Nole, idi u peršun!

[D na kvadrat]

Uh, kakav dan, neopisivo, tako sam srećna, što zbog ovog ogromnog Noletovog uspjeha, što zbog toga što to mogu podijeliti i proslaviti s vama


Čini mi se da ovo nije bilo

Čestitaju Janko, Stanković, Zvezda, Partizan[/SIZE]

Janko Tipsarević, Dejan Stanković, Zvezda, Partizan, strani sportisti, novinari, domaći političari... čestitali Noletu "broj 1".


Čestitke Novaku Đokovića stižu sa svih strana sveta. Posle sedam godina vladavine Rodžera Federera i Rafaela Nadala, tenis je dobio novog lidera na ATP listi.

Srpski sportisti i klubovi su oduševljeni Noletovim uspehom. FK Crvena zvezda je među prvima pozdravila veliki uspeh, a vrlo brzo su se sa čestitkama pridružili i igrači Partizana.

Janko Tipsarević se zbog povrede prerano vratio iz Londona za Beograd, ali je nastavio da prati turnir i da navija za Novaka. Bio je uz reprezentativnog druga i kao komentator na Sport klub, kada je kao stručni konsultat pomagao u praćenju meča osmine finala protiv Majkla Lodre.

Odmah po završetku prvog polufinala Vimbldona Janko je čestitao Noletu i izneo svoja osećanja preko svetske društvene mreže "Twitter": "Nikada nisam bio srećniji zbog uspeha drugog tenisera kao što sam upravo sada zbog Noleta".

Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Dejan Stanković u izjavi za Tanjug rekao da je Đoković najbolji srpski sportista.

"Novak je naš najbolji sportista ikada. Svim srcem sam u njega, samo neka tako nastavi i uveren sam da će ne samo osvojiti Vimbldon, nego da će još dugo vladati svetskim tenisom. Prošlo je vreme i Federera i Nadala, sad počinje era Novaka Đokovića".

On je istakao da je u ovim trenucima bilo gde na planeti prelepo biti Srbin i sunarodnik Novaka Đokovića.

"Najbolji je teniser sveta, ali je i sjajan čovek, bez mane. Imam priliku da se često vidim s njim u Italiji, da se ispričamo. Svi ga obožavaju, posebno moji saigrači iz Intera, iako Nole navija za Milan. Dolazio je na utakmice, svi žele da ga upoznaju. Ma, šta reći? Čovek je naš ponos", poručio je Stanković.

Uprednik sportske redakcije na "CNN-a" Pedro Pitno takođe je preko "Twittera" čestitao Srbinu. "Čestitke za Novaka Đokovića. Znam kako je on to želeo, on je to i zaslužio", rekao je Pinto, koji je nedavno gostovao u Beogradu, gde je snimao reportažu o srpskom "večitom derbiju".

Žo-Vilfred Conga je u izjavi posle meča rekao da je Đoković najbolji teniser na svetu.

"Novak je sigurno najbolji teniser u ovom trenutku. Osvojio je titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, stigao do polufinala Rolan Garosa i na Vimbldonu se plasirao u finale.To samo po sebi govori da je Đoković najbolji".

Čestitki će biti još, sve više... A, Nole ih je i te kako zaslužio.

http://www.mondo.rs/s210672/Sport/Te..._Partizan.html

[tuta bugarin]

o
sam
najste
o
sam
najste





lutajući reporter tuta bugarin
nežno šapće sneguljici
dok patuljci ruju
u rudnici

[miloolja]

D na kvadrat, čestitam!
Tuto, pa di si ti? Ja se zabrinula da si negde obnevideo što od bikinija, što od sunca, kafane, Noleta ili možda gocpoje tvoje, ako te uhvatila u nedelu
Živ bio tuto i radovao se sa nama

[D na kvadrat]

Hvala čestitam nam i ja, pa da se i u nedelju svi zajedno opet radujemo

[draza]

Marijan Vajda za B92: "Novak je rođeni šampion"
Jedan od ljudi koji su definitvno najzaslužniji za fantastične rezultate koje pruža Novak Đoković je njegov dugogodišnji trener Marijan Vajda. Slovak sa Đokovićem sarađuje od juna 2006. godine nakon što se srpski teniser rastao sa Italijanom Rikardom Pjatijem. Vajda se vrlo retko pojavljuje u medijima, a u ekskluzivnom intervjuu za B92 pričao je o saradnji sa Novakom Đokovićem.

