Tweet
2013 NBA DRAFT
ISTORIJAT NBA DRAFTA
NBA Draft - mesto gde snovi postaju realnost. Nacin da se ujednace ekipe tako sto ce one najslabije dobiti najbolje mlade igrace. Veliki bal za momke koji ce po prvi put u karijeri zaraditi neki novac, i vratice im se za mukotrpan rad i usavrsavanje. I to ne malo. Sam naziv na engleskom znaci "promaja", i svake godine se odrzava po jedna ovakva svecanost u svim americkim sportovima, kojom se na neki nacin oznacava i pocetak nove sezone. Konkretno u NBA, draft je uvek krajem juna.
Prvi draft odrzan je 1947. godine, medjutim tada NBA jos uvek nije nosio taj naziv, i nije postojala prava jedinstvena kosarkaska liga na drzavnom nivou. 1950, sa nastankom lige kakvu je danas znamo dosao je i prvi ozbiljan draft, na kojem je teritorijalni pick bio Paul Arizin, uz Mikana prva zvezda americke kosarke, jedan od 50 najboljih NBA kosarkasa ikada, covek koji je patentirao skok-sut i koji je asistirao (jos jednom teritorijalnom piku) Wiltu Chamberlain-u za stoti kos. Na istom draftu koji je imao 12 rundi, i na kojem je izabrano 121 igrac, izabrani su Bob Cousy i Bill Sherman i uzlet lige je mogao da pocne.
Prica o teritorijalnim pikovima je veoma zanimljiva. Ovaj arhaican nacin biranja postojao je do sredine 60ih i sluzio je da se popularisu klubovi u njihovim sredinama tako to bi mogli da zadrze lokalne mlade zvezde i da od njih naprave temelj fransize. Tako je bilo koji tim mogao pre drafta da se odrekne pika prve runde i da uzme prava na bilo kog igraca koji je rodjen ili igra u krugu od 50 milja od sedista fransize. Pravo je iskorisceno 22 puta u istoriji. 11 od tih igraca je zavrsilo u Hall of Fame. Sigurno se radi o jednoj od najbitnijih stavki zasto je NBA uspeo da se probije u neke od sredina. Recimo, pitanje je dokle bi dosli Bucksi da nisu pokupili lokalnog koledz superstara Oscara Robertsona. Poslednji igrac koji je izabran na ovaj nacin bio je Gail Goodrich kojeg su uzeli Lakersi. Ne treba ni napominjati da je clan Hall of Fame.
Svako ko malo prati NBA moze iz glave da nabroji tri najuspesnija drafta: 1984 (Jordan, Hakeem, Barkley, Stockton), 1996 (Bryant, Iverson, Ray Allen, Nash, Peja), 2003 (James, Wade, Bosh, Anthony, Slavko Vranes). Bilo je mnogo vise neuspesnih, punih igraca koji ili nisu ispunili ocekivanja, ili su zavrsili duboko u rotaciji Bobcatsa ili su otisli da prave ime po raznim Kinama, Gvatemalama i Srbijama. Tokom godina, metodologija se menjala. U pocetku, bilo je mnogo vise rundi, mnogo izabranih igraca koji nikada nisu zaigrali ili su se opredelili za druge sportove. Recimo, sedamdesetih i osamdesetih nije bilo nista neobicno da najbolje atlete budu izabrane na nekoliko draftova (NBA, NFL, MLB) pa da tek onda odluce cime ce se baviti. Medjutim, kako bi se ipak uveo neki red, a i kako u rosteru kosarkaskog tima nema potrebe za 40 igraca, broj rundi je postepeno smanjivan da bi 1989. dosao do dve kao sto imamo sada, s tim da oni igraci koji nisu draftovani mogu da budu pozvani na probu i potpisani od strane bilo kog tima. Ono sto se takodje menjalo jeste raspored po kojem timovi biraju. Prvo su dva tima sa najgorim skorom (po jedan iz svake konferencije) dobijali sansu za prvog pika, a dobitnik se odredjivao podbacivanjem novcica, ostali deo rasporeda se odredjivao po ucinku u prethodnoj sezooni. Tako je bilo do 1985. kada je NBA odlucila da unese zanimljivost sa takozvanom lutrijom.
NBA DRAFT LUTRIJA
Kako najbolji koledz i srednjoskolski igraci ne bi bili prakticno osudjeni na najgore timove i borbu sa dna na odredjeni period, NBA je poceo da uvodi vise kombinacija i drugaciji sistem kako se birao raspored. Posle bacanja novcica i izvlacenja koverata, doslo se do sadasnjeg pomalo komplikovanog, ali do sada najpravicnijeg sistema.
