Announcement

**Wilshere_10** · 16-08-13, 15:42

Kratak review sezone 2012/13

Prošla sezona je kod navijača Uniteda izazvala pomešana osećanja. S jedne strane, osvajanje jubilarne 20. titule na krilima fenomenalnog Van Persie-ja, a nasuprot tome kraj jedne ere, i odlazak Sir Alexa Fergusona u penziju nakon 26 godina vođenja kluba sa ogromnim uspehom. Škot je nadmoćnim osvajanjem titule sa čak 11 bodova prednosti u odnosu na gradskog rivala, Manchester City uspeo da se osveti bolno za izgubljenu titulu pre 2 sezone. Glavno oružje Đavolau prošloj sezoni je nesumnjivo bio ubojiti Holanđanin, Robin van Persie. Momak koji je prošlog leta stigao iz Arsenala za 24m funti je opravdao sva očekivanja, i sa 26 pogodaka bio ključ Unitedovog uspeha.

Usled odsustva Darrena Fletchera, povreda i nekonstantnosti Andersona i Cleverleyja, te poznih igračkih godina Paula Scholesa i Ryana Giggsa, sav teret u veznom redu je pao na Michaela Carricka. Veznjak je imao fantastičnu sezonu, i bez obzira na to sto se njegov doprinos ne vidi kroz golove i asistencije, njegova uloga ka novoj tituli Đavola je bila izuzetno značajna, odmah iza spomenutog van Persie-a.

Što se tiče pohoda na titulu, United je zaista bio dominantan ove sezone, sto potvrđuje i činjenica da su titulu osvojili već u 34. kolu pobedom nad Aston Villom od 3-0. Ipak, nizom od 18 ligaških utakmica bez poraza (16 pobeda i 2 remija) koji je trajao od 13. do 30. kola se United odlepio u odnosu na ostale konkurente, a Ferguson je ovoga puta ispravio grešku od pre dve sezone i nije prokockao značajnu bodovnu zalihu.

Što se tiče nastupa u ostalim takmičenjima, valja izdvojiti učešće u Ligi Šampiona gde su izbačeni od Real Madrida ukupnim rezultatom 3-2. Iako su u dvomeč ušli sa manjim šansama, Djavoli su igrali odlično i ishod bi definitivno bio drugačiji da nije bilo nesmotrenog starta Nanija, koji je prestrogo kažnjen od strane turskog sudije Cüneyt Çakır-a.

Sve u svemu, može se reći da je sezona bila uspešna, ali da je za bilo kakve veće ambicije nedostajalo kvaliteta u igračkom kadru na pojedinim pozicijama.

Transferi

Moyes je u ovom prelaznom roku probao da uradi dosta toga, imao visoke ambicije sto se tiče imena koja su bila povezivana, ali za sad ništa nije uspeo da ostvari. Doveden je mladi desni bek Varela, od kog se ne očekuje značajnija uloga u prvom timu ove sezone. Ipak, rak-rana ovog tima već nekoliko sezona ostaje ista-pitanje centralnog veznog igrača. Ferguson je pokušavao da na razne načine reši taj problem-Scholes se vraćao iz penzije, Anderson kao čist AM igrač je igrao na poziciji centralnog veznog, Cleverley je bio forsiran kao opcija ali ne deluje kao dovoljno kvalitetno rešenje... Problem je ostao, a Fergusonov naslednik još uvek nije uspeo da ga reši. Thiago je bio na pragu prelaska, ali je Mozesa odugovlačenje skupo koštalo-Španac je otišao u Bayern. Pokušalo se i sa dovođenjem Fabregasa, nekoliko ponuda je stiglo na adresu Barcelone, ali su sve odbijene, a ni Fabregas nije bio spreman da napusti Kataloniju. Priča se o dovođenju momka koji ih je izbacio iz Lige Šampiona, Luke Modrića, ali su pregovori trenutno u početnoj fazi. Stidljivo se pominju i povratak Ronalda i dolazak Bale-a, ali ti transferi ne deluju realno.

Na kraju, ostaju bivši Moyesovi puleni, Leighton Baines i Marouane Fellaini. Najbolji levi bek lige će napustiti Everton samo ako Djavoli dobro odreše kesu, a i Evra je odigrao odlično kraj prošle sezone, tako da šanse za ovaj transfer nisu velike. I na kraju, najrealnije pojačanje je belgijski veznjak, Marouane Fellaini. Gledajući šta Unitedu nedostaje, i šta bi Fellaini doneo, Belgijanac deluje kao savršeno rešenje. Igra i u odbrani i u napadu, čvrstina, skok igra, energija-sve sto navijači Uniteda žele nudi ovaj momak. Ipak, ostaje određena doza sumnje u to da li je dorastao takvom izazovu, kao i pitanje kako bi igrao na poziciji centralnog veznog, pošto ga je Moyes u Evertonu koristio nešto ispred. Takođe, passing range mu nije jača strana, a to je Unitedu itekako potrebno odlaskom Scholesa u penziju.

S druge strane, Mozes ima glavobolje oko momka s kojim je već sarađivao, Wayne-a Rooney-a. napadač nije zadovoljan svojom ulogom "druge violine" i činjenice da ne igra na mestu napadača, već je korišćen da popuni rupe na pozicijama iza napadača, najčešće kao 10-ka. Chelsea je ozbiljno zainteresovan, u Unitedu tvrde da nije na prodaju i da ima mesta u prvom timu sa van Persie-jem, ali Roonez deluje zasićeno, tako da bi rastanak možda bio najbolje rešenje za obe strane. Takođe, važan Moyesov zadatak je rešenje situacije oko Nanija. Portugalac ima još jednu godinu ugovora, i traži visoku platu. Ako je suditi po pripremnim utakmicama, valjalo bi mu ponuditi ugovor kakav traži, jer igra odlično i bilo bi šteta prodati ga ispod cene.

Trener, o timu, taktika...

Sumnjam da je David Moyes mogao da dobije teži zadatak u trenerskoj karijeri-dostojno zameniti Alexa Fergusona. Navijači Uniteda uvek očekuju trofeje, nevažno koje takmičenje je u pitanju i ko sedi na klupi. Moyesov posao nije olakšala činjenica da je dobar deo starog stručnog štaba otišao, te da je pitanje kako će se igrači prilagoditi novim metodama rada, nakon 26 godina Fergusonove ere, zlatnog doba Uniteda. Moyes se do sada nije suočio sa pritiskom kakav oseća u Unitedu, što je indirektno i priznao rečima da nije znao koliko je United veliki klub. Takođe, za 8 godina rada u Evertonu nikad nije osvojio trofej, čak nije ni ostvario pobedu na gostovanju timovima velike četvorke, tako da je ozbiljan zadatak pred njim. Međutim, Škot nije slučajno seo na trenersku klupu na Old Traffordu. Everton je za vreme njegovog vođenja bio izuzetno drag tim svim ljubiteljima fudbala, prvenstveno zbog čvrste i organizovane igre, uz raznovrsnost u napadu. Uvek su bili jedan od najtežih protivnika najvećim timovima, a nadmudrivanje s Moyesom je svim trenerima PL zadavalo glavobolje.

Što se tiče Moyesovog stila, očekuje se uobičajena 4-4-2, ista formacija koju je koristio Ferguson (u poslednje vreme je tu bilo varijacija sa Rooneyjem koji nije bio klasičan napadač, već peti vezni igrač), gde se očekuje dosta ofanzive od bočnih igrača, kako krila, tako i bekova. To će u Unitedu lako implementirati, zbog odlične igre Evre i Rafaela u napadu, i standardno dobrih ikrilnih igrača koje United poseduje. Zaha i Nani deluju kao prvi izbori, i obojica su u odličnoj formi, pri čemu je mladi Zaha bio najbolji igrač na pripremama. Oba vezna igrača će najverovatnije dobiti box-to-box uloge, sto bi Carricku moglo da predstavlja problem, pošto se najbolje snalazi u ulozi holding midfieldera, gde mu je zadatak da oduzme loptu pritvniku oko polovine terena, i preda je nekom kreativnijem radi organizacije novog napada svog tima. Tu bi dolazak Fellainija bio logično rešenje, pošto je stameni Belgijanac zaista u stanju da trči "za dvojicu".

Na golu je siguran De Gea, a štopersko mesto je sigurno samo za kapitena Vidića, dok će se Jones, Smalling, Ferdinand i Evans boriti za drugo mesto. Naravno, ovde će godine Vidića i Ferdinanda, kao i mnogobrojne povrede Smallinga i Jonesa dovesti do velikog broja rotacija u toku sezone. Bekovi su Rafael koji nema pravu konkurenciju na desnoj strani, dok će levo biti iskusni Evra, pošto Fabio nikako ne uspeva da igra na nivou svog brata.

U veznom redu, Carrick je prvi izbor, a za drugo mesto konkurišu Cleverley, Anderson i Fletcher, kada se oporavi. Kako su sva trojica skloni povredama i nekonstantni, ovde je pojačanje neophodno da bi se United nadao tituli. Krilni tandem su Nani i Zaha, a sa klupe će šansu dobiti Young, Valencia i eventualno Kagawa, ako ga ne Moyes ne bude koristio na prirodnoj poziciji plejmejkera. U kupovima bi šansu mogli da dobiju i mladi Januzaj i Lingaard.

Napad je definitivno najveća snaga ovog tima. Dva vrhunska centarfora, jedan džoker za okretanje toka utakmice i jedan univerzalni radnik na terenu. Teško da se može poželeti bolje. Neusmnjivo je da su prvi izbor van Persie i Rooney, ukoliko ostane. Naravno, u zavisnosti od protivnika i formacije, moguće je da će Kagawa menjati Rooneya, gde bi Japanac igrao na svojoj prirodnoj poziciji, a van Persie bio usamljen u napadu. Chicharito će imati ulogu džokera, i dobijaće priliku u prvoj postavi u slučaju povreda i u nekim lakšim utakmicama, dok će dete Uniteda, Welbeck, biti korišćen da popuni bilo kakve rupe u ofanzivnom delu tima. Stiče se utisak da je njegova uloga sve sličnija Park Ji Sunga ranije, tako da je njegov doprinos timu izuzetno značajan.

Ipak, jedno je sigurno-Robin van Persie je postao glavni oslonac ovog tima, i on je čovek od koga će mnogo stvari zavisiti. Ako ponovi zadnje dve sezone, Unitedove šanse da budu konkurentni za titulu značajno rastu. Prošle sezone je Roberto Mancini zaista bio u pravu, odlazak RvP-a u United je Citz koštao titule. Doduše, Građani su prošle sezone bili očajni, tako da ni Holanđanin ne bi mogao da im mnogo pomogne, ali je definitivno bio čovek koji je pravio ogromnu razliku. Bude li Moyes umeo da na pravi način iskoristi najboljeg strelca lige poslednje dve sezone, posebno u tandemu s Rooneyjem, odbranama PL se crno piše.

Kada se uzmu u obzir svi faktori, United nije prvi favorit za titulu ove sezone, ali nije nemoguće da ponovo budu na tronu. Značajno ojačani City i Chelsea će im biti konkurenti, a takođe treba imati u vidu da je ovo za United sezona značajnih promena, prva bez Fergusona na klupi nakon 26 godina, tako da ne bi bio neuspeh ukoliko ostanu bez titule. Mnogo je važnije da Moyes postavi čvrste temelje svog sistema, uspe da se izbori s problemima koji su ga dočekali i uspostavi zdrave odnose sa svim igračima. United će sigurno biti deo borbe za titulu, a ako Moyes uspe da pridobije poverenje igrača i napravi hemiju poput one u Evertonu, Djavoli itekako mogu do trona i ove sezone.

**Freshman** · 16-08-13, 15:45

Kratak review sezone 2012/13

Nakon sto su neverovatno odigrali sezonu pre, i uzeli na neverovatan nacin titulu, ocekivalo se od Mancinija da ce ovu ekipu uzdici na neki novi nivo, pogotovo u Ligi Sampiona. Medjutim pojacanja nisu obecavala odmah na pocetku, ali forma tima svakako jeste, pogotovo se moze istaci podatak da su prvi poraz zabelezili tek u 16 kolu, i to od glavnih rivala i konkurenta za titulu, Manchester Uniteda, i to golom Van Persie u nadoknadi vremena. Gubili su na poluvremenu, i skroz su bili unisteni na terenu, ali su se uspeli vratiti golovima Tourea i Zabalete, ali samo da bi docekali kaznu iz slobodnog udarca od strane Holandjanina.

Od tog trenutka, mada i vec ranije u sezoni, City nije delovao skladno na terenu, nije postojala harmonija, i vrlo cesto su glavni igraci poput Silve i Tourea potpuno zakazali. Aguero je takodje bio jedan od onih od kojih se ocekivala jos jedna sjajna sezona, medjutim on je uopste nije pruzio, glavni razlog tome su ceste i hronicne povrede kolena.

Vezni red je delovao vrlo lose i nije imao cvrstinu, ali je zato odbrana verovatno prosle sezone bila najbolji faktor ove ekipe i jedini razlog zasto je City uprkos slaboj igri, zavrsio kao vice-sampion.

U januaru nije dovedeno nikakvo pojacanje, ali je famozni Bad Boy Balotelli prodat Milanu, jer se njegove igre niti potezi van terena nisu mogli vise trpeti. Tevez je jedan od igraca koji je dosta pruzio posle svega sto se desavalo, i onih skandala, i verovatno bio najbolji pojedinac kluba.

Dosta kritika je islo na racun Mancinija, i posle izgubljenog finala FA Cupa, to je bila kap koja je prelila casu, i Mancini je dobio otkaz. Sezona bez trofeja, kao i ocajni rezultati u Ligi Sampiona su bili svakako i vise nego dovoljni razlozi za otpustanje italijanskog strucnjaka.

Transferi

Nakon neuspeha prosle sezone, vlasnik je opet resio da odresi kesu. Zahvaljujuci novoj politici kluba od kako je Txiki direktor fudbala i od kako je Pellegrini trener, klub je uspeo da dovede zaista impresivna pojacanja.

Pre svega, ekipi je najvise falio odlican vezni igrac koji ce ciniti par sa Yayom. Nikad Javi Garcia, Rodwell, Milner ili Barry nisu bili za vece domete u Evropi, i zato je doveden najbolji igrac Shakhtara duze vremena, Fernandinho. Placen je papreno, ali njegov kvalitet se ravnja sa najboljim veznjacima u Evropi a i svetu. Takodje, na njegov prelazak je uticala cinjenica da Fernandinho nikad nije nastupao za reprezentaciju Brazila upravo zato sto je igrao u slabijoj ligi.

Odlaskom Teveza, a ranije i Balotellija, napravila se rupa na poziciji napadaca, tako da je Pelle ekspresno doveo Negreda, najboljeg strelca Seville prosle sezone, i Jovetica, sjajnog crnogorskog reprezentativca. Uz njih troje, jos ranije je doveden Jesus Navas, brzo spansko krilo koje je takodje doslo iz Seville.

Trener, o timu, taktika...

Pellegrini je rodjen u glavnom gradu Cilea, Santiagu 1953. godine. Igracku karijeru je celu proveo u Universidadu de Chile, svih 13 godina i igrao je na poziciji stopera, a tu je i poceo trenersku karijeru. Diplomirao je gradjevinarstvo i postao inzenjer u toj struci.
Nakon Universidada, imao je role po Argentini i Cileu, najpoznatije u River Plati, ali najvise se proslavio tek dolaskom u Evropu i u Villarealu. Konstantne rekorde koje je sa njima pravio su ga promovisalie do trenera Galacticosa, Real Madrida, kada je gradjenje tog tima uveliko pocelo. Medjutim nije opravdao ocekivanja iako je imao soldinu sezonu, rezultati u LS su bili razocaravajuci i seli se ubrzo u Malagu gde opet cini cuda. Iako je imao novca na raspolaganju, dovodi svoj tim do 4. mesta u ligi, a kasnije nakon kolapsa u finansijama zbog nesuglasica na relaciji odbora grada i vlasnika, sa jos slabijim timom, isti dovodi do 1/4 finala Lige Sampiona, i umalo ne plasiravsi se u 1/2 finale, nakon cudesnog povratka Borussie iz Dortmunda.