O početku rada sa Đokovićem.

„Prvi put sam ga video 2006. godine u Parizu kada su me kontaktirali njegovi roditelji i njihova agencija. Pozvali su me da ga vidim i ocenim njegovu igru i procenim da li će zaista biti među deset najboljih na svetu. Već na prvom treningu sam bio oduševljen koliko je brz, koliko brzo donosi odluke i znao sam da ima potencijal. Tada sam i upoznao njegove roditelje i oni su me uverili da on želi da postane broj jedan.“

Šta je to što Vas je impresioniralo kod Novaka?

„Na prvom treningu sam video da može da pokrije ceo teren. Znao sam da je veliki talenat, ali isto tako da, ukoliko želi da ispuni svoje ciljeve, moramo veoma naporno da radimo. Verovao da će razviti svoj talenat i ostvariti snove. Međutim, u tom prvom trenutku nisam mogao da budem toliko siguran, bio sam rezervisaniji od ostalih. Rekao sam: on je veliki talenat, ali mora mnogo da se radi.„

2009. je bila čudna godina, promena reketa, servisa, Tod Martin...

„Novak je sportista koji želi da ostvari najviše ciljeve i učiniće sve da to i uradi. Posle tri godine shvatio je da mora da napravi korak dalje i da u tim dovede i druge trenere koji će mi pomoći svojim iskustvom. Nažalost, to se nije pokazalo kao dobra ideja. Znate, uvek ima uspona i padova u odnosu sa trenerima pa je tako i sa nama. Imali smo i krize, ne samo dobre momente. Moj cilj je oduvek bio da napreduje iz dana u dan. Posle te tri godine, možda i ranije, počeo sam da ga upoznajem i privatno, znao o sam sve njegove probleme, fizičke, zdravstvene i to je bila moja prednost u odnosu na druge trenere. Oni su želeli da dođu i odmah imaju ogroman uticaj, da menjaju mnoge stvari i to je možda razlog zbog kog nije napredovao toliko brzo koliko smo hteli. Možda je bio i pomalo nestrpljiv.

Novak je oduvek bio veliki šampion, uvek je to imao u sebi. Nikada nije moglo da se kaže kada će biti broj jedan, a to su svi stalno pitali i to je negativno uticalo na njega. Bio je nestrpljiv, još uvek nezreo. Prošle godine kada je imao uspone i padove, loše rezultate, Vimbldon je bio prekretnica u njegovom mentalnom stanju. Tada je rekao sebi: Ovo je moj trenutak. Sada ili nikada. Ili ću se vratiti nazad ili ću postati broj jedan. Onda je stabilizovao servis, popravio kondiciju, stekao je samopouzdanje, igranje za Srbiju u Dejvis kupu je bilo važno. Sve se poklopilo kao u mozaiku.

On je veliki talenat i radi kako treba. Svi se pitaju ’zašto ja nisam broj jedan’, ali on ima ono nešto što drugi nemaju. Mogu da kažem da je kompletan igrač. Ima još nekih stvari na kojima treba da radimo, ali to su sitnice. Sazreo je, a pobedama je stekao samopuzdanje. Nema tu neke velike tajne. Zna da pobeđuje i to je to. Kada pobedite Federera tri puta zaredom, Nadala četiri puta, nema šta da vam se zameri. „

[miloolja]

Časna reč ovo je poslednje što postavljam večeras. Ovde


Blic: Viškov blog


1


Ne sećam se, ali verovatno sam kao novinar – početnik zamišljao, maštao, u glavi ispisao tekst o 1. teniseru sveta, a da je iz Srbije. Pretpostavljam da bih se već na startu zagrcnuo od euforije, ali odmah zatim osvestio shvatajući kako su šanse za to ravne nuli. Ali evo dokaza da je nula ipak nešto na šta ponekad možete računati...

