Na zvaničnom sajtu FK Partizan danas objavljen intervju sa Đoletom Jovanovićem. Nigde ni reči da odlazi iz kluba.
Luda kuća.
Za to vreme nameće se Marc Valiente koji bi igrao pozadi u tandemu sa Svetozarom Markovićem.
Luda kuća.
Za to vreme nameće se Marc Valiente koji bi igrao pozadi u tandemu sa Svetozarom Markovićem.
Radi se o momku, koji je rođen u Granolersu, nadomak Barselone i sve što o fudbalu zna je naučio u čuvenoj “La Masiji”. Verovali ili ne, u generaciji Leonela Mesija, Seska Fabregasa, Đerara Pikea i golmana Viktora Valdesa, pomenuti Valijente je bio – kapiten i lider u svim selekcijama do prvog tima!
Posle sedam godina u Barsinoj akademiji, nastavio je sa urednim “školovanjem” u jednom od najvećih klubova sveta, ne preskačući razrede. Prvo je prekomandovan u Barselonu C, zatim u Barselonu B, a 2006. godine postao je punopravni deo mašinerije, koja i dan danas vlada fudbalskim svetom. E, tu je nastao “kratak spoj”.
U žestokoj konkurenciji najboljih igrača iz celog sveta, Valijente jednostavno nije mogao da pronađe sebe. Bio član Barsinog prvog tima dve godine, upisao debi u Kupu Španije i meču sa Badalonom, kada je u 46. minutu zamenio Žulijana Beletija.
Ali, pored takvih fudbalskih “ala” , koje su branile boje Barse nije dobio veću priliku da se pokaže i dokaže.
Ni sam fudbaler nije želeo mnogo da čeka, shvatio je da Barselona kao revolucija i da često “jede svoju decu”, pa je rešio da se okuša u drugoj sredini. Odabrao je Sevilju i nije pogrešio utoliko što se posle duge stagnacije igrački vratio.
Više je, istina, branio boje Sevilje B, gde je odigrao solidan broj mečeva, dok u prvom timu upisao samo tri utakmice. Potpuni povratak u fudbalski život mu se dogodio u pomenutom Real Valjadolidu, gde je proveo pet godina, a od toga je dve (2011-2013) sarađivao i sa Miroslavom Đukićem.
Usledila je tada i promena zemlje, prvi put u karijeri, pa se okušao u Izraelu. Novi dom Valijente je pronašao u Haifi, tačnije u klubu Makabiju iz pomenutog grada, gde je proveo dve godine, odigrao 50 utakmica i postigao jedan gol. A, onda – nova destinacija.
Pre nešto manje od godinu dana, Valijente se ponovo vratio u zapadnu Evropu i to u Belgiju. Potpisao je dvogodišnji ugovor sa timom iz Župiter lige – Eupenom i lako se izborio za mesto standarnog prvotimca, ali je nedavno, iz, za sada, nepoznatog razloga, postao slobodan igrač na tržištu.
Odigrao je u protekloj sezoni 33 meča sa pomenuti klub i postigao jedan gol, a ekipa je završila u dnu tabele, što ga je verovatno i motivisalo da prihvati poziv Đukića. Crno-beli su se lako dogovorili sa fudbalerom, u vezi sa njegovim ličnim uslovima, a ostalo je još da se utanače i detalji rastanka između defanzivca i bivšeg kluba, posle čega će Valijente najverovatnije zadužiti opremu tima iz Humske.
Treba napomenuti da Valijente ima četiri osvojena trofeja u dosadašnjoj karijeri. Bio je deo tima Barselone, koji je 2006. godine osvojio titulu prvaka Španije, u Sevilji je osvojio Kup pomenute zemlje, kao i u Izraelu, sa Makabijem Haifom, pre dve godine. Bio je i prvak Evrope sa omladinskom selekcijom Španije, takođe 2006.
Posle sedam godina u Barsinoj akademiji, nastavio je sa urednim “školovanjem” u jednom od najvećih klubova sveta, ne preskačući razrede. Prvo je prekomandovan u Barselonu C, zatim u Barselonu B, a 2006. godine postao je punopravni deo mašinerije, koja i dan danas vlada fudbalskim svetom. E, tu je nastao “kratak spoj”.
U žestokoj konkurenciji najboljih igrača iz celog sveta, Valijente jednostavno nije mogao da pronađe sebe. Bio član Barsinog prvog tima dve godine, upisao debi u Kupu Španije i meču sa Badalonom, kada je u 46. minutu zamenio Žulijana Beletija.
Ali, pored takvih fudbalskih “ala” , koje su branile boje Barse nije dobio veću priliku da se pokaže i dokaže.
Ni sam fudbaler nije želeo mnogo da čeka, shvatio je da Barselona kao revolucija i da često “jede svoju decu”, pa je rešio da se okuša u drugoj sredini. Odabrao je Sevilju i nije pogrešio utoliko što se posle duge stagnacije igrački vratio.
Više je, istina, branio boje Sevilje B, gde je odigrao solidan broj mečeva, dok u prvom timu upisao samo tri utakmice. Potpuni povratak u fudbalski život mu se dogodio u pomenutom Real Valjadolidu, gde je proveo pet godina, a od toga je dve (2011-2013) sarađivao i sa Miroslavom Đukićem.
Usledila je tada i promena zemlje, prvi put u karijeri, pa se okušao u Izraelu. Novi dom Valijente je pronašao u Haifi, tačnije u klubu Makabiju iz pomenutog grada, gde je proveo dve godine, odigrao 50 utakmica i postigao jedan gol. A, onda – nova destinacija.
Pre nešto manje od godinu dana, Valijente se ponovo vratio u zapadnu Evropu i to u Belgiju. Potpisao je dvogodišnji ugovor sa timom iz Župiter lige – Eupenom i lako se izborio za mesto standarnog prvotimca, ali je nedavno, iz, za sada, nepoznatog razloga, postao slobodan igrač na tržištu.
Odigrao je u protekloj sezoni 33 meča sa pomenuti klub i postigao jedan gol, a ekipa je završila u dnu tabele, što ga je verovatno i motivisalo da prihvati poziv Đukića. Crno-beli su se lako dogovorili sa fudbalerom, u vezi sa njegovim ličnim uslovima, a ostalo je još da se utanače i detalji rastanka između defanzivca i bivšeg kluba, posle čega će Valijente najverovatnije zadužiti opremu tima iz Humske.
Treba napomenuti da Valijente ima četiri osvojena trofeja u dosadašnjoj karijeri. Bio je deo tima Barselone, koji je 2006. godine osvojio titulu prvaka Španije, u Sevilji je osvojio Kup pomenute zemlje, kao i u Izraelu, sa Makabijem Haifom, pre dve godine. Bio je i prvak Evrope sa omladinskom selekcijom Španije, takođe 2006.
Comment