In Focus-Lega Calcio 2013/2014

[Brajkula]

Тема "In Focus-Lega Calcio", лаганим ходом доживљава своју другу сезону. Након прве, пробне сезоне, у којој је тема доста лутала тражећи своју праву форму, отварам и тему у својој другој модераторкој сезони у којој ја, модератор овог дела фудбалског форума, покушавам да вам из свог угла дочарам тренутно стање у италијанском фудбалу колико је то год могуће.

Наравно, тема је доста субјективна и исказује искључиво моје мишљење стечено на основу гледања утакмица најатрактивније лиге на свету, Серије А, а исто поткрепљено статистиком са блогова тог типа, јер на своју жалост нисам баш машина да памтим те бројке.

И овог пута тема ће бити остављена за коментарисање, те ће чланови имати прилику да искажу своје задовољство или незадовољство са исказаним у посту, па се искрено надам да ће у те сврхе тема у којој се налазите док читате овај уводни пост бити далеко активнија него претходне сезоне.

Надам се још једној успешној и занимљивој сезони и наравно нека најбољи на терену освоји првенство. Хвала на разумевању, ваш модераторе Серија А пдф-а, Брајкула.

[Brajkula]

У сусрет новој сезони !

Само три дана нас деле од почетка нове сезоне у најелитнијој фудбалској лиги на чизми, а ја ћу кроз свој први пост у овогодишњем Фокусу покушати да вам појачам увелико нараслу чежњу и чисто мало подгрејем ситуацију пред сам старт првенста. У овом посту ћу се углавном оријентисати на нешто ново и нешто уобичајно необично што нам ове сезне доноси Серија А, а бацићу и пар реченица на оно што нам односи, јер није све, опште познато, баш тако сјајно и баљно у земљи Италији.

1. Највише градских дербија у једној европској лиги

Уласком Вероне у Серију А прошле сезоне само смо комплетирали колекцију изванредних мечева градских ривала на чизми. Свима нам је до прошле године недостајао дерби Торина, а ево од следеће сезоне ћемо гледати дерби града Ромеа и Јулије, који се полседњи пут играо давне 2002., тачније 24. марта те године и ето чекаћемо до 24. новембра ове године да опет погледамо меч ова два ривала. И у Италији се доста пише о овом мечу, а сигурно је да ће нас сачекати невероватно узврела атмосфера на Бентегодију. Иначе домаћин првог од оваква два меча ове сезоне је управо нови прволигаш.

Spoiler

Поред ова два поменута на програму ове сезоне ће нам бити и дерби Ђенове, и два велика дербија Милана и Рима.

Сатница поменутих мечева изгледа овако:

- 15.09.2013. Сампдорија-Ђенова
- 22.09.2013. Рома-Лацио
- 29.09.2013. Торино-Јувентус
- 24.11.2013. Верона-Кјево
- 22.12.2013. Интер-Милан

2. Борба за Лигу Шампиона

Рекло би се да је управо ово питање жаришно у наредној сезони Серије А. Ако се већина фудбалске јавности слаже у оцени да је Јувентус главни фаворит за освајање трећег узастопног Скудета, Јувентус који је пре пар дана показао своју силу у Супер купу Италије и олако прешишао римски Лацио у истом са четири гола у мрежи, поставља се питање које ће екипе заузети преостала два места која воде у Лигу Шампиона.

Искрен да будем моје мишљење су Милан и Наполи, али опет не смем олако отписати и Фиорентину, док ћемо поред једне Роме нпр. ставити огроман упитник јер све зависи од тога како ће њихов спортски директор одрадити прелазни рок до краја. Добар новац су узели од продаје играча овог лета (скоро 100 милиона) и навијачи и фудбалска јавност очекују да добар део истог реинвестирају у појачања. Наравно, већ су у клуб стигли Де Санктис, Маикон, Стротман, Бенатја и Жервињо, док се након одласка Освалда очекује и куповина новог нападача, а први пик је Демба Ба, који не би био упгрејд у односу на овог који је отишао, али се у том случају оставља доста простора за талентованог Дестра и управо би ова сезона могла бити његова одскочна у даљој каријери, стварају се добри предуслови за тако нешто. Дакле, врући дани нас очекују на овој страни Рима и тренутно је све у рукама спортског директора Роме, Сабатинија. Поред Освалда Рим је напустио и талентовани штопер Маркињос, који је појачао редове богатог ПСЖ-а.

Од осталих поменутих кандидата, мора се напоменути да су и у Фиренци и Напуљу овог лета створене врло занимљиве приче. Фиорентина је оставила на располагању цео прошлогодишњи тим који је играо најлепши фудбал у лиги, у ствари једино је исти напусти главна звезда Стеван Јоветић, али се тим и појачао именима попут Марија Гомеза, Иличића, Хоакина, Амбросинија. Мишљења сам да је Фиорентина јача него претходне сезоне, али опет се ту стварају неки црни облаци те се поставља питање "Зашто увек Љајић" ? Наводно Адем који је склон ексесима (након туче са Росијем и избацивања из репрезентације јер није желео да пева химну иде следећа прича...) жели у Милан, а Фиорентина није рада да га пусти. Све би било ок да му уговор не истиче крајем сезоне и то је "квака" где се подиже тензија. Шта ће се ту на крају десити сам Бог зна, тако да пустимо причу да иде па да нам управо Адем буде тема неког од наредних постова. Светлија вест је та да је тренер Монтела продужио уговор са Виолом и наставиће да гура ту неку своју причу, иако ја лично немам визију у како ће ова "нова" Фиорентина играти наредне сезоне, да ли ће Монтела нешто мењати или ће и даље гурати свој 3-5-2 (вечерас у мечу квалификација за Лигу УЕФА против Грасхоперса у победи 2:1 је управо играо у 3-5-2 формацији, чисто да се помене) !? Ни предсезона није била бајна, након неколико уводних победа уследела су два пораза, од Виљареала и Спортинга из Лисабона, таман толико да се у љубичастом граду упали алармно светло пред старт нове сезоне у којој овај клуб има огромне амбиције, а председник Дела Вале не тако срамно и не тако ретко истакне и шампионске амбиције
! Легитино рекло би се, с обзиром на улагања.

Од занимљивих дешавања у овом клубу током лета ваља истаћи сјајан дочек најплаћенијег немачког фудбалера у БЛ. Око 30.000 навијача дочекало је немачког нападача и показало да их пред почетак нове сезоне дрма озбиљна еуфорија, као и све нас наравно.

Наполи је такође имао вруч прелазни рок. Отишао је тренер Мацари и о њему ће бити нешто касније детаљније приче, а на клупу Де Лаурентис је псотавио искусног Шпанца, гаранцију за трофеје, Рафу Бенитеза, Шпанца који се у свом првом мандату на Чизми, у Интеру, и није баш прославио, но људски је грешити и људски је давати другу шансу, ево је. Кавани, ослонац Наполија година уназад, је продат за чак 64 милиона и та сума је поприлично реинвестирана у појачавање тима. Како је тренер Шпанац, природно је да су долазили углавном играчи те националности, и тако поред Каљехона, Албиола и Реине који су Шпанци, као појачања у Напуљу се појављује и један Мертенс који је имао одличну сезону у холандском ПСВ-у, те и Гонзало Игуаин као нова главна звезда овог тима. Ипак, сва та имена на страну, главно појачање ове екипе је Лоренцо Инсиње, дефинитивно будућа 10-ка репрезентације Италије и једна од главних звезда Серије А, момак који полако стасава у звериште од играча, што показује из утакмице у утакмицу. Од имена која су напустила клуб, морамо напоменути искусног дефанзивца Кампањара и искусног голмана Де Санктиса.

Како је у Напуљу, већ речено, на снази је нов тренер, више нећемо гледати Наполи у формацији 3-5-2 која је некако била и заштитни знак овог Наполија, Наполија који је први на чизми уз Удинезе и кренуо да форсира ову, сада далеко популарну, формацију у лиги. Током припрема Рафа је исфорсирао 4-2-3-1 и то је дефинитивно нешто ново што ћемо од овог тима видети у сезони пред нама, а да ли ће им то бити довољно да испуне своје циљеве видећемо у неком од последњих постова у овој теми. Са ове тачке гледишта дао бих ипак дао позитиван одговор.

На крају долази Милан. Милан од кога се увек очекује да пуца на високо, Милан од кога се увек очекују трофеју. Е па трофеја нема већ две године и у том клубу се буквално ништа не догађа. Од играча је још зимус ангажован Сапонара, а овог лета су то Андера Поли који се на мечу у Ајндховену показао сасвим у пријатном тону и може бити појачање, и поред њега Матиас Силвестре, рупа над рупама у лиги слободно се може рећи. Од битнијих шрафова из прошле сезоне клуб су напустили као слободни играчи Фламини и Јепес, док је Бојан Кркић је појачао Ајакс. Но ипак кичма екипе, Марио Балотели, је доведен зимус и око њега ће се сигурно градити неки нови Милан, док ето из тима готово редовно искоче и нека млада имена, прошле сезоне Ел Шарави и Де Шиљио, а ове је на путу да тако нешто уради и талентовани нападач, Петања.

Но сетимо се дела приче са почетка овог прелазног рока, тј. та прича траје од почетка прошле сезоне и најлошијег старта лиге у историји Милана. Заправо та прича се врти око шефа струке, Алегрија, који је ето преживео све буре и невремена и предовдиће брод Милана и у наредној сезони. Сада ја морам поставити себи питање да ли је то успео да уради на освноу својих резултата или ипак због недостатка алтернатива ? Ја бих искрено рекао да је ово друго у питању и да је Алегри још ту из простог разлога што Милан данас нема решење на том пољу, тј. нема правог човека на видику који ће заменити "крњавог" капетана овог борда. Остали или су прескупи или не задовољавају апетите председника клуб, Берлусконија. Чак да прича буде занимљивија Алегри је, као део договора око наставка сарадње, пристао на ултиматум да клуб игра у формацији 4-3-1-2 на којој инсистира поменути председник, а не у неким алтернативним формацијама које је дотични тренер вртео. Било како било трофеја нема две године у славном Милану, а како ствари стоје нема их ни на видику и управо ће нам ток ове сезоне показати шта ће се десити иза милион упитника који стоје око имена овог клуба. Сада све то на страну, без обзира на све недаће и тегобе, ја их ипак видим као главне конкуренте Јувентусу у борби за титулу, јер ипак грб Милана носи тежину, а Балотели и Ел Шарави ипак имају моћ да повуку клуб ка позицијама напред, рекло би се већу од Инсињеа и Игуаина у овом тренутку.

3. Неки нови Интер

Зашто сам клуб калибра Интер издвојио из горе поменуте групе и одвојио у посебну тачку ? Па једноставно из простог разлога што и сам не знам шта од истог да очекујем у сезони пред нама ! Након једне од очајнијих сезона у историји клуб, где је Интер под палицом квази талентованог стручњака, Страмаћонија, стигао да се сроза чак до 9.места на табели и да своју сезону започне чак у првој рунди Купа Италије, где је, наравно, лагано избачен ривал, овог пута Ћитадела, са 4:0. Сезона патње је иза клуба, у исти је стигао нови стручњак, Мацари који је поприлично добар посао урадио у Напуљу, поставио клуб на здраве ноге и одлучио да крене у нове изазове у својој каријери. Наполи је нудио сличан уговор, Наполи игра Лигу Шампиона ове сезоне, Наполи је нудио већи трансфер буџет, али Мацари се ипак одлучио за нови челенџ.

