KK Crvena Zvezda MTS

[Tarantula®]

Nemaš šta čekati. Svaka čast, izbacio je Partizana, ali ne može ga jedna dobra serija odma toliko dići.
Nema on još iskustva, ali valjda će nekako uspostaviti autoritet.

[Laza Kacanski]

Naravno treba mu dati vremena.Ima moju podrsku sve zbog dobrobiti Zvezde.Medjutim, nepotrebno kockanje sa njim.
Secam se Lazica koji je nasledio Pesica Smatralo je da je vrhunski potencijal.Sastavljen je odlican tim,sa sjajnim igracima.A onda nam neki Mimica il kako vec iz Splita sasuo 30 poena,dobijao nas ko je stigao.
I tada a to nije bila tajna Lazic nije imao ama bas nikakav autoritet nad timom i radio je ko je sta hteo.
Al aj vudecemo kako ce ici.

[nebitan]

Alimpijević je trenutno najslabija karika u timu.

U nekom trenutku su i Žoc, Vujošević pa i ostali naši veliki treneri bili "najslabija karika" u očima navijača.
Što reče Đuras, da sačekamo koju utakmicu pa da vidimo.

[Ivan9]

Posle ovog kompletiranja tima mogu reci da mi se stvarno dopada kada pogledam spisak igraca.
Mene vise od Dusana brine strucni stab, jer je on ceo promenjen. Dusan deluje kao mlad, ambiciozan covek jos samo ako bude ucio na svojim greskama(kojih ce biti, da se ne zavaravamo) bice dobar zalog za buducnost.
Kada pogledam nas tim od pre 4 godine i ovaj sad, laicki mi deluje da ovaj sadasnji ima daleko veci plafon i uz dobar i kvalitetan rad, naravno doselekciju u narednim sezonama(Teo javi se ) da moze dosta radosti doneti u narednih 3-4 godine

Sada samo podrska jer ce biti stucanja u pocetku, setimo se Radonjica na pocetku. Valjda smo nesto naucili poslednjih godina, malo su i navijaci sazreli.

[Carcosa]

Bravo, bravo, bravo. Odlicni komentari. Nadam se da smo kao navijaci ponesto i naucili ovih godina. Alimpiju dati podrsku i pustiti ga da radi. Samo mu je potrebno vreme. Po recima vas koji ste upuceniji, stekao sam sliku da je u pitanju ambiciozan trener koji prati kosarkaske trendove i preko bare. Po crticama koje dajete sa treninga i utakmica, ali i po igracima koji su dovedeni, vidi se da poznaje Radonjin sistem i da se ne boji da implementira ono sto je naucio od njega. Bice gresaka, i treba da ih bude, pametan se na svojim greskama uci. Bice poraza, ali bice Kalemegdan u junu, ne sumnjam!

[Grof]

Originalno postavljeno od Manda77
Za razliku od Radonjica, mislim da necemo insistirati toliko na 4 out - 1 in igri (4 igraca spolja i centar unutra) vec cemo igrati i sa dva visoka igraca ispod.
hm, ovo mi se bas i ne svidja
djuras
danasnja kosarka se vrti oko spejsinga i ne vidim sta moze da se dobije pravljenjem guzve u reketu sem ponekog skoka

I Pero i Milko mogu da pripale za 3. Milko se nije proslavio prosle godine, ali eto, kao mozemo da racunamo. Znaci, pretpostavljam da nece biti klasicnog guranja pod kos (Kuz i Bobi fazon), vec se se igra siriti. Tu ce mozda samo Lesor da kampuje, mada ako je tacno da zivi od p&r, a da igru ledjima tek treba da uci, onda ce to biti jedna poprilicno pokretna ekipa. Pisem pokretna, iako znam da su nam dva igraca preko 30 godina, ali ako kod njih postoji pretnja sutem, ipak svako izvlacenje na sut ce da pravi prostor.
E sada, mozda mi budemo imali guzvu spolja (mozda si na taj spejsing mislio) kada se ovi budu izvlacili na sut, umesto da neko gura unutra i vraca loptu na trojku ili dugu dvojku.
Jovanovica ne pominjem, jer stvarno osim na par klipova nikada nisam gledao decka.
Ne mora da je tacno, ali eto neko moje razmisljanje...

