In Focus-Lega Calcio 2014/2015

[Brajkula]

I tako....treća uzastopna godina, treća sezona teme "In Focus-Lega Calcio". Kako sam od ove godine čovek sa diplomom fakulteta, te sa poslom u državnoj instituciji sigurno je da ću biti u manjku sa vremenom te će i tema zbog toga oskudevati, ali ću se, obećavam, koliko je god to moguće, skladno sa slobodnim vremenom, truditi da održim svoju ljubav prema ligi mog detinjstva i ujedno sebi omiljenoj ligi, kao i omiljenoj ligi jednoj izuzetnoj grupici ljudi koji svakodnevno pišu u ovom delu foruma.

Opet ću ponoviti da su postovi u temi čisto subjekivno gledanje na stvari u italijanskom fudbalu tokom sezone, te da iskazuju isključivo subjektivni stav autora istog, pa stoga neće biti potrebe za nekim burnim reakcijama, nijedan post nije orijentisan na ličnim osnovama prema nekom od članova, prema nekom od klubova, već je, kao što sam rekao, isključiv stav autora, što automatski ne mora da znači da je isti stav ispravan i apsolutno tačan.

Naravno i ovog puta, kao i protele dve sezone, tema će biti otvorenog karaktera, te će članovi moći da komentarišu postove moderaotra, te i da ostavljaju svoje autorske postove sličnog karaktera. Svaki post je dobrodošao.

Na kraju ostaje mi samo da poželim sebi, kao i ostalim ljubiteljima lige, te i ostalim ljubiteljima fudbala, zanimljivu i ništa manje uzbudljivu sezonu, pa neka na kraju najbolji prvi pređe preko finiš linije. Hvala na razumevanju, vaš moderator Serija A pdf-a, Brajkula.

[White Hart Lane]

Jesam dobro izbrojao? Sedam klubova sa našim igračima! Pa ovo će za nas biti zanimljivije i od Premijer lige.
Ja ću najviše pratiti Sampdoriju (Mihajlović), Inter (Vidić) i Lacio (Đorđević i Basta).
Jedva čekam!

[Il Capitano]

Kjevo: Radovanović
Fiorentina: Tomović
Verona: Janković
Inter: Vidić, Kuzmanović
Lacio: Basta, Djordjević
Palermo: Milanović, V. Stanković
Roma: Ljajić
Sampdorija: Krstičić, Mihajlović (prvi trener)
Torino: Maksimović, Avramov
Udineze: Brkić, Stanković (pomoćni trener)

Tu je još i Golubović iz Rome ali koji će verovatno negde na pozajmicu, Filip Janković kažu iz Parme u Kataniju na pozajmicu, možemo spomenuti i Ćosića u Peskari kao i Stevanovića u Bariju. Babović u Kaljariju? xD Videćemo šta će biti sa Nastasićem. A interesantno će biti i sa Kuzmanovićem i Ljajićem ovih 7 dana.

[White Hart Lane]

Radovanović u Kjevu? Nisam pratio, mislio sam da je u Atalanti.
Potpuno sam zaboravio na Jankovića u Veroni.
E da i Kuzmanović je uz Vidića, Seriju A ne gledam i ne pratim otkada je preuzela Arena, a ja imam Sport klub. Sada će to da se ispravi, pogotovo nakon što sam otkrio da postoji stvar koja se zove online HD stream .
Ovaj V. Stanković u Palermu, to je Partizanov pa da verovatno će preći.
Inače ja mnogo cenim Golubovića iz Rome/OFK. Kakav on centaršut ima, mnogo mnogo dobar. Veoma je zaslužan za prošlogodišnju titulu šampiona Evrope koju smo osvojili. Mislim da je direktno namestio jedan gol centaršutom sa desne strane.

[Brajkula]

Radovanoviću će ovo biti druga godina među letećim magarcima, igrao on tamo i prošle godine.

