Nole, idi u peršun!

[cacanin]

Izgleda da ce da igra DC, Boze pomozi odoh na vazduh.

Послато са SM-N9005 уз помоћ Тапатока

[miloolja]

I drugi asovi se hrane po istom modelu

Prof. Dr Dejan Čubrilo, specijalista medicine sporta, smatra da je u Đokovićevom slučaju minimalan unos hrane apsolutno opravdan, ali pod uslovom odgovarajućeg učešća svih masnoća.



Profesor medicinske fiziologije Dejan Čubrilo, doktor medicinskih nauka, specijalista je za medicinu sporta i ishranu. Odavno se bori protiv prejedanja, ali i izbacivanja masnoća svih vrsta. Oko toga se često lome koplja, kako u svakodnevnom životu, tako i u našoj temi – pokušajima da se objasni pad forme doskora daleko najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića.

Razgovaramo o dve različite posledice načina ishrane, značajne za sportiste, ali i sve druge. Jedna je gubitak težine, kod Đokovića vidljiv i golim okom, a druga dolazi iz restriktivne ishrane, kako one bez glutena, tako i vegetarijanske ili veganske.

Kada je reč konkretno o Đokovićevoj ishrani, doktor Čubrilo se ograđuje na informacije moje su mu dostupne:

Ne mogu da komentarišem ono što ne znam o njegovim pripremama, vodim se onim što vidim na televiziji i njegovom knjigom o ishrani. Što se tiče minimalnog unosa hrane, to je apsolutno fiziloški opravdano i zasniva se na najnovijom saznanjima da hipokalorijska ishrana može da ubrza regeneraciju, da ne opterećuje sistem organa za varenje i limfnu drenažu. Znam da koristi hipobaričnu i hiperbaričnu komoru, a metode iz njegove knjige podržavaju i sve drugo što moderna fiziologija preporučuje.

Kako komentarišete ocene da je Đoković previše mršav za vrhunskog sportistu?

On ima izgled jednog normalnog i zdravog sportiste. Mi danas imamo pogrešan model. Na osnovu modela većine, donosimo zaključke koji su vezano za Novaka pogrešni – da je neuhranjen. Za sportistu je najbitnije da održava normalan nivo depoa šećera u jetri i mišićima, a da za svakodnevnu energiju koristi raspoložive masnoće u sopstvenim depoima masti. To jeste prednost Novakovog multidisciplinarnog timskog pristupa. Primenjujući najnovije metode dijagnostike, terapije i regeneracije, on uspeva da minimalnim kalorijskim unosom dobija istu količinu energije za rad mišića i unutrašnjih organa. To je ključ uspešnog timskog rada i uopšte rada u vrhunskom sportu.

Poznato je da se borite protiv mita o jakoj ishrani sportista?

Radio sam sa košarkašima Partizana i bio zaprepašćen stavom da sportista mora da ima predjelo, supu, glavno jelo i desert. Velika Novakova zasluga je što je uspeo, kao primer dobrogo rada, da pokaže de se i hipokalorijskom ishranom postižu najveći rezultati. Po onom što možemo da vidimo, mislim da je smanjenje hrane na minimum na njega delovalo izvanredno, ali detalje njegove ishrane ne znamo. Koliko vidim i čujem, danas i drugi asovi prate njegov model u ishrani.

Ako izbacivanje glutena potpuno podržavate, šta mislite o vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani sportista?