У ту сврху у клуб доводи Белфодила, Таидера и Роланда, док су одавно били завршени Икарди, Лакслат, Бота, Кампањаро и Андреоли. Излазна врата клуба је овог прелазног рока угледао проблематични Касано, који и поред свих изјава да је Интер врх врхова и у њему није успео да се скраси дуже од једне сезоне и тако ће ове која почиње за три дана носити дрес Парме. Такође, после 9 великих сезона овај дрес неће носити ни Дејан Станковић који се, како пишу наши медији, налази на раскрсници данас, нуди му се место председника Црвене Звезде, са једне стране, те место једног од директора Интера (директор скаутинг службе), са друге. Но оставимо Декија да размишља о својој судбини уз констатацију да ће недостајати лиги, поготово симпатизерима исте из Србије. Дакле, очекивано Мацари у тим уводи свој 3-5-2, а предсезона је показала да није све тако бајно и даље, порази од Челзија, Реала и Валенсије у мечевима где Интер није постигао гол, те победа након пенала над незаинтересованим Јувентусом, не улива поверење навијачима. Такође, и у поменутом мечу Купа, Ћитадела је створила поприлично велики број шанси на том мечу, поприлично много за једног друголигаша у мечу са екипом у рангу више, екипом која не тако стидљиво и ове сезоне истиче своје европске амбиције. Дакле, не знам шта да очекује од ове екипе у сезони пред нама, али у једно се сигуран а то је да неће поновити онако бледу сезону као што је то био случај прошле године, а реалан домет би им поставио неко 5. место јер ипак, руку на срце, Јувентус, Наполи, Милан и Фиорентина имају боље услове за већи успех. На крају овог дела излагања, морам додати да се мени лично прелазни рок Интера поприлично допада, тачније аквизиције у нападу јер су довели два нападача која су прошле сезоне показали да могу далеко у својим каријерама и ако се они буду развијали у правом смеру уз добро пословање клуба, разуме се, црни дани су далека прошлост за ову екипу.

Spoiler

Да додамо да дан данас није разјашњена снага око куповине Интера од стране индонежанског бизнисмена Ерика Тохира. Коначан споразум дан данас није постигнут, а према неким наводима Масимо Морати, који је у клубу од 1995. године, би клуб продао за 300. милиона и преселио се на неку од извршних функција у клубу, док би власник био поменути тајкун. Наравно постоји мали милон варијанта ове приче, које се врте око броја удела које би Тохир купио, те о коначној вредности коју би платио, те шта би он клубу допринео....квалитетна тема да се нешто у медијима пише, иако ја лично не поричем да постоји прича, и онда је у поодмаклој фази, али који су стварни детаљи преговора и где запиње не бих могао да тврдим.

4. Јувентусова нова нападачка снага

Прошлогодишња бољка шампиона Италије, неефикасност њених нападача, покушава већ годинама да се реши. Тачније и конкретније, Јувентус од доласка ове управе покушава да у своје редове доведе врхунског нападача, разна имена била су лицитирана а долазили су до сада Бендтнер, Анелка и ко. Напокон, овог лета, тј. Љоренте је осигуран већ зимус, успели су да доведу како фудбалски аналитичари широм света тврде праву нападачку снагу, праву "ударну коњицу". Опет, треба похвалити спортски менаџмент клуба на одрађеном послу, јер платити два играча која на својим леђима носе презимена Љоренте и Тевез, само 9 милиона је ванвасионски посао, поготово када узмемо у обзир колико је Билбао не тако давно тражио за Краља Лавова и када узмемо у обзир које су се суме око Тевеза вртеле у годинама иза.

Напачи су и даље у фази прилагођавања, а боље се тренутно сналази наравно Аргентинац, кажем наравно јер је опште познато да је Аргентина после Италије најзаступљенија нација у лиги. Да су дани "малог врага" иза Тевеза показали су тренинзи у предсезони а и меч са Лациом у Супер Купу у коме је Тевез већ успео да се упише у листу стрелаца, гол на дебију !

Тевез је показао велику жељу, борбеност и агресивност, борио се за сваку лопту, чак враћао и превише позади да испрати свог играча из последње линије када је исти излазио предалеко у последњим покушајима Лацијала да се врате у меч, наравно таква игра крунисана је голом. На послетку приче о Тевезу истаћићемо и део да он готово сваког дана истиче сјајну сарадњу са црногорским генијем у нападу, Мирком Вучинић, и то је оно што другој аквизицији не иде на руку, Љорентеу. Дакле, за разлику од Тевеза, Љоренте се баш и није најбоље снашао у новој средини, Конте није баш задовољан његовим кретањем у нападу и велики део свог времена на тренинзима издваја на иднивидуалном раду са Љорентеом по том пољу, но ја лично не стрепим за њега, добиће Љоренте своје минуте у пребункираној сезони пред нама, јер Јувентус игра на три поља, и наравно показаће свој квалитет који је показивао у сезонама иза, поготово у оној када је Билбао одвео до финала Лиге Уефа, не може се знање ипак преко ноћи изгубити. Дакле, закључак би био да Јувентус у ову сезону улази далеко јачи него у претходној, а доведен је и штопер Огбона који појачава конкуренцију у далеко сјајној одбрани, неки говоре и најјачој у Европи и све што преостаје овој управи јесте да растерети ростер на позицији нападача, јер ту Јуве тренутно има 6 имена - уз поменут трио ту су још Ђовинко, Кваљарела и Матри; те да доведу и правог левог бека, где заправо тренутно много кочи, јер Асамоа је добро решење, али ипак човек је везни играч и то заиста добар, јак блок за противнике у срцу терена, што опет не оспорава његов учинак на принудној позицији коју игра у Јувентусу од свог доласка.

5. Младе снаге на које треба обратити пажњу у сезони пред нама

Из овог дела намерно ћу изоставити младе али већ доказане играче, јер за њих буквално сваки човек који је чуо за Серију А зна, тако да не бих баш трошио тастатуру на нешто што је опште познато, дакле младе играче као што су Ел Шарави, Ламела (који вероватно и напушта лигу), Де Шиљио, Погба и тсл.

1. Рикардо Сапонара (Милан)

"Нови Кака", тако га италијански медији називају. Млађани trequartista експлодирао је прошле сезоне у дресу Емполија и приморао челнике Милана да већ на зиму осигурају његове услуге. Ради се о типу играча који Милану фали од одласка сјајног Каке, а Алегри упорно то место покушава да попуни неким другим типом играча као што нпр. Боатенгом што је случај сада био са ПСВ-ом. Међутим, Милан такође и јури појачање на тој позицији, позицији играча који непосредно делује иза два најистуренија нападача. Лицитација је током лета кренула и песма се свела на два имена, Љајић и Хонда, међутим Милан превише шкртари на тим аквизицијама, превише да ниједан неће доћи овог лета, а евентуално ће Хонда доћи на зиму као слободан агент. Љајић са друге стране је надомак Атлетико Мадрида, јер га по наводима медија Диего Симеоне изузетно цени, а и како не би када је иза Адема, коме је такође уговор на издисају (истиче на крају сезоне), сјајна сезона. Е сада шта ти трансфер покушаји нама говоре када је тема млади играч из наслова ? Говоре врло вероватно да клуб нема баш поверња у овог младог играча или једноставно не сме да се ослони на играча који још увек није ни заиграо у најелитнијој лиги Италије, но поред свега ми не смемо оспорити квалитет овог младог везисте и сигурно да је будућност италијанског фудбала у ногама овог врло талентованог момка, а уколико исти буде добијао минуте (надамо се да хоће) видећемо заправо о каквом се таленту овде ради.

Сапонара је у прошлој сезони у дресу Емполија, у Серији Б, био најбољи играч тог тима поред ветерана Макаронеа и Тавана, и на 40 мечева постигао 13 голова уз прегршт асистенција.

2. Ћиро Имобиле (Торино)

После сјајне сезоне у Серији Б где је био и најбољи стрелац лиге, уследела је поприлично бледа година за талентованог Имобилеа и само пет голова у дебитанској сезони у Серији А у дресу Ђенове. Ипак, након исте Ћиро је на ЕП за младе где је са вршњацима из Италије стигао до финала, показао свој квалитет и могло би се рећи напокон пронашао сјајну средину за даље развијање, Торино.

Говоримо о заиста добром нападачу, сјајном техничару, јаком на лопти, добром дриблеру, поприлично снажном у дуелу, добре скок игре, дакле Имобиле поседује све што један нападач треба да има за успешну каријеру и управо очекујемо да у новој средини он то заиста и покаже, а Торино је рекло би се као створен за то, јер ће управо он након одлакса Бјаника бити први избор у нападу Вентуре у сезони која долази. Сву срећу желимо овом младом момку јер дечко има квалитет који га може поставити на место једног од битнијих фактора лиге што се нападача тиче, а у прилог томе говори и чињеница да је Јувентус, који и поседује пола његовог уговора, желео да га врати у своје редове прошле зиме услед повреде очајног Данца.

3. Алесандро Флоренци (Рома)

Овде већ говоримо о поприлично изграђеном играчу, толико оспораван прошле сезоне, ипак је успео да покаже класу на поменутом ЕП за младе. Флоренци је већ прошле сезоне имао поприлично битну ролу у дресу Вучице (25 утакмица, 3 гола и 5 асистенција), али ове се ипак очекује да он након дебитантске сезоне, изнесе своју другу сезону у складу са квалитетом који поседује. Ипак, доласком Стротмана имаће јачу конкуренцију у везном реду него претходне сезоне, но млади Флоренци не би требало да стрепи јер он подједнако добро покрива све позиције у везном реду, што је његова и главна карактеристика, наследник Де Росија дакле тек треба да ступи на главну сцену у пуном светлу.

4. Маноло Габијадини (Сампдорија)

ж

Један од талентованијих младих нападача на чизми долази из фудбалске породице толико велике да и његова сестра игра фудбал и то врло успешно (стандардан члан женске фудбалске репрезентације Италије). Маноло Габијадини има свега 21. годиниу а ова сезона ће му бити укупно трећа у најелитнијем фудбалском такмичењу. Дебитантска са само 19 година у дресу Аталанте приморала је челнике Јувентуса да обезбеде његове услуге, да би претходну сезону провео на позајмици у дресу Болоње (30 мечева 6 голова) где је на његову ефикасност утицала позиција на којој је играо, пошто млади напач није заузимао своје природно место у срцу напада где је место било резервисано за Ђилардиња, већ неког бочног нападача. Ипак, и он показује свој пун квалитет на толико помињаном ЕП за младе и заправо бива најбољи стрелац екипе упркос реално очајној минутажи на том првенству. Сампдорија је ето у њему видела сјајну замену за младог Икардија који је обукао дрес Интера, и ја лично од њега ове сезоне очекујем двоцифрен број голова јер би требало да буде главна нападачка снага тима из Ђенове.