[djuras]

Nemaš šta čekati.

i to sto kazes, kome je jos potrebno gledanje utakmica da neki igrac/trener procenio
otkad ja pricam da je gledanje utakmica precenjeno, i u danasnje vreme, kad lepo mozes da igras razne menadzere i nba 2k, sasvim nepotrebno

[Knipex]

Naravno treba mu dati vremena.Ima moju podrsku sve zbog dobrobiti Zvezde.Medjutim, nepotrebno kockanje sa njim.
Secam se Lazica koji je nasledio Pesica Smatralo je da je vrhunski potencijal.Sastavljen je odlican tim,sa sjajnim igracima.A onda nam neki Mimica il kako vec iz Splita sasuo 30 poena,dobijao nas ko je stigao.
I tada a to nije bila tajna Lazic nije imao ama bas nikakav autoritet nad timom i radio je ko je sta hteo.
Al aj vudecemo kako ce ici.

Nepotrebno kockanje? Da li bi bio ljubazan da navedes ko je to od slobodnih trenera platezno dostupan Zvezdi a da zadovoljava tvoje standarde posto ih Alimpijevic ne zadovoljava iako niko jos nije video ovaj tim Zvezde u takmicarskoj utakmici pod njegovim vodjstvom?

[Chupa]

Ipak prenos turnira na Kritu na SK.

http://sportklub.rs/Kosarka/Euroleag...va-Zvezda.html

[Daba]

MILENKO TOPIĆ, ZVEZDIN TIHI HEROJ
12/09/20177

piše: Žarko Dapčević – Daba

Nakon najuspešnije sezone u svojoj istoriji Crvena zvezda je zatvorila tu priču i započela novu. U svom tom moru dešavanja tih dana i nedelja u moru odlazaka igrača, jer to je naša surova realnost i neminovnost i žal za njihovim odlascima, jedna vest me je izuzetno obradovala.

Milenko Topić zvezdina, a i srpska, košarkaška legenda se vratio kući u svoju Crvenu zvezdu da bude prvi pomoćnik treneru Alimpijeviću. Ubrzo sam negde naleteo na informaciju, za koju sam na nekoliko strana dobio verodostojnost iste, da je kada ga je predsednik kluba Nebojša Čović pozvao da se vrati on to odmah prihvatio i da je želeo da radi bez primanja. S obzirom da svi mi znamo ko je Milenko Topić i koliko voli Crvenu zvezdu kada je on u pitanju takve stvari su normalne. Naravno rukovodstvu kluba je imponovala takva činjenica, ali nisu hteli na to da pristanu i da zloupotrebe Milenkovu ljubav prema Zvezdi.

Sve to mi je dalo šlagvort da prvo sednem sa Milenkom i saznam neke momente koji su mi falili u sklapanju mozaika oko njegove sportske karijere, i tu sam se još jednom uverio da je i posle toliko godina profesionalne karijere, osvojenih medalja i trofeja, slave, Top ostao isti kao i prvoga dana. Miran, tih, izuzetno skroman, povučen. Zaista prava Zvezdina košarkaška ikona i primer kako treba Zvezdin kapiten da bude.

I posle toliko godina navijači Zvezde nisu izbrisali iz srca svog Topa. I dan danas se sa setom prepričavaju njegovi potezi, utakmice kada je on kao kapiten predvodio momke u crveno-belim dresovima, kada je doneo titulu na Mali Kalemegdan.

Ali da krenemo redom, Milenko Topić je rođen 6. marta 1969. godine u Pančevu. Kao i sva deca, pa je tako i Milenko počeo da se od malih nogu zanima fudbalom i sa drugarima je jedno vreme trenirao sve do prve ozbiljnije povrede. Inače visinom je odskakao od svojih vršnjaka i tada ga je uočio Toša Lazić trener koji je imao i internacionalno iskustvo i koji je imao nos da pronalazi neotkrivene bisere, te je Topa odveo u Slogu iz Banatskog Novog sela.

Godine 1992. dolazi do fuzije između Profikolora iz Pančeva i Infos RTM-a (nekadašnji IMT) i pred početak prve lige igraju kvalifikacioni turnir u Kruševcu (Sloga, Profikolor, Nap i Kikinda) i nakon toga zajedno sa Slogom su se kvalifikovali za prvu ligu.