Striktno jedan tip ishrane za bilo kog čoveka, ponajmanje za vrhunskog sportistu, nije preporučljiv. Što se tiče masnoća, apsolutno zagovaram teoriju da u vrhunskom sportu, kao i u životu običnih ljudi, mora biti zastupljena masnoća životinjskog porekla (zasićene masti). U pitanju su dve različite stvari: unos hrane apsolutno treba da bude minimalan, ali u tom minimalnom unosu moraju da budu zastupljene sve masnoće. Kako polinezasićene (riblje ulje, maslinovo ulje, ulje žutog noćurka – omega 3, omega 6, omega 9), tako i preko potrebne a zaboravljene zasićene masnoće: žumance, maslac, slanina, kajmak, ajvar, te masnoće iz mesa. Bilo koji manjak neke od tih masnoća, što je vrlo čest slučaj u favorizovanju pojedinih tipova ishrane, može dovesti do posledica u vidu promena strukture ligamenata, mišića i zglobova, kao i promena u rada organa. Ako se bukvalno primenjuje restriktivan tip ishrane, bez zamene za izvesne masnoće, može biti rizičan u vrhunskom sportu. U običnom životu su mnogo manje potrebe i rizici.

Da li restriktivna ishrana ugrožava Đokovićevu formu?

Prema knjizi, on apsolutno koristi uravnoteženu ishranu, a zasićene masti izvlači iz zasićenih biljnih masnoća kao što je kokosovo ulje. Rasprave se i dalje vode da li je upotreba samo jednog ulja dovoljna. Stav svih iz domena metabolizma ishrane je da ishrana mora da bude uravnotežena i da sve namirnice treba korisiti. Naravno, u određenom odnosu i u pravilnoj kombinaciji, kako bi mogle da budu svarene.

Kako se u raznim životnim periodima menjaju zahtevi u ishrani sportiste?

Starenje menja količinu i aktivnost enzima i hormona, te se tome prilagođava način treninga i ishrane. Baš u vezi s tim se preporučuje da se sa starenjem smanjuje kalorijski unos, sa mnogo preciznijem praćenjem odnosa masti, šećera i proteina.

Na kraju nešto van struke, ali zanimljivo za nagađanje... Da li mislite da sportista sa toliko moći i popularnosti okuplja oko sebe najbolji tim?

Ubeđen sam da naše elektromagnetno polje – koje je posledica metaboličke aktivnosti – uslovljava da ono što odašiljemo odgovara onom što primamo i obratno, što se odnosi i na ljude koje privlačimo, i na život. Slika Đokovića koju vidim na televiziji ukazuje na jedno stabilno, dobro i srećno elektromagnetno polje, jedno fino i veselo biće. To što radi, kako radi i kako se ophodi prema ljudima, ne može čovek sa lošom frekvencom. Sportista koji je intoksiciran je agresivan, ljut i nervozan. Tome je bila mnogo bliža njegova slika pre no što je uveo bezglutensku ishranu.

http://www.politika.rs/sr/clanak/376...o-istom-modelu

[miloolja]

Prethodni intervju sa profesorom medicinske fiziologije Dejanom Čubrilom, doktorom medicinskih nauka, specijalistom za medicinu sporta i ishranu treći je nastavak Politikinog serijala Đoković juče danas i sutra. Zanimljivo u svakom slučaju.

U ovoj zemlji svako ima šta da kaže o prošlim i sadašnjim rezultatima teniskog šampiona Novaka Đokovića, a mi ćemo izdvojiti stavove nekoliko ljudi koji o tome znaju više

I deo Sučeljavanje stručnih i zdravorazumskih mišljenja
II deo Manje igre, više snage i treninga
IV deo Povratak pripremama, s novim trenerom i aktivnijim štabom
V deo: Uvažavanje, ljubav i posvećenost

Uvažavanje, ljubav i posvećenost

Doc. Dr Sandra Radenović, sociolog sporta na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, govori o manje vidljivim stranama odnosa društva prema usponima, padovima i ukupnom uticaju Novaka Đokovića



Duže od decenije, Novak Đoković predstavlja temu kojom se gotovo svako ovde bavi, dajući joj prvorazredni nacionalni značaj. Koliko uzdizan u periodu uspeha, toliko je pad njegove forme pokrenuo buru razočaranja, objašnjenja, saveta, ali i otvorene mržnje. U ovom serijalu smo pokušali da zdravorazumske ocene uporedimo sa ocenama stručnjaka iz oblasti tenisa, psihologije, sportskog treninga, ishrane... Za kraj smo ostavili mišljenje sociologa, jer slučaj Đoković mnogo govori i o društvu iz kojeg potiče. Iz mora dramatičnih reakcija na blogovima, koje ilustruju preživljavanje poraza našeg tenisera, izdvajamo deo jedne, koja zvuči kao vapaj očajnika: „Nisam ja pozvao tenisera Đokovića da uđe u moj život, već ste mi ga vi iz medija ponudili kao vrhunsku zabavu, ta i nacionalni podstrek i ponos... A vi tražite da ćutim kada me neko laže!”