Nakon sto je preuzeo City, odmah na pocetku je pokazao ambicije u Evropi, ali naravno i zadrzavanje konkurencije za titulu u PL, sto bi se reklo, juris na vise frontova, sto pokazuju i pojacanja.
Ocigledno da ce iskustvo Pellea u Ligi Sampiona i odlicni rezultati, pomoci City-ju daleko, s obzirom da dve godine zaredom pod Mancinijem ne mogu proci grupu i da je promena trebala.
Svakako da ce prvi cilj biti juris za titulu, i da su vec svrsteni u uze favorite.

Sam tim i kostur nije bitno promenjen, uz dodatak novajlija, Pelleu ce trebati vreme da sklopi kockice, i da tim igra onako kako je on zamislio, ali s obzirom da su neke od novajlija vrlo polivalentni igraci, cinjenica da ne bi trebala adaptacija na ligu dugo trajati. Prvenstveno ce zadatak biti oporavak glavnog napadaca koji je trenutno na rehabilitacije zbog operacije kolena, i zato i ne cudi kupovina dvojice napadaca. Takodje, klub ce biti bez Nastasica mesec dana, tako da je to jos jedna dodatna otezavajuca okolnost.
Takodje jos jedna stavka se mora zabeleziti, a to je da ce po recima Pellea ozbiljno racunati na Dzeku.

Sto se taktike tice, Pelle forsira ofanzivan fudbal, vrlo direktan, i sa dosta tempa, sto je i pokazao dok je bio i Malagi, a pre toga i u Realu i Villarealu. Sva sreca pa ima prave igrace za tako nesto, pogotovo sto ima izuzetno mobilne veznjake u vidu Fernandinha i Yaye, dvojac koji ce svakako i vrlo verovatno drzati vezni red Citya. E sad, napad ce svakako biti diskutabilan dok se Aguero ne oporavi, ali svakako da ce Pelle rotirati Dzeka i Negreda, dok ce iza njih biti Jovetic.
Ali s obzirom da je i Navas tu, treba i ocekivati Jovetu kao glavnog napadaca, dok bi Silva onda bio 10-ka, a Navas i Nasri koji se pokazuje odlicno na pripremama, krila. Navas je upravo doveden, jer City uopste nije imao brzinu i direktnost na krilu, obicno su se Silva i Nasri vise oslanjali na tehniku i kreativnost, gledali da kratkim pasovima dopru do gola, sa Navasom ce Pelle imati brzinu koja je potrebna za malo direktniji fudbal i promenu koja treba Gradjanima.

Svakako, poluspic/ofanzivni centralni vezni tj. 10-ka ce imati free role poziciju sto je karakteristicno za te igrace. Takodje treba istaci da su ovo gomila svestranih ofanzivnih igraca, i da svako pokriva nekoliko pozicija, dakle, mobilnost tog napada je veca.

U odbrani sada kada nema Nastasica, Lescott ce verovatno dobijati sansu i biti par sa Kompanyem. Bekovske pozicije ce pokrivati Clichy i Zabaleta pretezno i tako bi otprilike trebao izgledati tim.

Iako ovaj tim ima mnogo zvezda, glavna karika ovog tima je uvek bio i bice Yaya Toure. Prosle sezone nije bio na nivou koji se od njega ocekivao, i na momente pokazao svoj skill. Ove sezone ce on biti glavni igrac, kljuc svega. O njegovim kvalitetima ne treba govoriti, jer vrlo dobro zna svaki PL fan ko je on i sta on sve moze. U pripremama do sada Pelle ga je koristio i napred u ofanzivnoj vezi, ali se zna da ce ipak njegova pozicija biti pozadi.

Moguci plasman ove ekipe mora biti od 1. do 3. mesta, jer je gotovo nemoguce da ova ekipa uopste iz top4 ispadne. Vec je receno da su medju favoritima za titulu, tako da se od ove ekipe mnogo ocekuje, a i pritisak je na novom treneru da ima instant rezultate.

**Casiraghi** · 16-08-13, 20:27

Kratak review sezone 2012/13

Ocekivalo se da nakon pomalo neocekivanog osvajanja Lige Sampiona klub sa novim pojacanjima krene u pohod na 5. titulu. Od titule su se oprostili vec u decembru sto je izazvalo cudjenje fudbalske javnosti. Zaista vrhunski tim, odlicno popunjen na svim pozicijama osim klasicnog napadaca, tek je pred kraj obezbedio plasman u Ligu Sampiona koji je u jednom kracem periodu ozbiljno doveden u pitanje. Sezona je odlicno otvorena i ekipa je vodila na tabeli trecinu sezone ali bez prave igre i jasne ideje. Sa par losijih utakmica Ceha i odbrane je pocelo da pada ono sto su Mata i Azar odradjivali u napadu na individualni kvalitet. Bilo je jasno da Roberto Di Mateo to ne moze da iznese i smenjen je. Nakon toga dolazi do najlosije atmosfere u klubu u poslednjih 20 godina a mozda i vise. Dolaskom Rafe Beniteza je doslo do velikog gneva navijaca koji su kacili transparente nezadovoljstva i pre nego sto je covek odigrao prvu utakmicu. Ekipa je igrala od sjaja do ocaja, nesto slicno Liverpulu za vreme Beniteza. Gubili su dosta unapred upisanih bodova i sa mozda i najjacim timom bili miljama daleko od titule. Dolazilo je do velikog razmaka izmedju linija, mnogo pogresnih pasova, nerazumevanje izmedju saigraca i kad se na to dodaju Benitezove cudne izmene i teranje inata navijacima, bilo je jasno da nece biti uspeha u kontinuitetu. Takodje je i velikom broju igraca menjao pozicije gde se dosta njih nije snalazilo na pravi nacin. Vec neko vreme treneri Celsija ne koriste pun potencijal i maksimum i nadaju se da ce Murinjo u svom drugom mandatu da postavi stvari na svoje mesto. Od igraca su na potrebnom nivou bili samo Huan Mata, Eden Azar i legendarni Frenk Lampard prema kojem su se u klubu odnosili na sramotan nacin i mogao je da napusti klub kao slobodan igrac iako je postao prvi strelac u istoriji ekipe.

Jedino pohvalno je osvajanje Lige Evrope ali to je takmicenje gde Celsi ima neuporedivo jaci tim od svih i opste je poznato koje evropsko takmicenje je njihov cilj. Ovo im je dobro doslo da budu daleko najbolji u Londonu kad su evro-trofeji u pitanju.

Onoliko koliko u klubu i oko njega nisu bili zadovoljni sezonom, toliko su bili zadovoljni Huanom Matom. Sa 12 golova i 13 asistencija je odrzao klub u svim teskim trenucima. Covek kojeg ima svuda na terenu, kojem pozicija nije bitna i koji jednostavno igra fudbal i radi ono sto treba je bio u 5 najboljih igraca prethodne sezone. Statistika mu je zaista impresivna ali jos vaznija stvar je da su vecina golova i asistencija dosli u kljucnim utakmicama i kljucnim momentima istih. Bez njega Celsi na terenu nije funkcionisao uprkos sjajnim pojedincima i zasluzeno je poneo nagradu igraca sezone u Celsiju i ove godine.

Transferi

Znacajnije promene nisu pravljene. Zoze Murinjo je po dolasku znao da ima odlican tim i da mu ostaje da te momke uigra. Stigli su Andre Surle i Marko Van Ginkel kao znacajnija pojacanja a Esjen i De Brujne su se vratili sa pozajmica iz Reala, odnosno Verdera. Sada zaista na svim pozicijama Murinjo ima dovoljan broj igraca i ceka se jos napadac, mada se Romelu Lukaku posle fantasticne sezone u WBA ozbiljno namece i momak bi mogao da pokaze sve sto zna sa vrhunskim saigracima. Pominje se odlazak Davida Luiza ali Murinjo je stavio do znanja da racuna na njega i da mu je izuzetno potreban.

Surle bi trebalo da bude najznacajnije pojacanje jer bi kompletirao ofanzivnu trojku iza spica sa Matom i Azarom. Na njihov radijus kretanja bi nadovezao svoj i sva trojica bi prakticno imala free role. Fizicki ne toliko jak igrac ali pleni fudbalskom inteligencijom i uz vrhunskog strucnjaka kao sto je Murinjo bi trebalo da pokaze sve sto zna i lako da se uklopi.

Trener, o timu, taktika...

Sta reci o Zozeu Murinju a da to fudbalska javnost vec ne zna? Pojava kakve u fudbalu nije bilo i tesko da ce biti. Covek koji ima svo samopouzdanje ovog sveta, koji odusevljava odgovorima na konferencijama, taktickim promenama i mnogim drugim stvarima. Cak i kad ispadne los i kad je mozda neko drugi u pravu, ljudi su vecinom na njegovoj strani. Jednostavno ima specificnu harizmu kojom je postigao sve rezultate.

Murinju preostaje da individualce i egoiste sklopi u celinu. Nece to biti lako kao sto izgleda. Pritisak je veliki i navijaci od njega ponovo ocekuju titule kao i da u Ligi Sampiona ostvari ono sto nije u prvom mandatu kada je Celsi imao mozda i najjaci ekipu na svetu. Za razliku od Real Madrida gde je bog Florentino Perez, gde su treneri primorani da kupuju superstarove, gde mora da se igra na odredjeni nacin, u Celsiju ce Murinjo ponovo biti ono sto je nekad bio i njegovo je da donese rezultat. Kao i uvek, igrace 4-2-3-1 formaciju. Ocekuje se cvrstina, karakter, minimalan broj kikseva svih igraca i ogromno samopouzdanje na nivou celog tima. Murinja mnogi smatraju najboljim takticarom. Tu svakako ima konkurenciju i moze da se diskutuje ali kad je u pitanju psihologija, tu je broj 1 i to je ono sto ga izdvaja. Sa igraca konstantno skida pritisak i prebacuje ga na sebe, omogucuje im maksimalnu izolaciju i fokus na teren. Ono sto je najbitnije za navijace Celsija je da vise ne prosipaju bodove kao u prethodne dve sezone i zato je Murinjo i vracen jer ono sto mora da se dobije, on to uradi u 99% slucajeva.

Kad su u pitanju takticke stvari, Celsi vise ne sme da dozvoli velike razmake izmedju linija. Mora da postoji kompaktnost. Prosle sezone je manje-vise svaka ekipa protiv njih stvorila lagano nekoliko sansi. Totalno nekarakteristicna sezona za njih jer su ljudi vec skoro 10 godina navikli na jedan zid od ekipe. Druga stvar je minutaza Frenka Lamparda koju ce Murinjo morati da balansira i morace iz mladih pojedinaca da izvuce maksimum kako bi mogli adekvatno da ga menjaju. Zavisice od meca do meca jer Lampard i dalje postize dosta golova i ubacuje se iz drugog plana ali ostavlja rupu iza sebe i vise nije u stanju da sve to pokriva. Morace da se posveti jednoj roli. Kod Murinja je i u najboljim danima imao iza sebe dvojicu cvrstih zadnjih veznih.

Vazno ce biti i kako ce se uigrati ofanzivna trojka. Murinjove ekipe su uvek bile odlicno organizovane i imale su rezultate ali prilicno pozicione. Sada Murinjo ima na tim pozicijama dosta igraca koji se dosta krecu i konstantno menjaju pozicije. Murinjo igracima ne daje previse slobode u igri a Mata, Azar, Surle, Oskar i ekipa upravo to i traze. Ako se pronadju na pravi nacin, ne treba dovoditi rezultat u pitanje.

Kad je u pitanju napadac, Lukaku je u ovom trenutku najbolji u Celsiju. Opet, Murinjo preferira iskusne golgetere i ako nesto moze da mu se zameri, to je nedovoljno uvodjenje mladih igraca u tim. Pominju se Samjuel Eto i Vejn Runi kao opcije. U slucaju da ostane na ovome sto ima, ne bi trebalo da bude mnogo problema jer ima trojicu vise nego dobrih napadaca koji zajedno mogu da iznesu sezonu. Moguce je i da ce Murinjo izvuci nesto iz Toresa ali licno bih vise ocekivao od januarskog pojacanja uz Njukastla. Demba Ba je fizicki dominantan igrac i to mu je prednost kad je Murinjo u pitanju. Momak koji na terenu radi iskljucivo ono sto zna i ono sto je potrebno za ekipu, izuzetan karakter i uz saradnju sa novim sefom struke mogao bi da doprinese dobroj sezoni.

Prosao je prvu sezonu u Premijer Ligi i bio je najbolji igrac tima uz Matu. Eden Azar je neko od koga svi strucnjaci ocekuju mnogo. Prelaz iz Francuske u verovatno najjacu svetsku ligu nije lak ali je Belgijanac to odlicno izneo. Krase ga izuzetna eksplozivnost, tehnika, dribling, pas u prostor ali ovo je igrac koji zaista nema mnogo mana. Golove postize i levom i desnom nogom. Moze mu se zameriti nekad nedovoljno zalaganje i takticki propusti ali kod mladih ofanzivnih igraca to dolazi sa iskustvom. Igrac poteza, neko ko pravi razliku samo pojavom. Cak i kad ne igra na nivou, otvara prostor saigracima jer moraju dvojica da ga cuvaju. Sada u boljoj atmosferi, sa boljim trenerom koji voli igrace tog profila, moze se ocekivati od njega da bude jedan od najboljih ako ne i najbolji igrac predstojece sezone, kako u Celsiju tako i u ligi.

Ako je Celsi uprkos svim problemima prosle sezone bio na 3. mestu, sada sa ovim timom ne treba ocekivati nista manje. Odlaskom Fergusona im se sanse za titulu povecavaju i istu je realno i ocekivati. Imaju podjednako dobar tim kao i Siti ali boljeg trenera i coveka koji je za razliku od glavnih konkurenata, neko ko je navikao da osvaja i pobedjuje utakmice koje se moraju pobediti. Od 1-3. mesta je okvirni plasman Celsija ali najrealnije je da budu na samom vrhu i osvoje 5. titulu sampiona Engleske.

**Wilshere_10** · 16-08-13, 20:30

Kratak review sezone 2012/13

Još jednu sezonu je Arsenal najavio zadržavanje ključnih igrača, i još jednom su obmanuli navijače. Otišli su najbolji igrač i strelac ekipe, van Persie, i najbolji asistent i jedini pravi zadnji vezni, Alex Song, pa je Wenger ponovo morao da "sklepa" tim za "TOP 4 trofej". Letošnja pojačanja su bili Podolski i Giroud, koji su odigrali solidne debitantske sezone, i Cazorla iz Malage koji je bio dirigent ekipe kroz celu sezonu. I Profesor je ponovo našao trikove u svom šeširu; odlučio je da igrača koji ga je doveo do trećeg mesta, van Persie-a zameni celim timom. I, opet je uspeo da ostvari svoj cilj, bez obzira na crne prognoze fudbalske javnosti širom Evrope- Arsenalova snaga kroz sezonu je upravo bila činjenica da nisu imali najopasnijeg igrača, tako da je tim zavisio od bljeska pojedinaca. Doduše, to je bio mač s dve oštrice- igrački gledano, nije bilo lidera na terenu, igrača koji bi jednim potezom preokrenuo meč na stranu Arsenala, tako da je cela sezona bila hod po tankom ledu.

Cazorla proslavlja pogodak protiv West Hama

Tim je loše otvorio sezonu, dva remija bez golova protiv Sunderlanda i Stoke-a su kriticarima dala argumente kako Wenger nije ofanzivno osnažio ekipu. A, onda je usledio meč na Anfieldu. Možda i najbolji meč sezone uz gostovanje Bayernu i prvi derbi s Tottenhamom. Diaby je razbio vezni red Liverpoola, Arsenal je igrao kontranapade na nivou Nepobedivih, a golove su postigli Cazorla i Podolski za pobedu od 2:0. To je uz pobedu nad Tottenhamom od 5:2 jedini derbi koji je Arsenal dobio u prošloj sezoni, tako da tu leži objašnjenje gde je najviše bodova izgubljeno. To je možda i najbolji pokazatelj da ekipa nije imala karakter, da su se igrači plašili i nisu imali samopouzdanja, već su igrali u talasima, na mahove. I tako je bilo sve do dvomeča s Bayernom. U prvom meču ih je budući šampion Evrope potukao do nogu, 3:1, a moglo je i trebalo da bude više. Igrači su bili uplašeni, letargični i nespremni da se bore, čega su i sami bili svesni. Posle meča je Jack Wilshere kroz suze rekao da su izneverili i menadžera i navijače, i da je ovo bilo neprihvatljivo s njihove strane. A onda je došao revanš, koji se danas, 5 meseci kasnije može nazvati ispitom zrelosti ove ekipe. U odsustvu Wilshere-a i Szczesnog, ekipa je ispit položila sa čistom desetkom! Fabianski je briljirao na golu, ponovo su igrali kontranapade kako su to nekad radili Pires, Ljungberg, Henry... Bayern je doživeo poraz od 2-0, a ekipa se časno oprostila od Lige Šampiona.