Milenko Topić je tada bio već i kapiten Profikolora i to je kako za njega tako i za njegove saigrače bio ogroman uspeh i izlazak iz anonimnosti. Svoj debi na prvoligaškoj sceni Milenko Topić je imao u Kraljevu upravo protiv Sloge u prvom kolu kada je njegov tim posle produžetaka bio poražen sa 91:90, a on je za svoj tim postigao 13 poena. Već prve sezone pred njima padaju i Zvezda i Partizan, čak je Partizan bio pobeđen i u Beogradu, i upravo protiv večitih rivala je pružao odlične partije.

U Profikoloru je igrao do 1994. godine kada ga je njegov bivši saigrač iz Profikolora Zoran Stojačić preporučio upravi Bfc-a iz Beočina i treneru Miroslavu Muti Nikoliću. On 1994. godine prelazi u BFC i to je još jedan stepenik više u njegovoj karijeri. Marljivim radom na parketu bez ikakvih drugih radnji, niti privlačenja pažnje u vansportskom smislu nije nikada radio. Milenko je na terenu davao celoga sebe.

Zajedno sa svojim saigračima iz BFC-a Kuzmanovićem, Topalovićem, Željkom Vučurovićem, već pomenutim Zoranom Stojačićem, Bojanom Kusmukom, Nemanjom Danilovićem, Aleksandrom Smiljanićem bio je na pragu senzacije i osvajanja šampionske titule u sezoni 1995-96. U finalu su igrali protiv Partizana i u prva dva meča koja su igrana u Pioniru BFC je pobedio Partizan i poveo sa 2-0 u seriji, da bi se dva naredna meča igrala u Spensu u Novom Sadu. U četvrtom meču BFC je preko mladog Smiljanića imao šut za pobedu i titulu, ali na njihovu nesreću promašio je, Partizan je izjednačio na 2-2 i u 5. odlučujućem susretu pobedio i odbranio titulu. Tako je otišla u nepovrat šansa da Top i njegovi saigrači osvoje titulu prvaka Jugoslavije.

Nakon toga dobija poziv u reprezentaciju Jugoslavije, odlazi na Olimpijske igre u Atlanti i sa njih se vraća sa srebrnom medaljom oko vrata. Milenko je polako ali sigurno krčio sebi put ka zvezdama.

Ostaće još godinu dana u BFC-u, ali uspeh nisu ponovili, da bi 1997. godine pred sam istek ugovora sa BFC-om počeo da dobija ponude drugih klubova, Partizana i Ulkera. Odbija i jedne i druge jer ne želi da pregovara ni sa kim dok se prvenstvo ne završi jer ne bi bilo fer ni prema BFC-u čiji je član, a niti je Top takva ličnost. Nakon završetka prvenstva u igru se uključuje i Crvena zvezda i od tog trenutka za Topa više nije bilo nikakve dileme gde će otići.



Sluša svoje srce i zajedno sa svojim saigračima Topalovićem i Kuzmanovićem dolazi na Mali Kalemegdan. Odlazi na Evropsko prvenstvo u Barseloni odakle se vraća sa zlatnom medaljom oko vrata i oreolom Evropskog šampiona. Prilikom intoniranja himni i dodela medalja samo Top nije pevao himnu Hej Sloveni. Top koji je vrlo iskren i principijelan čovek jednostavno kao i mnogi ljudi tada tu himnu nije više doživljavao kao svoju, to je bila himna jedne države koja više nije postojala, a on nije jednostavno hteo da ide linijom manjeg otpora i da se nikome dodvorava. I upravo taj gest je pogotovu kod navijača Zvezde odjeknuo da je preko noći Top postao njihova ikona.

Nakon prvenstva Evrope Topić odlazi sa Zvezdom na pripreme u Andori i tamo protiv Barselone na prijateljskoj utakmici debituje u dresu Crvene zvezde. Crvena zvezda je dobila taj meč sa rezultatom 77:69, a najefikasniji u redovima Zvezde je bio upravi Topić sa 16 poena. Baš na pripremama u Andori Topić je jednoglasno od svojih saigrača izabran za kapitena Crvene zvezde i u toj sezoni će svoj tim kao pravi kapiten predvoditi do 15 šampionske zvezdice i vratiti pehar na Mali Kalemegdan. Ostaće žal za Kupom Radivoja Koraća koji su nesrećno ispustili u finalu u Pioniru protiv italijanske ekipe Meša, gde je Top takođe bio najbolji pojedinac u Zvezdinim redovima, ali mu je falio još neko kako bi trofej ostao u Beogradu. I dan danas, evo posle skoro 20 godina od tada, to mu je najteži poraz u karijeri i sebe najviše krivi za taj poraz. Šta reći to je Milenko Topić zvezdina legenda.