5. Луис Фернандо Муриел (Удинезе)

Такође, трећа сезона у најелитнијем италијанском фудбалском рангу је пред младим Колумбијцем. У првој је носио дрес Лећеа где није успео да сачува тај клуб од испадања са своијх 7 голова. Прошле године је експлодирао у дресу Удинеза, да би се током лета за њега распитивали све сами европски фудбалски великани, од Јувентуса до Манчестер Јунајтеда. Ипак, Колумбијац остаје у Удинезеу да са Ди Наталеом чини ударну иглу у нападу и ове сезоне, што нам заправо говори да ће Удине, клуб који најбоље финансијски послује на чизми у овом тренутку, и за овог играча узети силне милионе јер се од истог очекује ништа мање него да буде дупло бољи у односу на сезону иза нас, где је благо речено експлодирао. Да додамо на крају да ми овде говоримо о изузетно брзом играчу, одличном техничару и сјајном дриблер, играчу у коме је једном приликом велики Алекс Фергусон говорио као о наследнику Кристијана Роналда у дресу Манчестера.

6. Педро Обијанг (Сампдорија)

Млади шпански везиста у редовима Сампдорије је већ у својој прво сезони у Серији А показао да се радио о озбиљном везном играчу који покрива цео терен и игра у оба смера, међутим ово би требало да буде сезона у којој би он оставио потпун печат одличног везисте у Серији А. Већ прошле сезоне, у којој је млади везиста забележио 32 наступа, стигао да постигне 1 гол и чак 5 пута асистира, је стигао да привуче пажњу на себе, те су се готови сви италијански великани распитивали за њега, а чак се у једном тренутку повезивао и са Барселоном и Манчестер Ситијем, ипак ова сезона би требало да буде одскочна даска ка кораку напред овог младог играча и сигурно да од њега очекујемо запажене роле у сезони која долази, а на крају исте и неки велики трансфер.

7. Матео Ковачић (Интер)

Можда је сулудо причати о овом везном играчу јер готово сви који прате Серију А добро су упознати са његовим квалитетима, али исти не може у кош са већ доказаним младим пуленима које смо у уводу ове ставке топика напоменули да ће бити изостављени (Ел Шарави, Де Шиљио, Погба...). Дакле, прошлозимско појачање Интера, конкретније аквизиција за будућност, би требало да буде главни ослонац Мацарија у свом новом Интеру. Младић је зимус стигао за невероватних 11 милиона евра + бонуси у износу од 4 милиона, и био поприлично оспораван у својим уводним партијама, а главни разлог за тако нешто испоставио се Страмаћони који је овог младог играча потпуно погрешно користио на терену. Тек како је исти заузео позицију у срцу везног реда, као плејмејкер до изражаја су дошли његови квалитети, који не тако стидљиво конкурише да буде један од бољих у својој роли на свету. Више не говоримо о плашљивом Ковачићу који бежи од дуела, који се крије од лопте, какав је био када је стигао на Чизму, већ о Ковачићу који на себе преузима сву одоговорност, разиграва саиграче и не тако ретко вуче лопту напред, успешно је износећи из свог казненог простора па чак дубоко у противничку половину где тражи завршни пас за напдаче или пак разиграва бокове. Матео Ковачић, дефинитивно плејмејкер будућности у Серији А, а ове сезоне има управо огоман простор да у потпуности искочи у први план у редовима Интера.

8. Матиа Дестро (Рома)

И о овом играчу не треба трошити пуно речи. За њега је на реду управо 4 сезона у најелитнијој италијанској лиги, те након дебитанске у Ђенови, сјајне роле у Сијени, уследео је корак напред, трансфер у Рому где је управо он требао да буде центар неке нове нападачке Роме под палицом Земана. Међутим, прошле сезоне су га добрим делом спутале повреде да се даље развија и таман када се чинило да млади Дестро залеће моторе уследела је нова и нова повреда и тако у круг. Ипак, ова сезона би требало да буде сезона у којој Дестро мора показати сав свој неоспорни таленат, Освалдо је напусти клуб, то ће највероватније урадити и Ерик Ламела, те ће Дестро дефинитивно бити први избор поред Тотија у нападу Вучице, док би Бориело требало да буде неко бек-ап решење, наравно све то уколико се Рома не појача на тој позицији до крај апрелазног рока, а у том контексту се помиње Демба Ба, који не би требало да буде опасност за младог Италијана уколико овај уђе потпуно спреман и концентрисан у кампању пред нама.

9. Лоренцо Инсиње (Наполи)

Најслађе ипак остављамо за крај. Иако је и овај играч оставио већ свој први траг на тлу Италије, ово би била сезона у којој би требало да уследи његова потпуна екслозија. Нема више Мацарија и 3-5-2 у коме релано играч његових карактеристика не налази свој простор, ту је Рафа са 4-2-3-1 у коме би Инсиње као један од двојице крилних нападача требало да покаже да се заправо ради о најбољем италијанском играчу у блиској будућности уз још пар појединаца у настајању. Да може да буде лидер то се видело и на ЕП за младе где је добар део успеха он понео на своји леђима и где је дефинитивно био главни човек у настајању тог резултата, било како било, увек је деловао као најопаснији играч по одбрану противника. Када погледамо његове наступе у предсезони, гол Арсеналу на Емиратима, те константно гурање у стартних 11 од стране Рафе, морамо закључити да је искусни Шпанац увидео његове кавлитете, да верује у њега, што ствара предуслов да управо ова сезона буде сезона младог Инсињеа, будуће 10-ке, Азура дефинитивно. У видео линку испод можете погледати његов први гол за репрезентацију Италије постигнут недавно у мечу са Аргентином на римском Олимпику, ремек дело мајстора.

Неки нови клинци

На крају морамо поменути нека млада имена која ће се по први пут наћи у друштву најбољих на чизми, а од који се може очекивати да направе завидне резултате. Издвојио бих пре свих момка рођеног 1994. године који је свој траг већ оставио у Серији Б прошле сезоне у сјајној кампањи свог и данашњег клуба Сасуола, Доменико Берарди, дечка кога многи већ виде у дресу Јувентуса у блиској будућности. Прошле сезоне Берарди је на 32 меча постигао 11 голова, а играч подједнако добро покрива позиције централног и крилног напдача, а поред сјајног осећаја за гол морамо додати и завидну технику извођења прекида, пре свега слободних удараца - дефинитивно предводник таласна неких нових клинаца у Италији. Поред њега морамо поменути и младог штопера Матео Бјанкетија који је био члан вицешампионске младе селекције Италије на толико помињаном нам турниру, а поред њега и нове аквизиције новог прволигаша Ливорна, везисте Бенасија и Данкана, који су на позајмици у поменутом клубу из Интера. На крају Рома је довела младог дефанзивца из Динама, Тина Једваја, рођеног 1995. али ту остављамо упитник јер не знамо какву ће исти минутажу добијати, као ни суперталентовани офанзивни везиста Пољак Удинезеа, Пјотр Зелински (1994.), који је већ дебитовао у Серији А прошле сезоне.

6. Фактор Х

У ставци 6 покушаћу да издвојим неке играче од којих су потцењени и који би реално свом клубу, а поред тога и лиги, да донесу додатан квалитет.

1. Симоне Заза (Сасуоло)

Још један млади нападач који је јако цењен на Чизми. Заза је прошле сезоне провео у Серији Б, у Асколију, и у том клубу чак 18 пута тресао мреже противника, да би га ове сезоне купио Јувентус и посало на позајмицу Сасуолу као део пословне сарадње ова два клуба. Тако да управо овај момак може, уз још пар појединаца бити додатан тас на ваги који ће превагнути на страну овог клуба у борби за голи живот у лиги. Било како било морамо напоменути да је новајлија у лиги успео током предсезоне да освоји ТИМ куп испред једног Милана и шампиона Италије, Јувентуса.

2. Виктор Ибарбо (Каљари)

Мало је фалило да овај нападач већ овог лета појача редове торинског Јувентуса, али цена коју челници Каљарија траже за истог никао није одговоарала другој заинтересованој страни. Ибарбо ће ово бити већ треча сезона у Серији А и за свој боравак у истој постигао је свега 9 голова, међутим управо је ово сезона у којој се не би изненадили да овај млади нападач лагано прешиша двоцифрен број погодака и тако потврди потенцијал о коме сви говоре. Било како било, морамо бацати око окано на овог занимљивог играча.

3. Даниеле Каћа (Верона)

Говоримо о најбољем стрелцу прошлогодишње Серије Б и играчу од кога у Верони много очекују у борби за опстанак. Гледао сам момка пар пута прошле сезоне у Серији Б, сјајно је одиграо и против Милана у Купу и не бих се изненадио да мушки изнесе ову сезону. Лично сам навијач да Верован опстане ове године у лиги, јер овај клуб свакако истој недостаје, а управо од момка о коме говоримо доста тога зависи у борби за тај циљ. Било како било он би био наш трећи фактор Х који би из сенке могао да експлодира ове сезоне.

4. Сафир Таидер (Интер)

Нисам изненађен трансфером овог младог везисте из Болоње у Интер, јер како Интер нема новца да доведе скупог бокс ту бокс везног играча (читај: Наинголана и Паулиња), одлучили су се за јефтинију варијанту и у овом тренутку њихову лошију копију. Мацари, са друге стране, готиви ову врсту играча, бескомпромисне борце који гину за сваки део терена, за сваку лопту, и управо је баш овакве играче гомилао и у везном реду свог бившег клуба, Наполија, где је доводио Инлера, Бехрамија, Џемаилија... Мене дотични фудбалер уопште не одушевљава, али како је исти доведен да игра оставићемо му простора да управо он буде тај фактор Х који ће нас ове сезоне све изненадити. На њему је да се покаже...

7. Нови Фриули

Као и пре две сезоне када је Јувентус направио своју нову Арену и у ову улазимо, до душе са реконструисаним, новим стадионом. Клуб који најбоље послује на тлу Италије, финансијски разуме се, одлучио је да реновира свој Фриули и од "оронулог" старог направи нови ултрамодерни стадион. Овај Фриули ће имати све што имају данашњи модерни стадиони (део за тржни центар, пословне просторије, боље опремљен ентеријер), а и визуелно ће далеко боље изгледати. На крају стадион ће бити мањег капацитета, јер је стари бројао капацитет 41652, док ће овај модернизовани имати након реконструкције 25000 са могућношћу проширења на 33000. Наравно 25000 је сасвим доста за и онако полупопуњен стадион током сезоне (у обзир овде улази стари капацитет). Додајем и то да нов стадион више неће имати крај аут линија атлетску стазу, дакле биће коришћен једино у фудбалске сврхе.

Spoiler

Када смо код стадиона, треба напоменути и да је Наполи недавно обелоданио свој план реконструкције Сао Паола, те лагано али сигурно сви клубови на тлу Италије крећу корацима Јувентуса, што је сигурно само плус за лигу.

Spoiler

http://www.calcionapoli24.it/rassegn...i-n142146.html

8. Да ли је мода то или сам се само напио ?

Серија А је далеко позната по невероватним мондим фриковима, невероватне фризуре и тетоваже "красе" ове фудбалере, што је и нормално јер управо играју у земљи моде. Наравно овде предњаче играчи Милана, граде моде, али и играчи из осталих клубова, може се рећи, не заостају. У овом делу поста ћу вам предочити неколико заиста занимљивих фризура из претходне сезоне, а сигурно да нас нешто слично очекује и у сезони пред нама.

Spoiler

9. Damn this is sexy chick !

Италијански фудбалери су надалеко познати као велики заводници и на крају овог поста ћу покушати да вам предочим само неколико њих које ми прве падну на ум, капирам да већину ових фаца, груди, задњива већ знате те да вам опширнији текст неће бити потребан, у осталом слика вреди 1000 речи.

Spoiler

10. Распоред првог кола

[Il Capitano]

U prvoj nedelji septembra Inter zvanično dobija novog vlasnika. Videćemo u kakvoj ulozi će Morati ostati u klubu (verovatno će imati oko 30% akcija).

