Živeo koMANDAnt (Off Topic)

[z0La]

Za sve ljubitelje futsala....

Sutra počinje evropsko prvenstvo, koje se igra u Areni i trajaće do 13og. Moj savet vam je da ako ste u mogućnosti, odete da pogledate neke utakmice. Mnogo dobrih igrača i timova, i valja pogledati majstore...

Srbija će otvoriti turnir protiv Slovenije u 18:30. Ulaznice nisu skupe, od 350 do 600 dindzi. Umesto da odete na pivo sa drugarima, odete na tekmu i to je to...

A za one koji su ipak lenji, Eurosport prenosi tekme...

[Lord Aleksoni]

Lazo, pratiš li dobro to.. Ja sam pre pratio a sada nzm ni ko igra, imamo li neke šanse za npr 1/4, 1/2 ?

[z0La]

Lazo, pratiš li dobro to.. Ja sam pre pratio a sada nzm ni ko igra, imamo li neke šanse za npr 1/4, 1/2 ?

Pazi, nisam neki stručnjak, ali propratim kad ima nešto. Igrao sam pre futsal (naravno ne na ovom nivou) pa mi valjda ostalo...

Grupa nam je Slovenija i Portugl i sve se svodi na ovu tekmu sutra. Ako pobedimo Slovence, vrata za 1/4 su otvorena. Portiv Portugala mislim da nećemo moći, tako da je sutra biti ili ne biti. Iskreno se nadam da će nam podrška biti na nivou, jer nam oni mogu biti vetar u leđa...
Što se tiče polufinala, ufff...baš teško, ali ako prođemo u 1/4 i momci se nalože...sve je moguće...

P.S. Izgleda da i RTS prenosi, ali samo naše utakmice...

[miha92]

ubacicu se,iako je nepristojno mislim da nam je 1/4 najvisi domet i tesko da mozemo vise..Slovence nisam nikad gledao ali kapiram da smo tu negde s tim sto smo mi domacini pa smo favoriti

[Lord Aleksoni]

Nema šanse da bi ga neko prepoznao, ali mogu samo da zamislim reakciju klinca kada je CR skinuo svu onu bradu sa lica..

[z0La]

Mnogo DOBAR tekst!

U današnjem fudbalu, jasan odraz natprosečnog koeficijenta inteligencije, najčešće na terenu potpuno endemskog, je pojava nekog, u većini slučajeva ostarelog štopera, u ovakvim kopačkama.
Nešto što je bilo standard kada smo mi odrastali, danas je relikt koji će za par godina potpuno iščeznuti.
Još uvek se proizvode, još uvek mogu da se kupe, ali u njima odavno ne igraju oni koje su - normalnom čoveku neverovatne, a njima naprečac zarađene -apsurdne sume novca potpuno upropastile, napravivši od njih, od glave do pete, pokretne reklamne panoe.
Danas, a već odavno, fudbaleri ne kupuju i čak ni ne nose kopačke po svojim afinitetima. Sponzor im određuje sve, daje im taj njihov, praktično, alat za rad, ne pita ih ništa, samo ih svake godine obuje u neku novu fosforescentnu nijansu sklopa veštačkih materijala, za koji mogu da potpišem da je kriv bar za nekoliko povreda fudbalera do sad, ali se sa time nikada nije smelo izaći javno pred ljude, jer danas loptu koliko rola Mesi, toliko okreće i onaj čiji logo na njegovoj kopački stoji.
Svim modernim kopačkama dominira jebeni brend, i nema više nikog na terenu ko je sam glancajući svoju obuću posle treninga i ove tri adidasove crte, ili pumu na obući drugog klasičnog proizvođača, zauvek do neprepoznatljivosti umrljao i sakrio.
Sa panoa se smeje Kristijano, Mesi gleda u jednu tačku, pokazuju novi adidas ili najk model, tvrde da je, naravno, bolji od prošlosezonskog, i odrađuju u svom ugovoru posao jednako bitan kao i njihov sam učinak na terenu: reklamnu kampanju svojih sponzora.
Današnji fudbaleri promovišu i fovističku obuću sa lego kockama umesto krampona, i helanke koje nose preko obrijanih nogu, i prezervativu nalik uske dresove, na kojima je najmanje bitan grb kluba, a sa kojih dominiraju propagandne poruke korporacija koje su najlepšoj igri na svetu oduzele upravo ono što ju je takvom i načinilo.
U fudbalu je i radost nakon postignutog gola, orgazmični trenutak istinske sreće i opipljivog ludila, sankcionisan zakonima krovnih kuća fudbala, UEFA i FIFA, koje su pravilo o davanju žutog kartona zbog skidanja dresa pri proslavi gola i uvele upravo zbog toga što se onda, u skupo plaćenom tv prenosu, ne vidi ono osnovno zbog čega se danas po sveti i juri za loptom: ne gol, ne magija pokreta, ne istinska lepota i neponovljiva estetika umetnosti pokreta lepše i od baleta, nego reklamna poruka na dresu.
Fudbal je, da rezimiram, kad je izuo crne kopačke, u ovima novim, šarenima, otišao pravo, nepovratno i zauvek, u tri lepe pičke materine.

[Lord Aleksoni]

Nije realan

[Prototype]

Mnogo DOBAR tekst!

