Tweet
Posto me jako mrzi da seckam one slicice, nesto dekorisem temu itd jer sam mrtav umoran, neka slobodno to uradi neko posle mene.
Elem, sutra je za sve prave ljubitelje kosarke jedan prelep dan jer cemo u desetak sati pogledati 4 utakmice najboljih italijanskih ekipa, sve to direktno na SK-u. Italijanska liga je za mene licno najbolja u Evropi jer su svi rosteri kvalitetni sa dosta dobrih Amerikanaca, uvek su pune hale, ljudi vole kosarku, fantasticna je atmosfera i motivacije nikada ne manjka.
U prvom mecu od 1 sat igrace Montepaschi Siena i Virtus Roma. Montepaschi je ove sezone znacajno skresao svoj budzet i daleko su od one dominantne ekipe iz prethodnih sezona. Posebno sada kada je Danielino Hackett presao u Armani, to je skup solidnih igraca, ali bez pravog lidera i bez igraca koji odskace kvalitetom od ostatka tima. U deal-u za Hackett-a je u suprotnom smeru otisao Marquez Haynes i od samog starta se nametnuo kao taj neki vodja tima, verovatno najvise iz razloga sto je zeleo da dokaze da je u Milano-u bio nerezonski zapostavljen. Pored Haynes-a, tu se jos izdvajaju Josh Carter, odlcni suter koji je dosao iz Spartak-a, zatim najbolji strelac NCAA-a prosle sezone, Erick Green, kao i Othello Hunter koji je najjace oruzje tima u reketu. Takodje, treba obratiti na paznju i na igrace kao sto su David Cournooh, Spencer Nelson, Jeff Vigiano i Matt Janning koji je skoro dosao iz Cibone i vec poceo da pruza neke kvalitetne partije. Sa druge strane imamo Roma-u (ovo je inace repriza proslogodisnjeg finala Pallacanestro-a) koja igra po sistemu toplo-hladno ili tacnije onako kako sluzi sut za 3 i kako vetar duva po pitanju odbrane. U pitanju je ekipa koja po meni licno igra jednu od najruznijih kosarki u Evropi sa staticnim napadima, mnogo izolacija, mnogo isiljenih suteva za 3 i bez neke prave opcije na niskom postu. Igrac od koga najvise zavisi na terenu je svakako Phil Goss jer najvise ima loptu u rukama i najvise situacija on kreira, kako za sebe, tako i za saigrace. Quinton Hosley predstavlja tu neku sponu izmedju spoljasnje i unutrasnje igre, talentovan igrac, ali ume da bude samodestruktivan po ekipu kada predje u spot up sutera ili kada udje u Jannero Pargo mode. Trevor Mbakwe je pravi gospodar reketa i prvi igrac ekipe po indeksu uspesnosti, hvata cak 10 skokova po mecu uz dve rampe. Pored njih jos treba spomenuti Bobby Jones-a, fantasticnog sutera Jimmy Baron-a, Ricardo Moraschini-a i Lorenzo D'Ercole-a. Ovde je zaista pitanje sta ocekivati jer obe ekipe umeju da igraju meceve na 120 poena, kao i meceve na 180 poena, u principu se nikada ne zna. Licno mislim da cemo ovde videti jedan grind out sa dosta isforsiranih suteva na obe strane i gde ce svaka trojka biti zlata vredna.
Nakon njih od pola 4 na teren izlaze Enel Brindisi i Venezia. Ovo bi mogao da bude jako zanimljiv mec i to pre svega zavisi od raspolozenja sutera Venezia-je. Brindisi je za ovu sezonu okupio jedan vrlo kvalitetan sastav sa dosta zaista dobrih Amerikanaca. Sa klupe ih predvodi trofejni trener Pier Bucchi, a koliko dobru sezonu igraju dovoljno govori cinjenica da se nalaze na deobi prvog mesta u prvenstvu zajedno sa Armani-jem. Vrlo disciplinovana ekipa u kojoj se tacno zna sta ko radi, igraju "umerenu" kosarku sa cvrstom odbranom, ali isto tako umeju i da zapale protivnika u tranziciji kada se za to pruzi sansa. Prvo ime tima je bez sumnje Jerome Dyson, momak koji je igrao vrlo dobro na UConn-u i koga se NBA fanovi secaju iz vremena kada je igrao za New Orleans Hornets-e. Izuzetan strelac, ali i vrlo dobar dodavac sa solidnim pregledom igre. Uz njega se jos izdvaja i Delroy James, fantasticni atleta sa fenomenalnim motorom u sebi, u tranziciji je skoro nezaustavljiv i igra jako dobru odbranu. Medjutim, kao sto sam vec rekao, Brindisi je pre svega tim, pa su uz ovu dvojicu tu jos i Ron Lewis, izuzetni strelac sa Ohio State-a, zatim Michael Snaer koji je sa Fresno State-a dosao pravo u Italiju i kojem je glavna odlika sut, koji ga bas i ne sluzi od pocetka sezone, zatim Folarin Campbell koji daje ton ekipi i tu varnicu sa klupe, dok je veliki Massimo Bulleri tu da prelomi mec u vaznim trenucima. Ne treba zaboraviti ni bosanskog internacionalca, Miroslava Todica, koji igra na poziciji 4 i vrlo je