1. Juventus
2. Napoli
3.-6. Fiorentina, Milan, Inter, Roma
7. Lacio
8. Udineze
9. Parma
10. Katanija
11. Kaljari itd.

[Miletić]

1. Juventus
2. Napoli
3.-6. Fiorentina, Milan, Inter, Roma
7. Lacio
8. Udineze
9. Parma
10. Katanija
11. Kaljari itd.

citas mi misli

[Brajkula]

Може ли Наполи ове сезоне до титуле ?

Од ове сезоне Наполи је један од омиљених тимова доброг дела поклоника фудбала, заправо Наполи је преко ноћи постао тим који данас сви радо пратимо. Наравно то није без разлога, имали су бурно лето и из истог су изашли са позитивним стварима рекло би се након ових првих пет кола. Дошао је нови тренер уместо Мацарија који је своју одисеју у Наполију завршио на крају прошле сезоне, па је клуб са новим стручњаком решио да крене корак напред и нападе неке више домете од борбе за место које води у Лигу Шампиона наредне сезоне. Наравно са њим је стигла нова идеологија фудбала, нова појачања, а клуб је уложо поприличну суму новца у нове аквизиције како би се квалитетом приближио новом-старом шампиону Италије, Јувентусу, и напао Скудето након дугог поста од 23 године. Овај пост посвећујем управо овој теми,тј. да ли су све те промене око фудбалског клуба Наполи довољне да тај клуб узме титулу ове сезоне после 23 године посте и славне Марадонине генерације ?

---

1. Рафа Бенитез :

Рафина колекција трофеја у досадашњој каријери

Први део овог текста морамо посветити човеку који би у целој овој причи морао да буде центар пројекта, новом тренеру Наполиа од ове сезоне, Рафи Бенитезу. Човек који је једноставно синоним за трофеје јер у ком год клубу да је радио узео је бар "један украс за своју тренерску витрину", те човек који се данас налази међу најбољим тактичарима и човек који данас веровано најбоље припрема утакмице свог тима тако што детектира слабости противника и онда проналази решења унутар своје игру, тј. игре свог тима како то искористити. Ову чињеницу додатно поткрепљују чињенице да је Рафа међу трофејнијим тренерима када само гледамо такмичења на испадање, па тако исти броји 6 трофеја, од тога 5 различитих, у такмичењима те врсте ( 2. Лиге Европе, 1. Лигу Шампиона, 1. Фифа Светско Првенство за клубове, 1. Уефа Супер Куп). Поред поменутих трофеја Рафа у својој витрини има још и две титуле првака Шпаније и то са Валенсијом, што је вансеријски успех када у обзир узмемо какав утицај у тој лиги годинама имају Реал Мадрид и Барселона, те и један Комјунити Шилд, освојен у Енглеској освојен са Ливерпулом где је провео и највећи део своје каријере, чак 6 година.

Но мора се поменути да је Бенитез већ једном окушавао своју срећу на Чизми. У сезони 2010. / 2011. водио је милански Интер и мора се закључити, с обзиром на то да сезону није завршио као тренер Интера јер је добио отказ и с обзиром на резултате како у лиги, тако и на европској сцени, врло неуспешно. Но, када говоримо о том делу Рафине каријере не смемо а да не кажемо да је он те сезоне једноставно био "прави човек на погрешном месту"! О чему се заправо ради ? Интер је, наиме, пре њега водио Жезе Мурињо и са истим освојио све што се могло освоити. Дакле, Мурињо је из те генерације, вероватно и најбоље у историји клуба извука свој максимум, па се иста након његовог одласка могла назвати "потрошеном". Неминовно је да је Рафа преузео један од бољих тимова у том тренутку у Европи бар на папиру, заправо Интер је у сезони пре са Мурињом дошао и до крова Европе, али тај тим је већ полако улазио у године, а сезона пре тога је управо већини играла из тог ростера била зенит своје каријере, па је реално било тешко од истог да након свега понови исте резултате. Ипак, и у свом том сивилу Рафа је стигао да освоји трофеј са Интером, а то је поменуто ФИФА Светско Првенство за клубове, те је након истог и отпуштен након што је ушао у конфликт са неким играчима од којих је један био и наш Деки Станковић и након тога што је од Моратија тражио нова средства за појачања како би напао и Скудето.

Ето, Рафа се опет враћа на Чизму након таласаве сезоне у Челзију, рекло би се. Но, након партија тог клуба на отварању ове сезоне може се ићи у тврдњу да је Шпанац управо извукао максимум из тог ростера, те успео да клубу донесе други европски трофеј за само две сезоне, Лигу Европе победом у финалу над Бенфиком, опште познато голом Банета Ивановића у последњим тренуцима меча. Но на Чизми је већ стигао да заталаса фудбалску јавност - Наполи игра директан, за око допадљив фудбал, Наполи побеђује и Наполи најозбиљније прети главном фавориту за Скудето од када је тај клуб након повратка у елиту из Серије Б стигао до статуса ужег фаворита за највиши пласман. Заправо, Наполи је забележио 5 узастопних победа, од тога једна у Лиги Шампиона над вицешампионом Европе, сјајним Дортмуном, а што је можда и битније, Наполи је у том мечу био бољи ривал. Успео и да победи и Милан на Сан Сиру, што је уједно и прва победа тог клуба на против Милана у гостима нако 23 године када је чувена Марадонина генерација однела бодове из Милана за Напуљ. Да би боље дочарао слику колико је заправо времена прошло у том мечу пре 23 године је дебитовао славни капитен Милана, Паоло Малдини, који се данас више не бави фудбалом, јер је завршио професионалну каријеру. Поред Дортмунда и Милана, пали су још Болоња, Кјево и Аталанта.

Ипак у последњем колу Бенитез и сам Наполи са њим су доживели хладан туш пошто су у Напуљу одиграли нерешено са тренутно најслабије пласираном екипом у лиги, Сасуолом, екипом која само три дана пре тога примила чак 7 голова од Интера на свом стадиону. Но мора се закључити да је Наполи превише потцењивачки ушао у тај меч, како играчи тако и сам Рафа, Рафа који је у том мечу "заротирао" чак 7 од 11 стандардних играча.

---

2. Прелазни рок :

Кавани против Игуаина у првих 6 мечева ове и прошле сезоне - статистички

Дакле, већ је речено да су летос уследеле озбиљне промене како на клупи тако и унутар тима, а пре свих као главну промену морамо истаћи управо ону у нападу. Едисон Кавани, човек који је пуне три сезоне представљао ударну игрлу и главну узданицу клуба из Напуља, те човек који је на 104 утакмице за овај клуб постигао чак 74 гола, напустио је клуб и за, по Наполи рекордних, 64.5 милиона евра поачао погати клуб из Париза. Са друге стране у тим као његова замена долази отписана ведета Реала и без сумње сјајан "poacher", Гонзало Игуаин, који је у 5 сезона колико је носио дрес краљевског клуба, за 190 утакмица колико је наступао постигао 104 гола. Иначе, клуб је на овој промени нападача добро "омастио брек" јер је поменути Аргентинац из Реала стигао за 37 милиона ( 64.5 - 37 = 27.5 милиона ).

Сада са друге стране, поставља се питање да ли је Наполи овом заменом напредовао на спортском плану, одностно уназадио или је остао на истом одстојању ? Kада као тачку за поређење узмећемоо првих 6 мечева Игуаина у свом новом клубу и првих 6 мечева Каванија у прошлој сезони у дресу Наполија. Тако долазимо до једноставне констатације да је Игуаин у овом тренутку продуктивније решење ! Заправо Гонзало је на мечевима са Аталантом, Кјевом, Болоњом, Борусијом, Миланом и Сасуолом постигао чак 4 гола и забележио 1 асистенцију, док је у истом периоду прошле сезоне на својих првих 6 мечева у сезони и то против Јувентуса, Палерма, Фиорентине, Парме, АИКа и Катаније, Кавани постигао 3 поготка и није забележио ниједну асистенцију. Дакле, више је него јасно ко је у предности када се погледају ти статистички подаци. Са друге стране Наполи је прошле сезоне у првих 6 мечева забележио 4 победе, 1 реми (Катанија) и 1 пораз од Јувентуса у Супер Купу након продужетака, док ове сезоне Наполи броји чак 5 победа и овај изненађујући реми у среду са Сасуолом. При том морамо нагласити да су распореди тих 6 мечева у првом и другом случају поприлично слични по тежини. Дакле, једно је сигурно у овом уводн делу сезоне Игуаин је продуктивнији од Уругвајца и у погледу на ту статистику Наполи има разлога за оптимизам, а управо је питање нападача било жаришно, тј. питање да ли ће наследник славног Каванија бар приближно као он доносити радост Навијачима на Сан Полу !? Но ипак морамо напоменути да је Кавани прошле сезоне био најбољи стрелац тима, а уједно и лиге, те да је на крају сезоне броја чак до 29 само у Серији А, а нама остаје да видимо како ће се Гонзало показати даље, како је већ утврђено управо је боље позициониран. На крају морам напоменути да је Кавани на почетку ове сезоне у дресу ПСЖ-а провео 561 минут на 8 мечева и за то време постигао 4 гола, док је ето Игуаин, понављам, за 504 минута на 6 мечева постигао 4 гола и додао себи 1 асистенциу, што нас доводи до закључка да је Игуаин и на почетку ове сезоне продуктивнији од далеко цењенијег Каванија.

Када смо код осталих промена пре него што кренем да причам о придошлицама, морам напоменути да су клуб од битнијих појединаца напустили, поред Каванија, пре свих стандарни Мацаријеви штопери у прошлој сезони Гамберини (Ђенова) и Кампањаро (Интер), голман Морган Де Санктис је појачао Рому, док је Досена појача Сандерленд. Са друге стране у клуб су пристигли пажљиво селектирани играч, селектирани по принципу да понајбоље могу да одговоре на замисли новог тренера, те је очигледан и логичан закључак да се на тржишту све радило уз консултацију са Бенитезом. Пре набрајања имена ипак треба напоменут да је Наполи у летњем прелазном року на појачања потрошио чак 86.920.000 милиона што сликовито говори о улагањима клуба летос ка постизању својих циљева.

Дакле, први у клуб је пристигао хитроноги Белгијанац и ПСВ-а, Мертенс, за 9.7 милиона и исти тренутно проналази врло мало простора да игра што је и логично јер његово место у стартних 11 заузима сигурно незамењиви, те и лидер овог Наполија, Марек Хамшик. Затим се клуб окренуо ка довођењу Рафиних земљака, на позајмицу стиже Реина, голман који ће већ бити запамћен на Чизми као први човек који је одбранио пенал непромашивом Балотелију, а за њим и Хозе Марија Каљехон за 9.5м из Реала, Каљехон који је данас трећи играч по висини плате у клубу одмах иза Игуаина и Хамшика, а за њим и његов колега из Реала, Раул Албиол, за 12 милиона. Дакле, клуб се озбиљно појача у односу на прошлу сезону, а да је то и на плану резултата говори и чињеница да сва поменута појачања више него доприносе резултатима Наполија напочетку ове сезоне.

