Announcement

Collapse
No announcement yet.

Turkish Airlines Euroleague Qualification Round (1-4 Oct 2013) - Villnus

Collapse
This topic is closed.
X
X
 
  • Filter
  • Time
  • Show
Clear All
new posts

  • Turkish Airlines Euroleague Qualification Round (1-4 Oct 2013) - Villnus


    Do sada je poznato 23 ucesnika ovogodisnje Evrolige. Poslednje mesto u prestiznom takmicenju pokusace da ugrabi 8 ekipa, koje su se nasle ispod crte za B licence. U regularni deo ce proci pobednik turnira koji se igra u litvanskom Viljnusu, igra se po kup sistemu, jedna utakmica, od cetvrtine finala. Porazeni ce takmicenje nastaviti u Evrokupu. Ovaj turnnir ce biti posebno zanimljiv navijacima Crvene zvezde, posto ce bas u njenu grupu uci kvalifikant (bez obzira ko se plasira, kvalifikant ostaje gde je izvucen i ako je iz iste zemlje kao jos neki iz te grupe). Jaki igraci i timovi, odlican uvod u zanimljivu sezonu, a zbog formata takmicenja nije sigurno da dce najbolji proci. Ucesnici su

    - Lietuvos Ritas (Litvanija)
    - EWE Baskets Oldneburg (Nemacka)
    - Varese (Italija)
    - VEF Riga (Letonija)
    - Nimburk (Ceska)
    - Banvit (Turska)
    - Himki (Rusija)
    - Ostende (Belgija)

    Glavni favoriti jesu Rusi i Turci, iz prikrajka vrebaju domacin Ritas i Vareze, ali kako se sve resava u jednoj utakmici, moguca su iznenadjenja.

    Sve meceve cete moci da pratite u direktnom prenosu na SK.
    Na celom svetu samo Crvena zvezda

  • #2
    Ko ће бити последњи Звездин ривал у Евролиги? (1/2)


    Од сутра ће се у Вилњусу играти квалификациони турнир за Евролигу, где победника чека пласман у групу где се налазе Макаби, Панатинаикос, Локомотива Кубан, Лаборал Кућа и наша Црвена Звезда. Учесници су италијански Варезе, немачки Олденбург, домаћин из Литваније Лијетувос Ритас, летонска ВЕФ Рига, руски Химки, турски Банвит, белгијски Остенде и чешки Нимбурк. Мало ћемо се упознати са сваком екипом понаособ и видети како изгледају екипе које ће се можда супротставити Звезди у походу ка Топ 16 фази.


    Варезе




    Варезе је један мали италијански градић који је кроз своју историју заиста био познат по одличној кошаркашкој екипи и слободно се може рећи да је то спорт број 1 у овом месту. Клуб је основан 1945. године и доста је мењао своја имена током година, а тренутно је званичан назив Цимберио Варезе. У питању је тим са врло богатом историјом и тим који је чак 5 пута био шампион Европе (1970, 1972, 1973, 1975, 1976), још 5 пута су били вицешампиони, а такође имају и две титуле купа Сапорта. Што се тиче домаће сцене, 10 пута су освајали Палаканестро (последњи пут '99) и 4 пута били најбољи у купу Италије. Испали су у другу лигу 2008. године, међутим експресно су се вратили у елиту освојивши наслов Лега Дуе шампиона, а већ претходне сезоне су били најбољи у регуларном делу са скором 23-7, међутим у полуфиналу плејофа их је у седам мечева избацио Монтепаски, који је касније узео и наслов првака Италије.