I u narednoj sezoni 1998-99 sa Zvezdom će ostvariti neke od istorijskih pobeda kao što je ona nad Žalgirisom kada je u dresu Zvezde igrao i Vlade Divac i kada su obojica leteli u reklame kako bi spasavali loptu, a Pionir nakon toga proključao, i kako je na fantastičan načimn izvojevana pobeda ispostaviće se nad budućim prvakom Evrope.

Te 1999. godine par dana pred svoj 30. rođendan Topić će dobiti jedno značajno priznanje. Naime svake godine 4. marta Sportsko društvo Crvena zvezda proglašava najbolje sportiste i timove za prethodnu godinu, i tada je sasvim zasluženo nagrada za najboljeg sportistu godine otišla u ruke Milenka Topića. Posle pune 21 godine jedan košarkaš je dobio ovo značajno priznanje. Prvo priznanje koje je ustanovljeno sada već davne 1965. godine dobila je Zvezdina legenda Vladimir Cvetković, nakon njega još dve košarkaške legende su dobile to priznanje, Duci Simonović 1971. i Zoran Moka Slavnić 1973. i 1976. godine, i eto posle 21 godine čekanja Milenko Topić je dobio ovo značajno priznanje.

Proći će nakon Topa još 8 godina da bi neki košarkaš ponovo dobio to priznanje, a to je bio Milan Gurović, potom 2009. Nemanja Bjelica da bi u ovoj zlatnoj košarkaškoj eri ovim velikanima se pridružili Luka Mitrović i Stefan Jović što samo daje na težini kakav je trag ostavio Milenko Topić u Zvezdi.

Nakon NATO agresije na našu zemlju kada je i prvenstvo u košarci prekinuto, tačnije za vreme bombardovanja odigrano poslednje 22. kolo i nakon toga Budućnost bila proglašena za prvaka države (imala je jdnu pobedu više od Zvezde nakon regularnog dela), plej-of se nije igrao, Topić odlazi na Evropsko prvenstvo u Francuskoj sa reprezentacijom Jugoslavije gde osvaja bronzanu medalju i na najbolji mogući način se oprašta od dresa reprezentacije.

Te godine mu je isticao i ugovor sa Zvezdom što su mnogi hteli da iskoriste još na Evropskom prvenstvu, a u tome je prednjačila Budućnost. Ulker ga je ponovo zvao. Trener Ataman ga je pošto poto hteo u svoje redove, ali Top je sve njih odbijao rečima „ja sam kapiten Zvezde, meni je mesto u Zvezdi i ne želim da idem nigde“.
Na žalost tadašnja uprava Crvene zvezde u moru kardinalnih grešaka koje su pravili tih godina, prave i najveću. Dani su prolazili, Top je čekao da mu se neko iz Zvezde obrati, kaže nešto.

Došao je poslednji dan prelaznog roka, ujutru se čuo sa predsednikom kluba i ostalo je za par sati da se čuju ponovo. Sati su prolazili, ali poziva nije bilo. Top je rešio da on pozove, ali sa druge strane predsednik je bio nedostupan. Vreme neumitno teče, Budućnost prati razvoj situacije do njih dopiru glasine kako je Topić potpisao za Zvezdu, da bi ga njegov bivši trener Muta Nikolić (tada je bio trener Budućnosti) pozvao i rekao da je napravio grešku i da će ga uprava Zvezde prevariti. Top mu je rekao da nije ništa potpisao. Ovaj nije mogao da veruje, tek na Topovo ponovo da nije ništa potpisao ovaj prekinuo razgovor. Posle samo minut,dva usledio je novi poziv na drugoj strani je bio operativac Budućnosti Danilo Mitrović koji je bio tada u Beogradu završavao registracije pojačanja koja su pristigla u Budućnost (pravili su Drim tim) koji mu je rekao da ga čeka na određenoj adresi da odmah krene.