На крају ваља напоменути да је Наполи како би обезбедио дубину у ростеру довео и колумбијског нападача из аргентисог Естудијантеса за нешто више од 7 милиона, Дуван Запату, као и бразилског голмана из Сантоса, Рафаела, за 5,а од Удинезеа су откупили уговор Армера који је коштао клуб 4 милиона - сви поменути играчи у овом последњем пасусу немају неку значајнију минутажу на почетку сезоне.

И поред продаје Каванија за енормну своту новца, клуб је прелазни рок завршио у минусу од 16.220.000 милиона.

---

3. 4-2-3-1 :

Стандардна поставка Рафиног Наполија

Oдласком Мацарија са клупе клуб је напустила и његова идеологија фудбала која је Наполи од једног просечног италијанског клуба издигла на нешто виши ниви, ниво на освноу кога тај клуб је прошле сезоне себе смео да назове најозбиљнијем конкуренту тренутно неприкосновеном Јувентусу за највише домете. Мацари је за време свог боравишта у Напуљу форсирао систем игре са 3 играча позади, систем који он данас форсира успешно и у Интеру, 3-5-2, прецизније 3-4-1-1 јер није играо са два калсична нападаче већ је Хамшика користио иза Каванија (нешто данас слично ради у Интеру где Рики Алвареза користи иза Паласија, напомене ради), док је доласком Бенитеза та идеологија фудбала напуштена и Наполи данас игра доста директнији фидбал, фудбал са 4 позади, формацију која се углавно форсира на острву и која за сада даје резултате клубу са Везува. Дакле, Рафа је довео играче како би у новој средини могао да пантентира свој 4-2-3-1. Изабрао је Каљехона који му данас служи као тактички специјалац да одрађује задатке те врсте на терену, док партнерима у тој линији тик иза нападача ипак даје нешто већу креативну слободу - Хамшику и Инсињеу. И поред тактичких задатака Каљехон је успео да упише 3 гола на 6 мечева и тренутно је продуктивнији од човека који има више слободе у игри, Инсињеа, који броји свега 1 асистенију, но та чињеница се оправдава околношћу да се противнички тимови у дефанзивни више обазиру на младог Италијана јер је исти доста непредвидљивији играч од Шпанца са друге стране. Поред њих Хамшик броји 4 гола и врло је на око експлозивно отворио сезону.

Марек Хамшик кроз статистику на отварању сезоне у Серији А

Но иако данас фудбалска јавност у Италији говори о сјајном почетку сезоне Словака, Хамшик је на првих 5 мечева на почетку прошле сезоне забележио 2 гола и 3 асистенције, што је ипак бољи учинак за гол, но овог пута Хамшик својим головима доста директније утиче на резултат, а чињеница да има мање асистенција је условљена ситуацијом да корнере данас углавном изводи млади Инсиње који прошле сезоне није добијао ни приближно простора као ове. Кад смо код Инсињеа морамо напоменути да су нам ЕП за младе летос, те и почетак ове нове сезне наговестили да се овај млађани Италијан врло вероватно развија у најбољег играча Италије у блиској будућности, а за тако нешто морамо захвалити Рафином систему игре, јер му Мацаријев 3-5-2 никако није одговара јер исти не поседује позиције истурених крилних играча (АМР и АМЛ) док са друге стране поменути играч је доста неопаснији по противника и непродуктивнији по свој тим када игра на позицији централног напада због своје конституције.

Дакле, Бенитез форсира игру са 4 позади, где углавном његови бекови играју у оба правца, доста нападају противнике и доста често долазе у ситуацију да убацију лопту у шеснестерац с обзиром да су у обавези да се крећу дубоко крај своје аут линије у противничку половину. Такође су ти бекови су доста битан фактори у овом Наполију јер исти служе да се преко њих дистрибуира лопта из једне фазе напада у другу, поготово јер Рафа своја два задња везна користи првенствено у одбранбене сврхе како би исти надоместили недостатак квалитета у штоперској линији, недостатак квалитетног централног дефанзивног играча где је овај Напли управо и најслабији данас. Тако данас Зунига броји чак 3 асистенције и невероватна 2.2 кључна паса по мечу колико заправо има и њихов плејмејкер у тиму Хамшик, и такође 4.3 успешна дриблинга по мечу, док са друге стране Место и Мађо који су били коришћени на десном боку броје 0.5 кључна паса по мечу - Мађо и 1.3 - Место, Место има и 1 асистенцију, а слабији су од Зуниге драстично што се броја дриблинга тиче, но ипак добар дриблинг и није карактеристика игре ова два играча ( Мађо - 1.3, Место - 0 ). Такође, у дефанзиви Зунига има 2 tackle-a по мечу, Мађо - такође, док је Место у тој статистици најимпресивнији са 5, Зунига пак броји 2.8 пресечених додавања по мечу, Мађо 1.3, а Место 2.7, што само говори о њиховом учешћу у игри Наполија у оба правца. Занимљиво је поред свега да Зунига броји чак 66.2 додавања по мечу, што је порпилично више од човека задуженог за за креирање игре Наполија, Хамшика, који додаје 44.5 пута по утакмици.

Испред, последње линије дакле стоје везни разбијачи, углавном Гокан Инлер који иманеку улогу "box to box" везног и офанзивније је оријенитсан од Валона Бехрамиа, који је класичан "ball winner" задњи везни, што говори и његова статистика у дефанзиви ( 3.8 одузетих лопти и 3 пресечена паса по мечу). Но улога ових играча је пре свега да поставе снажан блок у односу на противника испред свог гола, те да успешно крпе недостатке на позицијама централног везног у тиму и ја им се искрено дивим како они то за сада одрађују јер је овај Наполи заиста тешко пробити до гола у шта се недавно уверио и вицешампион Европе. Тројку испред смо већ поменули, с тим што бих додао да Инсиње често улази са лоптом унутра ка срцу терена и одатле или шутира или покушава да асистира и на тај начин оставља простор Зуниги који сјајно игра у обра правца, поготово офанзивно, док је Каљехон класично крило које Бенитез често користи као специјалца да одради неки од битнијих задатака на терену.

Што се стила игре тиче, већ је речено да се ради о доста директном фудбалу, заправо против на папиру добрих, јаких екипа, поставка играча Наполија је углавном иза лопте, свих 11 играча, те након освајања исте брза трансформација ка горе, те покушај да се што директнијим пасовима ка напред нападне гол противника, док код екипа које се противн Наполија брате и које су на папиру слабије, Наполи игра мирну и сталожену пас игру, те покушај да се преко бокова или евентуано преко Хамшика у средини дотури лопта до Игуаина или да диркетно остали играчи из њега нападну противнички гол.

---

4. Закључак:

Скудето

Закључак након свега написаног мора бити прост - У свим написаним ставкама постоји материјал који говори да овај Наполи ако ништа бар озбиљније него рпошле сезоне може да запрети Јувентусу у борби за титулу, мада и сан о истој објективно није предалеко, те очигледно је да постоје енки услови за успех:

- Рафа где год да је радио узео је неки трофеј, тако да од овог тима можемо очекивати исто, ево искрено мени лично нису главни фаворити за Скудето, то је Јувентус општепознато, али нпр. за Куп Италије су ипак они испред јер Бенитез одлично одрађује двомеч такмичења.

-Сјајно одрађен прелазни рок

-Игуаин је продуктивнији на старту сезоне, него што је то Кавани био на почетку прошле у дресу Наполија

-4-2-3-1 прави више простора непредвидивом Игуаину

-Хамшик директније учествује на резултат

-Зунига статистички објашњава

-Инлер и Бехрами импресивно делују испред одбране

-Реина је у форми у каквој дуго није био

-Инсиње се полако разбвија у најбољег италијанског играча

,су само једни од разлога зашто треба веровати да овај Наполи има какву такву шансу у борби за врх, али ипак исти подухват неће бити лак јер насправ њега стоји више него јак Јувентус, екипа која је по квалитету у самом врху у Европи.

*Пост је ауторско дело модератора овог дела фудбалског пдф-а, Брајкуле.

[Brajkula]

Te 2006. Italija je postala po četvrti put šampion sveta, ali te 2006. desio se najlošiji momenat u istoriji italijanskog klupskog fudbala, Kalćopoli / Farsopoli. No isti je ubrzo izrodio novog prvaka Evrope, Inter, koji je zbog i danas spornih odluka FSI kao i suda u Italiji ostao tim bez konkurencije na čizmi, pošto je najtrofejniji tim lige Juventus kažnjen izbacivanjem u rang niže i oduzimanjem bodova, a treći velikan Milan samo sa oduzimanjem bodova. Opšte je poznata priča oko tog događaja da se ne vrtimo mnogo oko nje, jer ima više verzija iste, režiranih uglavnom po principu kako kome odgovara, već da se uhvatimo činjenice da je Serija A tim događajem izgubila primat kao najjača klupska liga planete i tron predala, reklo bi se, Premijer ligi. Da stvarnost bude još gora istu su po koeficijentima prestigli i Primera (koja je trenutno po tim koeficijentima i vodeća liga) te i Bundes liga, a ulaganjima stranog kapitala u francuske klubove i ta liga je ozbiljno zapretila Seriji A.

Danas je ipak 2013. godina, godina u kojoj otvaranje lige govori da ipak dolaze pozitivniji dani po Seriju A. Za titulu se više ne bori uglavnom jedan tim, sada navodno imamo 3 rivala iako je Juventus, inače dvostruku šampion Italije, favorit među njima, ali dobro poslovanje u jednom i ogromna ulaganja u drugom nam govore da ipak možemo očekivati kakvu takvu neizvesnot ove godine. Naime, trenutno Juventus nije prvi, jer je Roma napravila nešto što do sada nijedan tim u ligi nije, napravila je seriju od 10 uzastopnih trijumfa od starta sezone, gde je u tom nizu primila svega 1 gol. Primat u ovom statističkom rekordu su upravo preuzeli od Juventusa koji je brojao upravo 9 startnih pobeda i to u onoj spornoj sezoni koja danas stoji poništena. Da neizvesnot bude još veća poslednji put kada je Roma ovako startovala je i uzela Skudeto i to pre 12 godina, kada im je kao i danas Juventus gledao u leđa sa 2 boda zaostatka, konkretnije jednim nerešenim ishodom više. Sa druge strane Napoli je tokom leta u svoj igrački kadar uloži nešto manje od 87 miliona i po izjavama njihovog predsednika, De Laurentisa, imaju nameru da tokom zime dodaju na taj konto bar još 50, te bi sa tim ulaganjima na gorućim pozicijama Napoli mogao da se postavi kao najozbiljniji konkurent za titulu Juventusu, mada je to on i danas, ali bi se istim ulaganjima ta razlika među klubovima poprilično smanjila, zavisno naravno od načina na koji se taj novac uloži.

No da se vratimo mi na početak i letnji prelazni rok kada je sve zapravo i počelo. Upravo dva kluba koja su napravila najveće prodaje su se i najviše apgrejdovala. Sportski direktor Rome je napravio maestralan posao tokom leta i dokazao da je majstor svog zanata. Kada su navijači igrače na prozivci tokom prvog treninga dočekali jakim zvižducima i negodovanjima, nezadovoljni rezultatima svoga voljenog kluba, gde su istih pošteđeni samo Toti i Florenzi, a vrlo verovatno bi i De Rosi bio da na isti nije kasnio zbog odmora jer je učestvovao na Kupu Konfederacija tokom leta sa reprezentacijom Italije, Sabatini je dobro sabirao iza kulisa. Roma koja je prošle sezone završila na mršavom 6.mestu, Roma koja je prošle sezone izgubila finale Kupa od gradskog rivala, danas je, nakon 12. odigranih kola, vodeći tim na tabeli sa bodom više od branioca trofeja, najviše zahvaljujući upravo pomenutom čoveku, Valteru Sabatiniju.