    Ипак, питање колико ће Варезе моћи ове сезоне, као и конкретно у овим квалификацијама, с обзиром на то да су остали без два најбоља играча, Брајанта Данстона који је појачао Олимпијакос и Мајка Грина који је отишао у редове Химкија. Грин и Данстон су били заиста феноменалан дуо где је један господарио рекетом, а други периметром, међутим било је тешко за очекивати од једне екипе са не баш превеликим буџетом да их задржи. Из прве петорке су ту остали још само Еби Ере и млади Италијан Полонара јер је и Ејдријан Бенкс отишао у Израел. Главна појачања која су стигла су Френк Хасел, Обри Колмен и КиКи Кларк, а ту су још Никола Меи и Марко Шћекић. Хасел је један веома захвалан унутрашњи играч који иако висок 203, боље покрива позицију центра, него позицију 4, иако може и ту добро да се снађе. Веома снажан кошаркаш, не претерано добрих атлетских предиспозиција, али је врло интелигентан, зна да искористи своју снагу и изузетан скакач. Претходна сезона у Израелу са врхунским статистикама га је препоручила Варезеу и могао би да буде пун погодак. Обри Колмен је дошао претходне сезоне из НБДЛ-а у Варезе да проба да помогне Шолеу да направи нешто више у француском првенству и одиграо је само 7 утакмица. У питању је класичан скорер и ако га крене, свака екипа може да се нађе у проблему. Кејдрен КиКи Кларк је омалени амерички плејмејкер са бугарским пасошем и у Варезе је стигао из Венеције где је претходне сезоне бележио 14.2 поена и 2.6 асистенција. Кларк је класичан андерсајзд скорер или што би ми рекли, бек шутер у телу плејмејкера. Човек који пуца на кош из готово сваке позиције и сваког места на терену и како би рекао Един Авдић, нема нимало савести. Дакле, играчи на које треба обратити пажњу, Френк Хасел, Обри Колмен, КиКи Кларк и Еби Ере. Варезе има лепе шансе да прође Олденбург, међутим јако ће тешко успети да се домогну чак и финала.


    Олденбург




    Олденбург је попут Варезеа један кошаркашки градић који није претерано успешан у осталим спортовима, па је баскет занимација број један за мештане. Од 1954. до 2001. је био део Олденбургер Спортс Клуба, а од 2001. клуб постоји као независан под имено ЕВЕ Баскетс Олденбург. У својој краткој историји су редовно били међу најбољим тимовима лиге, а у сезони 2008-09 су чак освојили и наслов шампиона, да би у наредној сезони по први и једини пут били учесници Евролиге. У прошлој сезони су у финалној серији плејофа били поражени од Бамберга, а освојили су и треће место у Еврочеленџу.


    За разлику од свог противника у првом мечу, Олденбург је задржао окосницу тима. Једини одлазак из екипе јесте одлазак Ронија Барела у Бајројт, али он свакако није био претерано битан шраф. Зато су се појачали Немањом Александровим и Андреом Кросариолом који је напустио камп Лаборал Куће да би потписао уговор на месец дана са Немцима за потребе ових квалификација и старта сезоне, с обзиром да је Адам Чаб повређен. Главна карактеристика Олденбурга и оно што их краси, јесте тимска игра у буквалном смислу те речи. Прошле сезоне су имали чак 5 играча са просеком изнад 10 поена и још тројицу са просеком од преко 5 поена. Тренер Себастијан Мачовски воли да има велику ротацију са доста играча подједнаког квалитета, воли да форсира јак темпо са доста шутева за 3 поена и агресивном одбраном. Ако би већ морали да се издвајају лидери, то би били Џулиус Џенкинс и Адам Чаб. Џенкинс је још један бек шутер у телу плејмејкера којег се сећамо из времена док је бранио боје берлинске Албе и Бамберга. Сада је већ искусан играч, има 32 године и прошла година му је била једна од најбољих у каријери јер је водио Олденбург до финала и уз то шутирао чак 41% за 3 и то из 210 покушаја, значи скоро 5 по мечу. Одсуство Адама Чаба ће се итекако осетити јер је то човек који господари рекетом за Олденбург и биће тешко Александровом и Кросариолу да то надоместе. Још свакако треба споменути капитена, Рики Полдинга, који је права жива легенда клуба, с обзиром да је ту још од 2007. када је стигао из Олденбурга. Полдинг игра на месту бека шутера и што је занимљиво, шутирао је чак и боље за 3 од Џенкинса, 42.5% на 186 покушаја. У ову ротацију још треба додати Криса Крејмера, Друа Џојса, Робина Смолдерса и Конрада Високог. Олденбург је на папиру и у комплетном саставу у благо подређеном положају у односу на Варезе, а уз изостанак првог центра, питање је како ће се супротставити Италијанима. Ипак, сигурно нису без шанси, јер ако се Џенкинс и Полдинг распуцају, може бити свашта.