Međutim, momci su pokazali da je i poraz dobar ako se iz njega nešto naučili, a oni su naučili mnogo toga. Usledio je niz od 11 utakmica bez poraza, pri čemu je primljen samo jedan gol iz igre, u pobedi nad Readingom od 4:1.
Kraj sezone pokazuje da Arsenal itekako ima perspektivan tim, kojima nedostaje zrelosti i odlučnosti, ali da se uz par kvalitetnih pojačanja u narednim sezonama može boriti za titulu šampiona.

Transferi

Sumnjam da je iz bilo kog tima na svetu ovog leta otišlo ovoliko igrača. U Arsenalu je sprovedena totalna "čistka", i otišli su svi igrači koji kvalitetom ne zaslužuju mesto u timu. Na ovaj način je ušteđeno oko 500 hiljada funti nedeljno na račun plata, što bi značilo da je napravljen prostor za plate 3-4 vrhusnka igrača. Ipak, tih vrhunskih igrača za sada nema ni na vidiku, jedino pojačanje je Sanogo, bivši napadac ekipe iz druge lige Francuske koji je sklon povredama. Nikako dovoljno za bilo kakve najviše ambicije. Celog leta su se spominjala vrhunska imena , ali su svi oni ili ostali u svojim timovima (Suarez, Rooney), ili je Arsenal izgubio borbu za njihove potpise (Gustavo, Higuain). Doduše, malo vesti procuri iz kluba, tako da javnost nema pravi uvid u transfere, tako da je moguće da prave mete kluba i nisu poznate široj javnosti. Ipak, ako do sada nije ništa urađeno, sumnjam da će se situacija promeniti, iako prvi tim broji tek 26 igrača, pri čemu su i Bendtner i Park na izlaznim vratima (drugi će najverovatnije dobiti raskid ugovora čim se vrati s vojnih obaveza, a samo njegovo dovodjenje u Arsenal nije imalo nikakvog efekta, sem marketinškog u J. Koreji). Do kraja prelaznog roka je ostalo još 16 dana, pa ćemo videti da li će Wenger kao i pre dva leta dovesti veliki broj igrača u finišu prelaznog roka.

Trener, o timu, taktika...

Nakon odlaska Fergusona u penziju, Arsene Wenger je čovek s trenutno najdužim stažom na klupi jednog tima u Evropi. Zaista je čudo kako još uvek ima poverenje ne samo uprave, već i dobrog dela navijača nakon 8 godina bez trofeja, prodaja najboljih igrača, obmana javnosti... Dosta zamerki se može izneti na njegov račun, ali valja reći da je on "izgradio2 Emirates, finansijski stabilizovao Arsenal i postavio temelje za budućnost. Međutim, navijači znaju da novca za transfere ima, i žejni su kako zvučnih pojačanja, tako i trofeja. Wenger je uspeo u svom projektu, ali je vreme da se suoči sa promenama u stanju na tržištu i odreši kesu za vrhunske igrače. Sadašnji tim ima ogroman potencijal, ali im fale 2-3 vrhunska igrača da ih povuku ka vrhu. Tim nema lidera, nekoga ko sam rešava meč. Jack Wilshere bi to mogao da uradi, ali je on oružje koje Wenger još uvek nije uspeo da nauči kako da iskoristi do kraja. Wilshere-ova pozicija nije jasna, da li će biti čisti veznjak ili 10-ka, a i stiče se utisak da previše menja igru kad je na terenu, ponekad je previše ubrza, a nekad je koči. Nakon 2 godine, prošao je pripreme, fizički je potpuno spreman, i ovo je sezona kad mora da preuzme odgovornost i postane lider ovog tima. Takođe, svoj uticaj na igru Arsenala mora da pretoči u brojke, jer se na kraju ipak važe asistencije i golovi.

Jack Wilshere-spreman da se izbori sa očekivanjima?

Gledajući igrački kadar, ništa se nije promenilo u Arsenalu. Ipak, ako gledamo pripreme, neki momci su mnogo napredovali, i mogli bi da postanu oslonac tima, gde prvenstveno mislim na Ramseyja i Chamberlaina. Ramsey je uvek znao da igra, ali ga je povreda psihički uništila. Postao je jači, drskiji, i svoju energiju konačno koristi radi pokretanja igre svog tima. Chamberlain je nakon dobre prve sezone prošle godine bio očajan, a na pripremama je pokazao zrelost i spremnost da pomogne ekipi kako sa krila, tako i iz veznog reda. Igra Arsenala je svima dobro poznata, dosta dodavanja, kretanja bez lopte i pasova u prostor. S druge strane, odbrana je uvek bila problem ovom timu, ali kraj sezone govori da su napredovali, kao i činjenica da su prošle sezone primili drugi najmanji broj golova, odmah iza Cityja. Uticaj Boulda u tom segmentu igre je evidentan, a i tandem Mertesacker-Koscielny je u drugom delu sezone delovao odlično. Ako uspeju da prenesu formu i u ovu sezonu, Arsenal posle dosta vremena može reći da je defanzivno stabilan tim. Sama odbrana nije loša kao celina, već ubedljivo najveći broj individualnih grešaka, najčešće Vermaelena i Koscielnog, mada je i sporost Mertesackera vrlo često eksploatisana. Vezni red je najjača karika tima, i tu je jedini problem nedostatak pravog zadnjeg veznog, jednog "razbijača" koncentrisanog na defanzivu. Gustavo je bio rešenje, ali je on propuštena prilika, tako da Profesor mora da nadje novo rešenje. Ipak, napad ostaje problematični deo tima, kako po kvalitetu, tako i kvantitetu. U timu su trenutno 2 klasična napadača, ne računajući Bendtnera i Parka koji neće dobiti priliku ako nekim čudom ostanu, od čega je jedan spominjani Sanogo, a drugi Giroud. Sanogo je i sam izjavio da nije spreman za PL, tako da je bilo kakvo oslanjanje na njega suludo, a Giroud nije napadač s kojim se osvajaju trofeji. Ipak, na pripremama je bio odličan, napredak je očigledan, ali bi nedovođenje jednog vrhunskog napadača bio potpuno neshvatljiv i nerezonski potez, posebno ako se ima u obzir kakve napadače imaju svi timovi ambicija sličnih Arsenalovim.

Mesto među stativama je rezervisano za Szczesnog, a Fabianski će najverovatnije biti rezerva nakon odustajanja od dovođenja Cesara iz QPR-a. Na početku sezone štoperi ce biti Koscielnz i Mertesacker, dok će se Vermaelen nakon što se vrati od povrede boriti da ih istisne iz prvog tima. Bekovi su Sagna i Gibbs, a rezerve su Jenkinson, odnosno Monreal. Pitanje igrača koji će štititi odbranu ostaje otvoreno, posebno nakon povrede Artete, koji će biti odsutan narednih 6 nedelja, tako da će to mesto najverovatnije zauzeti Ramsey, ukoliko se ne dovede pojačanje na toj poziciji. Wilshere i Cazorla će biti zaduženi za organizovanje svih napada, a po krilima će delovati Podolski i Walcott. Moguća je i opcija gde bi Chamberlain izbacio Podolskog iz prvih 11, a onda bi se u toku meča Cazorla i on rotirali na pozicijama levog krila i polušpica. Najisutreniji za sada ostaje Giroud, koji je na pripremama igrao odlično, i od ogromnog je značaja da tako nastavi i u takmičarskim utakmicama.

Arsealove ambicije ne mogu biti veće u odnosu na proslu sezonu, jer za tako nešto nema dovoljno jakih argumenata. Da bi se umešali u borbu za titulu im treba mnogo sreće i briljantne sezone nekoliko pojedinaca, kao i povratak staroj formi Vermaelena i Sagne. Previse "ako" za ozbiljne namere, a i borba za 4. mesto im nije lak zadatak. Tottenham se odlično pojačao, Liverpool ima ozbiljne namere, treneri oba rivala polako uspostavljaju sisteme u timovima, tako da ce im rivali biti još opasniji. Ipak, Topdžije su i dalje prvi favoriti za 4. mesto, ali je razlika između njih i ostalih konkurenata manja, tako da je napredak i u igračkom kadru, i u samoj igri neophodan ako žele da se na Emiratesu mušema Lige Šampiona trese i sezone 2014/15.

**Freshman** · 16-08-13, 20:42

Kratak review sezone 2012/13

Prosla sezona Spursa je nekako bila razocaravajuca, iako je ekipa zabelezila rekordan broj bodova od kako se liga zove Premier League. Ekipa ciji je cilj bio plasman u Ligu Sampiona, i koja kroz celu sezonu pokazuje naznake ekipe koja jeste za Ligu Sampiona, na kraju to nije ostvarila i Pevci su zavrsili su na 5. mestu, ispred Arsenala koji je za bod otisao na 4. mesto.
Zapravo, sezona pre ove je bila jos vece razocarenje, jer se tim aktivno kvalifikovao za Ligu Sampiona, tj za kvalifikacije, ali iako su zavrsili cetvrti u ligi, a Chelsea sesti, Plavci su otisli u to takmicenje, jer su imali pravo na direktan plasman s obzirom da su osvojili te sezone Ligu Sampiona.

Sezona nije pocela dobro, nakon sto je tim zabelezio rezultate bez pobede u prva tri kola, sa tri remija i jednim porazom. Medjutim, tim pokazuje za sta je sposoban kao i Villas Boas koji je zaposlen nakon sto je Harry Redknap dao ostavku, i belezi 4 uzastopne pobede, medju kojima je i pobeda nad Manchester Unitedom, ekipom koja ce kasnije i uzeti prvenstvo, i to na Old Traffordu. Ekipa je brzo povela preko Vertonghena jos u 2. minutu igre, da bi kasnije Bale povecao vodjstvo na 2:0. Medjutim u drugom poluvremenu desava se cudo, gde su za tri minuta postignuta tri gola, prvo Nani u 51. minutu smanjuje, zatim Dempsey nakon suta Balea povecava, da bi Kagawa smanjio u 53. minutu i dao konacan rezultat 2:3 za Spurse.

Zatim sledi niz od pet utakmica u kojem Spursi beleze cak cetiri poraza i jednu pobedu, a mora se reci da je raspored bio zaista tezak. Prvo su ih Plavci naceli 4:2, iako su Spursi vodili 2:1 i to na svom stadionu, zatim pobedjuju Svece na strani 2:1, i onda 3 poraza redom od Wigana, Manchester Citya i Arsenala koji je bio i najubedljiviji, 5:2, najveci krivac Adebayor koji je nakon vodeceg pogodka, samo 7 minuta kasnije zaradio crveni karton zbog ostrog starta.

Od tog loseg niza, sledi 16 utakmica gde beleze samo jedan poraz koji je bio zaista nesrecan od Evertona koji je dao 2 gola u nadoknadi vremena i tako uzeo 3 boda. 11 pobeda i 4 remija je bio zaista niz vredan paznje, poslednja pobeda u tom nizu upravo protiv rivala Arsenala 2:1, gde su Pevci prvi put u sezoni zauzeli poziciju broj 3. a najzasluzniji za to je Gareth Bale.

Njegova nadmoc nad ostalima, i njegovo totalno sazrevanje je doprinelo ovoj ekipi da se bori za top4, ali problem je bio taj sto su dosta zavisili od njega, i previse se igra bazirala na njemu.
Tim kasnije belezi fatalne poraze od LFC i Fulhama, a kasnije i par remija sto je dodatno ugrozilo njihovu 4. poziciju. Dotle da je poslednje kolo odlucivalo putnika, izmedju njih i Arsenala. Spursi su pobedili, ali sve je to bilo uzalud, jer je i Arsenal pobedio Newcastle i tako obezbedio jos jednu sezonu u LS, na razocarenje fanova Spursa.

Transferi

Dosta je spekulacija bilo o prelasku Balea u Real, i to su se spominjale neke neverovatne, rekordne sume u svetu fudbala. Ali do toga jos nije doslo, i mozda nece ni doci posle izjave predsednika Reala, Pereza da jednostavno Spursi traze previse novca. Bale se jos uvek nije oglasio javno, mada se suska da zeli da ide, i sta ce biti od svega toga ostaje da se vidi.

Medjutim, ne vezano za to, Spursi su zaista resili ove sezone da potrose novac. I to nije u pitanju razbacivacka politika, vec vrlo planski i organizovano. Naime, sve sto im je falilo prosle sezone, to su ove sezone nadoknadili. Prvo pojacanje im je bilo u vidu Paulinha koji je odlicno odigrao Kup Konfederacija, i bio jedan od bitnijih fudbalera Corinhtiansa prosle sezone. Vezni red je bio dosta slaba tacka prosle sezone Spursa, i iako su nadoknadili i to odlicno odlazak Modrica, dovodjenjem neverovatnog Mousse Dembelea, i dalje je to slabo izgledalo.

Tim je zatim doveo jos jedno i to rekordno pojacanje, naizgled mozda i preplaceno, ali veoma bitno, Roberto Soldado koji je placen 30m evra, igrac koji je prosle sezone bio treci strelac La Lige i prvi strelac Valencie. Svakako da je pozicija napadaca prosle sezone bila kriticna, jer ni Defoe zbog povrede, niti Adebayor nisu dali podrsku Baleu koji je na kraju i bio najbolji strelac ekipe. Dovodjenjem Soldada, klasnim finiserom to se menja, pa iako je i placen preko neke realne cene, bio je itekako potreban.
Zatim dolazi jos jedan igrac koji je izuzetno zanimljiv, Nacer Chadli, krilni igrac Twentea koji je prakticno dosao za sitan novac od 7m, jos jedno u nizu pojacanja koje im je trebalo, jer cele sezone nisu imali pravog krilnog igraca nakon sto se Bale premestio u sredinu iza napadaca, i nakon sto se Lennon povredio.
Poslednje pojacanje je u vidu Capouea, jos jedan zadnji veznjak koji je po potrebi i stoper.

Ako Bale ne ode i ostane deo tima, Spursi prakticno imaju sjajan tim na raspolaganju i dosta jaci u odnosu na prosli koji je zamalo izborio LS.

Trener, taktika, o timu...

Andre Villas Boas je rodjen 17. oktobra, 1977. godine u Portou. Nije imao igracku karijeru niti ima ikakvo iskustvo, vec je stritkno skolovan za trenera. Prvi posao kao glavni menadzer mu je bio jos daleke 98. godine, kada je sa samo 21 godinom vodio drzavni tim Devicanskih Ostrva. Nakon jedne godine je odmah podneo ostavku.
Nakon toga bio je u strucnom stabu Mourinha u Chelsea i sakupljao vrlo bitno iskustvo, a posle odlazi i uzima Academicu koja je u oktobru 2009. bila u zoni ispadanja. Ipak svojim sjajnim znanjem, i implementiranjem novog stila igre, tim izbegava ispadanje i zavrsava na 11. mestu. Tim je takodje dosao do 1/2 finala Kupa, u kojem su ispali od jaceg Portoa.
Toliki impact je imao na klub da se vec na leto preselio u Porto. Jednu sezonu je imao tamo, i to kakvu. Tim je bio vrlo ubedljiv, bez poraza je uzeo ligu, sa samo 13 primljenih golova u ligi. Tim je takodje potvrdio dominaciju u domacem kupu, i Europa Ligi, i tako u svojoj prvoj sezoni uzeo triple krunu. Postao je inace najmladji trener koji je osvojio neko evropsko takmicenje sa 33 godine.