Sabatini i njegova "računica". Na slici su prikazani samo glavni transferi kluba u oba smera.

Šta je zapravo učinio pomenuti čovek sa funkcijom sportskog direktora Rome ? Prodao je Markinjosa za dvostruko veću sumu od realne vrednosti, slično uradio i sa Lamelom, oslobodio se večitog problema u svlačionici Osvalda za pristojnu sumu, oslobodio se nepotrebnog "škarta" i zaradio po ugovoru od Barse 13 miliona za Bojana Krkića. Pri tom je u klub doveo ,reklo bi se, bolje igrače na svakoj od ispražnjeih pozicija i sada se bezstidno šepuri sa svojim timom na prvom mestu. Jedina stvar koja mu se zamera jeste nedovođenje napadača koji bi bio eventualna zamena za veterana Totija. Borijelo je davno izvaljen kao velika prevara ove lige, Destro kuburi sa povredama ,te je jedan igrač na toj poziciji bio više nego potreban i upravo je taj potez razlog zašto Roma danas nakon sjajnog otvaranaj sezone beži samo 1 bod prvom pratiocu. Veruje se da će ta greška biti popravljena na zimu, samo je pitanje koliko će Roma usled sve brojnijih povreda igrača u najisturenijoj liniji zapravo izdržati da se bori sa "dubljim" Juventusom i Napolijem, a bezstidno naviru iz drugog plana i jedan Inter i Fiorentina. Međutim, kao najbolji potez ovog čovek na pijaci letos je angažovanje prvog čoveka na klupi kluba, Rudija Garsije, čoveka koji je toliko unapredio igru ovog kluba i koji je napokon posle dva promašaja kluba sa Luis Enrikeom i Zemanom, od rostera kluba učinio kompaktan sklad, sposoban da pobedi svakog, pa je tako već skalp uzeo Napoliju i Interu bez primljenog gola. Dakle, kada saberemo ovaj teks lako je uočiti da se radi u napretku u klubu, pa tako danas imamo još jednog jakog rivala u ligi.

Napoli, na drugoj strani je prodao Kavanija za enormnu sumu novca bogatim šeicima ispred PSŽ-a, u pitanju je cifra od 64.500.000 evra. Isti novac je uložen u unapređivanje rostera, a i pri ovom transferu Napoli je prelazni rok završio u minusu od 16.220.000 e i De Laurentis namerava da i na zimu dodatno potroši. Kao zamena za Kavanija došao je Iguain koji je samo jedan u nizu od viokorangiranih evropskih napadača koji je poboljšao kvalitet lige. Pored njega ligu su oplodili jedan Tevez, Ljorente i Mario Gomez, dok se može reći i da je Đuzepe Rosi novajlija s obzirom da je tek letos debitovao za tim Fiorentine i trenutno je prvi strelac lige.

*Statistika trojce novajlija u ligi na pozicijama napadača

Rosi kao se može zaključiti nakon pauze od skoro dve godine zbog vrlo teške povrede beleži impresivnu statistiku i isti je opet član najbolje selekcije Azura, dok za njim ništa ne kasne ni Tevez i Iguain, koji su danas neizostavi šrafovi u napadima svojih klubova. Njima se mora dodati i jedan Ljorente koji nakon uvodnog privikavanja na ligu i život u Italiji napokon počinje da ipokazuje ono što je približno kvalitetnu fudbala koji on poseduje, dok je Marija Gomeza da učini nešto slično kao pomenute pridošlice u ligu omela povreda kolena, no isti se kroz koji dan vraća ponovo na teren te sa iščekivanjem očekujemo i njegovo nove momente. Kada u obzir uzmemo da su od jačih napadača ligu napustili samo Kavani i Osvaldo, moramo se složiti da je liga ovakvim potezima u letnjem prelaznom roku samo napredovala, tj. sigurno je da pomenuta imena donose samo kvalitet ovoj ligi, što se nekim delom oslikava i na efikasnost iste, te je upraov Serija A danas najefikasnija liga među ligama petice !

Kada smo kod više nego vrelog prelaznog roka isti moramo uporediti sa njegovim prethodnikom u kome je jedino Juventus nešto i poslovao dok su ostali statično posmatrali, odn. letnji prelazni rok koji je u ovom momentu tema je bio daleko pasivniji od pomenutog, tj. prelazni rok u kome su kvalitetni igrači uglavnom napustali ligu pod pritiskom kapitala koji poseduju neke druge konkurentne lige, a isti scenario je uglavnom bio od pomenutog skandala na početku posta.

Dakle, taj prelazni rok učino nam je uslugu da u ovoj sezoni gledamo kvalitetniji Juventus, jer se on upravo pojačao na pozicijama gde je najviše gorelo, napadačima, dok je mladi italijanski štoper, Ogbona, stigao da popuni širinu rostera u odbrani koji se ipak pred ovo kolo čini kratak a Juventus upravo u tom delu tima ima najviše igrača na raspolaganju. Dakle, Tevez i Ljorente kao glavna pojačanja šampiona istog danas čine jačim rivalom u odnosu na prošlu sezonu, ali se to ne odražava na terenu s obzirom da je Juve bio u mini krizi na početku šampionata iz koje se, reklo bi se, polako iščupao. Tako Juve danas nije prvi u ligi, dok u LŠ se propisno muči u grupi u kojoj se još nalaze za klasu slabiji rivali u liku Galatasaraja i Kopenhagena, te i takmac po meri Real iz Madrida. Ipak, u meču sa Realom, Juventus je svojom igrom pre svega, ali ne i rezlutatom, pokazao da se radi o vrlo kvalitetnoj ekipi, ekipi koja može svakoga da dobije na Starom kontinetnu, te se sa slobodom može reći da je generalno u dvomeču sa Realom prvak Italije bio bolji rival, ali bodove uvek ne odnose bolji. Isto tako i protiv Galatasaraja i Kopenhagena je Juventus dominirao, ali fortuna je ovog puta bila okrenuta ka drugom rivalu, pa tako Juve danas iz 4 utakmice broji svega 3 boda i potrebna su mu još 4 da se kvalifikuje u narednu rundu, što je više nego realan scenario s obzirom da dočekuje Kopenhagen i ide na noge Galatasaraju. Dodatan kvalitet ovom timu, mora se to napomenuti, dodaje i igrač koji naglo raste, Pol Pogba, sigurno najkvalitetniji mladi igrač danas na planeti, što je samo dodanti + na konto kvaliteta ove lige.

Napoli, je poprilično slično otvorio sezonu kao i prošle godine, borba za titulu, dobre partije i onda težak poraz od Juventusa u gostima, ovog puta za gol teži. No upravo taj Napoli se poprilično dobro nosi na krilima taktičkih zamisli svog trenera Beniteza u vrlo teškoj grupi u kojoj se pored njih nalazi reklo bi se odavno ne jači Arsenal i viceprvak Evrope iz prošle sezone, Dortmund, protiv kga je ovaj Napoli upravo pokazao svoju snagu dobivši Nemce na svom stadionu što nije ni najmanje lak poduhvat danas u svetu fudbala. Trenutno su drugi u grupi sa istim brojme bodova sa prvoplasiranim Arsenalom i cela 3 više od Dortmunta, pa u poslednja dva kola ulaze više nego optimistički u pogledu prolaza u narednu rundu. No i u slučaju neuspeha ja lično ovaj tim vidim kao jedan od ozbiljnijih kandidata da na Juventus Areni, gde se igra finale Lige Evrope ove sezone, podignu trofej osvajača tog takmičenja, s obzirom da Benitez opštepoznato briljira u knoc-out takmičenjima. Na kraju mora se pomenuti da je Rafa u tim dolaskom ovog leta uneo neku novu sliku, Napoli je odustao od 3-5-2 koji je gajio u eri Macarija i danas forsira 4-2-3-1, lep fudbal, koji uz dobra ulganja letos i potencijalna ulaganja na zimu čine ovaj tim konkurentnijim nego prošle sezone, kada ih je Juventus reklo bi se lako ostavio iza sebe u brobi za Skudeto.

Fiorentina je isto ekipa koja poslednje dve godine ulaže okej novac u igrački kadar i to se polako isplaćuje. Pronađena je pobednička formula sa Montelom na klupi, tim se pojačao Gomezom, tim igra odličan fudbal, opet su tu kao prošle sezone na par bodova od mesta koje vodi u Ligu Šampiona što je zapravo njima i cilj. No u Ligi Evrope ovaj tim melje sve pred sobom i trenutno su bez poraza u istom, tj. iz 4 meča zabeležili su sve pobede i može se reći da sebe već vide u narednoj fazi takmičenja. Sigurno ozbilja ekipa za pomenuto evropsko takmičenje i svima tvrd orah u istoj kao i ekipama u domaćoj ligi, što je na svojoj koži upravo osetio šampion Italije kada je Fiorentina senzacionalno okrenula za 15 minuta od 0:2 do 4:2, što je ujedno i prvi i jedini poraz Juventusa u dosadašnjem delu prvenstva. Fiorentina dakle jači rival nego prošle godine, pojačana, bez velikih odlazaka, a jedini nedostatk im se može navesti neposedovanje kvalitetnog golmana, jer je Neto ispod nivoa golmana koji ovakav tim mora da poseduje.

Najzanimljivija priča je oko milanskih rivala, nekada uz Juventus glavni konkuretni za tron, danas u senci Napolija, pre svega, a od ove sezone i Rome, bar za sada. Među Neroazurima imamo i klub koji će biti prvi u kome će se sliti strani kapital koji će doneti čovek na funkciji predsednika koji potiče van granica Italije, Indonežanin, Erik Tahir.

Tahir je član konzorcijuma koji poseduje NBA tim Filadelfiju 76s, takođe je predsednik Južnoafričke Košarkaške Federacije, Košarkaške asocijacije Indonezije, vlasnik košarkaškog kluba Satria Muda BritAma Jakarta, te od 15.10.2013. kompanija International Sports Capital koju on vodi je postala i vlasnik 70 posto akcija u Interu, Tahir predsednik, dok je sada već legendarni Masimo Morati dobio titulu počasnog predsednika kluba. Po izjavama ovog čoveka od Intera u narednom periodu ne treba očekivati vanvasionska transfer ulaganja, on želi da klub živi sam od sebe, da se pretežno oslanja na omladinsku školu, mada će pojačanja naravno biti i navodno neka lista istih je procurila u medije. No da se okrenemo stvarnosti i bar u ovom postu ostavimo priče šta će biti i da li će biti, nakon očajne sezone Intera sa trenerom Stramaćonijem na klupi, Masimo Morati je napravio pravi potez dovevši Valtera Macarija, čovka koji nikada u svojoj trenerskoj karijeri nije dobio otkaz i čoveka koji je od Napolija napravio ozbiljan tim po prvi put još od Maradonine ere. Inter nakon dve tmurne godine opet može da se gleda kako igra a da pri tom nisi navijač tog kluba, igraju prepoznatljiv Macarijev fudbal, 3-5-2 ili preciznije 3-4-1-1, sa baziranjem probijanja protivnika preko boka gde stoje all-round bočni igrači. Da ne šrimio, Inter se polako vraća na stare staze, Inter je daleko bolji nego prethodne dve sezone, Inter se ove sezone bori za mesto koje vodi u LŠ što nije loše nakon sezone u kojoj su završili kao deveti tim na tabeli, što samo dodatno govori o porastu kvaliteta fudbala u ligi.