[b64Milos]

Nakon sto je dugogodisnji golman Atalante Andre Konsilji presao u Sasuolo ovog leta, na gol kluba iz Bergama stao je mladi Marko Sportielo. Sportielo ima 22 godine i ista je generacija kao Perin i Bardi, ali nije toliko istaknuto branio za mladje selekcije kao pomenuta dvojica. Kao i njegov predhodnik, ponikao u Atalanti, i predstavlja jednog od perspektivnijih golmana u Kalcu.

Debitovao je u prvom kolu protiv Verone, rezultat je bio 0-0, a italijanska stampa je debi ocenila kao vrlo uspesan. Konkurenciju ce mu ove sezone praviti iskusni Djordjo Frecolini i pre svega Vlada Avramov. Gazeta mu vec daje solidne sanse da bude prvi izbor na golu kluba iz Bergama, a s obzirom da je Konsilji ostavio znacajan trag u klubu i vazi za jednog od boljih golmana u ligi, ni ocekivanja od mladog Sportiela nisu mala.

Evo ga i video mladog golmana iz 2012-te.

[b64Milos]

Bivši asovi Premijer lige nedovoljno dobri u Seriji A

Od uvek je bilo poznato da se igraci naviknuti na ostrvski fudbal generalno ne snalaze dobro u Seriji A. Uprkos ogromnom broju igraca iz Engleske lige koji nisu uspeli da se pokazu u Italiji, cinilo se da bi ove sezone mogla biti drugacija prica. U fokusu su se nasle 4 zvezde iz Premijer lige koje su pojacale Inter, Milan, Juventus i Romu. Kako stvari stoje, nismo jos stigli ni do polusezone, a prilicno je ocigledno da ni jedan od ovih igraca nije "uspeo" na Čizmi.

Nemanja Vidic, bivsi kapiten Mancester Junajteda i jedan od najboljih defanzivaca Premijer lige, dosao je u Inter kao veliko pojacanje od koga se mnogo ocekivalo. Cak je i u Junajtedu vladalo misljenje da je klub napravio veliku gresku prodajom kapitena i najboljeg defanzivca tima. Iako je Vidic bio solidan u pripremnom periodu, u sezoni je razocarao. Nesigurnost u igri, previse kikseva i neretke direktne krivice za gol dovele su do toga da Vidic bude oznacen kao promasaj (sto i nije retkost kada je u pitanju Inter). Sada je vec izvesno da ce Vidic grejati klupu Ranokiji i Zuanu, i ukoliko se trenutna situacija nastavi, njegova prodaja ce postati neizbezna tema medju Neroazurima. Da stvar bude gora, Inter je zakuzan za sredinu tabele bez realnih sansi da se udje u top 3 ili 4.

Fernando Tores je posle niza losih sezona u Celsiju konacno stigao do tacke kada treba da promeni sredinu. Poklopilo se da je medju navijacima Milana bas u tom periodu vladalo nezadovoljstvo zbog prodaje prve zvezde tima Balotelija (koji i nije bas pokazao onoliko koliko se ocekivalo), pa je Berluskoni odlucio da dovede napadaca koji je trebao da koliko-toliko zadovolji navijace. Stigao je Tores, koje je izazvao podeljena misljenja. Vecinom je to bila nada da bi Tores mozda mogao da zaigra kao nekad, ali surova realnost je bila neizbezna cim je sezona pocela. Fernando Tores je nastavio sa ocajnim partijama, do sada postigao samo jedan gol, i vise je nego ocigledno da je njegovim dovodjenjem napravljena velika greska.

Patris Evra, godinama pouzdani bek Junajteda, i nije bio toliko potreban Juventusu, vec je doveden da bi pojacao konkurenciju i dodao iskustva na kvalitet koji Juventusov tim poseduje. U svakom slucaju, navicaji Juvea su sigurno ocekivali vise od proslavljene zvezde Mancestera. Nekonstante, najcesce prosecne partije Evre nisu ono zbog cega je doveden u sampionski tim. Njegovo iskustvo ne pravi nikakvu razliku, i trenutno Evra ne moze da racuna na bilo sta vise osim sedenja na klupi i povremenog ulaska u igru. Olaksavajuca okolnost je to, sto za razliku od Milana i posebno Intera, Juventusu dobro ide ove sezone tako da "trazenje krivaca" i nije bas u modi u crno-belom delu Torina.