U današnjem fudbalu, jasan odraz natprosečnog koeficijenta inteligencije, najčešće na terenu potpuno endemskog, je pojava nekog, u većini slučajeva ostarelog štopera, u ovakvim kopačkama.
Nešto što je bilo standard kada smo mi odrastali, danas je relikt koji će za par godina potpuno iščeznuti.
Još uvek se proizvode, još uvek mogu da se kupe, ali u njima odavno ne igraju oni koje su - normalnom čoveku neverovatne, a njima naprečac zarađene -apsurdne sume novca potpuno upropastile, napravivši od njih, od glave do pete, pokretne reklamne panoe.
Danas, a već odavno, fudbaleri ne kupuju i čak ni ne nose kopačke po svojim afinitetima. Sponzor im određuje sve, daje im taj njihov, praktično, alat za rad, ne pita ih ništa, samo ih svake godine obuje u neku novu fosforescentnu nijansu sklopa veštačkih materijala, za koji mogu da potpišem da je kriv bar za nekoliko povreda fudbalera do sad, ali se sa time nikada nije smelo izaći javno pred ljude, jer danas loptu koliko rola Mesi, toliko okreće i onaj čiji logo na njegovoj kopački stoji.
Svim modernim kopačkama dominira jebeni brend, i nema više nikog na terenu ko je sam glancajući svoju obuću posle treninga i ove tri adidasove crte, ili pumu na obući drugog klasičnog proizvođača, zauvek do neprepoznatljivosti umrljao i sakrio.
Sa panoa se smeje Kristijano, Mesi gleda u jednu tačku, pokazuju novi adidas ili najk model, tvrde da je, naravno, bolji od prošlosezonskog, i odrađuju u svom ugovoru posao jednako bitan kao i njihov sam učinak na terenu: reklamnu kampanju svojih sponzora.
Današnji fudbaleri promovišu i fovističku obuću sa lego kockama umesto krampona, i helanke koje nose preko obrijanih nogu, i prezervativu nalik uske dresove, na kojima je najmanje bitan grb kluba, a sa kojih dominiraju propagandne poruke korporacija koje su najlepšoj igri na svetu oduzele upravo ono što ju je takvom i načinilo.
U fudbalu je i radost nakon postignutog gola, orgazmični trenutak istinske sreće i opipljivog ludila, sankcionisan zakonima krovnih kuća fudbala, UEFA i FIFA, koje su pravilo o davanju žutog kartona zbog skidanja dresa pri proslavi gola i uvele upravo zbog toga što se onda, u skupo plaćenom tv prenosu, ne vidi ono osnovno zbog čega se danas po sveti i juri za loptom: ne gol, ne magija pokreta, ne istinska lepota i neponovljiva estetika umetnosti pokreta lepše i od baleta, nego reklamna poruka na dresu.
Fudbal je, da rezimiram, kad je izuo crne kopačke, u ovima novim, šarenima, otišao pravo, nepovratno i zauvek, u tri lepe pičke materine.

imam ovakve patike za fudbal, a i kopacke svojevremeno. Treba jos dodati da je Nike tempo nesto najbolje sto je izaslo od strane Nike-a, sve nakon toga komercijala i ocaj od modela.

[miloolja]

Obavezno slušajte.

[ognjen]

Bravo majstore.

[Brajkula]

[Lord Gangarić]

[miloolja]

Pošašaveo nešto forum.. a ovu temu svaki put tražim i dalje...

[p4p1]

Sutra (Danas) ide Paninijev Euro 2016 album uz Vecernje Novosti

Izasla je i online verzija
https://onlinestickeralbum.paninigroup.com/
Grupa: SK Forum
ID: 107
Password: skf

Btw sad trazim po netu i google mi ne nalazi nikakav rezultat za "letkanje". Sto me navodi da pomislim da to ipak nije bilo tako rasprostranjeno kao sto sam pretpostavljao. Je l' igrao neko to ovde kao dete? Radi po istom principu kao tapkanje, onaj ko je bolji uzima slicicu od nesrecnog gubitnika S tim sto se igra tako sto stavite slicicu izmedju kaziprsta i srednjeg prsta (mada postoje varijacije), bacite je i onaj cija slicica odleti dalje pobedjuje. Mi smo se letkali do iznemoglosti, pa mi bas cudno da nema rezultata na netu.

[z0La]

Ta igra mi je nepoznata, ali mi smo igrali pola-celo. To je pretpostavljam svima poznato, da ne objašnjavam...

I još jednu igru gde sa nekog stola, pozide, ormana... (najmanje metar-ipo visine) bacamo po sličicu na zemlju naizmenično, i prvi koji pogodi neku sličicu na zemlji kupi sve. Ne mogu da se setim tačnog naziva ove igre, ali to je bila standardna igra na putu od škole do kuće...

Ali kad se igra pola-celo u dvorištu škole, pa se skupi mnogo dece, i nekom nesrećniku izbiju iz ruke pun špil sličica (nekih 100 komada) i onda krene razgrabljivanje. Obično se završi u suzama...


A bre, ova deca danas ne znaju šta propuštaju. Sede po ceo dan i igraju igrice na kompu. Mi kad smo bili klinci, crtali po trotoaru zamišljene puteve i sa onim malim automobilčićima ih vozamo po ceo dan i pravimo zamišljene garaže, kuće i ostalo. Pa kad nam to dosadi, igra se viktorije do ručka. A posle ručka se pređe na šugu i završi se dan sa jedno 2 sata žmurke.
A tek krađa voća i penjanje po drveću. Pravljenje logora i ostale zaebancije. Kad te roditelji zovu sa prozora, a ti moliš za još samo 15 minuta.

Stvarno mi je žao ove dece danas. Nikad neće iskusiti šta zapravo znači pravo detinjstvo.