PROCES SELEKCIJE ZA DRAFT
Postoje dva nacina na koje se ime nekog igraca moze pojaviti na draftu. Prvi je automatski kada igrac zavrsi cetvrtu godinu koledz kosarke, ili kada je internacionalac u izlaznom godistu (ako u godini drafta puni 22). Ostali koji zele da ucestvuju moraju da podnesu early entry prijave, najkasnje 60 dana pre drafta, a mogu ih povuci 10 dana pre same svecanosti. Da bi ucestvovali na draftu, igraci moraju puniti najmanje 19 godina u godini drafta. Ako igrac dolazi van Amerike, ovo je prakticno jedini uslov koji bi trebalo da ispunjava. Ako dolazi iz americkog sistema (srednja skola, koledz, nize lige) situacija je malo komplikovanija. Igraci moraju imati najmanje godinu dana izmedju zavrsetka srednje skole i ucesca. Na ovaj nacin, 2006. je prekinuta praksa koja je postojala od sedamdesetih da su najbolji srednjoskolski igraci ponekad odmah prelazili u profesionalce, a nisu igrali na koledz nivou. Na ovaj nacin u NBA su stigli godinu dana ranije nego sto bi po ovim pravilima: Lebron James, Kobe Bryant, Kevin Garnett, Dwight Howard i mnogi drugi. Ipak, ova praksa je prekinuta. Ta pravila su povukla i jednu zanimljivu pricu koja je veza na za Brendona Jenningsa. On je bio najbolji srednjoskolski igrac i koledzi su se otimali oko njega, ali nije postigao dooljno visok rezultat na kraju skolovanja u SAT testu (nesto poput nase mature) da upise bilo koji fakultet. Zato je tih godinu dana koliko je moralo da prodje do drafta iskoristio da dodje u Evropu i igra za Lotomatiku gde je sportski direktor u to vreme bio Bodiroga. Pokazao je sav svoj talenat i na kraju zavrsio u Bucksima.
ili mozda nije? To sto neko moze izabrati bilo koga sa liste veoma talentovanih mladih igraca i buducih zvezdi ne znaci da je nemoguca pogresna procena. Na listi iznad cete naci sadasnje i buduce Hall of Famere, ali i Kwamea Browna, Michaela Olowakandia, Grega Odena... Sve zavisi od toga koliko su GM i tim koji sprema drraft uspeli da dodju do svih podataka i da donesu sud o necijem talentu. Naravno, ponekad je potrebno i malo srece. Bas ovakvi izbori mogu biti razlika izmedju fransize koja ce tavoriti daleko od PO i one koja ce biti na jedan ili dva dobra poteza od borbe za trofej. Naravno, slicno vazi i u suprotnom smeru. Ako neko bira kasnije u redosledu, postoji mogucnost da iskopa neverovatnog talenta koji je svima prosao ispod radara.
BIGGEST STEALS
Spoiler
BIGGEST BUSTS
Spoiler
BIGGEST DEALS
Spoiler
GLOBALIZACIJA NBA DRAFTA I BIRANJE INTERNACIONALNIH IGRACA
Draft je bio otvoren za igrace van SAD prakticno od samog pocetka. Medjutim, dugo je postojalo nepoverenje strucnjaka prema bilo kome ko nije prosao kroz njihov sistem. Ruku na srce, i nije bilo neopravdano. Americke omladinske reprezentacije su se redovno sprdale sa konkurencijom i pored njihovog iskustva ili vise seniorskih utakmica, i pored razlicitih pravila. Napredak koledz kosake je bio fascinantan, kvalitet igraca koji su odande izlazili, pogotovo sedamdesetih i osamdesetih godina, bio je takav da i nije bilo razloga da se razmislja istocnije od obale Atlantika, izlazilo je sasvim dovoljno igraca za 20ak timova u NBA. Medjutim, sa razvojem kosarke kao globalne igre (a i globalizacijom uopste, pre svega preko medija), ostatak sveta je poceo da sustize neprikosnovene Amerikance. Samim tim i kvalitet igraca je porastao, pa su NBA rukovodioci konacno poceli da razmisljaju i o njima, pogotovo o onima koji donose neke kvalitete netipicne za americku kosarku. Tako su suteri i tehnicki pismeni centri poceli da probijaju barijeru. Marciliuns, Divac, Sabonis, Petrovic mozda nisu birani u vrhu draft reda, ali su svojim igrama pokazali da za internacionalce ima mesta u NBA. Granica je konacno probijena do kraja kada je Yao Ming postao prvi potpuni internacionalac koji je izabran kao prvi pik drafta 2002 (bilo je i ranije primera poput Duncana ili Hakeema koji nisu rodjeni u SAD, ali su zavrsili tamosnje koledze). Ovde imate jedan poduzi tekst o neamerickim igracima u NBA.
Comment