Esli Kol je do nedavno vazio za jednog od najboljih levih bekova u Engleskoj. Zvezda Celsija je dovedena kao veliko pojacanje u Romu, i ocekivanja su bila visoka. Ispostavilo se da Rimljani nisu dobili kvalitet koji su trazili. Pomenljiva, pretezno prosecna igra Kola je izazvala nezadovoljstvo kod veceg dela navijaca Rome. Ispostavilo se da je igrac za koga se mislilo da mozda moze da napravi razliku zapravo jedan od najlosijih u timu, sto definitivno ne odgovara Romi koja ove sezone pokusava da napadne titulu. Nezadovoljstvo je sve primetnije i cini se da je pitanje vremena kada ce uprava Rome poceti (ako vec nije) da radi na prodaji iskusnog Engleza.

S obzirom da je od davno normalno da igraci iz Premijer lige ne mogu da se snadju u Italiji, klubovi iz Italije se i ne odlucuju tako cesto na lutriju sa ostrvskim igracima (znacajan faktor je i ne bas najbolje finansijsko stanje u vecini italijanskih velikana poslednjih godina). Cesto se kao razlog navodi nesposobnost igraca iz Engleske da se naviknu da italijansku taktiku i stil igre, koji ukljucuju vise taktiziranja i tehnike a manje igranja na mišiće i ubrzanog tempa. Sta god da je razlog, tradicija engleskih "flopova" u Italiji se nastavlja i sigurno nece podstaci klubove iz Serije A da cesce okusaju srecu sa ostrvskim igracima u buducnosti.

[Brajkula]

Kad već ja nemam vremena....

...ima ko ima.

[b64Milos]

Kad već ja nemam vremena....

...ima ko ima.

1. Tevez
2. Pogba
3. Pjanic
4. Kaljehon
5. Kandreva
6. Iguain
7. Dibala
8. Perin
9. Kuadrado
10. Ikardi

Jeste da ne cenim Minu Rzuki nesto preterano, ali lista joj je bas losa.

Ikardi ima dobru sezonu, ali nema sanse da je top 10 u ligi, to je smesno. Samo u Interu su Handanovic i verovatno Kovacic bolji od njega.

Perin takodje i nije bas jedan od 10 najboljih igraca u ligi, iako se moze diskutovati da je u najboljoj formi medju golmanima u poslednje 2 sezone (mada su tu i Handanovic i standardno Bufon).

Kandreva nikako top 5.

Kaljehon diskutabilan. Odlicno igra, verovatno moze da se govori o top 10, nikako top 4.

Pjanic, Kaljehon i Iguain su malo previsoko (Pjanic i ne toliko, koliko dvojica iz Napolija). Kuadrado je po mom misljenju bolji od top 9, a iskreno ne bih bas rekao da je Tevez bas broj 1 u ligi.

Vidal je na primer medju najboljih nekoliko igraca, a lagano je bolji od bar 6 igraca sa te liste. Kako se jedan Ikardi tu nasao pre njega, to ce izgleda zauvek ostati misterija. Takodje je primetan izostanak defanzivaca sa liste, sto je u najmanju ruku cudno. Jedino pozitivno iznenadjenje je to sto je pomenut Dibala.

[Brajkula]

Zeznut je kriterijum, fali npr. Pirlo, sam si uvideo da fali Vidal, pa ovaj Felipe Andreson iz Lacija je jača glava od Dibale, Kandreva nikako bolji od Kuardada, isto tako nikako bolji od Iguaina, De Rosi isto fali, Žervinjo isto bolji impact ima od Kandreve (dakle Kandreva zasigurno upitan u top10).

Naravno, nema Bufona i Handanovića, dva najbolja golmana lige, dok eto Dibala ne sme još nikako na listi ispred Ikardija, a kad smo kod napadača tu mora da bude Palasio npr. iako je u lošoj formi sigurno da njegovo znanje nije upitno.