Takav uspeh nije prosao neopazeno, i njega vec posle jedne sezone uzima Chelsea, koji placa klauzulu od 13m funti za njega (rekord tada za trenera). Ipak, preran odlazak je znacio i otkaz u februaru, nakon sto se jednostavno nije navikao na Ostrvski fudbal i nije nametnuo svoj stil Plavcima.

A kada je u pitanju taktika i njegov stil, treba samo pogledati neke utakmice Porta i Spursa i shvatiti kakav stil AVB gaji. Iako se taktiziranje u Portou i Spursima mozda i razlikuje, osnovni elementi su prakticno isti.
AVB voli atraktivan fudbal, voli brz fudbal, sa povecim posedom. Njegove ekipe obavezno igraju high line sto dodatno pokazuje ofanzivnost ekipe. Prosle sezone klasicna formacija je bila 4-2-2-1-1 ili 4-2-3-1 kada Bale ipak igra klasicnog kreatora u drugoj, a poluspica u prvoj. Formacije variraju, ali gledajuci pojacanja, AVB se izgleda konacno sprema i za 4-3-3 formaciju koju je sa uspehom koristio u Portou.

Medjutim, iako je delimicno napravio uspeh, gledajuci bodovno Spurse, igra nije bila onakva kako je on zamisljao, i dosta toga nije islo, a kada nije islo obicno je utakmice resavao Bale. To AVB-u je ove sezone glavni cilj, da se skine teret sa Balea, i da se igra podredi vise timu, sto ce sada dolaskom novih igraca verovatno biti i moguce.

Ono sto treba razmotriti jeste ko ce imati najvise prostora za igru u predstojecoj sezoni. Krenucemo od odbrane.
Lloris je svakako prva opcija na golu i tu nema dileme. Francuski cuvar mreze je prosle sezone bio jedan od najboljih golmana lige i zamenio Fridiela koji i u svojim poznim godinama sjajno brani. Gallasu je istekao ugovor, ali i da nije, svakako da bi Vertoghen i Dawson bili prve opcije kao stoperi. Iako, dolaskom Capouea otvaraju se mnogobrojne opcije kada je odbrana u pitanju. Pozicija desnog beka je svakako rezervisana za Walkera koji je imao malo slabiju sezonu, ali se i dalje od njega ocekuje dosta, dok na levoj strani bi to trebao biti Danny Rose, koji se na pripremama odlicno pokazao, s obzirom da Assou Ekkoto nije vise prvi izbor zbog slabe igre, ocekuje se od Rosea da se istakne i pokaze svoj potencijal.

E sada dolazimo do veznog reda koji ce svakako ciniti Dembele i Paulinho. Pitanje role Capouea se postavlja i jos nije najjasnije da li ce on ciniti trio sa ovom dvojicom u vezi. Ako je tako, treba ocekivati jednog ofanzivnijeg Dembelea. Sa druge strane, moze se ocekivati jednostavno 4-2-3-1 sa Baleom ispred njih kao 10-kom ili poluspicem, dok bi na krilima bili Lennon desno i Chadli levo. U napadu najskuplje pojacanje ikada Soldado.
Ako bude 4-3-3, onda bi svakako Soldado bio spic, ali bi krilne napadace cinili ili Lennon i Bale, ili Chadli i Bale. S obzirom da sudbina Balea jos nije razresena, ostavlja pitanje potencijalnog tima Spursa, jer od moguceg novca, Spursi bi mogli jos dodatno da se pojacaju.

U trenutnom stanju, jednostavno Bale kao igrac i njegova uloga se mora podvuci kao najznacajnija u citavoj ekipi. To je igrac koji je prosle cele sezone, pogotovo druge polusezone vukao tim do borbe za 4. mesto. To je igrac koji je izabran za najboljeg i najmladjeg najboljeg igraca lige za proslu sezonu, tako da je njegov znacaj nezamenljiv.
Trenutno ekipa Spursa ima dosta opcija, pa bi on mogao opet da se nadje kao krilni napadac, ili klasicno krilo, ili jednostavno da nastavi da terorise i sa pozicije poluspica.

Plasman ove ekipe na veliko ce zavisiti od igre Balea i njegovog ostanka, medjutim kako se ekipa pojacala u prelaznom rokom, sa pravom se moze reci da su verovatno Pevci prvi favoriti za to 4. mesto, u ocekuju se da budu tu u vrhu. Ako AVB implementira sistem koji pokusava postaviti, ekipa Tottenhama moze imati snage iza poziciju vise.

**Freshman** · 16-08-13, 21:36

Kratak review sezone 2012/13

Prosla sezona, 59 sezona zaredom u najvisem rangu engleskog fudbala Karamela, je prosla odlicno, moze se reci, sjajno. Tim je na pocetku sezone odmah imao tezak mec, vec u prvom kolu protiv Manchester Uniteda, i dobili su taj mec jedinim golom na mecu Fellainija koji je na novoj poziciji dosta ofanzivnijoj nego ranije, nagovestio kakvu ce sezonu imati. I Everton je zaista neobicno poceo odlicno na startu sezone, gde su do prve polusezone bili na visokom petom mestu, uz samo dva poraza od WBA i Readinga. U svakom slucaju, Moyes je uspostavio kontinuitet dobrih rezultata, i tim nije vise varirao u formi kao sezonu pre, kada im je trebalo zaista neko vreme, skoro pola sezone da bi se stabilizovali.

Cvrsta odbrana je postala kljuc, ali i odlican i disciplinovan napad, kao i odlicna orijentacija Fellainija na njemu novoj poziciji, gde je postao nezaustavljiva sila, postigao cak 8 golova uz 4 asistencije do pocetka decembra. Dolazak jos jednog Belgijanca, Kevina Mirallasa je bio pun pogodak, kao i vracanje Pienaara koji se nije proslavio u Spursima. Cinilo se da ce se efektivno boriti za Ligu Sampiona na kraju sezone, medjutim, nedovoljna klupa, niti preterano veliki kvalitet su bili razlog zasto to nije bio slucaj. Takodje, veliki broj tvrdih utakmica, je uzrokovao veci broj remija (cak 15), ali takodje samo 7 poraza u ligi. Svakako da je maximum izvucen iz ove ekipe.

Ipak, Moyes je jos jednom odradio sjajan posao, posto se ponovo adaptirao na tesku finansijsku situaciju, i uspeo da sklopi odlican tim.
Tim je cak i na momente igrao vrlo atraktivno, i veoma jak i napadacki fudbal pa su bili pretnja po sve vodece timove u ligi. Ipak glavna promena je pomeranje Fellainija na ofanzivnog veznog, gde je tim daleko vise dobio.

Everton nikad nije imao finansijsku podrsku, i dosta ljudi je Moyesa smatralo genijem kako uspeva sa nikakvim budzetom uvek se kvalitetno boriti u nekom vrhu PL, i zavrsavati u top10. Uvek je uspeo da kvalitetno utrosi novac koji zaradi od prodaje igraca, i tako je bilo i prosle sezone.
Tim je uspeo drugu godinu zaredom da se plasira ispred Liverpoola na tabeli, sto je radovalo navijace, s obzirom da dugi niz godina nisu uspeli tako nesto da urade.
Kada se saznalo da ce Fergie otici u penziju, dosta ljudi je spominjalo njegovo ime, upravo zbog slicnosti stila i taktike, ali i mentaliteta, da bi se na kraju resilo pitanje novog menadzera, jos na polusezoni se znalo, kako je Moyes rekao.

Tim je preuzeo Martinez, koji je verovatno najidealnije resenje, jer se Spanac smatra velikim strucnjakom iako je njegov tim ispao u nizi rang posle duze godina, uspeo je osvojiti FA Cup.

Transferi

Moze se reci da je ekipa Evertona, i ljudi koji su zaduzeni za transfere oko Martineza, odradila odlican posao ove sezone kada su u pitanju pojacanja. Do sada, bitno je bilo da ekipa sacuva osnovni kostur, i da dovede potrebna pojacanja, sto je bilo vrlo tesko izvesti sa vrlo ogranicenim budzetom.

No izgleda da je Martinezovo znanje bilo presudno, kao i njegov tim koji je doveo iz Wigana. Pozicija napadaca prosle sezone je mucila Moyesa, te je stalno rotirao izmedju Anichebea, Jelavica i jos par momaka. Martinez je za prilicno solidan novac, doveo prvotimca Wigana, Arunu Konea, koji je bio odlican u Wiganu prosle sezone, i moze doneti potreban kvalitet, u pitanju je jako mobilan napadac koji se prevashodno oslanja na brzinu i snagu. Zatim je doveo i Alcaraza kojem je ugovor istekao pa je dosao bez obestecenja, a zatim jos jednog momka koji je bio na pozajmici u Wiganu i koji se vratio u Atletico, Joela Roblesa.

Ipak najuticajnije pojacanja do sada je pozajmica supertalentovanog Spanca, izdanak Barcine skole, Gerarda Deulofeua, koji nije imao sansu da se probije tamo sada kada je konkurencija nikad veca dolaskom Neymara.

Martinez je iskoristio tu situaciju i napravio zaista odlican potez. Klub se resio nepotrebnih igraca, i nije puno potrosio, ali klub zaista deluje jace. Ako klub uspe da zadrzi Fellainija i Bainesa, Martinez bi sa svojim znanjem mogao ozbiljno da pomrsi racune vecim klubovima.

Trener, taktika, o timu...

Martinez je mlad trener, rodjen je 1973. godine u Balagueru, u Spaniji. Kroz igracku karijeru, bio je na poziciji defanzivnog veznog, nije bio toliko uticajan igrac, ali najsnazniji utisak je ostavio upravo u Wiganu. Nastupao je pre toga i za Zaragozu, a kasnije posle Wigana i za Motherwell, Walsall, Swansea i Chester City.

Svoju trenersku karijeru zapoceo je upravo u Swansea gde je pokazao izvesno znanje, ali i neiskustvo. Ipak, napravio je velike uspehe tamo i rezultate, uspevsi da uvede tim u Championship. Njegov spanski stil igre se uvek isticao, i ekipa je uvek imala tendenciju da igra lep fudbal. Nakon toga, posle dosta kontraverzi da je oteran iz kluba zbog slabijih rezultata Swansea, potpisao je za Wigan, s obzirom da je odlicno poznavao predsednika tog kluba, odnosi su bili odlicni. Ipak dosta fanova je Martineza nazvalo "El Judom" jer je ostavio klub na cedilu. Nakon toga je objasnio da je jednostavno ponuda da vodi PL klub bila neodoljiva, i da je to za njega korak napred u karijeri.

Kampanja u PL je bila burna dugih 4 sezona. Klub se uvek borio za opstanak, ali je i dalje bio jedan od omiljenih jer uprkos manjku kvaliteta, klub je uvek gledao da igra napadacki. Bez nekih vecih trofeja, svaka sezona je bila borba za opstanak. Medjutim ova poslednja je najupecatljivija jer je tim uspeo da dodje do istorijskog uspeha i uzme FA Cup, sto je zaista veliko dostignuce, ali na drugoj strani su ipak ispali iz lige posle duge borbe. Klub se zahvalio na svemu Martinezu i rastanak je bio sasvim sporazuman, kako bi Martinez preuzeo Everton i napravio jos jedan korak napred.

S obzirom na implementiran mentalitet ekipe od strane Moyesa, bice mu tesko da nametne svoj stil odmah iz pocetka. Naime Martinez je poznat kao trener koji je koristio veliki broj formacija, najvise 3-4-3 sto je bilo neuobicajeno za Premier League-u ali ujedno vrlo zanimljivo. S obzirom na trenutni sastav, tesko je poverovati da ce istu formaciju Roberto koristiti i u Evertonu, ali i to je vrlo moguce.

Spanski stil je kod njega ocigledan i on ne voli da menja svoj napadacki mentalitet, pa treba ocekivati ove sezone ofanzivniji Everton. Najverovatnija formacija ce biti 4-2-3-1. U ovakvoj postavci, Deulofeu i Mirallas bi trebali biti krila, dok bi play morao biti Pienaar, jer sigurno Martinez nece koristiti slabijeg tehnicara kao 10-ku u vidu Fellainija, pa se ocekuje Belgijanac na prirodnoj i staroj poziciji. Uz njega, mnogo se ocekuje od Rossa Barkley-ja, koji je prosle sezone na momente pokazao svoj potencijal, ali ove ce mu Martinez sigurno pruziti sansu.

Odbrana manje vise ce biti ista, jedino se postavlja pitanje golmana, hoce li Robles biti kao pojacanje prvi izbor, ili pak nestabilni Howard.
Sa druge strane, Martinez moze voljno upotrebiti 3-4-3 formaciju, gde bi Seamus Coleman i Baines bili ti "wingback-ovi", napadacka trojka Kone, uz Deulofeua i Mirallasa, dok bi veza ostala ista, uz Heitingu kao treceg stopera, pored snaznog Distana i Jagielke. Shodno tome, Martinez ce biti u prilici da rotira igrace na terenu po zelji, jer ima poprilicno polivalentan tim, pogotovo napad. Ako uracunamo kvalitet igraca, ovakav Everton moze biti vrlo vrlo jak i trn u oku mnogim jacima od sebe.

Fellaini je i prosle sezone bio najbolji pojedinac, uglavnom, on i Baines, pa ce se oko njih dvojice voditi borba ko ce biti znacajniji za ekipu. Fellaini ce ove sezone ocekivano igrati defanzivnu poziciju, pa nece biti toliko uticajan na igru, ali ce i dalje imati dosta posla, i od njega ce zavisiti dosta toga. Tako da ce on svakako biti najbitniji igrac, osim ako kojim slucajem ne ode, ali Everton je odlucan da ga zadrzi. Isto vazi i za Bainesa.

Od pojacanja najveci impact treba da ima Deulofeu, a od domaceg talenta, treba ocekivati velike stvari ove sezone za Barkleya kojeg sam vec pomenuo da ce ove sezone imati jacu rolu.

Sa svim ovim recenim, ekipa Evertona moze da puca na visoko, ali sve zavisi koliko ce adaptacija trenera na tim, i obrnuto trajati, jer ce to biti kljuc, ali svakako da ako se sklope neke kockice, ovaj tim Evertona moze ciljati cak i na 4. mesto. Top10 finis se svakako ne dovodi u pitanje.

**Casiraghi** · 16-08-13, 21:44

Kratak review sezone 2012-13

Nakon sto su zavrsili na 8. mestu u sezoni 2011-12 gde su posle vecine utakmica igraci sa terena izlazili ubijeni u pojam, legendarni Keni Dalglis je zavrsio svoju misiju u Liverpulu. Umesto njega, u klub je stigao mladi i perspektivni Brendan Rodzers koji je morao da krene sa mrtve tacke. Odlucio je od samog starta da postavi svoj sistem iako nista nije funkcionisalo. Trebalo je vremena da ga igraci prihvate i naviknu se na njegov nacin rada. Odluceno je da se igra 4-3-3 sa konstantnim presingom i visokim posedom lopte. Jasno je bilo da u klubu nema mnogo vrhunskih igraca i da su dve udarne igle Luis Suarez i kapiten Stiven Dzerard. Stoga je prvi zadatak bio da se Suarezu nadje mesto u timu koje ce mu omoguciti da pruzi maksimum i postigne dovoljan broj golova kao i da se legendarni kapiten vrati u formu. Sa Suarezom nije bilo problema dok je trebalo nekoliko meseci da se Dzerard vrati u formu. Kada ga je Rodzers povukao i dodelio mu ulogu povucenog plejmejkera, tada je poceo da igra i on a samim tim i ceo tim. Liverpul je konacno poceo da postize potreban broj golova i stvara dovoljno sansi. Kada su Rodzersa prihvatili kljucni igraci, bilo je jasno da ce dalje biti lakse. Nastavilo se sa uspostavljanjem sistema do kraja sezone a u januaru su dovedene dve izuzetno vazne karike u timu. Napadac Daniel Staridz i ofanzivni vezista Filipe Kutinjo su ekipi dali drugu dimenziju i doprineli izuzetno aktraktivnom fudbalu u prolecnom delu. Odbrana je bila najslabiji deo tima sa golmanom Reinom na celu i oni se najteze navikavaju na novi stil igre. Problemi se ocekuju i u narednoj sezoni u tom delu tima.

