MLB spusta u zonu za odbranu pasa, WLB dobija mnogo vise sansi za coverage. Ali nije samo WLB taj koji je dobio sansu za velikim brojem akcija i dobrim brojkama u Tampa 2 sistemu.
Za razliku od CB u klasicnim Cover 2 semama, korneri u Tampa 2 sistemu imaju daleko prljavije dresove nego njihove kolege iz klasicne seme. Tampa 2 corner back-ovi su po pravilu medju najboljim obaracima lige. A godinama su bili i najbolji. To je stoga sto Tampa 2 sistem preferira physical cornere koji se ne plase kontakta i sjani su obaraci. Evo obajsnjenja zasto su Tampa 2 CB medju najboljim tacklerima lige:

1. The turn and spill concept benefikuje i corner-e
Na isti nacin kao sto pomaze i WLB-u, ova filozofija pomaze i corner back-ovima. Kada front 7 nije u stanju da napravi obaranje, CB koji mora da je sposoban da procita da ce akcija ici trcanjem, odmah dolazi u pomoc i kupi sve sto prodje. Pogotovo strong side CB, ali je neophodno da oba CB imaju run stop sposobnosti.
2. kornerbekovi u Tampa-2 semi igraju dalje od linije skrizidza nego njihove kolege u klasicnoj Cover-2 semi.
Ta veca udaljenost za jard ili dva pravi razliku u izbegavanju blokova. Ta udajenost im pored izbegavanja blokova daje vecu sansu da obore hvatace koji hvataju brze i kratke pasove. Bez dodatnog pregledavanja utakmica tesko je reci da li je razlog za veci broj teklova taj sto imaju vise sansi da ucestvuju u zaustavljanju trcanja ili to sto dopustaju protivnicima da kompletiraju krace pasove. Zavisno od skilova koje poseduje korner razlog moze biti samo jedno od ta dva, ili oba.
3.Tampa 2 sejftiji su odgovorni za duboke zone
Tampa 2 CB nemaju obavezu da pokrivaju veliki deo terena kao njihove kolege u klasicnoj Cover 2 semi, zahvaljujuci pomoci koju imaju od MLB-a u deep middle i od sejftija u deep outside. Neki sejftiji su toliko brzi i imaju tako dobar instikt da pomazu i u odbrani od trcanja. Zahvaljujuci spill concept-u i ovakva zaduzenja sejftija takodje povecavaju broj obaranja corner bekova.

Osnovna razlika izmedju klasicne Cover 2 seme i Tampa 2 sistema se ogleda u tome sto u Tampi WLB najcesce ima vise obraranja nego njegov kolega MLB, a takodje i daleko vise obranja nego vecina 4-3 middle linebacker-a. Isto tako, CB su najcesce najbolji obaraci od svih DB u timu, i po broju obaranja u rangu sa najboljim SS lige.
Dakle da zakljucimo: nadjete odlicnog 3 tech DT, super brze DE, nadprosecno brzog i odlicnog u coveru MLB, WLB-a sa velikim radijusom dejstva koji je brz i odlican udarac, CB koji se ne boje udarca, sejftije koji su odlicni u zone covrage-u i mozete da implementirate Tampa 2 odbranu

Deluje lako?
Samo su Kiffin i Dungy uspeli



P.S.
Mislim i Colts-i, ali njih ne racunam zbog Paytona



Za sledece generacije (koje nisu imali srece da ih gledaju), nadaleko cuvena odbrana Tampa Bay Buccaneer-sa at himself:

LDE Greg Spires
LDT Anthony McFarland
LDT Chartric Darby
RDT Warren Sapp
RDE Simeon Rice
LLB Alshermond Singleton
MLB Shelton Quarles
RLB Derrick Brooks
LCB Brian Kelly
RCB Ronde Barber
SS John Lynch
FS Dexter Jackson

[mr.gold]

Coverage

Vrste Coveragea koje moze da igra bilo koji defanzivni igrac (DL,LB,DB) se dele u 2 grupe:
- Man Coverage
- Zone Coverage

E sada cesto cemo cuti stvari tipa Bump and Run.