I evo me sad. Preda mnom je tekst u kom treba da pišem o 1. teniseru sveta, iz Srbije. Euforija? Ni traga. Samo divan mir i jedno lepo, duboko zadovoljstvo zbog dokaza da i sa nulom ima nade. Zbog toga što se u ovom momentu i ja osećam kao da sam na vrhu, negde, nečega (Čelsi, crkni od muke sad). Nema euforije jer nas je Novak pripremao na ovo, već dugo. Većinu Srbije u poslednjih 4-5 godina, ja sam među onima koji se nadaju čitavu deceniju. Nema euforije jer nas već dugo ovi naši što mlate reketom čine ponosnim, delom jednog lepog sveta, pa kad se šetaš Knezom imaš osećaj da si u Ujedinjenim nacijama, a kad otvoriš prozor čuješ Madonu kako pevuši u blizini. I zato je ovaj 1. mnogo više od uspeha jednog čoveka, ovo je neka uteha za sve – ne probleme, ne nedaće, moram da upotrebim jedini pravi izraz – sva sranja kroz koja smo prošli.
Priznaće da je tako, bar malo, čak i oni koji ga ne vole. Kao partizanovci kad je Pančev cepao mrežu u Bariju ili zvezdaši kad je Sale metnuo trojku u Istanbulu...

Danas je Đoković obezbedio 1. ali je uradio i bitniju stvar. Ušao je u finale Vimbldona, a to je ono što sanja svako klinče koje uhvati reket, više od toga da bude 1. SW19 je hram svetskog tenisa, a Novak će se u hramu boriti za pehar.

Danas je pokazao od čega je satkan. Njegove moći su bile na ispitu, jer je stisnuto počeo meč, a ubrzo to neutralisao. Jer je kasnije bio tako blizu pobede da je mogao da je pipne, a ona mu je izmakla. Ali je opet pronašao put do nje, hladnokrvno kao da je umesto glave imao hard disk, a umesto srca procesor. Kao da je čovek pokupio ono najbolje iz raznih mentaliteta i onda to lepo na terenu uklopio u celinu.

Prekosutra će igrati finale, protiv Nadala. Očekivano, iako je Marej pokazao zube na početku. Posle ih je Španac rutinski otupeo. Protiv ovog našeg neće moći tako, jer Novak nije luzer. Možda će izgubiti finale, možda će ga dobiti, ali o tome večeras ne razmišljam. Idem, sa veliim kezom, da popijem piće sa društvom, a onda ću da spavam kao beba.

Novak je prva osoba koju sam upoznao, a da je najbolja na svetu. U bilo čemu. Svaka čast...

[Duka]

@miloolja,legendice

[D-Wade]

Nole ce samo tako da razvali Nadala u finalu.

[MiljanVR]

Jos malo slicica : 265516_216940425012000_127727240599986_586180_6339304_o.jpg 265588_216939918345384_127727240599986_586177_4288185_o.jpg 270120_216939771678732_127727240599986_586176_6766216_n.jpg 271752_216940085012034_127727240599986_586178_1411718_o.jpg 272055_214051625299456_155732407798045_517882_439292_o.jpg 278816_216940625011980_127727240599986_586181_4980592_o.jpg 279240_216940285012014_127727240599986_586179_4857320_o.jpg

[Big Nole]

Na jednom od domacih foruma pise osoba koja se predstavlja kao harper lee. Covek se fenomenalno razume u tenis i veliki je Noletov navijac.