Sa druge strane njihov gradski rival se rasipa pod kormilom Alegrija, čoveka koji je po mom skromnom mišljenju morao biti smenjen već nakon izgubljenen titule od Juventusa, u sezoni u kojoj je bio apsolutni favorit, sigurno veči nego što je to danas Juve u italijanskom fudbalu. Kako je start prošle sezone bio jedan od najlošijih startova u istoriji kluba činilo se da se gore ne može krenuti, ali kada ti je Alegri trener ipak je to moguće, novi očajan start i krenule su priče oko smene prve garniture u klubu, puč koji predvodi ćerka Berluskonija, Barbara, a prvi na meti pobunjenika je upravo generalni direktor istog, Galijani. Definitivno minus za italijanski fubdal je činjenica da je najtrofejniji klub van granica Italije u krizi i to će biti ono što će morati da se popravi kako bi liga preskočila i stepenik više. Da li Barbara vuče pozitivne promene za sobom ostaje da se vidi.

Bilo bi nezahvalno da pričamo o porastu kvaliteta a da ne pomenem jednog novajliju u ligi, Verona. Tim sklepan od mladih više nego perspektivnih igrača predvođenim iskusnim Lukom Tonijem pruža partije van svih očekivanaj. Tako danas jednog Žoržinja traži pola Evrope, a ništa manje interesovanje vlada i za Iturbeom. Kvalitet plus je sigurno Verona, nešto slično što Premijer ligi donosi jedan Sautempton, samo je pitanje koliko će klub podneti sve veća interesovanja za svoje igrače i kako će iste u slučajevima odlaska zameniti, te da li će zamene sa sobom nositi isti kvalitet fudbala koji današnja garnitura u klubu na terenu pruža, ali to sve ostaje da se vidi.

Na sve ovo moramo dodati jedan razočaravajući Lacio, ne toliko razočaravajući koliko taj klub tapka u mestu, kvalitet tima je ostao isti u odnosu na godine gde je klub bio u samom vrhu, dok eto, već napisano ostali rivali napreduju. A sa druge strane tu je uvek jedna pozitivna strana lige, Udineze, klub koji standardno loše počne godinu, pa ima fanatično dobar završetak iste, klub koji posle Juventusa prvi gradi svoj nov stadion, Friuli je u fazi ozbiljne rekonstrukcije, klub koji svake godine proizvede nekolicinu mladih sjajnih igrača, a danas su to svakako Murijel, Pereira i Alan.

Na kraju se mora napisati i nešto o tome da se sledeće godine donosi famozni "Zakon o stadionima" koji bi trebalo da poboljša poprilično zastarelu infrastrukturu, koja ruku na srce nama starijim ljubiteljima Kalća ne smeta toliko već daje samo dodatan šmek ligi, ali objektivno gledano bolji stadioni su nešto što je potrebno ovoj ligi. A takođe se mora baciti i koje slovo na temu teritorijalne diskriminacije i rasizma, pojave koje su sve učestalije među tifozama šriom lige, pojave koje bacaju malu mrlju na svetlo koje se polako nazire na kraju tunela što se Serije A tiče.

Zaključak:

- Veći priliv nego odliv kvalitetnih fudbalera u poslednjem letnjem prelaznom roku

- Više konkurenata za titulu, jačanje rivala u vrhu

- Jača Fiorentina, jači Inter i priliv stranog kapitala u isti

- Serija A najefikasnija liga među ligama petice, nova napadača snaga

- Simpatična Verona

- Zakon o stadionima

[b64Milos]

Posto se polu-sezona zavrsila, evo moje liste od najboljih 5 golmana posle 17 odigranih kola:

5. Andrea Consigli (Atalanta)

Imao je odlicnu sezonu prosle godina, i sada nastavlja isto, vec se ustalio kao jedan od najboljih golmana u Italiji. Mislim da je jedan od zasluznijih sto Atalanta nije u zoni ispadanja.

4. Pepe Reina (Napoli)

Iskreno nisam ocekivao da bude ovoliko dobar, cini mi se da se vratio u svoju najbolju formu. Imao je mnogo dobrih odbrana ove sezone, da ne pominjem da je prvi zaustavio Balotelija. :-)

3. Gianluigi Buffon (Juventus)

Kao i uvek, Bufon brani fenomenalno, iako nije bas imao previse posla u proteklom delu prvenstva, s obzirom da protivnici veoma tesko dolaze do gola Juventusa. Ne verujem da mu to smeta.

2. Samir Handanovic (Inter)

Nastavlja gde je stao prosle sezone, mada je primetan mali pad, ipak je imao sezonu karijere i mislim da od onog tesko da moze bolje. U svakom slucaju, dokazao je i dalje dokazuje zasto jedan od najboljih golmana na svetu.

1. Mattia Perin (Genoa)

Najveca senzacija ove sezone, bar sto je golmana tice. Jos prosle sezone sam ukazivao na njegov kvalitet i potencijal, ali ni sam nisam ocekivao da ce ovako da eksplodira. Brani moguce i nemoguce, jednostavno je najbolji golman ove sezone i mislim da bi trebao da bude prvi favorit da nasledi Bufona u reprezentaciji.

Od ostalih golmana, izmedju ostalih istakli su se Puggioni iz Kjeva i Angelo Da Costa iz Sampdorije. Obojica brane odlicno i imao sam dilemu koga od njih staviti u top 5, na kraju ipak siguran pik Konsilji.

Jos bih pomenuo Franceska Bardija, ovo mu je prva sezona u Seriji A, vec sam ga prethodno hvalio dok je branio na pozajmici u Seriji B za Livorno, pa zatim Novaru, inace je Interov golman. Siguran sam da ce biti jedan od glavnih golmana u ligi za par sezona, a i trebalo bi da nasledi Handanovica ako se ne desi nesto nepredvidjeno.

To je to.

[Brajkula]

Nije još polusezona druže, ima još 2 kola, "tek" je 17. a liga ima 20 klubova

Što se dela sa golmanima tiče u listu je morao da ide Morgan De Sanktis iako ga smatram rupetinom, ali on brani za najbolju odbranu lige trenutno i imao je niz od 744 minuta bez primljenog gola, primera radi Bufonov niz iz ove godine je samo minut duži.
Isto tako Samir Handanović ove godine ne brani na svom nivou, imao je par kikseva i nekih golova na njegovu dušu, dakle nikako no2 pre Reine, Bufona i De Sanktisa, dok bi eto Perina stavio na no1 iako ni o njemu nemam neko mišljenje preterano dobro, ali mora da bude no1 jer je golman koji je svojim intervencijama najviše vadio svoj tim.

[b64Milos]

Nije još polusezona druže, ima još 2 kola, "tek" je 17. a liga ima 20 klubova

Što se dela sa golmanima tiče u listu je morao da ide Morgan De Sanktis iako ga smatram rupetinom, ali on brani za najbolju odbranu lige trenutno i imao je niz od 744 minuta bez primljenog gola, primera radi Bufonov niz iz ove godine je samo minut duži.
Isto tako Samir Handanović ove godine ne brani na svom nivou, imao je par kikseva i nekih golova na njegovu dušu, dakle nikako no2 pre Reine, Bufona i De Sanktisa, dok bi eto Perina stavio na no1 iako ni o njemu nemam neko mišljenje preterano dobro, ali mora da bude no1 jer je golman koji je svojim intervencijama najviše vadio svoj tim.

Hteo sam reci posle pauze. Uvek sam nekako racunao da je polu-sezona kada dodje pauza, iako je ostalo jos par kola do zvanicne polovine.

Ok, ovo je neko moje misljenje. Nisam ocenjivao ko je imao kakvu statistiku jer bi u tom slucaju na zalost morao da ubacim De Sanktisa, a mislim da nije branio bolje od pomenutih golmana uprkos statistici, niti je kvalitetniji. Nisam hteo odmah da preuvelicavam Reinu posle debitantske polu-sezone, mislim da je 4. mesto po meri.

Ovo je ipak nesto manje od pola sezone, ima i vise nego dovoljno vremena da se situacija izmeni.

[Brajkula]

E pa onda ako nisi gledao formu i statistiku, već generalno kvalitet golmana, Bufon no1

[b64Milos]

Tim dosadasnjeg dela sezone po WhoScored.com

1510448_650176155023842_1539888149_n.jpg

Najvise igraca u idealnih 11 je iz Serije A (4). To su golman Perin, odbrana Lukareli i Benatia i sredina Alvarez.

Engleska liga ima 3 igraca, kao i Nemacka, a Spanija ima samo jednog.

[Brajkula]

Iako Serija A kroz istoriju nije bila toliko poznata kao liga u kojoj utočište nalaze mladi talenti jer treneri usled visokog kvaliteta lige nisu imali prostora da eksperimentišu sa mladim, nedokazanim fudbalerima, već su svoje poverenje davali proverenim snagama, situacija od čuvenog Farsopolija/Kalćopolija je donekle promenila stvari. Odliv zvezda u neke druge, finansijski primamljivije lige, doveo je do toga da klubovi u Seriji A polako počinju sve više prostora da daju mladim talentovanim igračima tražeći tako zvezde iz svojih Primavera ili eventualno, koliko toliko razvijene, skauting službe. Tako smo svedoci da je Matija De Šiljio, potencijalno jedan od najboljih bekova planete, koštao Milan svega 100.000e, naravno dok ovaj nije ušao u profesionalne vode, Sasuolo je proizveo Berardija, Kaljari Murua, Đenova Perina itd. No ipak ovog leta bili smo i svedoci i ulaganja klubova koji žele da smanje svoj zaostatak za kvalitetom za liderom Juventusom videvši da se samo od svog proizvoda ne može ići u tom smeru, ali isto tako i pored toga neki, nekada mladi reprezentativci, dobijaju šansu u tim timovima koji su zapravo najviše bili aktivni u smislu kupovine na poslednjoj letnjoj pijaci. Tako Florenci i Destro (nakon oporavka), imaju zanimljivu rolu u Romi i Insinje u Napoliju, golman Gabrijel u Milanu. Treba napomenuti i da se nije štedelo ni na angalžovanju talenata prošlog leta, pa se tako Fiorentina isprsila za talentovanog Hrvata Rebića, Lacio za Felipe Andersona, a Inter je doveo dva najbolje dokazana mlada napadača iz prethodne sezone, Ikardija i Belfodila, koji nažalost ne dobijaju minutažu kakvoj smo se svi mi nadali kada su parafirali za taj klub.

I eto kako se polusezona bliži kraju i kako je u toku pauza u ligi zbog katoličkog Božića i novogodišnjih praznika, odlučio sam da posvetim jedan opširniji posto mladim igračima u ligi, pa sam, vođen tim motivom, sastavio listu od top5 mladih igrača u dosadašnjih 17 kola koliko se odigralo. Lista je, inače, sastavljena pre svega na osnovu partija u dosadašnjem delu prvenstva u odnosu na broj odigranih mečeva i zastupljenost igrača u ligi, pa tek onda u odnosu na generalni kvalitet. Napomenuću na kraju ovog uvodnog dela i to da se na listi nalaze samo igrači koji imaju pravo igranja za svoje U-21 nacionalne selekcije, tj. igrači 1992. godišta i mlađi.