    Лијетувос Ритас




    Лијетувос Ритас је клуб из главног града Литваније, Вилњуса, који ће управо бити и домаћин овог турнира. Стога, Литванци заиста полажу велике наде и надају се пласману у Евролигу. Да ли с правом, то ћемо већ видети на терену. Ритас је основан 1964. године под именом Статиба, да би од 2001. носио своје садашње име. Лијетувос је 5 пута био шампион своје земље, 4 пута је узео куп, има 3 балтичке лиге, као и два тријумфа у тадашњем УЛЕБ купу, 2005. и 2009. године. Ритас је клуб са заиста дугом традицијом и Артурас Карнишовас, Јонас Казлаускас, Шарунас Марчуљонис, као и у новије време Арвидас Мацијаускас, Рамунас Шишкаускас и Шарунас Јасикевичиус су само нека од имена легенди која су прошла кроз гиганта из Вилњуса. У сезону која је за нама, Ритас је ушао са подмлађеном екипом, што је резултирало испадањем у првој фази Евролиге, као и лаганим чишћењем од стране Жалгириса у финалу ЛКЛ-а са 4:0. Овај пут, амбиције су улазак у Евролигу и свргавање Жалгириса са трона у Литванији. У априлу, екипу је преузео Дирк Бауерман.


    Слободно се може рећи да Лијетувос Ритас улази са комплетно новим саставом у наредну сезону. Тим су редом напустили: Немања Недовић, Миндаугас Кателинас, Артурас Јомантас, Симас Бутерлевичиус, Јанис Блумс, Томислав Зубчић, Милт Паласио и Патрик О'Брајант. Али, зато су појачања бар на папиру, и више него добра. Стигао је Омар Кук из Лаборал Куће, Гедиминас Ореликас из Приенаија, Таутвидас Дилека из Красних Крила, Мартинас Гецевичиус из Олимпијакоса, Миленко Тепић из Кахасола, Стеван Јеловац из Казерте, Андреас Глиниадакис из Астане, Хуан Паласиос из Нантера и Деивидас Дулкис из летонског Баронса. Дакле, једна потпуна реконструкција и велики задатак за тренера Бауермана. Од битних староседелаца, ту су само Рони Сејбутис и Степонас Бабраускас. С обзиром да је Ритас за викенд већ отворио своју сезону у ЛКЛ-у, могли смо да видимо како ће отприлике све то да изгледа на почетку сезоне. Најбољи су били Гецевичиус са 22 поена и 6 скокова, Лидека са 18, Јеловац са 12, Тепић са 10 и маестрални Омар Кук са само 4 поена, али и 10 асистенција, 6 украдених лопти и само једном изгубљеном. Као што можете видети, Ритас се одлучио на један ростер који се углавном ослања на домаће играче уз помоћ Омара Кука и нашег тандема Тепић – Јеловац који ће изгледа бар на старту имати улоге шестог и седмог играча. Мартинасу Гецевичијусу су сигурно пријале и доста значиле ове две године и Олимпијакосу, иако није нешто претерано био коришћен и од њега се очекује да буде лидер ове екипе. У питању је велики потенцијал и играч који може доста ако му се укаже шанса, типичан литвански бек какав је доста фалио репрезентацији на Еуробаскету. О великом мајстору Омару Куку, заиста не треба трошити превише речи. Дакле, од њих двојице уз Сејбутиса се очекује да воде ову екипу током сезоне и генерално Ритас је заиста снажан на бековским позицијама, али зато унутрашња линија им није баш на највишем нивоу. Лидека, Јеловац, Паласиос и Глиниадакис нису играчи евролигашког квалитета и ту ће Литванци имати доста проблема. Можда нешто могу да учине на публику, домаћи терен и неко лудило спољне линије, али тешко да ће их то довести до замишљеног циља и даље од неког полуфинала.