Baš diskutabilna listica.

[b64Milos]

Zeznut je kriterijum, fali npr. Pirlo, sam si uvideo da fali Vidal, pa ovaj Felipe Andreson iz Lacija je jača glava od Dibale, Kandreva nikako bolji od Kuardada, isto tako nikako bolji od Iguaina, De Rosi isto fali, Žervinjo isto bolji impact ima od Kandreve (dakle Kandreva zasigurno upitan u top10).

Naravno, nema Bufona i Handanovića, dva najbolja golmana lige, dok eto Dibala ne sme još nikako na listi ispred Ikardija, a kad smo kod napadača tu mora da bude Palasio npr. iako je u lošoj formi sigurno da njegovo znanje nije upitno.

Baš diskutabilna listica.

Palasio je los ove sezone, slaba forma. Kako stvari stoje, Dibala je definitivno ispred Ikardija, vise je pokazao. Ne znam, mozda mi se cini posto ne gotivim Ikardija nesto preterano, ali videcemo na kraju sezone. Dibala za sada odlican.

A sto se tice Mine Rzuki, uvek ima neke bas cudne kriterijume i stavove tako da ne znam koliko je ta lista merodavna.

Evo mojih top 11 sa polu-sezone:

GK: Mattia Perin (Genoa)

DF: Lorenzo Tonelli (Empoli), Leonardo Bonucci (Juventus), Francesco Acerbi (Sassuolo)

MF: Radja Nainggolan (Roma), Paul Pogba (Juventus), Felipe Anderson (Lazio), Stephan Lichtsteiner (Juventus), Jose Callejon (Napoli)

FW: Carlos Tevez (Juventus), Paulo Dybala (Palermo)

[b64Milos]

Gazzetta dello Sport tim sezone:

GK: Mattia Perin (Genoa)

DF: Leonardo Bonucci (Juventus)
DF: Kamil Glik (Torino)
DF: Daniele Rugani (Empoli)

MF: Diego Perotti (Genoa)
MF: Paul Pogba (Juventus)
MF: Radja Nainggolan (Roma)
MF: Felipe Anderson (Lazio)

FW: Paulo Dybala (Palermo)
FW: Luca Toni (Verona)
FW: Carlos Tevez (Juventus)

Ne izgleda lose. Rugani je imao odlicnu sezonu s obzirom da ima samo 20 godina, a koliko vidim Juventus ga je vec kupio od Empolija (kupuju ljudi na vreme ). Takodje je bio proglasen za najboljeg igraca Serije B 2013-2014 tako da se ocigledno radi o velikom potencijalu.

Evo i idealnih XI po football-italia portalu:

GK: Mattia Perin (Genoa)

DF: Kamil Glik (Torino)
DF: Lorenzo Tonelli (Empoli)
DF: Leonardo Bonucci (Juventus)

MF: Antonio Candreva (Lazio)
MF: Radja Nainggolan (Roma)
MF: Felipe Anderson (Lazio)
MF: Paul Pogba (Juventus)

FW: Carlos Tevez (Juventus)
FW: Antonio Di Natale (Udinese)
FW: Paulo Dybala (Palermo)

Coach: Stefano Pioli (Lazio)
Special mention: Massimiliano Allegri (Juventus)

Cekamo jos samo Brajkulu

[Crni Đorđe]

Istorijat lige

SVRGNUTO PLEMSTVO

Mnoge su ekipe ušle u Seriju A od kako je u sezoni 1929-30 po prvi put uvedeno objedinjeno takmičenje - Serija A koja više nije bila geografski podeljena na (najmanje) dve grupe. Ovo su priče o njima.