Nemajući više kud Topić nerado polazi, ali jednostavno nema ni izlaza niti solucije. Uprava Zvezde se ne javlja on odlazi potpisuje pristupnicu i Budućnost ga registruje. Prvih godinu dana je igrao na reč bez ugovora. Uprava Budućnosti je odlično znala kakav je dijamant dobila i nije pravila greške kao Zvezdina uprava, ispoštovali su do kraja Topića, a on im je to vartio na najbolji mogući način, dve titule prvaka države i jedan nacionalni Kup.

Već u godinama kada treba misliti i na egzistenciju nakon dve godine provedene u Budućnosti Topić oslazi u Sijenu, klub koji je po sastavu bio za sredinu tabele u Italijanskoj ligi te godine. Trener Sijene Ataman konačno je dočekao Topića u svojim redovima, čak je pomislio da zbog njega lično ovaj nije hteo u Ulker, nije mogao da zamisli da ga je zbog Zvezde dva puta odbio. Sa Sijenom te godine osvaja Kup Saporte pobedivši u finalu Valensiju sa 81:71. Top je u finalu postigao 14 poena. Inače te sezone pored njega u Sijeni su nastupali Naumovski, Bulatović Nikola, Žukauskas, Vrbica Stefanov… Dogurali su i do finala italijanskog Kupa koji im je bio nadohvat ruke vodili su i 20 poena razlike, ali na kraju izgubili.

Nakon Sijene Milenko se vraća u Srbiju, odlazi u Hemofarm iz Vršca na poziv Babića predsednika kluba koji stvara jedan moćan tim za domaće prostore. U prvom mandatu u Hemofarmu je ostao samo jednu sezonu 2002-03, da bi nakon toga otišao ponovo u Italiju u Olimpiju Milano, ali tamo nije našao zajednički jezik sa Kaja Atiljom i nakon šest meseci ponovo se vraća u Hemofarm gde ostaje sve do 2007. godine. Sa Hemofarmom je osvojio ABA ligu 2005. godine i kao i u svim klubovima i tamo je ostavio dubok trag. Sa Hemofarmom je igrao i finale Uleb Kupa protiv grčkog Makedonikosa, ali su u uzvaratnoj utakmici u Grčkoj uspeli da prokockaju 27 poena razlike koliko su imali posle prvoga meča.

Godine 2007. odlazi u Grčku u Retimno gde je bio godinu dana i nakon toga završio igračku karijeru tiho bez ikakve pompe, baš onako kako je i tokom cele svoje karijere igrao. Od 2008. godine svake godine je redovno kupovao sezonske karte i za košarkaške i za fudbalske utakmice svoje Crvene zvezde i bio redovan posetilac. Kada bi gledao košarku uvek bi bio na tribinama sa svojim prijateljima među običnim „smrtnicima“. Nikada se nije laktao niti tražio za sebe neko mesto u loži ili do terena. Ne, Milenko je ostao dosledan sebi i svojim principima i onako kako je bio vaspitan. Uvek je pričao da kupovinom sezonskih karata pomaže svoj klub, pa šta reći posle ovih reči. Jedan je Milenko Topić.

Autor ovih redova ga je nebrojeno puta video na istoj tribini gde je i on sedeo u parteru B, gde je bodrio i navijao kao i svi drugi za svoju Zvezdu. Eto posle toliko godina jedna nepravda je ispravljena, ako ne dok je bio aktuelni igrač, makar sada kada je naš Top zagazio u trenerske vode. Zvezdini navijači su sa velikim ushićenjem doživeli vest o njegovom dolasku, i opet će kao nekada da grmi Pionir kada se Top bude pojavio u hali i zato za kraj ove priče:

Tope, dobrodošao kući legendo.

http://sd-crvenazvezda.net/2017/09/1...in-tihi-heroj/

[kankkunen]

Zvezda Italije dan pred dvoboj sa Srbijom poslala sjajnu poruku povratniku u Zvezdu
http://sport.blic.rs/eurobasket2017/...zvezdu/460n17t
vredi pročitati ...

[Laza Kacanski]

Turnir na Kritu ipak prenosi Sport klub.

[Nebojsa]

Da li neko prenosi turnir na Kritu?

[Mob Barley]

Dje izvjestaj :/

[Laza Kacanski]

48-38 poluvreme
Samo toliko znam