Uglavnom, doticni forum posecujem da bih citao njega i njegove pretezno strucne (manje navijacke) komentare. Danas su ga ipak savladale emocije

The world No. 1, for all of his wins this year, was in new territory. He didn’t know how to act. How many of us do when we’re dreaming? - Tignor

I tako dobismo najboljeg igraca na svetu od ponedeljka. Ceo zivot gledam ovaj prelepi sport i ceo zivot cekam da se desi ovaj dan prakticno bez ikakve nade da cu ga doziveti. Jeste, imali smo mi i tri igracice koje su rodjene u Srbiji a zavrsile na prvom mestu WTA liste i ne bih da potcenjujem te rezultate jer se niko ko u svojoj konkurenciji dodje do prvog mesta ne moze i ne sme potcenjivati, ali muski tenis je muski tenis a konkurencija kakva danas u njemu postoji je zastrasujuca. U tom, meni omiljenom, sportu i u toj konkurenciji jedan nas igrac se izborio za to prvo mesto a da bi to postigao morao je da zaredja 47 pobeda uz jedan poraz i nabije preko 12.000 ATP bodova. Ako u nedelju pobedi u finalu i u tenisu rekordnih 13.000. Zavidan rezultat, zar ne?

Poceo sam ovim Tinjorovim citatom razmisljajuci o onom sada vec cuvenom Novakovom snimku kada sa samouverenoscu deteta koje nema predstavu o cemu prica tvrdi da ce biti igrac broj 1 na svetu i da je to cilj zbog kojeg je uzeo reket u ruke. Izmedju tog decjeg "nema pojma o cemu prica" i ponedeljka kada ce isti taj decak zauzeti mesto zbog kojeg je krenuo da trenira tenis proslo je 17 godina. Otprilike toliko je trebalo rada, odricanja, konstantnih treninga, sportskih frustracija, uspona i padova, pohvala i pokuda, neumerenog novakizma™ i teranja u penziju u zavisnosti od rezultata, da se jedan san pretvori u suvu realnost. I pitam se koliko od nas je spremno toliko da ulozi ne znajuci unapred i nemajuci garancije da ce se to na kraju vratiti. Bojim se, vrlo malo. Zato i pravih sampiona ima vrlo malo.

Teret koji je Djokovic izneo na vrh ATP planine nije mali. Kao da nije bilo dovoljno sto igra tenis u eri dva mozda najveca sampiona u istoriji tenisa, kao da nije bilo dovoljno sto je do pre prakticno par meseci bio uspesno i temeljno ignorisan od medija kao takmicar za sam vrh i sto su mu se osporavali kvaliteti, kao da nije bilo dovoljno sto podrska koju je imao tokom karijere moze da stane u omanji kombi, morao je da ponese sa sobom i teret legitimacije sa drzavom iz koje je potekao koju je vukao od pocetka karijere, najcesce svesno i sa namerom. Mrze ga srpske komsije koji u njega projektuju mrznju (opravdanu ili ne, odgovorice svako za sebe) prema Srbiji i kad posle pobede podigne tri prsta u trijumfu na njegovom mestu vide nekog srpskog nitkova koji im je ostao duzan, mrze ga oni kojima nije trebalo 17 godina rada da utvrde kako su sampioni u svojoj oblasti, koja god da je ta oblast, mrze ga oni koji bi da "siri sliku u svet" onakvu kakvu oni misle da treba pa se nerviraju sto to ne cini, mrze ga uplaseni od toga da se pod njegovom senkom ne povampiri nesto u sta je odavno zaboden glogov kolac, mrze ga zbog brojanica, zbog zastava, zbog ikona, zbog tapkanja loptice pre servisa, zbog medical-a, ___________________________ (upisati po zelji). Mozda je mrznja prejaka rec. Mozda oni samo kaslju od prasine koja se dize iza svakog dobrog konja pa nam se samo cini da zapravo nesto govore. Mrze ga na neki uvrnut (neko iz moje proslosti bi rekao - zaosinut) nacin i svi ovi nacionalisticki tantuzi koji misle da ce biti veci Srbi ako se budu zustrije klanjali novom srpskom Bogu, mrze ga i ovi sto zavlace ruku u tudji dzep krijuci se iza njega, mrze ga zato sto nije prvi u nekom boljem sportu, sto nije bio prvi i ranije, sto tu i tamo izgubi poneki mec, ____________________________ (upisati po zelji). A kako ce ga tek oni mrzeti kad bude mator i kad ga budu deljali neki novi klinci, to ce tek biti za pricu. I ovde je mrznja mozda prejaka mec. Mozda su se oni samo zagrcnuli zbog iste one prasine od malopre koju gutaju kao nacio-afrodizijak pa nam se samo cini da nesto govore.