ALESANDRIJA

Pijemontezi su imali slavnu prošlost, mada ona sada deluje daleko. U svojim redovima su imali poznate fudbalere poput Karla Karkana, Adolfa Balončijerija, Pjetra Rave, Luiđija Bertolinija, Feliče Borela i Đovanija Ferarija. Ovde je prve fudbalske korake napravio Đani Rivera, Zlatna lopta. "Griđi" su već dugo van najvišeg ranga italijanskog fudbala. Poslednji put su tu bili u sezoni 1959-60, posle koje je Rivera otišao u Milan. U Seriji A najbolji rezultat je šesto mesto u dva navrata (debitantska sezona objedinjene lige 1929-30 i 1931-32). Tridesete su bile godine zadovoljstva u ovom delu Pijemonta - uračunava se jedno sedmo i osmo mesto, kao i finale Kope, izgubljeno od Torina. Ipak, najveće stvari su ponudili pre objedinjene lige - 1928. godine su koračali ka tituli, međutim, tri kola pred kraj izgubili su na domaćem terenu od tadašnjeg "fenjeraša" Kazalea (0:5), pod nikada razjašnjenim okolnostima. Taj poraz ih je koštao završetka sezone na trećem mestu, dva boda manje od osvajača titule, Torina.

ANKONA

Nisu bila dva sjajna iskustva "dorata" u Seriji A, koji su oba puta ispali. Prvi put, u sezoni 1992-93 su ispali kao pretposlednji, ostavivši za sobom samo Peskaru. Malo zadovoljstava su tada Detari i društvo priuštili svojim tifozima, a među njima je 3:0 protiv Intera i 2:1 protiv Fiorentine, obe ostvarene na Del Koneru. U drugom navratu - u poslednjem prvenstvu sa 18 ekipa - tim koji su sa klupe vodili Leonardo Menikini, Nedo Soneti i Đovani Galeone je završio kao poslednji. Skupili su samo 13 bodova, jedan više od Breše iz sezone 1994-95 (koja je bila i ostala "najslabija" ekipa u istoriji objedinjene lige). To je bila jedna loše sastavljena grupa igrača i pored prisustva nekoliko veterana kao što su Ganc, Hubner, Pođi, Di Frančesko, Luiso kojima su se u januaru pridružili Dino Bađo i Mario Žardel. U toj ekipi je svoj debi u Seriji A učinio Goran Pandev.

KAZALE

Četiri nastupa u najvišem rangu italijanskog fudbala (poslednje 1931-32) ali ako samo tako čitamo, činimo štetu Kazaleu, koji pre objedinjene lige nije činio samo regularno prisutnog člana najvišeg ranga, već je 1914. godine i osvojio titulu, što će ga činiti jedinim klubom u ovom "ciklusu" koji je osvojio nacionalnu titulu. "Nerostelati" su zajedno sa Pro Verćelijem, Novarom i Alesandrijom činili "pijemontski četvorougao" kako ih je nazvala Gazeta delo Sport tih godina. Četvorka je bila više nego sposobna da se nosi sa timovima iz prestonice regije (Torinom i Juventusom). Titula iz 1914. godine je bila prva titula koja je otišla u grad koji nije prestonica jedne od italijanskih regija (druga i poslednja titula iz ove malene zbirke je titula Novezea iz 1922. godine). 1913-14 godine su čvrsto rešili da stanu na put dominaciji Pro Verćelija, svojih najvećih rivala, koji su tada imali pet titula u prethodnih šest sezona. Moćna ekipa je to i uspela, zahvaljujući golovima Amedeo Varezea i Anđelo Matea, upisavši svoje ime među pobednika pijemontsko-ligurijske grupe, potom grupe "Sever" dok su u finalu pobedili najbolju ekipu iz grupe "Centar-jug", Lacio, tako osvojivši titulu.


nastaviće se...

[Crni Đorđe]