    ВЕФ Рига




    Други састојак у балтичком дербију првог дана квалификационог турнира Евролиге јесте шампион Летоније, ВЕФ Рига. ВЕФ је првобитно основан 1958. године, да би у међувремену клуб био угашен и поново подигнут 2007. За свој кратки век постојања, ВЕФ је преузео примат у Летонији од Вентспилса и Баронса, па је тако 2010. био вицешампион, да би од 2011. редом узимали титуле без превише муке. Када је клуб поново основан, у цео пројекат се ушло заиста озбиљно и окупљен је искусан и квалитетан стручни штаб и довођени су најбољи летонски играчи, који су наравно били доступни у том моменту. У сезони 2010-11 тим је преузео Римас Куртинаитис, када су и одрађени кључни кораци када је у питању изглед садашњег ростера. Доведени су Кристапс Јаниченокс, Каспарс Берзинс и Даирис Бертанс, уз продужење уговора тадашњем капитену Сандису Валтерсу који је сада у Вентспилсу. Све у свему, ВЕФ из године у годину расте како њихови таленти почињу да стасавају, а сви смо били сведоци јачине репрезентације Летоније и потенцијала тих младића како на првенству за младе, тако и на Еуробаскету. Уколико се настави оваква пракса и улагања у најмању руку остану онаква каква јесу, ВЕФ може бити битан играч у европској кошарци будућности, посебно уз велелепну Рига Арену која прима око 13000 гледалаца.


    Да се вратимо тренутном стању, ВЕФ је у доброј мери променио свој ростер у односу на сезону за нама. Највећи губитак јесте одлазак МВП-а ВТБ лиге Ерла Роуленда који је играо заиста фантастично, затим Антанаса Кавалијаускаса и Даириса Бертанса у Билбао, као и Џастина Хемилтона и Вила Денијелса. Као замене су доведени Ди Браун, Антоан Робинсон, Томас Делининкаитис, Артурс Берзинс, Викторс Илијнс, као и Гани Лавал који је нажалост данас отпуштен и ВЕФ ће морати да нађе ново решење на позицији крилног центра. Мора се рећи да је овим тим Риге јако десеткован пред меч са Ритасом јер је Лавал требао да буде један од носилаца игре. Ту су још капитен Кристапс Јаниченокс, суперталентовани Јанис Берзинс, Каспарс Берзинс и Артурс Стрелниекс, све репрезентативци Летоније. Сигурно да је пред Ди Брауном највећи задатак јер неће бити лако ни изједначити оно што је радио Роуленд. Оно што је добро за Ригу јесте што Браун има потенцијал свог презимењака из Монтепаскија и сличан стил игре. Дакле, иако је андерсајзд не либи се контакта и продора до самог коша, сјајно завршава са обе руке, а што се тиче шута за 3, исто што и важи за Кларка – без савести. Робинсон је атлетска фејс-ап четворка изузетног шута споља и углавном без неке унутрашње игре. Дошао је из италијанског Бриндисија и бољи је играч од Вила Данијелса који је напустио Ригу. Гани Лавал је играч који је требао да буде тај одбрамбени коректор на позицијама 4/5 и као што је речено без њега ће ВЕФ имати доста проблема с обзиром да су остали на младом и неискусном Илијнсу и Берзинсу када је у питању позиција центра. Још треба споменути Јаниченокса који је имао вероватно турнир каријере у Словенији, шутирао је невероватно из свих позиција и то може само да храбри Бутаутаса. Делининкаитис је ту да појача шутерску линију и прави је избор без сумње. Код ВЕФ-а имамо сличан случај као и код Олденбурга, велика ротација са доста квалитетних играча, што значи висок темпо уз доста шутева за 3 и транзиције. Браун, Робинсон, Јаниченокс, браћа Берзинс, Делининкаитис, Стрелниекс, Илијнс, Јахович... Ритасу неће бити нимало лако против екипе која има симпатије вашег аутора, међутим чак и унутрашња линија састављена од Лидеке, Јеловца и Глиниадакиса је моћнија од десетковане Ригине и то би могло да одлучи утакмицу.