Notable Mention:

Da je više minuta imao u prvom delu sigurno bi se u ovoj listi našla i nova "zlatna koka" Udinezea, Bruno Fernandes, momak koji nas je sve oduševio u remiju udinezea sa Napolijem 3:3 i koji je prošle godine imamo više nego zanimljivu rolu u Seriji B, u dresu Novare sa samo 18 godina. Ove sezone je ovaj ofanzivni vezni stigao da zabeleži 5 nastupa u startnoj postavi i dva ulaska sa klupe i za to vreme postigao je 1 gol i zabeležio 1 asistenciju.

Takođe, moramo pomenuti i igre mlaog nemačkog štopera u dresu Sampdorije, Škodrana Mustafija, koji je ipak ostao u senci Luke Anteija, a moraju se izdvojiti i igre levog beka Kaljarija Nikole Murua, dok je zanimljivu rolu imao i golman Intera na pozajmici u Livornu, Frančesko Bardi koji je ipak ovog puta ostao u senci svog kolege i drugog mladog čuvara mreže, Matije Perina.

5. Luka Antei (Sasuolo):

Prvi od dva mlada igrač Sasuola koji će se zasluženo naći na ovoj listi je mladi štoper, Luka Antei. Govorimo i o štoperu mlade selekcije Italije i momku pred kojim je sigurno svetla fudbalska karijera. Da bih vam dokazao o kakvim se zapravo kvalitetnim partijama radi uporediću ovog mladog štopera sa statistikom po mnogima najboljeg štopera u dosadašnjem delu prvenstva lige, Benatijom. Dakle Antei ima ukupno 4.9 tackle-a po meču naspram 2.1 Benatije, broji i 4.4 presečene lopte, naspram 3.1 koliko ima Marokanac, Antei pravi 2.2 faula po meču gde je Benatija bolji sa 1.9, takođe mladi Italijan dobija 3 vazdušna duela po meču a Marokanac 3.1, dok Italijan ima 6.7 očišćenih situacija po meču naspram Marokanca 5.8, 0.6 izblokiranih šuteva naspram 0.7 Benatije, dok je Marokanac jedino biva manje puta predriblan na meču, 0.4 puta, a mladi Italijan 1.4 puta. Napomenimo na kraju da bi mogli da uvidite jačinu ovih statističkih brojeva i to da Antei ima 6 utakmica manje ove sezone od Marokanca.

4. Huan Iturbe (Verona):

Na ovom mestu bi se svakako našao njegov klupski kolega, Žoržinjo, da se rodio deset dana kasnije, no kako isti ne ispunjava starosnu granicu njegovu poziciju će zauzeti Turbo Iturbe. Jedan od zaslužnijih imena zašto je Verona otkrovljenje ove sezone u Seriji A svakako čemu je doprineo sa svoja 4 gola i 1 asistencijom. Kako isti briljira u dresu Verone ove godine gotovo je sigurno da će na leto napraviti naredan korak u karijeri te da će ga "pokupiti" neko od većih imena a red je podugačak - od Juventusa, preko Rome, Intera pa sve do nekih Premijerligaških imena. Od zanimljivije statistike ovog mladog krila moramo još istaći i broj driblinga po meču koji zapravo iznosi 3.2 .

3. Matia Perin (Đenova):

Iako je na čizmi u senci navodno talentovanijih mladih čuvara Bardija i Lealija, ovaj mladi golman je svakako svojim partijama u ovoj sezoni zaslužio da se nađe na ovoj listi. Iako ja lično nemam nekakvo spektakularno mišljenje o istom za šta je poprilično zaslužna i davljenička prošla sezona kada je brani boje Peskare, gde se utopio u sivilo najlošije ekipe koja je ikada igrala u Seriji A, ove godine, ipak, mladi Matija na golu svoje matične Đenove dominira. Zapravo jedan je od najzaslužnijih ljudi za činjenicu da Đenova ima jednu od boljih odbrana u ligi ove godine, zapravo ista deli 3. mesto sa Napolijem i Fiorentinom sa primljenih 20 golova, a ispred njih su samo Roma, kao najbolja odbrana dosadašnjeg dela sa 7 primljenih golova, i Juventus kao 2. sa 11 primljenih golova, dok se eto odbrana Đenove kojom komanduje ovaj mladi golman nalazi ispred odbrane npr. 5. Intera čiji gol brani jedan Handanović i koji je primo isto golova kao i Perin, ali je odbrana Intera kapitulirala još jednom ali sa Kastelacijem na golu. Od najsvetlijih njegovih mečeva izdvojio bih meč sa Milanom kada je proglašen igračem utakmice i kada je odbranio penal nekada nepromašivom Baloteliju, dok je i u meču sa Torinom takođe briljirao i najzaslužniji je što je Đenova u tum mečevima izvlačila bodove (ukupno 2, dakle dva remija). Mladi Perin se nalazi i na golu sajta WhoScore najboljeg tima prvog dela sezone u top5 ligama.

2. Domeniko Berardi (Sasuolo/Juventus):

Dečko za koga se naveliko gocori da je u top50 talanata Evrope, zalepršao je naše misli već na početku prve njegove sezone u Seriji A. Nakon više nego simpatičnih partija prošle sezone u Seriji B sa samo 18 godina gde je vodio zeleno-crne do promocije u viši rang, nastavio je da rešeta mreže i Seriji A. Naravno već prošle godine je privukao pažnju na sebe i samim tim bukvalno primorao prvaka Italije da otkupi polovinu njegovog ugovora, a ovih dana se priča da će Juventus u ovom zimskom prelaznom roku otkupiti i drugu polovinu tako što će za istu put Sasuola poslati Pelusa, no, ipak njegov agent je demanotovao tu vest rekavši da mladi Domeniko nije još spreman za takav čelendž. Sve ove reči govore u prilog igrama mladog Berardija, a istu priču dopunjuje njegova više nego "pristojna" statistika - Berardi je zapravo postigao 7 od 17 golova koliko je Sasuolo postigao u dosadašnjem delu prvenstva i to na svega 11 mečeva od 17 koliko je njegov klub odigrao u dosadašnjem delu prvenstva, a pored toga mladi napadač je stigao i da zabeleži 2 asistencije, što zapravo govori da je Berardi "krivac", direktan ili indirektan, za 9 od 17 Sasuolovih golova ove sezone. Njegovu konkretnost dopunjuje i statistika da on upućuje 2.7 šuta po meču što je ukupno 29.7, što je zapravo gol u svakom otprilike 4.3 šutu ka golu.

Da lakše vizuelno predstavimo partije Berardija u dosadašnjem delu sezone mogli bi da ih uporedimo sa partijama prošlosezonskog otkrovljenja Serije A na poziciji napadača, sa već pomenutim Ikardijem, koji je svojim partijama već nakon prve sezone u Seriji A u Sampdoriji "zaradio" dres Intera. Zapravo Ikardi je prošle sezone za Sampdoriju na 24 meča postigao 10 golova što nam zapravo govori da će ga Berardi ako ovako nastavi vrlo brzo preskočiti na tom polju.

1. Pol Pogba (Juventus):

Ako je iko bio skeptičan kada ga je se Aleks Ferguson olako odrekao, onda danas niko na planeti ne sme da kaže da Pol Pogba nije budućnost evropskog fudbala. Uz njega ne tako bez razloga ovih dana ide slogan "Danas Zlatan dečko, sutra Zlatna lopta", zbog nedavnog krunisanja za najtalentovanijeg mladog igrača Evrope, te i zbog njegovih partija u dresu Juventusa. Nakon uvodne sezone u profesionalni fudbal uopšte, gde je Pogba stigao i da da neke važne golove, reši neke utakmice, danas je on neizostavni šraf u najjačem timu Italije i gotovo da je u potpunosti iz tima istisnuo nekada nezamenjivog Markizija. Čovek koji igra u dva prava stiže da zabeleži odličnu statistiku kako prema napred tako i prema odbrani gola, te isto tako Konte, svestan njegove svestranosti, je stigao da ga koristi na više pozicija - pa pored standardne pozicije u veznom redu pored arihekte Pirla, Pogba je stigao i sam da odmeni Pirla nakon povrede u toj plejmejker roli, a takođe je na jednom meču igrao i kao desni wing back. Ipak mesto na kome Pogba najviše doprinosi je upravo ta rola gde u veznom redu uz Pirla i Vidala čini jedan od najjačih veznih redova Evrope. Agresivnost, dribling, skok, šut, dobar pas, kreativnost, ubacivanje iz drugog plana, odlično postavljanje u odbrani i mnogo toga što svaki gledalac mora primetiti kod ovog mladog igrača, pa makar gledao istog samo jednom, mada posle prvog puta njegova partija vam stvara neopisivu želju da to uradite bar još par puta i sve tako, kapiram, do kraja karijere. Kako je igrač o kome pričam najbolji mladi igrač Evrope, stvarno bi bilo sramota da istog ne označim u svom postu i kao najboljeg mladog igrača Serije A, što on zasigurno i jeste.

[HeadBurn3r]

Dobar izbor, Brajkula.

Što su na slici dva Juventusova igrača? Budi objektivan.

Zaboravio sa da napomeneš, koliko ja znam, da pola Anteiovog ugovora drži Roma, tako da nije isključeno da ga nekad vidimo baš sa Benatijom u paru.

[Brajkula]

Pa prvoplasirani i drugoplasirani, mada sam relano trebao da ih spakujem svih 5.

Lako može i Iturbe da se koliko ove zime preseli u Rim, pa da tako dve prvoplasirane ekipe, Juve i Roma, imaju identičan saldo, jednog i po igrača sa ove liste.

Mada, na kraju, cenim da sam ih skroz ok izrangirao, a jedino što nisam stigao da uradim (jer kreće sutra 18. kolo) jeste slika "Antei Vs Benatija". Dosta vremena oduzimaju te slike u pm, da ne govorim o živcima tek.

EDIT: Što se Iturbea tiče, on bi tek na leto trebalo da ide

Juan Manuel Iturbe’s agent assures “it won’t be a problem” for Verona to buy him from Porto and “Roma would be a good destination.”

The Argentine talent is on loan from Porto, but Hellas Verona have an option to buy at the end of the season and are already planning his future beyond that point.

“I want to make it clear that Iturbe has played for both Porto and Verona this term, so he cannot leave Verona for a different club in January,” pointed out agent Gustavo Mascardi on TMW.

“His experience at Porto is over and he has absolutely no intention of returning. We’ll make sure Verona will take up their option, either with the support of a big club or a financial fund. It won’t be a problem.”

Among the sides interested in Iturbe are Roma, Juventus, Fiorentina, Liverpool, Manchester United, Manchester City and Tottenham.

“Roma? At the moment there is nothing concrete, but I’d be a liar if I denied Roma would be a good destination.”

[HeadBurn3r]

Mislim da ne ide da se upoređuju Antei i Benatija, ne idu zajedno u istoj rečenici iako statistika kaže drugo. Pusti to za statističare.
Čitah ovo danas za Iturbea. Eto agent reče da bi Roma bila dobra destinacija za njega. Mada im sad ne treba krilo, tu su fino popunjeni. Treba veznjak, levi bek i jedan solidan štoper.
Pominju se Parolo, Najngolan, Dambrozio, Heitinga... Mada su ovi italijanski mediji sprdnja, svake sezone neku italijansku senzaciju pošalju u svaki od top klubova. Sad se to dešava sa Najngolanom, čas je na korak od ovih čas na korak od onih.