zahvalan igrac, pre svega u skoku. Umana Reyer Venezia je ekipa koja voli da igra brzu kosarku na veliki broj poena i cesto ih je zaista lepota gledati. Tokom sezone su promenili trenera, dosao je Makedonac Zare Markoski sto je donelo napredak u igri ekipe. Doduse, to dosta ima veze i sa cinjenicom da je Andre Smith konacno pronasao svoju pravu formu iz Rusije i da igra konstantno. Smith je prvi strelac i prvi skakac tima, dok su glavne opcije na perimetru Donell Taylor i Luca Vitali. Taylor je kvalitetan strelac, ali je u poslednje vreme malo izgubio nit i treba mu mnogo lopti da bi dosao do svojih petnaestak poena. Luca Vitali je dugogodisnji reprezentativac Italije i jedan mega car. S obzirom da ekipa nema pravog plejmejkera, on je prekomandovan na to mesto i igra zaista fantasticno, s tim sto ga dosta muci procenat suta. Nikako ne treba zaboraviti ni Hrvoja Perica koji je dobro poznat ljubiteljima kosarke sa ovih prostora, Nate Linhart-a, levorukog sutera, matorog Iacopo Giachetti-a, kao i nove pridoslice u likovima Andrea Crosariol-a koji je stigao iz Oldenburg-a gde je imao kratkorocni ugovor i Aaron Johnson-a, omalenog plejmejkera kojeg je zaista milina gledati i koji bi trebao da debituje sutradan za Venezia-ju. Ovo je mec dve razlicite kosarkaske filozofije gde ce biti vrlo zanimljivo videti ko ce uspeti da pobedi. Lagano moze da se desi da mec bude interesantan do samog kraja, kao i da Brindisi rastavi na komade Venezia-ju ako je ne bude sluzio sut za 3.
Ostale dve utakmice cu obraditi sutra ako stignem, ako ne, u svakom slucaju ih ne treba propustiti, posebno Sassari i Armani sto bi trebalo da bude vrhunsko klanje.
Elem, sutra je za sve prave ljubitelje kosarke jedan prelep dan jer cemo u desetak sati pogledati 4 utakmice najboljih italijanskih ekipa, sve to direktno na SK-u. Italijanska liga je za mene licno najbolja u Evropi jer su svi rosteri kvalitetni sa dosta dobrih Amerikanaca, uvek su pune hale, ljudi vole kosarku, fantasticna je atmosfera i motivacije nikada ne manjka.
U prvom mecu od 1 sat igrace Montepaschi Siena i Virtus Roma. Montepaschi je ove sezone znacajno skresao svoj budzet i daleko su od one dominantne ekipe iz prethodnih sezona. Posebno sada kada je Danielino Hackett presao u Armani, to je skup solidnih igraca, ali bez pravog lidera i bez igraca koji odskace kvalitetom od ostatka tima. U deal-u za Hackett-a je u suprotnom smeru otisao Marquez Haynes i od samog starta se nametnuo kao taj neki vodja tima, verovatno najvise iz razloga sto je zeleo da dokaze da je u Milano-u bio nerezonski zapostavljen. Pored Haynes-a, tu se jos izdvajaju Josh Carter, odlcni suter koji je dosao iz Spartak-a, zatim najbolji strelac NCAA-a prosle sezone, Erick Green, kao i Othello Hunter koji je najjace oruzje tima u reketu. Takodje, treba obratiti na paznju i na igrace kao sto su David Cournooh, Spencer Nelson, Jeff Vigiano i Matt Janning koji je skoro dosao iz Cibone i vec poceo da pruza neke kvalitetne partije. Sa druge strane imamo Roma-u (ovo je inace repriza proslogodisnjeg finala Pallacanestro-a) koja igra po sistemu toplo-hladno ili tacnije onako kako sluzi sut za 3 i kako vetar duva po pitanju odbrane. U pitanju je ekipa koja po meni licno igra jednu od najruznijih kosarki u Evropi sa staticnim napadima, mnogo izolacija, mnogo isiljenih suteva za 3 i bez neke prave opcije na niskom postu. Igrac od koga najvise zavisi na terenu je svakako Phil Goss jer najvise ima loptu u rukama i najvise situacija on kreira, kako za sebe, tako i za saigrace. Quinton Hosley predstavlja tu neku sponu izmedju spoljasnje i unutrasnje igre, talentovan igrac, ali ume da bude samodestruktivan po ekipu kada predje u spot up sutera ili kada udje u Jannero Pargo mode. Trevor Mbakwe je pravi gospodar reketa i prvi igrac ekipe po indeksu uspesnosti, hvata cak 10 skokova po mecu uz dve rampe. Pored njih jos treba spomenuti Bobby Jones-a, fantasticnog sutera Jimmy Baron-a, Ricardo Moraschini-a i Lorenzo D'Ercole-a. Ovde je zaista pitanje sta ocekivati jer obe ekipe umeju da igraju meceve na 120 poena, kao i meceve na 180 poena, u principu se nikada ne zna. Licno mislim da cemo ovde videti jedan grind out sa dosta isforsiranih suteva na obe strane i gde ce svaka trojka biti zlata vredna.