Sezona jeste bila losa i bez rezultata ali ako se pogleda realna situacija, ovakva godina je bila neminovna jer klub koji luta godinama je morao konacno da nadje svoj put. Sada kada znaju gde idu, mogu da se ocekuju rezultati.

Luis Suarez je definitivno neko ko je obelezio sezonu na nivou cele lige a narocito kad je u pitanju njegov klub. Sa 23 postignuta gola je zavrsio kao 2. na listi strelaca iza Robina van Persija i bio je u najuzem izboru za igraca sezone. Kontroverzni napadac se odlicno pronasao u sistemu Brendana Rodzersa gde je iskoristio slobodnu rolu u spicu koju mu je menadzer dodelio. Na taj nacin je mogao svuda da se krece i otvara prostor saigracima, stvara sanse i naravno, postize golove. Njegov stil igre je takav i na koju god poziciju ga stavite, on ce igrati tako. Razigravao je saigrace postepeno, pruzao podrsku mladim partnerima u ofanzivnoj trojci (Suso, Sterling) i naravno, postizao golove. Sezonu je na kraju zavrsio neslavno tako sto je ujeo Branislava Ivanovica i dobio suspenziju. Nakon toga se nije ponasao kao profesionalac i svojim menjanjem misljenja i zbunjujucim izjavama je stavio klub u nezavidnu situaciju. Jos se ne zna da li ce ostati u klubu ali nema sumnje da je obelezio prethodnu sezonu i da ce u slucaju ostanka ponovo biti udarna igla Rodzersovog Liverpula.

Transferi

Usled lose sezone Pepea Reina, u klubu su se odlucili za promenu posle 8 godina. Medju stative ce stati mladi Belgijanac, Simon Minjole koji vec neko vreme odusevljava svojim partijama u Sanderlendu. On nema refleks Reine ali isto tako ne pravi kardinalne greske koje je njegov prethodnik ponavljao iz godine u godinu. Jos jedna vazna promena se dogodila u odbrani gde je morao da dodje iskusan stoper koji bi zamenio legendarnog Dzejmija Karagera. Dugogodisnji zamenik kapitena ce od sada svoj klub komentarisati i analizirati na Sky Sports-u gde ce moci da proceni da li je iskusni Kolo Ture dostojna zamena za njega. Ture je iz Mancester Sitija stigao kao slobodan igrac i klub je tu napravio odlican potez usled limitiranog budzeta. Zahvaljujuci tome, mogu da novac usmere na neke druge pozicije. Pored Minjolea i Turea, u klub su stigli Iago Aspas i Luis Alberto. Spanski napadac i ofanzivni vezista su dovedeni da ojacaju Liverpulovu slabu klupu i da se uklope u sistem pas igre. Na njihovim pozicijama su otisli engleski internacionalci Stjuart Dauning i Dzondzo Selvi koji jednostavno nisu dorasli ovakvom nacinu igre. Klub je napustio i Endi Kerol koji je vratio deo bespotrebno bacenog novca na njega. Ocekuju se levi bek, stoper i levo krilo koji bi doprineli dodatnoj dubini u timu i Liverpul bi konacno mogao da se ukljuci u borbu za Ligu Sampiona.

Trener, o timu, taktika...

Brendan Rodzers je rodjen 26. januara 1973. u Karlnlou, malom mestu u Severnoj Irskoj. Igracku karijeru je morao da zavrsi vrlo mlad zbog teskih povreda. Nakon toga prelazi u trenerske vode. Radio je u Celsiju kao trener mladjih kategorija u prvom trenerskom mandatu Zozea Murinja. 2008. dobija sansu u Votfordu gde se nije dugo zadrzao a slicna prica je bila i sa Redingom. Ni u jednom klubu nisu mogli da se naviknu na njegov nacin rada a on kao izuzetno mlad trener nije uspeo da nametne autoritet. Nakon toga, dobio je pravu sansu. Svonsi, koji su pre njega vodili treneri koji rade na nacin slican njemu, odlucio je da ga angazuje i to je bila prekretnica u klupskoj istoriji. Rodzers je covek koji je vratio Svonsi u najvisi rang takmicenja posle vise decenija i nakon toga sa svega par promena u timu u jakoj konkurenciji bio nadomak gornjeg dela tabele na 11. mestu. Stigao je poziv Liverpula koji nije mogao da odbije kao covek koji voli izazove.

Vec je receno da Rodzers forsira 4-3-3 sa tendencijom ka vecem posedu lopte i visokim presingom. Slicno je Barseloni s tim da Rodzers pokusava da igra jos brze i direktnije. Jasno je da tako nesto ne moze momentalno da se postavi i da je potrebno vreme. O njegovom fudbalskom znanju ne treba mnogo pricati jer se sve vidi kada covek na konferenciji progovori o fudbalu. Nema sumnje da se radi o jednom od pet najperspektivnijih strucnjaka na svetu u ovom trenutku. Njemu prvenstveno nedostaje iskustvo jer u svojoj karijeri ima svega par sezona vodjenja seniorskog fudbala i samo dve sezone u prvoligaskom takmicenju. Uspeo je tokom minule sezone da nametne autoritet i to je pred ovu koja nam dolazi od izuzetnog znacaja. Njegov najveci problem je vodjenje same utakmice. Poznato je da Liverpul nema dovoljno aduta s klupe i u takvim situacijama trener mora da nadje adekvatno resenje. Rodzers je prosle sezone napravio veliki broj gresaka tokom meca koje su dovele do gubitka bodova i to bodova koje je Liverpul morao da osvoji protiv dosta slabijih protivnika od sebe. Ono sto je njegova prednost je to sto je iz pojedinih igraca uspeo da izvuce maksimum, da radi sa njima na pravi nacin i da odrade vazne role u ekipi. Tokom sezone su se konstantno popravljali Hoze Enrike, Dzordan Henderson i Stjuart Dauning i zaista prijatno iznenadili igrace Liverpula. Ima jos pojedinaca ali ovaj trio prednjaci.

Ove sezone ce Liverpul imati vise opcija sa klupe i vise polivalentnih igraca te ce Rodzers moci da kombinuje razlicita resenja. U slucaju da ponovo ne pokaze hrabrost i znanje tokom vodjenja samog meca, njegov rad ce mozda i doci u pitanje. Ipak, ako moze da se istrpi mlad igrac sigurno da moze i mlad trener, posebno trener koji svojim fudbalom odusevljava navijace sirom sveta.

Sto se tice ekipe, sistem je postavljen i ostaje usavrsavati ga. Jasno je da fali jos jedan vrhunski ofanzivni igrac na cijem se dovodjenju intenzivno radi. Suarez je pod znakom pitanja ali ima naznaka da ce ostati jos jednu sezonu u klubu i dati sve od sebe. Kljucna stvar je da je Liverpul posle duzeg vremena postao kolektiv i da se ne ceka sta ce uraditi Dzerard, Tores, Suarez ili ko zna koja zvezda. Atmosfera je na visokom nivou i bez obzira na to sto je prosle sezone krajnji plasman bio tek 7. mesto, u klubu i oko njega vlada ogromna doza entuzijazma i optimizma.

Kljucni problem prosle sezone uz realizaciju i jos neke stvari koje idu zajedno sa psihom jeste sinhronizacija odbrane i napada. U slucaju neuspelog presinga, izmedju poslednje linije i veznog reda je znao da nastane ogroman razmak koji je dovodio do toga da protivnik lako stvara sanse. Na pripremama se igrao nesto sporiji fudbal gde je kljuc bio da se smanje kardinalne greske i da se sve odradi takticki na potrebnom nivou i da se linije non-stop pomeraju na potrebna mesta. Veliki problem predstavlja to sto ekipa nema vrhunskog defanzivnog vezistu, fizicki dominantnog, koji bi pokrivao vise prostora od Lukasa i Alena, pomagao odbrani, povezivao te dve linije i rasterecivao Dzerarda koji je u godinama. Na dovodjenju istog se ne radi i to je nesto sto moze ovaj tim sa potencijalom da kosta plasmana u Ligu Sampiona. Kljucna pozicija jer su bekovi izuzetno ofanzivni u ovom sistemu a sa stoperima Rodzers ima mnogo problema. Pitanje je da li ce Ager uspeti da izbegne povrede, da li ce Ture biti onaj iz Arsenala, da li ce mladi Vizdom moci da odgovori zadatku i da li ce Skrtel u slucaju ostanka pruziti partije iz sezone 2011-12.

Kada je napad u pitanju, nema preteranog razloga za brigu. Sistem je takav da se stvara mnogo sansi na utakmici. Realizacija se postepeno popravljala tokom prosle sezone i moze samo da bude na jos vecem nivou u slucaju dolaska jos jednog vrhunskog igraca a ko god da bude igrao, sanse se ce se stvarati. U slucaju boljeg povezivanja napada i odbrane i sprecavanja kontranapada protivnika, ekipa ce biti dosta konkurentnija. Naravno, ocekuje se i da Minjole odbrani ono sto treba da se odbrani i da vise nema golmana koji svojim kiksevima promeni tok utakmice koja ide u korist tima.

Godine prolaze, sve se menja osim njega. Stiven Dzerard se vratio kada su ga svi otpisali i uneo novu nadu svojim navijacima. Rodzers mu je dao rolu povucenog pleja i to se ispostavilo kao potez sezone. Dzerard je svojim kretnjama, otvaranjem prostora, zonal markingom i najvaznije izuzetnim miksovanjem pasova doprineo da Liverpul ponovo ima "The Liverpool Way" i da sezona ne bude losa kao sto se cinilo da ce biti. Sa 33 godine, on ce i dalje biti kljucni igrac pa i ove sezone. Mnogi ovde ocekuju da vide neko drugo ime ali klub i dalje ne moze bez njega na duze staze. On odredjuje tempo, balansira, miksuje, ubrzava i usporava po potrebi. Uloga mu je drugacija i ne istice se toliko ali posle 15 godina on ne prestaje da radi ono sto je najpotrebnije ekipi. Suarez je pod znakom pitanja, Kutinjo i Staridz su prekratko tu da bi se od njih previse ocekivalo, nova pojacanja i ako dodju moraju da se uklope tako da je kao i uvek, on jedini maksimalno pouzdan. U slucaju da nastavi sa partijama koje pruza od decembra pa sve do sada klub je u odlicnoj poziciji. Kapiten ima sansu da vrati tim u Ligu Sampiona gde onda klub moze da dovodi igrace koji ce da ga postepeno rasterecuju do kraja karijere. Za sada je kljucni igrac i jos uvek najbolji i najkonstantniji, sta god ko mislio.

Treba ocekivati nesto bolji Liverpul ali bez jos nekoliko pojacanja do kraja avgusta i u januarskom prelaznom roku tesko da ce doci do neke eksplozije. Realno je da se nadju od 4-6. mesta ali 6. mesto je najrealniji plasman u ovom trenutku. Ono sto je dobro je to sto u klubu imaju jasan plan kako postepeno da se vrate u sam vrh i sto i navijaci i fudbalska javnost vise ne vrse ogroman pritisak i veruju u tu pricu.

**Wilshere_10** · 16-08-13, 22:06

Kratak review sezone 2012/13

Koliko znači stručnjak na klupi tima, i koliko je organizovanost i disciplina u igri značajna, pokazao je West Bromwich Albion, najprijatnije iznenađenje prošle sezone. Debitant u ulozi menadžera, do tada pomoćni trener u Liverpoolu, Steve Clarke je ekipu prosečnog igračkog kadra doveo do 8. mesta na tabeli i najboljeg plasmana ovog kluba u istoriji. Tim je nosio Romelu Lukaku, gorostasni napadač koji je pozajmljen od Chelsea-a, a na kraju se ta pozajmica ispostavila kao pun pogodak za sve tri strane: West Bromu je doneo 17 golova i 4 asistencije, Lukaku je stekao značajno iskustvo u PL a Chelsea je dobio igrača na koga ove sezone itekako može da računa.

Ko će ove sezone doneti Lukakuove golove?

U prvih 7 kola zabeležen je tek jedan poraz, a savladani su Liverpool 3:0 u 1. i Everton 2:0 u 3. kolu. Rezultate su beležili u serijama, a čak tri puta u toku sezone su imali nizove od po 3 izgubljena meča. Na kraju su imali učinak od 14 pobeda, 7 nerešenih i čak 17 izgubljenih utakmica, najviše poraza od svih timoga u ligi. Interesantno, imali su drugi najmanji broj nerešenih, odmah iza Uniteda koji je samo pet puta podelio bodove s protivnicima. Od interesantnijih mečeva, treba izdvojiti pobedu nad Chelsea-jem od 2:1, i već spomenute mečeve s ekipama iz oblasti Merseyside. Naravno, pamtiće se meč poslednjeg kola na Old Traffordu, gde je na oprosštaju SAF-a viđena goleada, 5:5, a trostruki strelac je bio Lukaku:

U kupovima su eliminisani u 3. kolu- iz Capital One kupa ih je eliminisao Liverpool 2:1, a iz FA kupa QPR rezultatom 1:0.

Transferi

Na Hawthornsu prelazni rok nije posebno uzbudljiiv, mada se nikako ne može reći da rade loše. Dovođenjem Anelke i Lugana dobiće na iskustvu, a Vydra je tu da se dokaže, i ostane ako opravda očekivanja. Ipak, najveća obaveza je nadomestiti Lukakuov odlazak, tako da pred Anelkom i Vydrom nije nimalo lak zadatak. Navijačima su porasla očekivanja nakon odlične prošle sezone, tako da se nadaju plasmanu u gornu polovinu tabele, ako ne i većim uspesima. Ipak, stiče se utisak da Clarke tačno zna kakve irače želi u timu, i da je njihovo uklapanje u njegove metode rada i važnije nego njihov kvalitet. Mediji ih povezuju samo sa pomalo zaboravljenim Sinclairom iz Cityja, čije bi dovođenje bilo pun pogodak, kako bi se osvežile krilne pozicije u timu.

Trener, o timu, taktika...

Steve Clarke, čovek koji je prvi put seo na menadžersku stolicu prošle sezone je demonstrirao fantastičan spoj tradicionalne engleske čvrstine i modernog, direktnog fudbala. Kao pomoćnik menadžera u Newcastle-u, Chelsea-u i West Ham-u i kao trener u Liverpoolu, pri čemu je imao priliku da uči od Ruud Gullit-a, Mourinha i Dalglisha, Clarke je stekao ogromno iskustvo, i sada je jasno, ogromno znanje koje je uspešno primenio kao samostalni trener. WBA je igrao dopadljivo i interesantno, sa dosta kontranapada i brzih transformacija iz faze odbrane u napad.

Formacija koju preferira Cclarke je 4-3-3, sa jednim klasičnim napadačem i dva bočna, uz 3 centralna vezna fudbalera. Očekuje se da će na golu stajati Foster, a da će štoperi biti Lugano i Olsson. Prilično iskusan i dobar tandem, mora se priznati. Bekovi će biti Ridgewell levo, odnosno Billy Jones desno. Vezni trio je najvredniji deo tima, i čine ga Mulumbu, Brunt i Morrison, dok će dosta minuta dobijati i Yacob i Zoltan Gera. Ofanzivni trio će biti značajno drugačiji bez Lukaku, ali se očekuje da prvi izbor budu Odemwingie, Vydra i Long, dok bi Anelka imao ulogu džokera.

Shane long, može li da ponovi Lukakuov učinak?

Glavni igrač tima je napadač Shane Long, koji ima obavezu da nadomesti Lukakuov odlazak i rešeta protivničke mreže. Od efikasnosti ovog tima će im umnogome zavisiti plasman, te ako Long i družina budu raspoloženi kroz sezonu, navijači imaju prava da se nadaju. Realno gledano, ekipa ne bi trebalo da bude ugrožena što se tiče ispadanja, ali nije realno očekivati da ponove prošlosezonske rezultate. Sredina tabele je neka njihova mera u ovom trenutku.

