FK Partizan

[Drogba]

Ma nije problem sto se odvoji od istoka, nego sta nas odvoje i od zapada !

Da su pametni ovi iz naseg klupa,a nisu, da smanje sever za 25 posto, pa da vidimo onda i naravno da skinu stolice !

[Casiraghi]

Lukic bi bojkotovao derbi da to uradimo.

[colke995]

Evo jedan lep tekst o nasem navijacu veka

Воја Панчевац

Ако питате Бјековића сениора, Кићу, Прају или Сашу Илића да ли постоји јаче везивно ткиво између фудбалског, кошаркашког, ватерполо и рукометног клуба „Партизан” од чињенице да припадају истом спортском друштву – али-јупом из волеја закуцаће одговор: да, то је Воја Панчевац!!! Био је вођа навијача „Партизана” од ‘63. до ‘89. године. Добивши плакету пре четири године у Народном позоришту на свечаности коју је само због њега клуб организовао, Воја Гачић је и званично проглашен за „најбољег навијача ‘Партизана’ века”! Рођен је 1943. године на Козари, а већ у 16. се обрео у Банату.

– Родитељи, сестра и петоро браће погинули су у рату. Мене су као шестомесечну бебу партизани однели у бањалучки Дом ратне сирочади. Брат Марко, послератни командант Бањалуке, посетио ме је ‘49. и тако сам дознао да имам живу браћу. Био сам неко време у Дубици, па у Костајници. Мој седам година старији брат Мирко је у Панчеву служио војску, овде се оженио, па је и мене 1959. године довео – прича Воја и додаје да је у нашем граду завршио осми разред основне, а у Зрењанину пољопривредну школу и школу за бравара.

Запослио се ‘62. у „Термолектру”, данашњем „Минелу”. Највећу животну љубав, ону према „Партизану”, почео је да гаји још у својој седмој години, а разлог је био најјачи могући – тек „откривени” брат Мирко навијао је за овај клуб. Воја је из дома у Костајници с друштвом бежао у Загреб на утакмице „Партизана”, а чим је стигао у Панчево, показао је организационе способности.

– Читав разред бих скупио и пешке бисмо кренули у Београд на утакмицу. Био сам веселе природе, знао сам да направим штимунг, па су ме већ тада сви навијачи слушали. Увек сам носио заставе, а друштво се полако увећавало. Превоз је у то време био много „тањи”, било је потребно велико пожртвовање да се стигне до стадиона – објашњава Воја.

Навијао је, није имао потребу да се окуша као фудбалер. Воја је права спортска енциклопедија.

– Знам много више од бројних тренера! Ипак, није ме само фудбал привлачио. Седамдесетих, када сам већ увелико био вођа навијача, пешке смо одлазили и до Новог Београда да бодримо наше кошаркаше. Били смо прави. Увек сам се договарао и с вођама „Звездиних” навијача, па никада није било туча! – с усхићењем прича Воја Панчевац.

Старији навијачи знају да је организовање путовања на утакмице по целој СФРЈ заправо Војин патент.

– Скупљали смо паре, ко колико има, за оне који немају. Нисмо се „чешали” о клуб, владала је солидарност. Када сам ја водио навијаче, полицајцима на станици бих рекао: „Ви овде немате посла, ево вам моја лична карта, мене хапсите ако буде проблема”. И није их никад било! У Скопљу сам заложио свог „фићу” за навијаче које сам водио! Осамдесетих сам „својима” забрањивао да праве националистичке испаде. А данас видим да су сви они успели у животу, озбиљни су људи. Нажалост, и тада је било екстремних група – сећа се Воја и додаје да му је управа клуба често нудила да се са гостовања врати с њима авионом, али да је увек одбијао да би остао уз групу.

Поносан је на Панчевце, навијаче „Партизана”.

– Нама су Београђани аплаудирали док смо ишли од СУП-а ка центру. Чекали су на Теразијама да нас виде, ми смо били појам за навијање! На гостовањима сам увек добро пролазио јер сам имао тактику да надмудрим противника. На пример, у Хрватску сам водио возилима са бечејским регистрацијама. У Загребу су ме увек чекали навијачи „Партизана” – каже „војсковођа” о стратегији.

Воја Панчевац је био толико популаран међу „гробарима” да би га кад год је улазио на трибине поздрављало десетак хиљада људи!

– Памте ме старији тренери и играчи, а упознао сам се с многима. Најбољу душу је имао Матекало, Калоперовић је био сјајан, али најупечатљивији је Анте Младинић! Навијачи су једнако волели само још Тумбаковића. Од играча сам био добар с Преказијем, Варгом, Милком Ђуровским, Трифуновићем... Личност број један био је покојни Хатунић. Помогао сам Ненаду Стојковићу да уђе у први тим, а касније је био и репрезентативац. Животића сам натерао да с трибина сиђе на атлетску стазу. Највећа награда ми је када видим да је неко ко ме је послушао постао човек – каже Воја.

Подвлачи да нико не може да му плати љубав према „Партизану”. Поносан је на синове Драгана и Милета и воли своје Панчево. Воја чува гомилу новина у којима су излазили текстови о њему. Има хиљаде фотографија и силне успомене.

– На утакмице сам ишао лепо обучен, с краватом. У хрватској „Арени” је изашао чланак о мени и мом обичају да увек када „Партизан” победи бацим шешир. Знали су сви да је мој, па би ми га увек вратили – уз шеретски осмех ће Воја.

Био је огроман ауторитет међу навијачима. С места вође „повукао се”, како каже, када су ‘89. кренули националистички испади и разбијање Југославије. Сада зими ређе иде на стадион јер има ангину. Зато је стално у дворанама. Навија за кошаркаше, рукометаше, ватерполисте.