    http://www.redstarbelgrade.info/kosa...-evroligi.html


    Ostatak timova lejter
    sigpic


    "The last time I was intimidated was when I was 6 years old in karate class. I was an orange belt and the instructor ordered me to fight a black belt who was a couple years older and a lot bigger. I was scared s---less. I mean, I was terrified and he kicked my ass. But then I realized he didn’t kick my ass as bad as I thought he was going to and that there was nothing really to be afraid of. That was around the time I realized that intimidation didn’t really exist if you’re in the right frame of mind." - Kobe Bryant

    Comment


    • #3
      Ко ће бити последњи Звездин ривал у Евролиги? (2/2)


      Химки




      Откад је основан 1987. године, Химки је увек био при врху руске кошарке. Међутим, пре свега због московског гиганта, ЦСКА, нису никада успели да дођу даље од другог места у шампионату. Од 2005. до 2013. године, сваку сезону су завршавали као вицешампиони! Једини трофеји су дошли у сезони 2007-08 када су узели руски куп, затим у сезони 2010-11 када су освојили ВТБ лигу и 2011-12, када су у финалу Еврокупа били бољи од Валенсије и тако обезбедили директан пласман у Евролигу. Претходне сезоне, стандардно друго место у Русији, затим полуфинале ВТБ лиге и испадање у Топ 16 фази Евролиге. Химки је у сезони за нама играо заиста прелепу и добру кошарку, међутим захваљујући неким несрећним околностима и у једном тренутку финансијским проблемима, нису успели да закораче у четвртфинале Евролиге и покушају да се пласирају на завршни турнир. Та сезона се слободно може означити као приличан неуспех, посебно када се у обзир узму улагања.


      Тим Химкија за сезону 2013-14 јесте моћан, али се може рећи и нешто „тањи“ него обично. Екипу су напустили руски репрезентативци Виталиј Фридзон и Сергеј Моња, затим Зоран Планинић, Мет Нилсен, КејСи Риверс, Дмитри Хвостов и Алексеј Жуканенко. Уместо њих, ту су сада већ спомињани Мајк Грин, Микаел Желабал, Марко Поповић, Руслан Патејев и Никита Балашов. Све изузетни играчи, али се ротација значајно смањила и видећемо да ли ће успети некако да надоместе пре свега одлазак Планинића који је био мозак и мотор састава Римаса Куртинајтиса у једном. Мајк Грин је након феноменалне сезоне у Варезеу доведен да предводи ову екипу. Имао је одличну статистику у Италији, али и мизерне проценте шута, посебно за 2 (свега 39%). Ипак, просек од 6 асистенција показује да није у питању играч који искључиво гледа кош, већ прави лидер на терену, а да ли ће успети да надомести одсуство Планинића, видећемо. Марко Поповић је дуго година био прва виолина Жалгириса и од ове сезоне је одлучио да промени средину, пре свега јер је литванска екипа смањила буџет. Фантастичан шутер за 3 поена, још један бек шутер у телу плејмејкера и једно право појачање за Химки. Играч који може да погоди са сваке позиције на терену и када је у свом елементу, уме да веже и по 4-5 тројки. Микаел Желабал долази у Русију препун самопоуздања након освојеног злата са репрезентацијом Француске где је играо итекако битну улогу, иако то можда просеци не показују. По неким извештајима, управо је Желабал био тај вокални лидер и човек који је мотивисао и покретао екипу. Многи су мишљења да Микаел никада у каријери није достигао свој пун потенцијал, али биће врло значајан за Химки. Неки играчи из окоснице тима у претходним годинама су остали у Подмосковљу, пре свега се то односи на Крешимира Лончара, Пола Дејвиса, Џејмса Огастина и Петерија Копонена. Лончар као ни Поповић није играо за репрезентацију на Еуробаскету, тако да су имали више времена да се посвете клупским обавезама и прођу комплетне припреме. Петери Копонен је у мечевима против Италије и Шпаније показао о каквом се играчу ради и не би требало да чуди уколико током сезоне заузме место првог плејмејкера. Нема шта, Химки је моћан и дубок посебно у „фронткорту“ са Дејвисом, Огастином, Лончарем, Балашевим, Патејевим и Желабалом. Спољна линија ће се пре свега ослањати на 3 плејмејкера, Поповића, Грина и Копонена уз додатак искусног Јегора Вјалцева којем је такође примарна позиција, позиција број један. Могли су то челни људи ове руске екипе мало боље да селектирају и уклопе, али видећемо већ како све изгледа на терену. Без сумње, Химки први фаворит да гостује у Пиониру.