KATANIJA

Pre nedavnih dometa, ko je prethodni put zapamtio Kataniju u Seriji A zna da je to bilo šezdesetih godina prošlog veka, kada je zauzeto osmo mesto tri puta u pet sezona. Bile su to godine "Čuda na Cibaliju", kako je to u radio prenosu krstio čuveni Sandro Ćoti, posle pobede Katanije nad Interom u poslednjem kolu sezone 1960-61; drugog mesta na polovini baš te, sezone 1960-61 i odličnih igrača kao što su Nemac Šimanijak i Brazilac Činezinjo. Povratak u Seriju A je usledio dvehiljaditih, sa ekipom sposobnom da dug niz godina ostaje u Seriji A te napreduje iz sezone u sezonu, ponajviše zahvaljujući igrama Đuzepea Maskare (sa čuvenim golom sa sredine terena u derbiju Sicilije, protiv Palerma) i velikom kolonijom Argentinaca (golmani Bizari i Anduhar, defanzivci Silvestre i Alvarez, vezni Almiron, Isko, Kastro, Gomez, Ljama i Pablo Ledezma, napadači Rikijuti, Bergesio i Maksi Lopez, te trener Diego Simeone). Najbolja sezone je ostala 2012-13, kada je ekipa predvođena Rolando Maranom završila osma, sa rekordnim brojem bodova u Seriji A. Sve to u sezoni kada su rivali iz Palerma ispali u Seriju B.

KATANCARO

Sedam sezona u Seriji A, od kojih pet vezanih, čini učinak prve kalabrijske ekipe koja je ikada ušla u Seriju A. Možda bi priča Katancara u Seriji A došla do kraja već u sezoni 1979-80 kada su bili prva ekipa ispod "crte" za selidbu u Seriju B ali je Totonero skandal proizveo da Milan i Lacio budu poslati u Seriju B, te su se nit' krivi nit' dužni opet obreli u najjačem društvu. Međutim, "žuto-crveni" su pokazali da su ovaj dar shvatili ozbiljno ostvarivši potom dva uzastopna sedma mesta. "Kraljica juga" trenera Tarcisija Burgniča zapanjila je Italiju golovima bandiere Masima Palanke (specijalista za golove sa kornera - 13 ih je dao) i Edija Bivija (drugog strelca lige 1981-82). Uz Palanku, jedan od simbola ovog Katancara je bio i Klaudio Ranijeri (225 nastupa, od toga 128 u Seriji A, po čemu je rekorder kluba). Po okončanju ove "zlatne ere", klub je tavorio između Serije B i C1, završivši u C2 devedesetih godina. U kadeteriju (Serija B) se vratio dvehiljaditih, da bi ispali već u prvoj sezoni, međutim opet su se volšebno sačuvali zahvaljujući "zelenom" stolu. I na kraju druge sezone su ispali u Seriju C1, posle kojeg se do danas nisu vraćali u drugi rang takmičenja.

KREMONEZE

Ako se računa i era pre objedinjenja liga, ukupno 14 nastupa imaju "sivo-crveni" u najvišem rangu takmičenja, sada već više od dvadeset godina odsutni iz Serije A. Zlatno doba kluba se poklapa sa vlasništvom Domenika Luzare, dok je vrhunac bio između 1989. i 1996., kada je klub proveo pet sezona u Seriji A, tokom kojih je osvojen Anglo-Italijanski kup na Vembliju. Sezona 1993-94 je najbolji šampionat odigran od strane kluba, kada su momci Điđija Simonija lagano obezbedili opstanak i omogućili još dve sezone u Seriji A. Među najznačajniji igrače se ubrajaju Vijali (udarna igla kluba koji je obezbedio promociju u A 1984. godine, koji je potom prešao u Doriju, dok je Kjori otišao u suprotnom pravcu), Guarnijeri, Kabrini, Lombardi, Tentoni, Kijeza, Florijančić, dok je Argentinac Dezoti igrao finale Mundijala 1990. godine baš kao igrač Kremonezea. U skorije vreme, dres Kremonezea su nosili Davide Astori i Salvatore Sirigu, obojica u Seriji C (rangu u kome se Kremoneze najčešće i nalazio).


nastaviće se...

