Nole, idi u peršun!

[miloolja]

Hvala ti za najlepsi poklon [emoji173]
Malo patetike nije na odmet

[gagana]

Ali ova plava gospodja sto je podigla prstDobila je hladan tus

[djkov]

RTS je večeras imao finu emisiju od 23:30 o WB. Ko ima EON može da vrati i pogleda

Hvala za informaciju, nikad tu emisiju ne bih nasao.Lepo podsecanje na svih 5 Novakovih titula.Cudi me da SK ne pravi nikakvu specijalnu emisiju o Wimbledonu 2019.

[cacanin]

Tu sam ja Čačke, samo nisam pisala...jer iskreno bilo mi je malo previše da čitam neke stvari a i nije mi bilo do rasprave sa nekim komentatorima.

Najbitnije je da je Nole pobedio, ali na formi mora da radi ako želi da uzme i USO.
Znamo da se tamo uvek muči...

Ja zbog istih nisam pisao ni čitao u toku meča.

Važno da si tu.

Hvala ti za najlepsi poklon [emoji173]
Malo patetike nije na odmet

Strasan klip, strasan . Svaka čast.

Hvala Olja.

Ali ova plava gospodja sto je podigla prstDobila je hladan tus

Послато са SM-N960F уз помоћ Тапатока

[cacanin]

Hvala za informaciju, nikad tu emisiju ne bih nasao.Lepo podsecanje na svih 5 Novakovih titula.Cudi me da SK ne pravi nikakvu specijalnu emisiju o Wimbledonu 2019.

Koji dan i na kom RTS, ne mogu da nadjem tu emisiju?

Послато са SM-N960F уз помоћ Тапатока

[miloolja]

To je bilo sinoc, tj sada vec u ponedeljak, rts1. Trazi oko 22-23h seriju Nevidljivi svedok. Posto se nisu drzali nikakve satnice, jer su ona dvojica uzurpirali zivote sve do kasno uvece.

Istrpeh nekako Mijaljevica samo zbog Novaka, ali ono je strasan atak i na mozak i na oci. Strasno, strasno. Pozvao goste koji jedva da su prozborili nesto, iako je dobro emisija smisljena, ali brateeee mili brrrrr

Da pohvalim Baneta Pralicu koji jest sitan i mali muskarac, ali se nesto bas prolepsao [emoji3]

[Beocca]

Ipak, postoji jedan kulturna razlika koja izaziva odredjenu odbojnost. Iako je to sekundarno. Kao i mnogi Balkancima i Mediterancima, Novakov govor tijela izraz lica je povremeno previse ekspresivan.

you cannot be a serious

[p4p1]

Stvarno odličan tekst što je Nera postavila. Tera i da istražuješ dalje i naučiš nešto više o istoriji ovog sporta. Neverovatno koliko zanimljivih priča, mnoge nezamislive za današnje vreme

Kad smo već kod tekstova, još neki koje nisam video ovde, a bili su mi zanimljivi. Čisto zbog nekih citata koje ću izdvojiti

Novak Djokovic Will Win Everything but Our Hearts

But in the biggest moments, on the sport’s biggest stages, Djokovic is almost always at his best. If he isn’t the greatest player of all time, he’s certainly the greatest at summoning greatness.

As Lauren Collins put it in a 2013 New Yorker profile, “the paradox of Djokovic’s career is that the better he does the less he is liked, at least among those who cling to the binary model perpetuated by Federer and Nadal. By a fault of timing, he is the forever crasher, the automatic odd man out.”

For as long as Federer is still playing, that’s how tennis is going to be. Novak Djokovic won’t ever be the crowd favorite, but he should always be favored.

Djokovic has redefined resilience, even a brutal Federer display was not enough

The important points are what decide a tennis match and no player in history seems to have such a deep understanding of this in the heat of battle like Djokovic, who has an incredible ability to win at his worst, even when he logically shouldn’t be close.

Djokovic’s greatest virtue should be easy to identify by now - he is the most clutch male player the sport has seen.