**Casiraghi** · 16-08-13, 22:11

Kratak review sezone 2012/13

Mnoge ekipe koje udju u najvisi rang i odigraju dobro prvu sezonu, imaju problema sa drugom. Cak se medju fudbalskim strucnjacima ustalio taj termin "sindrom druge sezone". Za Svonsi to ne vazi. Nakon 11. mesta u sezoni 2011-12 uspeli su da dodatno napreduju i zavrse na 9. mestu prethodne sezone sa osvojenim Liga Kupom. Na taj nacin su izborili plasman u Ligu Evrope preko engleskog takmicenja sto jos nije poslo za rukom nijednoj ekipi iz Velsa. Tokom citave sezone su imali jedan kontinuitet rezultata, bez vecih padova. Kljucna stvar je da imaju sistem igre, jasnu viziju i klub konstantno napreduje, umereno, postepeno, sve ide idealnim tokom kako navijaci svakog tima sanjaju. Igraju 4-3-3 ili 4-2-3-1 i forsiraju presing i posed lopte svih 90 minuta. Nekad malo preteruju u tome i moraju da nadju balans, da nauce da promene ritam utakmice ali u stanju su da se nadigravaju sa svim ekipama i za razliku od ostalih ekipa sa sredine tabele, imaju isti pristup kad igraju kuci i u gostima i na teskim gostovanjima ne odstupaju od svog fudbala ako se na drugoj strani nalazi igracki jaci protivnik. To je ono sto ih je dovelo u gornji deo tabele.

Svonsi jeste odlican kolektiv sa verovatno najboljom atmosferom od svih ekipa u Premijer Ligi ali jedan covek zasluzuje da se izdvoji. Ovaj Spanac koji se podjednako dobro snalazi kao ofanzivni vezni i kao klasicni napadac je verovatno najbolji transfer prethodne sezone posto je placen samo 2 miliona funti. Sa 19 golova i jos dosta asistencija i kljucnih paseva je nosio ovu dobro izbalansiranu ekipu. Ne izvlaci se mnogo na stranu i trudi se da igra sto vise u sredini ali imate osecaj na koju god centralnu poziciju da ga stavite da ce igrati podjednako dobro. Odlikuje ga mentalna stabilnost i sigurnost. Svakako da Micu nije najbolji napadac lige ali najmanje gresi od svih napadaca. Sigurna realizacija, siguran pas, jednostavno odigravanje, nikad ne ostane na istom mestu posle datog pasa, odlicno pracenje igre bez lopte, precizan udarac glavom(neobicno za jednog Spanca) i odlican u jakim utakmicama. Za ovakvu ekipu prakticno sve sto se moze pozeleti. Kruze price da bi mogao i da napusti ekipu do kraja avgusta ali mnogo su vece sanse da ostane i da sa novim pojacanjem, Vilfredom Bonijem, Svonsiju donese nove uspehe i dodatni napredak.

Transferi

Kao i do sada, nastavljaju da briljiraju na transfer trzistu. Iz Vitesea je stigao Vilfred Boni kojeg su vise od pola godine selili u mnogo igracki i finansijski jace klubove od Svonsija. Drugo najvece pojacanje je Dzondzo Selvi iz Liverpula za kojeg tamo nema mesta ali u Svonsiju bi mogao da pokaze svoj potencijal koji i jeste za startera ekipe sa sredine tabele. Rodzers mu nije dao pravu sansu posle nekoliko vezanih losih utakmica za Liverpul ali pre toga je imao iza sebe nekoliko odlicnih meseci i bio jedan od boljih u tadasnjem rasulu u Liverpulu. Dao je neke vazne golove u Ligi Evrope i imace ponovo priliku da u tom takmicenju doprinese dobrom plasmanu Svonsija.

Pored njih dvojice, napravljen je odlican potez dovodjenjem Hozea Kanjasa iz Betisa kao slobodnog igraca. Radi se o defanzivnom vezisti koji bi mogao da bude upgrade u odnosu na Britona koji je prosle sezone prilicno usporavao igru u pojedinim utakmicama. Sa njim je stigao i mladi ofanzivac Alehandro Pozueljo a iz Spanije je stigao i mladi stoper Amat iz Espanjola. Jedan od ove trojice bi sigurno mogao da se istakne i da konkurise za najbolji transfer sezone. Jasno je da ekipa insistira na tehnicki izuzetno potkovanim igracima i da ce se taj trend nastaviti i ove i narednih sezona.

Trener, o timu, taktika...

Mihael Laudrup je nastavio da usavrsava ono sto su zapoceli Brendan Rodzers i Roberto Martinez. Konstantno insistiranje da od golmana do spica svi budu tehnicki obuceni na vrhunskom nivou, posed lopte, presing, igra na malom prostoru i jedino sto im se svima moze zameriti je fizicka inferiornost ekipe u odnosu na konkurente. Doveli su sada nekoliko igraca koji bi trebali da doprinesu ravnotezi kad su u pitanju fizikalij protivnik ima 1% sanse da ih dobije.

Ekipe sirom Velike Britanije su ljubomorne na Svonsi, sa razlogom. Svonsi je idealan primer postepenog napretka i dizanja kluba. Nemaju mnogo novca i budzet je limitiran. U najvisem rangu spadaju medju finansijski slabije ekipe. Svaku funtu uloze pravilno i svaki igrac im se visestruko isplacuje. Veliki novac su zaradili i na obestecenjima od trenera posto im je svaki perspektivni strucnjak odlazio pre isteka ugovora. Nikada ne prave velike remonte ekipe, uvek dovedu nekoliko jeftinih i slobodnih igraca i ekipa polako ali sigurno na svakoj poziciji ima dva dobra pojedinca. Svi do jednog na celu sa trenerom su izuzetni ljudi i u svakoj izjavi o fudbalu govore sa velikim entuzijazmom. Pokusavaju da podsete ljude da je ovo igra naroda a ne bogatasa, da ovo nije industrija vec zabava. Uzivanje je gledati svaki njihov mec i medju neutralnim ljubiteljima fudbala spadaju u najomiljenije ekipe. U Premijer Ligi mnoge ekipe vecito prave odredjene projekte ali nikako da napreduju. Svonsi je za dve sezone izborio Evropu tako sto je osvojio trofej u Liga Kupu i zavrsio pritom u gornjem delu tabele. Ne tako davno su bili u cetvrtom rangu takmicenja. Zaista, prica iz bajke.

Sto se tice same ekipe i nacina igre, vec je receno sta forsiraju. Ne moze mnogo toga da se kaze jer u tom timu zaista nema mnogo taktickih varijacija. Laudrup kao i njegov prethodnik Rodzers, ume da pogresi prilikom pravljenja izmena i retko uspeva da promeni ritam meca. Jos redje odstupa od sistema nego njegov prethodnik a to nije dobro ako ekipi ne ide. Nemaju plan B i to je ono na cemu moraju da rade ove sezone jer imaju sve sto je potrebno da budu najblizi najjacim ekipama lige i najbolji od takozvanog "ostatka sveta".

Dovodjenjem Bonija imaju zaista fenomenalnu navalu sa njim i Micuom. Micu u drugom delu sezone nije resetao kao u prvom jer je bio udarna igla tima i protivnici su sve cesce uspevali da ga zatvore. Dolaskom Bonija ce samo imati jos vise prostora. Boni kao target man i Micu iz drugog plana su napad na kojem mogu da pozavide i neke mnogo jace ekipe. Ostaje videti koliko ce im trebati da se uigraju a ono sto su pokazali protiv Malmea u kvalifikacijama za Ligu Evrope je bilo maestralno ali Malme nije dostojan rival, ceka se prvo kolo i Mancester Junajted. Zaista su napravili dubinu u timu. Ako Micua nema, moze Selvi da igra iza Bonija na visokom nivou a moze i 4-3-3 sa 3 holding veznjaka. Ako Bonija nema, Micu je u spicu i opet se nadje neko na AMC. Ciko Flores i Vilijams dobijaju odlicnu konkurenciju u Amatu a na centralnim veznim je konkurencija najzesca sa De Guzmanom, Selvijem, Britonom, Kanjasom i Lijem.

Ono sto je Micu uradio prosle sezone, ove se ocekuje od Bonija. Da u svojoj prvoj sezoni u Premijer Ligi zasija i bude najbolji igrac ekipe. Micu jeste odlican ali ovaj momak je zaista kompletan napadac. Tehnicki dovoljno dobar i fizicki dominantan a zna se kako takvi prolaze u Premijer Ligi. Samopouzdanje mu je 11 na skali od 1 do 10 a Svonsi nema taj pritisak za dokazivanje kao jaci klubovi i sa strucnjakom kakav je Laudrup, uopste kompletnim strucnim stabom, moci ce samo da napreduje i da se pokaze u najboljem svetlu skautima najvecih klubova sveta. Ocekuje se da postigne najmanje 15 pogodaka a pojedini strucnjaci mu predvidjaju i preko 20. Vec se po pripremnim mecevima i dvomecu u Ligi Evrope vidi da se savrseno uklapa i da je odlicno prihvacen.

Ovo sto Svonsi radi u vremenu surovog kapitalizma je nesto vanserijski. Ovakav napredak zasnovan iskljucivo na fantasticnom nacinu rada jos nije vidjen u skorije vreme. S obzirom na to da je Dejvid Mojes napustio Everton i da ce im trebati vremena da se naviknu na totalno drugaciji nacin rada Roberta Martineza, treba ocekivati Svonsi na 7. mestu a ispod 10. ne mogu da zavrse ni sa povredjenim Micuom i Bonijem.

**Freshman** · 16-08-13, 23:35

Kratak review sezone 2012/13

Nakon sto ih je Big Sam doveo u visi rang, posle samo jedne sezone provedene u Champioshipu, gde su putem Champioship play-offa eliminisali Blackpool u finalu, ambicije kluba da ostane cvrsto u PL su bile velike.
West Ham je uvek bio stabilan klub i vecinom se oslanjao na svoju akademiju, ali ovoga puta su i ozbiljno ulagali. Tim su pojacali Maiga, Jarvis, i Carroll koji nije bio pozeljan u LFC. Uz jos par igraca poput Joea Colea, Diamea, Big Sam je napravio vrlo jak, cvrst i stabilan kolektiv.

Iako je skromnost bila relativno cist opstanak u ligi i stabilizacija kluba, odmah je bilo jasno da se klub ozbiljno pojacava. Rezultati su bili vrlo nekonstantni sto je i normalno za ekipu koja se borila za opstanak, ali ipak dobri.

Klub nikad nije ispao van 14. ekipa u PL, sto je dokazan kvalitet za sredinu tabele. Takodje su davali najjacim timovima lige veliki otpor, poput Chelsea, gde su Plavci i izgubili 3:1, uz fenomenalnu partiju Mohameda Diamea koji je bio jedan od najboljih pojedinaca prosle sezone. Carroll je napravio takodje solidan impact, ali je imao problema sa kolenima, pa je zabelezio samo 7 golova u ligi.

Ekipa je imala jak pocetak, i u prvoj polusezoni, tim je delovao bolje nego u drugoj, gde je umor ostavio posledice, pa i slab zavrsetak ovog kluba. Tim je belezio slabe rezultate i dosta remija, uz par poraza, i vrlo malo pobeda. Doduse, West Ham je kod kuce odlicno igrao, pred svojim navijacima delovalo je da tim moze svakoga da pobedi, i da je publika 13. igrac na terenu. Isto se ne moze reci kada klub igra na strani, jer su veoma slabo delovali sto i govori podatak da su zabelezili samo 3 pobede, uz 4 remija, i cak 12 poraza. Tim jednostavno nije bio isti kao onaj na Upton Park-u, sto je i najvise dovelo do nekonstantnosti tima i samih igraca.

Ipak, klasican britanski mentalitet je ono sto se izdvajalo kod ove ekipe. Zelja na svakoj utakmici da se da 120% svojih mogucnosti je svakako uticaj Big Sama, koji ima veliki autoritet kod svojih igraca, i gde god da je otisao. Kevin Nolan je bio predvodnik ove ekipe, igrac koji je poznat po hrabrosti i borbenosti i igrac koji je prosle sezone i postigao 10 golova u sezoni. Kada god je bilo tesko, on je tu bio da resi utakmicu ako treba, a ima tu sposobnost. Iako poslednje kolo nije bilo bitno, ovaj igrac je postigao hat-trick, pokazavsi borbenost cak i u nebitnoj utakmici kakva je protiv Readinga.

Tim West Hama je u kupovima dogurao do trece runde, i u Capital One Cupu, i FA Cupu. U Capitol One-u ih je Wigan srusio 4-1, dok su u FA izgubili u revans mecu protiv Utd, prepreku koja je ipak bila prevelik zalogaj.

Tim zavrsava tacno na sredini tabele, na visokom 10. mestu, plasman koji je obradovao celnike kluba, i plasman koji su potajno zeleli, svakako posle onakvog ulaganja. Naredna sezona se navodi kao pokusaj ekipe da dodje do Evrope, iako ce to biti ekstremno tesko.

Transferi

Nakon sto je proveo sezonu na pozajmici, jasno je bilo i njemu da nece biti mesta u buducem Liverpoolu. Problem je bio ipak smanjenje plate da bi presao u West Ham. Jos ranije prosle sezone na leto, otkupna klauzula je bila oko 15m funti, i dosta se pricalo ovog leta hoce li Carroll zavrsiti svoju rolu u West Hamu, ili nastaviti je. Sam Allardyce je zatrazio od uprave da plati klauzulu i da da platu barem pribliznu kao u Liverpoolu. Odbor je na to pristao, i prvi transfer West Ham je resen, i to papreno placen.

Big Sam je uvek bio veliki fan Carrolla i nakon enormnog transfera Geordiana u LFC za 35m funti, niko nije ocekivao da ce tako brzo Carroll biti zaboravljen, i tako olako dat. Ipak, 15m je dosta novca, i da li ce se Carroll popraviti ili ne zavisi samo od njega, svakako da je on pravi fit za ekipu kakva je West Ham, i da ce se uklopiti u ekipu jos bolje ako se sacuva povreda. West Ham je tako resio napadaca, nakon sto je Carlton Cole otisao iz kluba jer mu je istekao ugovor. Jos par momaka je otislo bez obestecenja, ali uobicajeno, to su bili igraci slabijeg kvaliteta.

Zatim je klub doveo Razvana Rata, igraca Shakhtara bez obestecenja i to je dobar deal, jer Rat moze kvalitetno igrati na svim pozicijama u odbrani. A onda je ozvanicen i deal sa Downingom, jos jednim sada vec bivsim igracem Liverpoola koji nije imao buducnost. Svakako da ova pojacanja dokazuju neku vrstu ambicicije, ali prevashodno, pojacanje u vidu Downinga je dobro, jer se oni vrlo dobro poznaju, pa Big Sam ocekuje odlicnu saradnju izmedju dvojca, koja ce svakako biti potrebna.

Ekipa nije izgubila bitnijeg igraca, pa se ovaj rok moze nazvati odlicnim za West Ham.

Trener, taktika, o timu...

"Big" Sam Allardyce je rodjen 1954. godine u Worcestershire, gradicu u Engleskoj. Covek koji je poznat po svojoj krupnoj gradji, je zapoceo svoju fudbalsku karijeru u Boltonu, gde je i proveo najbolje godine svog zivota kada je u pitanju njegova karijera. Bio je odbrameni igrac, i zabelezio je preko 200 nastupa za Bolton. Nakon 7 godina provedenih tamo, promenio je nekoliko klubova, cesto se selio, ukljucujuci Sunderland, Milwall, Tampa Bay Rowders, Coventry City, Huddersfield Town, Preston, WBA, Limerick, gde nije imao bitnije role.
Igracku karijeru zavrsava 1992. godine u Prestonu. Ipak izmedju igracke karijere, zapocinje i menadzersku gde 3 godine ranije pre nego sto ce se povuci, dobija posao u WBA kao asistent tima, ali ostaje i igrac. Menadzerska rola je bila bitnija posto je samo jedan mec odigrao za WBA, a bio je asistent od 1989. godine. Nakon toga prelazi u Limerick ge jednu sezonu vodi tim kao glavni menadzer, a ujedno ima i rolu igraca, gde je odigrao nekih 23 meca. Tim je odveo u visi rang Irskog sistema, ali odlazi odmah posle jedne sezone, da bi bio asistent u Prestonu, gde postaje caretaker menadzer, kada je glavni trener dobio otkaz. Tim je pod njegovim vodjstvom pokazao odlicne rezultate, ali je neiskustvo njegovo bilo presudno da odbor Prestona zaposli nekoga starijeg. Ogorcen, odlazi iz kluba, nakon sto dobija ponudu da vodi Blackpool. Dve godine vodi bez veceg uspeha, pa kasnije i najstariji klub na planeti, Notts County takodje dve godine.