Nakon njih od pola 4 na teren izlaze Enel Brindisi i Venezia. Ovo bi mogao da bude jako zanimljiv mec i to pre svega zavisi od raspolozenja sutera Venezia-je. Brindisi je za ovu sezonu okupio jedan vrlo kvalitetan sastav sa dosta zaista dobrih Amerikanaca. Sa klupe ih predvodi trofejni trener Pier Bucchi, a koliko dobru sezonu igraju dovoljno govori cinjenica da se nalaze na deobi prvog mesta u prvenstvu zajedno sa Armani-jem. Vrlo disciplinovana ekipa u kojoj se tacno zna sta ko radi, igraju "umerenu" kosarku sa cvrstom odbranom, ali isto tako umeju i da zapale protivnika u tranziciji kada se za to pruzi sansa. Prvo ime tima je bez sumnje Jerome Dyson, momak koji je igrao vrlo dobro na UConn-u i koga se NBA fanovi secaju iz vremena kada je igrao za New Orleans Hornets-e. Izuzetan strelac, ali i vrlo dobar dodavac sa solidnim pregledom igre. Uz njega se jos izdvaja i Delroy James, fantasticni atleta sa fenomenalnim motorom u sebi, u tranziciji je skoro nezaustavljiv i igra jako dobru odbranu. Medjutim, kao sto sam vec rekao, Brindisi je pre svega tim, pa su uz ovu dvojicu tu jos i Ron Lewis, izuzetni strelac sa Ohio State-a, zatim Michael Snaer koji je sa Fresno State-a dosao pravo u Italiju i kojem je glavna odlika sut, koji ga bas i ne sluzi od pocetka sezone, zatim Folarin Campbell koji daje ton ekipi i tu varnicu sa klupe, dok je veliki Massimo Bulleri tu da prelomi mec u vaznim trenucima. Ne treba zaboraviti ni bosanskog internacionalca, Miroslava Todica, koji igra na poziciji 4 i vrlo je zahvalan igrac, pre svega u skoku. Umana Reyer Venezia je ekipa koja voli da igra brzu kosarku na veliki broj poena i cesto ih je zaista lepota gledati. Tokom sezone su promenili trenera, dosao je Makedonac Zare Markoski sto je donelo napredak u igri ekipe. Doduse, to dosta ima veze i sa cinjenicom da je Andre Smith konacno pronasao svoju pravu formu iz Rusije i da igra konstantno. Smith je prvi strelac i prvi skakac tima, dok su glavne opcije na perimetru Donell Taylor i Luca Vitali. Taylor je kvalitetan strelac, ali je u poslednje vreme malo izgubio nit i treba mu mnogo lopti da bi dosao do svojih petnaestak poena. Luca Vitali je dugogodisnji reprezentativac Italije i jedan mega car. S obzirom da ekipa nema pravog plejmejkera, on je prekomandovan na to mesto i igra zaista fantasticno, s tim sto ga dosta muci procenat suta. Nikako ne treba zaboraviti ni Hrvoja Perica koji je dobro poznat ljubiteljima kosarke sa ovih prostora, Nate Linhart-a, levorukog sutera, matorog Iacopo Giachetti-a, kao i nove pridoslice u likovima Andrea Crosariol-a koji je stigao iz Oldenburg-a gde je imao kratkorocni ugovor i Aaron Johnson-a, omalenog plejmejkera kojeg je zaista milina gledati i koji bi trebao da debituje sutradan za Venezia-ju. Ovo je mec dve razlicite kosarkaske filozofije gde ce biti vrlo zanimljivo videti ko ce uspeti da pobedi. Lagano moze da se desi da mec bude interesantan do samog kraja, kao i da Brindisi rastavi na komade Venezia-ju ako je ne bude sluzio sut za 3.
Ostale dve utakmice cu obraditi sutra ako stignem, ako ne, u svakom slucaju ih ne treba propustiti, posebno Sassari i Armani sto bi trebalo da bude vrhunsko klanje.
Comment