---

Što se meča tiče, ja ne pamtim kad sam zadnji put sa ovoliko strasti ispratio neki teniski meč, možda i bilo koji sportski događaj generalno. Ovo je bilo za istoriju, pa je nekako i odgovarajuće što je i sam meč bio istorijski. +6 ili +4, ogromna razlika, možda bi i nenadoknadiva bila da je otišlo na drugu stranu... ja stvarno ne znam kako bih podneo onakav poraz, ježim se od same pomisli. Srećom, dobio sam neke totalno nasumične momente u toku dana, kada osetim neku vrstu radosti/sreće zbog ovog ishoda. Nije verovatno toliko ni do samog ishoda, koliko je do načina na koji je ostvarena pobeda. Ja sam posle one prve dve propuštene brejk lopte u petom setu izbacio sve iz sebe (čitaj: sočno psovanje, urlikanje), prazan sam bio. Veći deo meča sam proveo na nogama, tad sam seo i naizgled mnogo lakše pratio dalji razvoj situacije. Rekao sam sebi da je gotovo, da će izgubiti. Nisam mogao više da podnesem onakav psihološki pritisak. Ej, ja koji gledam meč na TVu. Kako su gemovi prolazili, vremenom sam opet došao sebi, ali mi je taj osećaj stvorio neko novonastalo poštovanje za mentalnu snagu Novaka Đokovića.

Neretko se, tokom ovih godina na forumu, dovodila u pitanje baš ta Novakova mentalna snaga. S tim smo dakle i definitivno završili. Natčovek je igrao u nedelju. Koliko je samo bilo teško držati onakav fokus, biti onako mentalno jak, možda najbolje svedoče dva izgubljena seta. Verovatno još uvek nije ljudski moguće igrati bez prekida ceo meč na tom nivou, ali je Novak pokazao da je moguće to raditi onoliko koliko je u tenisu potrebno za pobedu. U tri seta, svaki odvojen jednom mentalnom pauzom za punjenje baterija zvanom setovi za Federera. Mene je Đoković podsećao na neki uređaj koji izvlači maksimum iz trenutnih sposobnosti, overclockovan u prvom i trećem setu, da radi iznad svojih realnih kapaciteta u datom trenutku. Da crpi nestvarnu mentalnu snagu kako bi to postigao i da onog trenutka kad uzme te setove, kao da polije sam sebe vodom kako bi se ohladio. Skoro da sam mogao da čujem "pšššššššššššššš" zvuk. I da mu je onda potrebno neko vreme da opet zagreje moždane vijuge. Mislim da se nešto slično desilo i u petom setu, kad je brejknuo Rogera. Kao da je u tom trenutku dopustio sebi da malo predahne, da skine taj ogroman teret sa sebe. Možda je mislio da će i sa nešto manje mentalnog napora uspeti da odservira još ta dva gema, možda jednostavno nije mogao više da drži takav fokus u kontinuitetu. Ali je opet, kad je bilo najbitnije, on uspeo da pretvori sebe u čoveka koji jednostavno neće pogrešiti. Neće ništa pokloniti, ako ćete i Novaka na 70% (po njegovim rečima) pobediti, moraćete da budete jebeno savršeni. Federer stvarno nije bio daleko od toga, ali mu je falilo to nešto. To nešto što, koliko god mi hvalili Rafu i njegov šampionski duh, borbu do poslednjeg atoma snage, ipak ima samo Novak. I sad i definitivno to može da doda u svoju impresivnu kolekciju, odmah do 4 vezana GSa, zlatnog mastersa, 7 AO-a...

Nikad niko kao Novak ljudi.

[NI]

you cannot be a serious

Nazalost, to je tako. Ljudi iz sjeverne Evrope imaju prirodnu odbojnost prema tome ekspresivnom govoru tijela. Jedino kad ga gotove je kad se radi o klaunu kao sto je Fonjini.

[Bokimajsta]

[URL][https://www.youtube.com/watch?v=tmiR13E2BZQ&feature=youtu.be/URL]

Sent from my vivo Xplay5S using Tapatalk

[Cassius Clay]

Nije to problem što im je odbojno. Problem je što naši ljudi uzimaju njiihovu kulturu za standard. Fonjini nije klaun već Italijan. Nas ne interesuje šta je njima normalno, ne postoje univerzalni principi. Inače bi to bila kulturna dominacija severne kulture.

I mnogo mi se više svidja izraz severna nego zapadna, bravo NI. To kada kažeš Zapadna Evropa ne opisuje ništa, jer tu spada i Portugalija, Španija, Italija, koje su sve samo ne na tom obrascu ponašanja.

Prava stratifikacija je uvek bila bogat sever - siromašan jug i tako i navike, temperament, kultura, sve, menja se od severa ka jugu.

Što ne znači da je jedno pravilnije od drugog.

Ne svidja se njima naš govor tela, ne svidja se nama njihov. Sve je ok dok retardi iz Srbije ne počnu da balave za tudjom kulturom kao superiornom kao kakvi kmetovi servilni.