      Остенде




      Остенде, белгијски првак, основан је 1970. године и од тада је вероватно најуспешнија екипа у овој земљи. Освојили су чак 14 наслова првака Белгије и 13 националних купова. Али, и поред свега тога, Остенде долази на овај турнир као потпуни аутсајдер, и то са разлогом.


      Екипа Остендеа је у минулом прелазном року остала без двојице лидера, Мета Лоџеског који је прешао у редове шампиона Европе и Марија Стојића који је отишао у немачки Лудвигсбург. Као појачања су стигли Рајан Томпсон из Окапија, Нилс Марнгрејв из Лувена, Џеред Бергрен са универзитета Висконсин, Андрија Стипановић из Кремоне и Матеуш Понитка из Прокома. Када је у питању окосница тима из претходних година, ту су још увек искусни центар Брент Рајт, Весли Вилкинсон, Душан Ђорђевић и Веса Петровић. О Остендеу се заиста не зна превише осим да могу да буду неугодни као и свака екипа која је пуна Американаца. Рајан Томпсон је ту да замени Лоџеског као први кошгетер, прошле сезоне је у белгијском првенству имао око 20 поена по мечу. Први плејмејкер ће бити такође појачање, Нилс Марнгрејв, док ће место крила покривати талентовани Матеуш Понитка и Жиле. Снага овог белгијског ипак лежи у игри под кошем где имају 4 врло солидна кошаркаша, Стипановића, Рајта, Вилкинсона и Бергрена. У принципу, екипа слична немачком Олденбургу, али са једним изразитим „пуцачем“ и групом солидних играча који се доста ротирају. Мишљење које влада је да је ипак Остенде залутао на овај турнир, а посебно када се узме у обзир да ће им ривал бити Химки.


      Банвит




      Банвит је клуб из Бандирме који је основан 1994. године и клуб носи име и у власништву је истоимене компаније за прераду меса. Тек 2004. године су први пут ушли у елитни ранг турске кошарке где су завршили као једанаести, да би већ наредне ушли у полуфинале плејофа. Највећи успех Банвит бележи управо прошле сезоне када улазе у финале плејофа где губе од фаворизованог Галатасараја. Што се тиче Европе, никада нису ишли даље од Топ 16 фазе Еврокупа. У задњих 4-5 сезона, улагања у тим су заиста интензивна и Банвит је редовно у прве 3 екипе турског шампионата.