- Bump and Run - u sustini je vrsta man coveragea, u kojoj se koristi JAM tehnika pri snepu, nakon cega igrac nastavlja da igra man coverage niz polje sa tim napadacem. Sam bump and run nije tehnika, vec zapravo vrsta man coverage koja koristi neke tehnike prilikom egzekucije (Jam tj. Bump da proba da omete WR na LoS i razbije timing route-a, Backpedal ili Slide Step zavisno od toga sta preferira trener ekipe je nacin na koji CB krece u kretnju nakon Jam tj Bumpa i recimo Trail-a gde defanzivni igrac namerno daje napadacu nekoliko koraka prednosti da bi naterao QB-a da baci u tom pravcu zato sto zna da ima pomoc ili je siguran da moze svojim fizickim predispozicijama da zatvori taj razmak).

Ovakvih podvrsta ima vishe, Bump and Run je jedan od njih. E sada cesto i na netu cete videti da ljudi brkaju loncice i da to poistovecuju sa individualnim tehnikama. Kao sto rekoh nije velika greska, samo malo drugacije treba objasniti.


Kombinacije Coveragea tj. Shellovi se nazivaju u zavisnosti od broja igraca koji igraju duboke zone:
- Cover 0
- Cover 1
- Cover 2
- Cover 3
- Cover 4

E sada kada pricamo od tehnikama, tu dolazimo do podele tehnika po nameni:

- Stance (Stav) - U generali se koriste dve vrste tj. Squared (Straight Up se takodje naziva) gde defanzivac postavlja stopala paralelno sa LoS i Angled (Open Hips se takodje naziva) gde defanziva otvara kukove tj. stoji pod uglom na spolja ili unutra zavisno od zamisli trenera i zelje da se usmeri napadac.

- Tehnike kod releasea - Izvode se odmah nakon snapa, i tu postoje primeri koje smo pomenuli Bump tj. Jam gde se disruptuje routa WR-a, Inside Technique gde defanzivni igrac primorava napadaca da releasuje spolja u teren, time mu skracujuci povrsinu terena na kojoj trci route kao i koriscenje out linije kao pomoc u odbrani. Suprotno od toga je Outside Technique. Postoji jos tehnika ali ovo je samo da bi ilustrovao vrstu ovih tehnika.

Tehnike prilikom pracenja napadaca - Ovo su tehnike koje se primenjuju kada je WR napravio vec release i njih defanzivac koristi da bi ispratio igraca u polju. Pomenuli smo vec Backpedal gde defanzivac se krece unazad sa ledjima okrenutim golu a glava gleda napred, Slide Step gde se defanzivac krece postrance pod uglom u pravcu svog coveragea. Pomenuli smo i tehnike kao sto su Trail, koje nastaju nakon ovog inicijalnog pracenja, kada defanzivac je u punom trku sa napadacem, tu postoji i Cushion gde defanzivac konstantno odrzava rastojanje od par jardi od napadaca prilikom pracenja. Naravno postoji jos tehnika ovo su samo neke navedene zbog ilustracije.