[Nerealan]

Spoiler

Stvarno odličan tekst što je Nera postavila. Tera i da istražuješ dalje i naučiš nešto više o istoriji ovog sporta. Neverovatno koliko zanimljivih priča, mnoge nezamislive za današnje vreme

Kad smo već kod tekstova, još neki koje nisam video ovde, a bili su mi zanimljivi. Čisto zbog nekih citata koje ću izdvojiti

Novak Djokovic Will Win Everything but Our Hearts







Djokovic has redefined resilience, even a brutal Federer display was not enough

---

Što se meča tiče, ja ne pamtim kad sam zadnji put sa ovoliko strasti ispratio neki teniski meč, možda i bilo koji sportski događaj generalno. Ovo je bilo za istoriju, pa je nekako i odgovarajuće što je i sam meč bio istorijski. +6 ili +4, ogromna razlika, možda bi i nenadoknadiva bila da je otišlo na drugu stranu... ja stvarno ne znam kako bih podneo onakav poraz, ježim se od same pomisli. Srećom, dobio sam neke totalno nasumične momente u toku dana, kada osetim neku vrstu radosti/sreće zbog ovog ishoda. Nije verovatno toliko ni do samog ishoda, koliko je do načina na koji je ostvarena pobeda. Ja sam posle one prve dve propuštene brejk lopte u petom setu izbacio sve iz sebe (čitaj: sočno psovanje, urlikanje), prazan sam bio. Veći deo meča sam proveo na nogama, tad sam seo i naizgled mnogo lakše pratio dalji razvoj situacije. Rekao sam sebi da je gotovo, da će izgubiti. Nisam mogao više da podnesem onakav psihološki pritisak. Ej, ja koji gledam meč na TVu. Kako su gemovi prolazili, vremenom sam opet došao sebi, ali mi je taj osećaj stvorio neko novonastalo poštovanje za mentalnu snagu Novaka Đokovića.

Neretko se, tokom ovih godina na forumu, dovodila u pitanje baš ta Novakova mentalna snaga. S tim smo dakle i definitivno završili. Natčovek je igrao u nedelju. Koliko je samo bilo teško držati onakav fokus, biti onako mentalno jak, možda najbolje svedoče dva izgubljena seta. Verovatno još uvek nije ljudski moguće igrati bez prekida ceo meč na tom nivou, ali je Novak pokazao da je moguće to raditi onoliko koliko je u tenisu potrebno za pobedu. U tri seta, svaki odvojen jednom mentalnom pauzom za punjenje baterija zvanom setovi za Federera. Mene je Đoković podsećao na neki uređaj koji izvlači maksimum iz trenutnih sposobnosti, overclockovan u prvom i trećem setu, da radi iznad svojih realnih kapaciteta u datom trenutku. Da crpi nestvarnu mentalnu snagu kako bi to postigao i da onog trenutka kad uzme te setove, kao da polije sam sebe vodom kako bi se ohladio. Skoro da sam mogao da čujem "pšššššššššššššš" zvuk. I da mu je onda potrebno neko vreme da opet zagreje moždane vijuge. Mislim da se nešto slično desilo i u petom setu, kad je brejknuo Rogera. Kao da je u tom trenutku dopustio sebi da malo predahne, da skine taj ogroman teret sa sebe. Možda je mislio da će i sa nešto manje mentalnog napora uspeti da odservira još ta dva gema, možda jednostavno nije mogao više da drži takav fokus u kontinuitetu. Ali je opet, kad je bilo najbitnije, on uspeo da pretvori sebe u čoveka koji jednostavno neće pogrešiti. Neće ništa pokloniti, ako ćete i Novaka na 70% (po njegovim rečima) pobediti, moraćete da budete jebeno savršeni. Federer stvarno nije bio daleko od toga, ali mu je falilo to nešto. To nešto što, koliko god mi hvalili Rafu i njegov šampionski duh, borbu do poslednjeg atoma snage, ipak ima samo Novak. I sad i definitivno to može da doda u svoju impresivnu kolekciju, odmah do 4 vezana GSa, zlatnog mastersa, 7 AO-a...

Nikad niko kao Novak ljudi.

p4p1 kakav tekst, ostario si dok si ga napisao

[Larisa]

Inače Nole doputovao u Marbelju

Pih baš je požurio

[Weltschmerz]

https://twitter.com/josemorgado/stat...428143104?s=19

Послато са SM-G965F помоћу Тапатока

[147]

Odlican tekst, uzivajte ljudi:
https://www.economist.com/game-theor...nis-match-ever

EDIT: Ni, milsim da ce pogotovo tebi da se svidi ako vec nisi video.