      Тренер Димитрис Итудис на располагању има једну јако добру групу играча. У односу на прошлу сезону су променили неколико битних играча, али замене уопште не заостају квалитетом за онима који су отишли. Клуб су овог лета напустили Владимир Штимац, Изет Туркилмаз, искусни Серкан Ердоган, Кејлин Лукас и Кенан Бајрамовић. Придошлице су већ спомињани Ерл Роуленд из ВЕФ Риге, Клемен Препелич из Олимпије, Чевхер Озер из Бешикташа, Дру Гордон из Сасарија, талентовани Адин Врабац из Травника, Ермал Кучо из Ефеса и млади плејмејкер Едге Сафак. Прво име када су у питању новајлије је свакако МВП ВТБ лиге, Ерл Роуленд. Од њега се очекује да буде генерал на терену за Банвит и да његовим потезима све почиње и да се његовим потезима све завршава. Ерл је исту улогу имао у Риги претходне сезоне и није омануо. У питању је фантастичан плејмејкер који може да постигне кош на све начнине, али и да разигра саиграче. Одличан избор Банвита када је у питању позиција један. Друа Гордона смо у добром делу сезоне прошле сезоне гледали помно и знамо о каквом се играчу ради. Невероватан атлета, али са проблемима у дисциплини и шуту споља, видећемо да ли се шта променило по том питању. Препелич, Озер и Кучо су доведени да попуне те епизодне улоге са клупе, али далеко да ће њихова минутажа бити мизерна јер су у питању играчи добре репутације, барем за овај ниво такмичења. Играч на којег треба обратити посебну пажњу је Чарлс Чак Дејвис. Човек за којег се слободно може рећи да је легенда ове турске екипе јер је у клубу непрестано од 2009. године. Може да покрије позиције 4 и 5, може да игра и лицем и леђима ка кошу, може и да хвата лоб пасове и да погађа за 3, једном речју комплетан нападач. Добар је и у одбрани са стране помоћи, а највећа мана му је скок на обе стране терена, прошле сезоне свега 4.3 у просеку за 28 минута. Не треба никако заборавити ни Семија Мехију који ће без сумње узети највећи број шутева, још један невероватан нападач, али овога пута на позицији бека шутера. Ту су још шутер Кит Симонс, који је у екипи исто колико и Дејвис, као и млади центар Душан Гавриловић, познатији као Душан Чантекин. Пажњу посебно обратити на Роуленда, Дејвиса и Мехију. Банвит је други најјачи ростер овог турнира и велика је штета што већ у полуфиналу мора да укрсти копља са Химкијем. Велике су шансе да ће екипа која добије тај меч заврши у Евролиги, наравно ако све прође као што је на папиру.


      Нимбурк




      Нимбурк је основан 1929. године, али је под овим именом познат тек од 2004. године. Од тада, па до данас, ниједна друга екипа није успела да освоји чешко првенство. Своју доминацију у домаћем шампионату Нимбурк никако није успевао да преточи у неки успех на европској сцени, па су им тако највећи успеси два четвртфинала Еврокупа, 2010. и 2012. године.


      Из године у годину, Нимбурк повећава улагања и праве све квалитетне и квалитетније саставе. Са каквим су амбицијама ушли у ову сезону довољно говори чињеница да је за тренера постављен некадашњи селектор Литваније и некадашњи тренер Химкија и Локомотиве Кубан, Кестутис Кемзура. Нимбурк је попут Банвита променио одређене носиоце игре из претходне сезоне, али се слободно може рећи да су доведени бољи играчи на њихово место. Из чешког шампиона су отишли Твити Картер, Мајк Лензли, Радек Нечас, Мајк Тејлор, Дру Нејмик и Миљан Павковић, а дошли Дилан Пејџ из Гацијантепа, Скоти Рејнолдс из Бриндисија, Рашид Махалбашић из Прокома и враћен је Тре Симонс из Красних Крила. Када се на то све додају Јиржи Велш, Радослав Ранчик, Војтех Хрубан, Лукаш Пализа, Петр Бенда и други, добија се један заиста респектабилан ростер, али који и даље није на евролигашком нивоу. Са Диланом Пејџом смо се одлично упознали док је играо за Олимпију (тачније, пре него што је побегао из Олимпије) и у питању је једна четворка која преферира игру лицем ка кошу и пре свега шут за 3 поена у чему је мора се признати јако добар. Скоти Рејнолдс је некадашњи МекДоналдс Ол-Америкен играч који није испунио свој потенцијал, већ је након сениор сезоне на Виљанови уместо у НБА отишао у другу италијанску лигу, да би га преко Бриндисија пут навео у Чешку. Свакако играч на којег треба обратити пажњу јер поседује таленат. Он је иначе превасходно бек шутер, али га тренери у Европи гурају на место плејмејкера. Рашид Махалбашић је изузетно чврст центар, фантастичан скакач и играч који би ако настави да пружа квалитетне партије могао врло лако да направи неки уговор у НБА лиги. Честер Тре Симонс се враћа у Нимбурк за који је већ играо од 2010. до 2012. након сезоне у Русији и он ће уз Јиржија Велша доносити екипи то преко потребно искуство. Заиста квалитетан бек шутер и школован играч који може да искреира себи шут у готово свакој ситуацији. Остатак екипе чине махом чешки репрезентативци, што бивши, што садашњи који могу да дају квалитетне минуте када се стартери одмарају. Нимбурк је једна симпатична екипа која ће можда моћи да направи нешто више у Еврокупу.
      Ekskluzivno
      sigpic