- Closing Tehnike i Ball Skills - Ova poslednja grupa tehnika sadrzi tehnike koje se koriste u samom zavrsetku pass akcija kada lopta treba da dodje u kontakt sa hvatacem. Closing tehnike su nacin na koji ce defanzivac prici hvatacu i tu imamo Inside Hip Closing gde defanzivac pokusava da se prikrade na unutrasnji kuk od napadaca i tako se nadje ispred njega na putanji lopte, Outside Hip Closing gde defanzivac pokusava da sa ledja pridje kuku napadaca sa spoljen strane i tu pokusa da zaustavi dodavanje, Route Intercept gde defanzivac sa ledja ili sa predjne strane trci u prazan prostor a ne igraca, u to u delu gde proceni da ce se putanja lopte da se ukrsti sa routeom napadaca itd.
E sada kada pricamo o Ball Skills to je sam finish akcije gde zavisno od ocekivanog ishoda defanzivac bira da pokusa da loptu presece ili deflektuje ukoliko je siguran da ce biti u poziciji da to uradi, ili ukoliko je neminovno da ce doci do hvatanja od strane napadaca bira da koristi tehnike kojima ce tu loptu izbiti iz ruku napadaca. Ove tehnike sada imaju hiljadu naziva, gde svaki trener ima svoju metodologiju ali ono u generali prva grupa su takozvane Pull in i Deflect Down tehnike (pull in se odnosi na loptu koj pokusamo da presecemo, a deflect down na odbijanje lopte tako da ne moze da nijedan drugi napadac dodje u kontakt sa njom) koje se koriste kada je defanzivac u dobroj poziciji. Druga grupa su Strip i Punch Out tehnike (Strip tehnike u kojima defanzivac odozgo ili sa strane pokusava da izbije loptu iz ruku napadaca dok ona dolazi u kontakt sa napadacem, Punch Out ukoliko je lopta vec u kontroli napadaca i on pokusava da je oslobodi da bi ona ispala).

E sada posto smo razgranicili neke stvari i uvideo si koje se vrste tehnika koriste u kojoj fazi pass akcije, sada mozemo da pricamo o kombinovanju istih i komplementnosti. Nacin na koji se to radi je na osnovu:

- Predispozicije defanzivaca koje ima trener u timu - Ukoliko tim ima krupne defanzivce koji su agresivni cesto ce koristi bump i run i igrati agresivno nad napadacima u startu akcije. Ukoliko se oslanjaju na brzinu onda ce vishe raditi na pracenju u polju i nalazenju dobre pozicije da se odigra lopta. Ovo je naravno kombinatorika koju odredjuje trener i sam protivnik.

- Predispozicije napadaca i shema protivnickog napada - Na osnovu toga kakvi su napadaci tj, hvataci trener ce pokusati da koristi njihove slabosti. Recimo iluzorni bi bilo jamovati Boldina, Marshalla i takve igrace koji su svakako fizicki dominantiji od bilo kog defanzivnog beka, dok je to recimo odlican izbor za fizicki slabije hvatace. Kada kazemo shema napada mislimo na tendendije i dizajn napadackih akcija. Ukoliko ekipa voli igru kratkih passova gde hvataci nakon hvatanja trce sa loptom, onda je od izuzetne vaznosti da hvataci ne dobijaju slobodan release i da ih odma ometaju defanzivci da bi uklonili te kratke rute koje forsira napad. Kada je u pitanju napad koji vertikalno shiri odbranu, onda je tu potpuno drugacija situacija. Naravno i ovo je igra macke i misa kao sve u AF.

- Pozicije na terenu, kao i down i distance - Ukoliko je protivniku potrebno nekoliko jardi svega a igra pass, u tom slucaju defanzivci moraju biti agresivni jer je velika verovatnoca da ce pass biti brz i dovoljan za novi down. Ukoliko je situacija recimo 3rd and long onda ce naravno igrati drugacije u nameri da ne dopuste biga play.

- Kombinovanje coverage tehnika sa ostatkom defanzivne sheme - Da objasnimo na primeru. Ukoliko akcija zahteva od defanzivaca koji nisu u coveragu recimo da blicuju i budu veoma agresivni na QB-u, onda je neophodno da se kao kompliment tome igra onih pokrivaju uskladi i da oni odigraju agresivno kroz bump i jam i da ne dopuste da brzi passovi kojima se pobedjuje blitz budu kompletirani, jer se prati logika da QB nece imati vremena za rute i passove kojima treba duze da se razviju. Opet kombinatorika zavisi od sheme i game plana oba tima, i njihovih tendencija.

[dr.dule]

pitanje...ko je za prenose nfl-a isto sto i nikola simic za crtace sa duskom dugouskom?

[dr.dule]

jos nema odgovora na pitanje...evo novog. kako se zove srpski zubar a najbolji poznavalac nfl-a i cuveni novinar koji je jednu godinu radio na sportklub-u?