Konacno dolazi u svoj rodni klub Bolton, gde ih vodi punih 8 sezona. Imao je uspehe poput 6. mesta u Premier League 2005. godine, sto je mozda njegov najznacajniji uspeh. Nakon toga vodi Newcastle i Blackburn bez znacajnih uspeha, da bi dobio posao u West Ham-u.

Kada je u pitanju stil, Big Sam je klasican produkt ostrvskog trenera, posto voli jaku i stamenu odbranu, i igru koja se zasniva preko krila, uz moguceg visokog napadaca. To je onaj zastareli fudbal, uz mix malo modernog, ali je stil skoro pa isti. Ono sto Big Sam najvise trazi od svojih igraca je pozrtvovanost i velika borba, tako da su oni prakticno klasican "hustle" tim. Big Sam nije takticki mag, niti nekakav genije, u principu on koristi svoje znanje najbolje sto ume i sva sredstava on maksimalno iskoristi.
Velika disciplina na terenu je uvek pristutna, uz kapitena Nolana koji je inace pravi covek za taj posao, da ohrabri svoje igrace.
U principu, Downing bi trebao da bude najvece pojacanje, jer se prosle sezone pokazao dobrim koliko toliko za Liverpool, ali u WH nece imati veliki pritisak velikog kluba, pa se ocekuje dobra rola ove sezone od njega. Isto vazi i za Carrolla koji ce u njemu i Jarvisu, traziti te lopte u sesnastercu.

Bitna rola se ocekuje i od Nolana, a pogotovo od Diamea koji je bio taj motor prosle sezone.

Pa se njegov kvalitet ne moze umanjiti, jer je on svakako igrac koji bi se nasao i u prvoj postavi nekih mnogo jacih timova u ligi. Kada bi se izdvojio igrac koji je vrlo bitan za ekipu, onda bi to bio on, ali se timski duh ipak ne moze izostaviti, jer se ova ekipa duboko oslanja na to, a ne na individualni kvalitet. Bolje igre redom treba ocekivati i od Carrolla, i od Downinga, i treba dosta ocekivati od te engleske veze Carroll - Downing - Jarvis.

Sve u svemu, West Ham deluje dobro na polju pojacanja, delovali su dobro prosle sezone, i nema razloga da se ove sezone ne bore opet za top10, ako ne i nesto vise, kroz domace kupove.

**Freshman** · 17-08-13, 01:52

Kratak review sezone 2012/13

Norwich City od kako je usao u ligu pre dve sezone, je pokazao koliko je specificna ekipa. Naime tada ih je vodio Lambert, odlican strucnjak i kada su pokazali da mogu da se nosi u sezoni posle promocije, sa drugim klubovima iz najviseg ranga, ocekivalo se jos vise od ove ekipe.
No, tako nije mislio Lambert, nakon sto je dobio ponudu od Aston Ville koju nije mogao odbiti. Ekipa je zaposlila bivseg menadzera Newcastlea, Chrisa Hughtona.

Ovo je inace bila 111. sezona u engleskom fudbalu Norwicha, a 23. tek u najvisem rangu takmicenja. A kako je krenula sezona, ocekivala se grcevita borba za opstanak.

U prvih sedam kola, tim je bio zakucan za dno, sa nijednom pobedom, 3 remija i 4 poraza, uz gol razliku 5:17. Vec na debiju su monstruozno unisteni od strane Fulhama rezultatom 5:0. Pa ide niz od tri remija, pa onda niz od tri poraza. Stvari su delovale jako lose, i Hughes je vec vidjen kao prvi za odstrel u Premier League od strane menadzera te sezone. Ipak, situacija se menja iz korena, i Norwich pocinje da belezi tvrde, ali odlicne rezultate, uz 10 utakmica bez poraza, sa skorom 6 pobeda i 4 remija. Ta serija je vrlo bila bitna da se klub odmah vec tada malo odvoji od te borbe za opstanak. Nakon pobede Wigana u toj poslednjoj utakmici u nizu, Norwich se vec tada nalazio na visokom 9. mestu.

Medjutim, odmah zatim krece opet crna serija od 9 utakmica bez pobede, sa pet poraza i cetiri remija. Bilo je price da tim nema odredjeni mentalitet da izdrzi i probije crne serije, pa smo imali tako prvo jedan ocajan niz, pa odlican, pa opet ocajan. Iako crna serija, Norwich nije dosao u poziciju borbe za opstanak, ali je inace ceo donji dom bio jako blizu bodovno, pa je svaki poraz i svaka greska bila fatalna.
Norwich belezi malo nekonstante rezultate, ali ipak na kraju cini se lagano izbegava zonu ispadanja, i zavrsava na cak 11. mestu. Za igraca godine u klubu proglasen je Sebastien Bassong koji je na momente igrao zaista sjajno, ali su se i drugi isticali, poput Snodgrasa i Holta.

Svakako da je tim zasluzio ostanak, jer su igrali vrlo specifican fudbal, pomalo ostrvski, pomalo moderno, u svakom slucaju, pokazali su veliku moc adaptacije kod razlicitih ekipa, a i Hughton je pokazao zaista odredjeno znanje.
U kupovima, ovaj klub je stizao do 1/4 finala u Capital One Cupu, dok je u FA Cupu dosao do 4. runde. Tokom FA Cupa u 4. rundi, Norwich je postao prvi tim jos od daleke 1089. godine da ispadne od konferencijskog tima Lutona Towna.
Bez obzira na taj da kazemo negativan rekord, klub je pokazao da vredi ostati u najvisem rangu engleskog fudbala, a s obzirom na ambicije i pojacanja, mogu i ove sezone sto sledi, daleko dogurati.

Transferi

Od ovih manjih klubova, izgleda da je Norwich najvise pokazao ozbiljnost da se ozbiljno pojaca, cak i vecu ozbiljnost od nekih klubova iz vrha. Po potrosenom novcu, Norwich je ove sezone na petom mestu, gde su ispred, samo Cardiff, Chelsea, Tottenham i Manchester City.
Ali ozbiljnost ovih pojacanja govori da je ovaj novac izuzetno kvalitetno utrosen.

Prvi napadac Grant Holt je prodat Wiganu, ali s obzirom na godine, Norwich je ionako trazio napadaca jos odavno, i iskoristio losu finansijsku situaciju u Sportingu, i doveo Rickya van Wolfswinkela za skoro 9m funti. Holadnjanin je izuzetan potencijal i vrlo dobar napadac, i ocekuje se od njega da pokaze svoje znanje u jos snaznijoj ligi. Ekipa nije stala tu, i dovela je Leroya Fera, odlicnog centralnog veznog iz Twentea kojeg je Moyes hteo na zimu dovesti u Everton, ali nije uspeo jer je momak imao problema za kolenima, pa nije prosao medicinki. U Norwichu ocigledno nije bilo problema oko toga, pa je jos jednom Hugton pokazao ambicije kluba. Zatim je doveden veliki potencijal na poziciji krila Nathan Redmond. Garrido je otkupljen nakon pozajmice od Lazia, a doveden je i najbolji napadac Celtica Gary Hooper.

Sa ovim pojacanjima, Norwich deluje izuzetno ozbiljno, i igracki kadar se znatno poboljsao, ali to ne mora znaciti i napredak u odnosu na prethodnu sezonu, jer potrebna je odredjena adaptacija tih igraca na ligu. Ipak, Kanarinci se imaju cemu nadati ove sezone svakako, i prijatno su iznenadili prelaznim rokom ove sezone.

Trener, taktika, o timu...

Chris Hughton je rodjen 11. decembra, 1958. godine u Forest Gateu u Engleskoj. Imao je odlicnu fudbalsku karijeru, posto je proveo 13 godina u Spursima, igrajuci kao levi bek, i sa njima osvojio tri velika trofeja, dvaput FA Cup i jednom UEFA Cup. Odigrao je preko 300 utakmica za Pevce, da bi se nakon 13 godina rastao sa njima, presavsi u West Ham United. Tamo je igrao dve sezone, i nije puno igrao ukupno 32 meca za dve sezone, da bi posle presao u Brentford, gde je i zavrsio igracku karijeru, 1993. godine.
Znacajno je to, da je odigrao i 51 mec za Republiku Irsku, inace on je jedan od prvih "necistih" Iraca koji je zaigrao za tu zemlju.

Nakon toga okrece se trenerskoj karijeri, gde dobija posao prvo first team trenera, a kasnije i jednog od asistenata u Spursima, i radio je u tom klubu skoro 10 godina,, od 1998. do 2008. godine. Dobija ponudu da bude jedan od trenera prvog tima u Newcastle, da bi kasnije preuzeo par puta u toku godine ulogu glavnog trenera zbog raznih dogadjanja u klubu, sto zbog otkaza, sto zbog zdravsvenih problema drugih trenera. Na pocetku 2009. godine, u leto, on opet preuzima kormilo nakon sto Shearer napusta mesto privremenog trenera, i zbog odlicnih i pozitivnih rezultata, imenovan je za glavnog trenera na permanentnoj bazi. Tek sledece sezone belezi dobre rezultate i posle samo jednog losijeg niza, gubi posao, nesto sto navijaci kluba nisu dobro ispratili.

Nakon toga vodi Birmingham u jednoj sezoni u Championshipu, i dovodi ih do 4. mesta koje vodi u Playoff, ali odmah u 1/2 finalu u dvomecu, gube od Blackpoola. Kasnije mu odbor Birminghama daje dozvolu da govori sa Norwichom, i dobija posao.

Kao sto je vec receno, Hughton je trener koji voli da taktizira, ume njegov tim da igra lepo, ali i vrlo tvrdo, zato je njegov stil poprilicno neodredjen, ali vise nagoni ka klasicnom Ostrvskom stilu fudbala. Prosle sezone je uspesno koristio 4-2-3-1 i 4-4-2 gde je obicno Holt bio glavna pretnja, a iza njega je Hughton rotirao bezbroj igraca. Uglavnom, ove sezone mozemo videti klasicnu 4-4-2 ponovo, sa dva napadaca, pored Rickya i Hoopera. Opet, Ricky moze igrati i povucenije kao poluspic, pa daje odredjenu sirinu u formacijskom sistemu i vise opcija za Norwich.
Leroy Fer ce biti veliko pojacanje u veznom redu, jer je to igrac koji ume i defanzivno da igra odlicno, ali i u fazi napada da ponudi dosta. Mada, kako je Robert Snodgras imao odlicnu sezonu, mislim da ce on pored svih ovih pojacanja biti kljuc tima, a vec je postao najbitniji clan tima, kada se pogleda prosla sezona.

Momak je prosle sezone imao kljucne momente, i ponekad je od njega dosta toga zavisilo. Zavrsio je sezonu sa 6 golova i 8 asistencija sto je impresivna statistika. On je igrac koji prakticno nema veliku klasu, ali ume da uradi bilo sta sto se trazi od njega na terenu, vrlo dobro izvodi prekide i ume da posalje odlicne duge lopte napred, takodje je vrlo dobar defanzivno, nesto na sta Hughton posebno stavlja akcenat kod igraca.
On bi trebao biti kljuc, ali isto tako ne treba iskljuciti mogucu odlicnu sezonu Rickya van Wolfswinkela, od ovih momaka ce dosta ovisiti napad.

Ovaj tim ima bazu, i Hughton zaista planski i to odlicno trosi novac, i dovodi pojacanja na onim mestima koja su mu najpotrebnija, tako da ova ekipa ima velike sanse da konkurise za top10, ali s obzirom na broj ekipa koje imaju kvalitet za tako nesto, bice zaista tesko i njima, ali svakako i onim ekipama koji su direktan rival za taj neki plasman u top10.

**Casiraghi** · 17-08-13, 01:57

Kratak review sezone 2012-13

Cinilo se u jednom periodu da posle duzeg vremena Fulam ima sansu da ispadne iz lige i dugo je opstanak bio pod znakom pitanja. Izgledalo je da odlasci Muse Dembelea i Klinta Dempsija nece moci da se nadomeste. Ipak, Martin Jol je uspeo da uspostavi kakvu-takvu ravnotezu u ekipi i sa jednom serijom boljih rezultata na prolece da zavrsi na 12. mestu. To je ocekivano za Fulam i redovno su u toj sredini, bez ikakvih naznaka da ce se nesto menjati u bilo kom smeru. Ono sto je razlika je to sto su prosle sezone prikazali nesto lepsi fudbal nego ranije i to je i ocekivano s obzirom na to da su Fulam ranije uglavnom vodili ostrvski treneri koji znaju da igraju dugim loptama i iskljucivo na bod u gostima.

Iako je Dimitar Berbatov dosao do izrazaja svojim golovima, kljucni igrac prethodne sezone je ipak Brajan Ruiz. Po odlasku Dembelea i Dempsija i usled mnogo povreda, Ruiz je fantasticno odradio centralne role, sto povucenije sto ofanzivnije i na taj nacin doprineo da klub ne ode u zonu ispadanja kad je to lako moglo da se dogodi. Izuzetno nepredvidiv igrac, prilicno atraktivan sa fantasticnim osecajem za pas i jedino sto mu je mana su fizicke predispozicije koje da ima, verovatno bi igrao u jacem klubu od Fulama. U klubu imaju problem jer se ne krecu dovoljno bez lopte kad on ne igra ili kad nije kod njega, jer su navikli kad je lopta kod njega da ih pronadje pasom ili da krene u solo akciju. Moze se ocekivati da sa Adelom Tarabtom cini tandem ofanzivnih veznih igraca koji ce bar na Krejven Kotidzu napraviti probleme svakoj ekipi.

Transferi

Moze se reci da je Fulam do sada odradio sasvim dobar posao. Za 6 miliona su dovedeni golman Martin Stekelenburg kao zamena za Svarcera i desni bek Sasa Riter, koji je prosle godine u Fulamu bio na pozajmici. Ipak, najvece pojacanje ce biti Adel Tarabt. Martin Jol je odlicno iskoristio ispadanje QPR-a i doveo ga za pocetak na pozajmicu. Zna se o kakvom znalcu se radi i ako Jol uspe da ga iskontrolise te izvuce iz njega kontinuitet, napravice razliku tokom sezone. Pored njega odlican potez je i dovodjenje Fernanda Amorebiete kao slobodnog igraca. Odbrana Fulama je vec nekoliko sezona izuzetno nestabilna i ovo ce sigurno biti upgrade u odnosu na ono sto imaju. Veliko ime je svakako i Deren Bent ali pitanje je koliko ce igrati pored Berbatova i da li ce uspeti da ostane nepovredjen.

Trener, o timu, taktika...

Martin Jol je uz dosta turbulencija izgurao prvu sezonu i u narednu ulazi nesto lakse. Kao i svaki Holandjanin, forsira ofanzivu i gol vise po svaku cenu i kao i vecini holandskih trenera to ume da mu se obije o glavu. Tokom karijere nikako da nadje balans izmedju odbrane i napada. U slucaju da pocne mec defanzivnije, tranzicija je u vecini slucajeva izuzetno losa a isto tako je Fulam ekipa koja prima dosta golova iz kontranapada kada zele da preuzmu inicijativu. Ono sto je pozitivno za Fulam je to sto Martin Jol zna da radi sa limitiranim budzetom jer u Fulamu zele da posluju u plusu konstantno, bez velikih zaduzivanja i da sve obaveze izmire na vreme. Dok taj proces traje, najvaznije je da ekipa ima stabilnost u sredini tabele Premijer Lige i da opstanak ne dolazi u pitanje a navodno su u narednim godinama u planu neki novi projekti.