      "The last time I was intimidated was when I was 6 years old in karate class. I was an orange belt and the instructor ordered me to fight a black belt who was a couple years older and a lot bigger. I was scared s---less. I mean, I was terrified and he kicked my ass. But then I realized he didn’t kick my ass as bad as I thought he was going to and that there was nothing really to be afraid of. That was around the time I realized that intimidation didn’t really exist if you’re in the right frame of mind." - Kobe Bryant

      Comment


      • #4
        Toliko o Himkiju. Kako ih je unistio Zile.
        sigpic

        Comment


        • #5
          Pjer Antoan Zile, brat ima pice od mene ako ikad naidjem na njega
          Na celom svetu samo Crvena zvezda

          Comment


          • #6
            Zadovoljni smo Srdjane, iako bi pjeske dobili ovaj Himki.
            sigpic

            Comment


            • #7
              Ja malo gledao preko neta SK,nadam se da ce biti i za Partiznove utakmice

              Comment


              • #8
                Dovodjenje Trifunovica za ako sam dobro razumio cijelu EL sezonu je strasna stvar. On i Radojevic bas razvaljuju.
                sigpic

                Comment


                • #9
                  Trifa je legenda. Koliko je zvucao malo pogubljeno sa Dziletom tokom F4, toliko sada kada je sam dominira.
                  Na celom svetu samo Crvena zvezda

                  Comment


                  • #10
                    Bravo, mada bih volio da je i Dzikic tu ali to nece biti moguce naravno. Ovo su bas ozbiljne analize. Sad to treba raditi sa fudbalom, naci nekog trenera i bivse igrace. Plavsic tesko prati ipak.
                    sigpic

                    Comment


                    • #11
                      Одличне анализе. Кошарка коју гледамо и није на неком нивоу, али се то могло и очекивати.
                      Елем, хвала Белгијанцима што су избацили Химки и тако нам бар мало растеретили групу.
                      Данас нама кажу, деци овог века, да смо недостојни историје наше, да нас захватила западњачка река и да нам се душе опасности плаше...
                      sigpic

                      Comment


                      • #12
                        Лепа кошарка за око. Навијам за Олденбург због Александрова којег први пут гледам. Добро је одиграо ово за сада као и Тепић за Ритас.
                        Arise, Serbia!
                        You fell asleep long ago,
                        And have lain in the dark.
                        Now wake up
                        And rouse the Serbs!


                        sigpic

                        Comment


                        • #13
                          Pa to lutko Daj neka drmnu i Lietuvos sutra pa da se radujemo svi
                          Na celom svetu samo Crvena zvezda

                          Comment


                          • #14
                            Мишљење које влада је да је ипак Остенде залутао на овај турнир.
                            Brutalno demantovanje.
                            It is not the violence that sets a man apart.
                            It's the distance he's prepared to go.

                            Comment


                            • #15
                              Brate, ekipa gde je Vesa Petrovic sa 40 godina jedan od glavnih srafova...



                              With that said, nije da mi nije drago.
                              sigpic


                              "The last time I was intimidated was when I was 6 years old in karate class. I was an orange belt and the instructor ordered me to fight a black belt who was a couple years older and a lot bigger. I was scared s---less. I mean, I was terrified and he kicked my ass. But then I realized he didn’t kick my ass as bad as I thought he was going to and that there was nothing really to be afraid of. That was around the time I realized that intimidation didn’t really exist if you’re in the right frame of mind." - Kobe Bryant

                              Comment

                              Working...
                              X