Novak Djokovic zapravo jeste slika jedne nove Srbije, ali ne one Srbije koja tabana po onoj vec dva puta pomenutoj prasini. Ili bi makar trebalo da bude ako budemo imali srece i pameti. Srbije koja zivi sa srpskim pasosem bilo gde na svetu, u kojoj ljudi svojim radom i talentom a ne korupcijom, nepotizmom i pljackom postizu najbolje rezultate, one koja se takmici posteno i javno onim sto ima a ne trguje ispod zita onim sto nema, one koju nece pitati "a sta mislite o Mladicu", kao sto ni Feda ne pitaju sta misli o jevrejskim zlatnim zubima po svajcarskim bankama ili Rafu sta misli o Franku, vec poslovicno "kako je bilo danas i sta ocekujete sutra".

Ali, da ne zaboravimo. To je samo slika. Jedan teniser od 24 godine ima obavezu samo sebe da odvede tamo gde je zamislio. Mi ostali cemo morati da se snalazimo sami. Novak Djokovic je samo najbolji igrac tenisa na svetu. Samo to.

[miloolja]

Odličan tekst. Sa uživanjem ga pročitah.

[Žika]

Па да, овде треба да славимо, тамо славље за прво место, сматрају провокацијом..

[Big Nole]

Odličan tekst. Sa uživanjem ga pročitah.

Vec duze vreme se razmisljam da li da kopiram neke od njegovih analiza koje kao da su nastale u mozgu autisticnog coveka koji primecuje neverovatne sitnice.

Odlucio sam se da pocnem ovim tekstom jer mi je bilo simpaticno kako su ga spopale emocije

Steta je sto ne pise blog

[Vanja #66]

Sjajni tekstovi ljudi, svi do jednog... Nema sta Nole cini celu Srbiju ponosnom na njega, i ono sto je od svega najlepse, uvek pominje svoju rodnu zemlju, neverovatno je kako imamo coveka koji se takmici u individualnom sportu, a ponasa se kao da je to timski sport, da su svi zasluzni za postignut uspeh... Vezan je za svoju zemlju, nema nameru da je zaboravi iako mu niko rec ne bi rekao da je otisao odavde. Ali nije, jer shvata sustinu lojalnosti (kao i moj potpis), u dobru ili u zlu, uvek uz svoju zemlju!!!

Prelep je osecaj navijati za jednog tako pozitivnog momka, momka koji je i zvanicno najbolji u svom pozivu!

Ajmo Novace, ajmo junace!!!

[Il Capitano]

Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Dejan Stanković u izjavi za Tanjug rekao da je Đoković najbolji srpski sportista.

"Novak je naš najbolji sportista ikada. Svim srcem sam u njega, samo neka tako nastavi i uveren sam da će ne samo osvojiti Vimbldon, nego da će još dugo vladati svetskim tenisom. Prošlo je vreme i Federera i Nadala, sad počinje era Novaka Đokovića".

On je istakao da je u ovim trenucima bilo gde na planeti prelepo biti Srbin i sunarodnik Novaka Đokovića.

"Najbolji je teniser sveta, ali je i sjajan čovek, bez mane. Imam priliku da se često vidim s njim u Italiji, da se ispričamo. Svi ga obožavaju, posebno moji saigrači iz Intera, iako Nole navija za Milan. Dolazio je na utakmice, svi žele da ga upoznaju. Ma, šta reći? Čovek je naš ponos", poručio je Stanković.

http://www.inter.it/aas/news/reader?N=36701&L=en