– Читав живот је зезање, а на утакмице смо, пре овог шовинизма, ишли да правимо феште. Стекао сам мноштво пријатеља свих нација која ће трајати до гроба. Водио сам трубаче с нама, од тог времена су незаобилазни на слављима. Пропутовао сам целу Европу навијајући. Сада ме је понекад срамота, грозим се дроге, туча и сличног што „навијачи” праве. Ипак, 45 година сам члан „Партизана”, унук и унука су „партизановци” и на трибинама ћу бити докле год будем могао да ходам – чврсто решен да млађима и даље буде најбољи пример нај навијача поручује Воја.

ВОЈА ПАНЧЕВАЦ - НАВИЈАЧ ВЕКА !

Воја Гачић- Панчевац у регалу држи копачку Фахрудина Омеровића, а на зидовима собе урамљене фотографије играча "Партизана". Има 58 година, живи у радничкој колонији у Панчеву, ради у локалној штампарији. Од недавно носи титулу "навијача века" црно-белих.

Имао је несрећно детињство. Оца и мајку су му убиле усташе док је још био шестомесечна беба у Козарској Дубици. У дому за ратну сирочад, где је живео, једнога дана појавио се његов рођени брат. Дирљив сусрет запамтио је по братовљевим речима да навија за "Партизан". Од тада није се растајао од црно-беле боје.

- Утакмице Партизана гледам од 1959. године и за то време малтене нисам пропустио ниједну - каже за "Глас" Воја Панчевац. У кутијама и албумима чува улазнице са свих утакмица, уредно их слаже. "Ја увек живим за следећу утакмицу. Ево, сад, изгубили смо на Малти, нисам излазио из куће цео дан. Кад изгуби Партизан, то је као кад ми неко нанесе тежак бол. Али, одмах сам почео да живим за реванш. И тако читав живот".

Провиђење за Хуанита

И дан данас се у Београду прича да је управо Воја погодио флашом у главу шпанског фудбалера Хуанита, али он то демантује.
-- Као да ме је бог послушао. Ја сам у том тренутку, видевши како показује "прст", узвикнуо: "Што га неко не погоди флашом у главу". И секунд после то се и десило - објашњава Гачић.

[Ljuba90]

Ivanovu je sinoc preminula majka,a on je danas igrao. Veliki respekt.


Dobili smo Hajduk u dosadnoj utakmici Najbitnija je pobeda posle onakvog derbija.

Idemo dalje.

[.....]

Bitna je pobeda,ali mi smo se mucli sa raspalim Hajdukom sa igracem vise i jos ovi nisu igrali nikakav bunker ili tako nesto

[Drogba]

Strasno, ne postoje reci kojima se moze opisati danasnje loptanje u Kuli .

Sramota.

[Casiraghi]

Ivanovu svaka cast.

Pobeda je najbitnija, igra mnogo brine. 2 zadnja vezna bez ofanzivnog, Eduardo se raspada, Babovic osim onog pasa nista, Lazar solidan ali nema ko loptu da mu da, mada je bio bolji na jesen. Mogu 2 zadnja vezna ali mora i ofanzivni i da Lazar igra desno krilo ali nema od takve postavke nista. Cim je Vukic usao, stvorio je sansu i pao je gol. U derbiju je isto bio najbolji, usao je u formu. Mora AMC i dva spica. Valjda ce malo da se srede do meca sa Radom, to ako dobijemo dobar deo posla smo zavrsili, Vojvodinu u ovakvoj formi dobijamo bar minimalcem kuci. Ostaju Spartak, Zvezda i Radnicki kao utakmice gde mozemo da izgubimo bodove, zato je mec sa Radom mnogo vazan. Nece biti lako do kraja sezone ali titula mislim da je tu.

[Layzick]

Zaspao sam u 60 minutu,koji antifudbal.Ako ovako budemo igrali protiv Rada ne pise nam se dobro.

[colke995]

Ivanovu spustam kapu, stvarno svakca cast On je jedan od onih koji je shvatio sta znaci igrati za Partizan..

Slazem se potpuno sa Nashom. Bez AMC-a ne moze, nema ko loptu da ubaci a igraci nam nisu takvi da sami mogu da naprave sansu. Vidi se da cim je usao Vukic, igra se promenila i dali smo gol, mada opet, bili bi mnogo, mnogo produktivniji da imamo nekog ofanzivnog veznog kao sto je bio Moreira, ali sta je tu je. Za nasu ligu nam je Vukic dobar, ali mora tu neko bolji ako hocemo u LS. I po meni, pre bi na toj poziciji trebao da igra Ilic jer ima bolji osecaj za pas..



KRALJ!!

[milanche]

Ne znam ali mislim da bi nam Radovic legao onda kada smo bili blizu da ga dovedemo,sada je ipak vec mozda previse mator.Iliev je igra fenomenalno ono prolece i steta sto je otisao.Ta dva igraca su vise po mom ukusu od Vukica i Babovica

[colke995]

Sta se desava sa Vojislavom Stankovicem? Mislim da je nepravedno ,,zaboravljen" na klupi..

[Ljuba90]

Sta se desava sa Vojislavom Stankovicem? Mislim da je nepravedno ,,zaboravljen" na klupi..

Evo sad ce igrati...

Veruj mi da nije nepravedno zaboravljen...Los igrac

[Casiraghi]

Volkov papuca

[Condition23]

Ma prsla Stanija, laze ovo sam ja mogao da joj posaljem poruke a da me potpise u telefonu ,,Volkov''

[Drazen 3]

Volkov papuca

Kako je ruzna jbt