Jedan od vecih problema ekipe je losa komunikacija izmedju bekova stopera i zadnjeg veznog. Oba beka cesto odu napred i ostavljaju veliki prostor koji vezni red ne pokriva na pravi nacin i njihovi spori stoperi gde prednjaci Hangeland cesto ostaju u nezavidnim situacijama gde njihov protivnik ima 3 na 2 ili 4 na 2. Sto se tice ofanzivaca, problem je kretnja bez lopte kad ista nije kod Ruiza i uopste zatvaranje Ruiza. Sa Tarabtom bi to trebalo da bude lakse i protivnici nece moci tako lako da rade skauting. Berbatov postize dovoljno golova ali cesto je nezainteresovan za igru i odsecen od ostatka tima, sto je razlog bespotrebnog gubitka bar 7-10 bodova prosle sezone. Sada, dovodjenjem Benta imaju odlicnu backup opciju. Bent je svakako jedan od najboljih napadaca poslednjih godina u osrednjim ekipama Premijer Lige i u Fulamu gde rotacija nije jaca strana, bice od velikog znacaja sa klupe. Zaista je tesko ocekivati da Jol upari njega i Berbatova kao visoke spiceve.

Ono sto Fulam razlikuje od ostalih ekipa sredine tabele je sto ne prave mnogo katastrofalnih gresaka. Tokom utakmica i uopste cele sezone u ekipi postoji jedna odredjena sigurnost. Postoje ekipe protiv kojih svi ulaze sa dosta samopouzdanja i ocekuju veliku gresku a sa Fulamom to nije slucaj. Protiv njih protivnik mora da zaradi pobedu i od ulaska u Premijer Ligu poseduju jednu dozu karaktera koja se ne menja uprkos razlicitim filozofijama trenera.

Njega ili volite ili mrzite, sredina ne postoji. Ako ga volite, to je zato sto je znalac kakav se retko vidja. Tako visok igrac sa takvom tehnikom i pasom u prostor je prava retkost, jedini koji moze da se poredi sa Ibrahimovicem u tim segmentima. Opet, ako ga mrzite, to je onda zato sto je previse lenj, precesto nezainteresovan za utakmicu, odsecen u spicu i ume izuzetno da kvari igru. Zaista steta za takav odnos prema radu jer covek igra sa neverovatnom lakocom. 15 postignutih golova u ligi prosle sezone i ko zna koliko pre toga a cini se da sve radi sa pola snage. Nema sumnje da je zbog svoje karijere i razlike koju pravi na terenu, ovaj covek prva zvezda tima. Od njega ce dosta zavisiti da li ce ekipa zavrsiti u gornjoj ili donjoj polovini tabele.

Fulam nece ispasti. Dobro organizovan klub koji ima kontinuitet laganog opstanka i sa pojacanjem kao sto je Tarabt dodatno se udaljavaju od opasne zone. Zbog slabe rotacije ne bi trebalo da zavrse u gornjem delu tabele ali imaju sansu u slucaju da niko od kljucnih igraca ne bude povredjen. Treba ocekivati da zavrse od 9-14. mesta ali najrealnije je da budu 11. ili 12.

**Wilshere_10** · 17-08-13, 01:59

Kratak review sezone 2012/13

Prošla sezona je za ekipu Stoke-a bila slična većini onih pod Tonyjem Pullis-om. Nije mnogo nedostajalo da se grčevito bore za opstanak, ali su nizom dobrih rezultata u finišu sezone uspeli da izbegnu brige o opstanku u najvišem rangu. Sezonu su završili na 13. mestu, sa osvojenih 42 boda ( 9 pobeda, 15 remija i 14 poraza), 6 bodova vise od mesta koje je vodilo u Championship. Gol razlika im je bila 34:45, a interesantno je da su uz Everton zabeležili najveći broj nerešenih rezultata.

Walters nakon pogotka protiv West Hama

Ipak, igra tima je bila lošija nego prošlih sezona, napad je sam vukao Jonathan Walters sa 8 postignutih golova, a mali broj primljenih golova je zasluga jednog čoveka, fenomenalnog Asmira Begovića, čije su vrhunske partije privukle pažnju najvećih klubova na Ostrvu, ali se čini da će Bosanac i naredne sezone biti među stativama Stoke-a. Vezni red nije bio dovoljna pomoć napadu, gde ni Charlie Adam nije uspeo da donese dozu kreativnosti, pa su golovi kao i ranije padali nakon centaršuteva ili iz prekida.

Uprava je na kraju sezone odlučila da je vreme za rastanak sa Pullis-om nakon 7 godina, prvenstveno zbog letargične igre i nedostatka napretka u rezultatima. Na njegovo mesto je doveden Mark Hughes, o kome će biti govora u nastavku teksta.

Transferi

Za sada se čini da Stoke solidno odrađuje prelazni period. Ionako dobra odbrana je dodatno ojačana Pietersom i Muniesom, dok je zimus dogovoren transfer najveće engleske nade među stativama, Jacka Butland-a, a pridošlica u veznom redu je Edu. Ipak, utisak je da nedostaje jedan pouzdan golgeter, drugačijeg tipa u odnosu na visoke Croucha, Jerome-a i Jones-a. Zato je i očekivano interesovanje za dva napadača iz Bundeslige, Artjoms Rudnevs-a iz HSV-a, i Mame Diouf-a iz Hannovera. Takođe, dosadašnje iskustvo nam govori da će u deadline momentima Stoke biti itekako aktivan, tako da je sigurno da oni nisu rekli poslednju reč na tržištu ovog leta.

Trener, o timu, taktika...

O igračkoj karijeri Marka Hughesa se definitivno može pričati u pozitivnom smislu, dok se o trenerskoj karijeri može govoriti samo u negativnom kontekstu. Jedina svetla tačka njegovog trenerskog posla je 6. mesto s Blackburnom u sezoni 2005/06, dok su svi ostali rezultati bili katastrofalni. Ipak, uprava Stoke-a mu je dala priliku, za koju sumnjam da će moći da je iskoristi, tako da ne treba da nas iznenadi ako dogodine Stoke završi u nižem rangu takmičenja. Šsto se same igre tiče, očekujte ofanzivniji i manje specifičan Stoke, koji će davati više golova, ali će teško zadržati ovaj nivo primljenih golova. Da bi se taj težak zadatak ostvario, tu je već spominjani Begović, najbolji pojedinac ovog tima, od kog se očekuje da nastavi sa odličnim partijama, posebno onim na nivou prvog dela sezone.

Hughes je najavio da će njegov tim igrati zanimljivije i lepše za oko, što je najava da ce i poslednja PL ekipa koja je gajila tradicionalan tip fudbala na Ostrvu doživeti značajne promene. Očekuje se forsiranje igre preko krila, gde bi igrači poput Etheringtona, Pennanta dobili dosta prostora i slobode. Tempo će biti brži, posebno ako dobiju pojačanje u ofanzivi i dobiju neku novu dimenziju u napadu. Na golu je mesto rezervisano za Begovića, a štoperski tandem je uigrani duo- Shawcross i Huth. Pojačanje iz PSV-a, Pieters, bi trebalo da bude prvi izbor za levog beka, dok će mesto uz desnu aut-liniju zauzeti Shotton. Vezni dvojac će najverovatnije biti N'Zonzi i Adam, dok će Edu na početku morati da istisne nekog od njih iz prve postave. Krilni igrači će, kao što je već rečeno, najverovatnije biti Etherington i Pennant, mada tu itekako ima mesta za Shea-a i Kightly-a, dok će dvojac u napadu biti Crouch i Walters.

Stoke po igračkom kadru možda nije jedan od favorita za ispadanje iz PL, ali su trenerski kvaliteti Hughesa vise nego upitni. Ako bivsi golgeter Uniteda začepi usta mnogima koji sumnjaju u njegove mogućnosti, Stoke ce imati jednu uobičajenu sezonu i završiti na sredini tabele. Ipak, ako Hughes nastavi po starom, ovom specifičnom timu se nikako ne piše dobro. Navijači samo mogu da se nadaju da će, ako kola krenu nizbrdo, Hughes dobiti otkaz.

**Casiraghi** · 17-08-13, 02:02

Kratak review sezone 2012-13

Svakako ekipa koja je svojim fudbalom odusevila siru javnost. Moglo bi se reci da su oni Liverpul medju ekipama sredine tabele s obzirom da igraju fantasticno ali ne koriste prilike i primaju golove kakve ne bi smeli da primaju. Najdzel Edkins je uveo ekipu u Premijer Ligu i drugi put uzastopno usao u visi rang i vec na samom startu sezone je Sautempton pokazao da ne zasluzuju da se vrate u Championship i da su PL materijal. Najpre su nesrecno izgubili od Sitija na Etihadu iako su vodili 2:1 u drugom poluvremenu da bi protiv druge ekipe iz Mancestera na svom terenu vodili dva puta ali opet izgubili, ovaj put su i sudije kumovale. Vec tada se videlo da se ti momci ne plase nikoga. Sudija ih je takodje ostetio i protiv Arsenala na njihovom terenu kada su odigrali 1:1 a na Stamford Bridzu su uspeli da nadoknade dva gola zaostatka i remiziraju sa Celsijem gde je Edkins nadigrao i Rafu Beniteza. Iako je ekipa bila van zone ispadanja, u klubu su smatrali da Najdzel Edkins ne moze da povede klub napred. Cinilo se da su prestrogi prema coveku koji ih je iz Lige 1 doveo do Premijer Lige u samo dve sezone ali Maurisio Poketino je kasnije opravdao ocekivanja i nastavio sa podjednako atraktivnim fudbalom. Ono sto je on uveo je dodatna doza agresivnosti i uspeo je da odrzi ekipu "budnom" tokom svih 90 minuta. Uspeo je na svom terenu da pobedi Celsi, Liverpul i Mancester Siti i da ih pritom potpuno nadigra gde su sva tri puta protivnici bili blago receno bezidejni. Glavni problem Sautemptona su utakmice koje bi trebali da dobiju i koje navijaci ocekuju da dobiju. Tu prodaju previse lopti i previse se zalete napred odakle obicno slede kontre i golovi. Ipak, uspeli su na kraju da opstanu u ligi sto i jeste najvaznije za ekipu koja tek dodje iz nizeg ranga. Najbolja stvar je sto su uz opstali forsirajuci svoj sistem jer veliki broj ekipa menja nacin igre kada udje u Premijer Ligu i uplase se jacih protivnika.

Jos jedan od dokaza loseg rada ostrvskih trenera. Mozete li da zamislite da je ovakav majstor tek prosle sezone prvi put igrao u najvisem rangu? Da li je moguce da niko nije prepoznao takav potencijal i takav osecaj za gol? Riki Lambert je sa svojih 15 golova i jos nekoliko asistencija bio glavni u misiji opstanka u Premijer Ligi. Svakako da ima dosta boljih napadaca u ligi, posebno ovako jakoj ali njegov stav je nesto neverovatno. Veruje da uvek moze da pobedi i spreman je da se nadigrava sa svakim rivalom. Ne boji se greske, kao ni vecina njegovih saigraca i uvek je spreman da pokaze ono sto zna. Ono sto ne zna, on ni ne pokusava. Vazi za izuzetno racionalnog igraca. Debitovao je u 4. deceniji zivota za nacionalni tim, usao sa klupe i postigao pogodak. Bez obzira na godine, njegova karijera ide uzlaznom putanjom i ovaj harizmaticni napadac sigurno nema nameru da stane. Moguce je da cemo biti svedoci jedne interesantne karijere i razvoja igraca sa 30 i vise godina sto je prava retkost. Protekle sezone je bio najbolji strelac lige medju Englezima i na taj nacin potvrdio klasu. Nije nerealno da predstojece sezone ponovi isto ali imace veliku konkurenciju u Staridzu koji reseta od januara i prelaska u Liverpul i naravno, Vejnu Runiju.

Transferi

U Sautemptonu i dalje imaju planove za transfere pa o tome ne treba mnogo pisati. Ocekuju velika i skupa pojacanja u klubu. Lovren i Vanajama su svakako veliki upgrade u odnosu na ono sto imaju, posebno Vanajama koji bi trebalo da donese potrebnu cvrstinu, poveze linije i spreci veliki broj protivnickih kontranapada koji su prosle sezone mogli da ih izbace iz lige. Znacajnijih odlazaka nije bilo. Klub ima velike ambicije u narednim godinama i nece tek tako dozvoliti odlazak nijednog vaznog igraca.

Trener, taktika, o timu...

Mnogi su bili skeptici prilikom dovodjenja Maurisija Poketina zbog njegovih losih rezultata u Espanjolu ali tamo jednostavno nije islo. Ovde je uspeo momentalno da se pronadje sa igracima i da nastavi uzlaznom putanjom kojom Sautempton ide vec tri godine. Igra u sistemu 4-2-3-1 sa oba izuzetno ofanzivna beka i 4 free role ofanzivnih igraca, doduse Lambert nema taj radijus kretanja ali se krece onoliko koliko je potrebno da sistem ne trpi. Trojku iza Lamberta cine Ramirez, Lalana i Dzej Rodrigez gde je zaista tesko proceniti ko je levo, ko desno a ko u sredini. Steta je samo sto u rotaciji nemaju vise slicnih igraca jer se nacin igre menja ako fali jedan od njih trojice. Kreativnost im je za 10 i ekipa koja igra mozda i najlepsi fudbal ali previse se zalecu kada povedu i kada osete da su bolji od protivnika. Na taj nacin su izgubili veliki broj bodova. Isto tako su uspevali da se vrate kada se sve cini izgubljeno i ovi momci zaista poseduju fantastican karakter ali ne i kontinuitet. To je nesto na cemu moraju da rade i ako to pronadju, dobijamo ekipu koja ce biti prava nocna mora svima na duzi vremenski period.

Vec sam dosta toga naveo prilikom review-a. Ono sto jos moraju da poprave to je komunikacija izmedju bekova i stopera te bekovi moraju da nadju ravnotezu izmedju odbrane i napada. Nejt Klajn i Luk Sou cine najperspektivniji bekovski par lige ali i dalje moraju da porade na dosta segmenata igre. Sautepmton vec neko vreme dobro radi sa mladim igracima(Ox, Volkot, Bejl) a ovaj bekovski par se samo nadovezuje na taj rad. Svakako da ce dolaskom Vanajame to izgledati mnogo bolje. Pojacanje iz Seltika pokriva mnogo vise prostora od Snajderlina i Korka, koji imaju perspektivu ali ne mogu da budu zajedno na terenu. Snajderlin-Vanajama je zaista respektabilan tandem. Sa Lovrenom koji je dobar stoper i kojem bi trebalo da prija promena sredine, uz trenersku ruku i smirivanje igre po potrebi, Sautempton ne bi trebalo da prima toliko jeftinih golova.

Riki Lambert je svakako prva zvezda tima ali ne treba sav tekst potrositi na njega. U Sautemptonu ima zaista mnogo igraca koji u svim medijima zasluzju vecu paznju. Gaston Ramirez svakako spada u tu grupu. Prosle sezone je stigao neocekivano iz Bolonje jer je vec vidjen u dresu milanskog Intera. Jasno se videlo da se radi o velikom znalcu ali nije uspeo da pronadje kontinuitet. Kada je na svom maksimumu, zaista je tesko zaustaviti ga. Prosao je period adaptacije i naredna sezona bi trebalo da bude njegova. Ako bude konstantan, nema sumnje da ce biti najbolji igrac ekipe. Izuzetno brz, spretan igrac koji jednostavno kombinuje na malom prostoru i poseduje izuzetan udarac. Asistencije i izbacivanje dva-tri protivnicka igraca jednim potezom mu takodje nisu strane. Mana mu je sto ne koristi dovoljno slabiju desnu nogu i kao sto je vec napisano, kontinuitet igara. Bez obzira na sve, moze se reci da je prosle sezone dobrim delom opravdao ulozeno u njega i zaista je potrebno da se desi cudo da ne nastavi tako.

Sautempton je bio 14. prosle sezone i dodatno pojacani tesko da ce ici ispod te pozicije. Imaju TOP10 potencijal i nema sumnje da ce tu zavrsiti ukoliko smanje kardinalne greske. To se ne moze sa sigurnoscu tvrditi tako da je u ovom trenutku najrealnije da zavrse od 10-12. mesta.

Announcement

Barclays Premier League & SkyBet Championship 2013/14

Barclays Premier League & SkyBet Championship 2013/14

Comment

Comment

Comment

Comment

Comment

Comment

Comment

Comment

Comment

Comment

Comment

Comment

Comment

Comment