[Crni Đorđe]

FOĐA

Vezana je za Seriju A devetim mestom osvojenim 1965. godine, pod palicom Oronca Puljezea ali i neponovljivim devedesetim godinama kada je čuvena 4-3-3 Zdenjeka Zemana "jahala" Italijom, ostavljajući pratioce Serije A u čudu i postavši predmet naučnih istraživanja. Ušavši u Seriju A 1991. godine, "đavolčići" predsednika Kasilja su prve sezone sačuvali prvoligaški status, završivši na deveto mestu. Zemanova metoda je bila jednostavna: brza tranzicija i razmena, mnogo datih i mnogo primljenih golova. Sa 58 datih i istim brojem primljenih golova Fođa je imala drugi najbolji napad i drugu najslabiju odbranu lige. Tog leta, mnogi starteri su prodati, uključujući tu i članove čuvenog trojca Rambaudi - Bajano - Sinjori. Sportski direktor Pavone je odigrao rizično i angažovao mnogobrojne igrače iz Serije C (Di Bari iz Bišeljea, Di Bjađo i Mandeli iz Monce, Seno iz Komoa, Fornaćijari i Bahin iz Barlete, Bjankini iz Lodiđijanija i De Vinćenco iz Ređine), time u očima medija obeleživši ekipu za Seriju B. Međutim, tim malo poznatih igrača se bez poteškoća spasao ispadanja. Sezone 1993-94 zabeleženo je još jedno deveto mesto. 2010. godine Zeman se vratio na jednu sezonu, lansiravši u profesionalni fudbal Marka Saua i Lorenca Insinjea.

LEĆE

U svojoj istoriji su se petnaest puta pojavili u Seriji A, sa najsjajnijim devetim mestom u sezoni 1988-89 čemu je najviše doprineo svojim golovima Pedro Paolo Paskuli, šampion sveta sa Argentinom 1986. godine. Paskuli je u Salentu boravio između 1985. i 1992. godine, zabeleživši 214 nastupa i 53 gola. Ta sezona je i bila prva sezona Lećea u najvišem rangu posle koje nisu ispali. U sezoni 1985-86 Leće, predvođen Eugenijom Fašetijem i već osuđen na ispadanje, na Olimpiku pobeđuje Romu, time joj oduzevši titulu. Za sećanje ostaju i dva izborena opstanka Alberta Kavasina, 2000. i 2001. godine, koje su ovom treneru donele i trofej najboljeg italijanskog trenera (Panchina d'Oro) 2000. godine. U sezoni 2004-05 nije nedostajalo spektakla, sve zahvaljujući Zemanu: zahvaljujući mladima Božinovu i Vučiniću, Leće završava jedanaesto na tabeli, sa 66 postignutih golova (jedan manje od - tada još uvek - šampiona Juventusa) i 73 primljena gola, na taj način postavši naslabija odbrana Serije A koja je ikada obezbedila opstanak.

LEKO

Najslavniji trenuci kluba su zabeleženi 1960-ih godina prošlog veka, kada je upisano tri učešća u Seriji A, zahvaljujući sredstvima "prezidentisima" Marija Cepija. 1960. godine, jedanaestorka predvođena Anđelom Pićiolijem je zabeležila prvu promociju iz Serije B. Teško prvo iskustvo u Seriji A je kulminiralo u baražu plej-auta. Leko, Udineze i Bari su završili sezonu sa 29 bodova i kako bi se odredila poslednja ekipa koja ispada rang niže pravila su nalagala odigravanje trijagonala - svako sa svakim po jednom. Na neutralnom terenu u Bolonji, Leko je pobedio Bari 4:2 i odigrao 3:3 sa Udinezeom, što je u konačnom zbiru osudilo "petlove" iz Barija na ispadanje. Sledeće sezone klub ispada, zajedno sa Padovom i Udinezeom. Nekoliko sezona kasnije, opet sa Pićiolijem na čemu, klub se vraća u najviši rang takmičenja, završivši kao treći u Seriji B, za malo nadmašivši Ređinu za to poslednje mesto koje vodi u viši rang. Ali je trežnjenje odmah usledilo: Leko je takmičenje u Seriji A završio kao poslednji, sa 17 bodova. Kao uteha je ostao bod osvojen na San Siru, protiv Milana (1:1). Jedini igrači koji su učestvovali u sva tri nastupa u vrhunskom rangu su bili Vinicio Faka, Serđo Klerići, Ecio Tetamanti, Antonio Pasinato i Đovani Saki.


nastaviće se...