Doc. dr Sandra Radenović, sociolog sporta na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, govori o nekim manje vidljivim aspektima interakcije između slavnog sportiste i društva.

Koliki je uticaj Novaka Đokovića kao javne ličnosti?

Uzmimo samo primer kada je Đoković putem modernih medija upoznao svetsku javnost sa nezapamćenim poplavama u Srbiji i zemljama regiona, krajem maja 2014, a svoju nagradu za osvajanje turnira u Rimu namenio ugroženima. Zasigurno je velikim delom uticao da pomoć ugroženima počne da stiže iz celog sveta. Prema nekim istraživanjima karakteristika mladih u Srbiji, više od četiri petine smatra da su sportisti uzor mladima, a kada se govori o konkretnom imenu na prvom mestu je Novak Đoković (preko 63 odsto). Svake školske godine sprovodim anonimnu anketu među svojim studentima u okviru koje postoji i pitanje: „Koju javnu ličnost biste voleli da vidite u ulozi gosta predavača u okviru Sociologije sa sociologijom sporta?” I svake godine ubedljivo prvo mesto zauzme Novak Đoković, kako na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, tako i na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Dakle, i budući nastavnici fizičkog vaspitanja i treneri, ali i budući lekari, vide neku vrstu uzora u Novaku Đokoviću.

Šta je jednom teniseru donelo toliku popularnost?

Pre svega neverovatan uspeh i svetski ugled sportiste iz male, siromašne zemlje, u čijoj tradiciji nije bilo mnogo mesta za tenis, ali i činjenica da je sport ne samo izuzetno prisutan u svakodnevnom životu, već ima sve veći društveni značaj. Medalje i sportska priznanja jesu jedna vrsta nacionalnog obeležja zemlje, vrsta „brenda”. Otuda političari veoma često prisvajaju sportske uspehe, pa tada sociolozi govore o politizaciji sporta. Trebalo bi imati na umu još jedan razlog – baš njegov uspeh postignut „na mišiće”, uz ogromnu podršku porodice, bez ikakve pomoći države. To mladima – u aktuelnom kontekstu srpskog društva koje nema kapacitet da obezbedi radna mesta (budućim) nastavnicima fizičkog vaspitanja, niti (budućim) lekarima – daje nadu i dokaz da se uz maksimalnu posvećenost pozivu može, na kraju, ipak doći do zasluženog uspeha.

Đokovićev doprinos vidite i kao stvaralaštvo?

Šta je to stvorio Novak Đoković, na terenu i van terena? Da li je to samo rezultat, prvo ili drugo mesto na ATP listi? Ogromna zarada, nezamisliva, recimo, nekom vrhunskom naučniku? Da li je to i način ponašanja na terenu, komunikacija sa protivnikom, sa publikom, sa sudijom, sa dečakom koji skuplja loptice? Svaki sportista u interakcijama ne proizvodi samo sportske rezultate, već i sistem vrednosti, etičke principe, sve što ima širi društveni značaj.

Na koje konkretne principe mislite?

Princip „uvažavanja protivnika” kao osnovni princip etike sporta odlikuje ne samo svaki Đokovićev meč, već i njegove izjave van terena. To je dobra poruka „običnom” pojedincu. Niko od istraživača ne govori o „principu ljubavi i posvećenosti”. Ili taj princip zvuči patetično, ili oni koji ga prepoznaju nisu dovoljno glasni... Zanimljiv je jedan eksponat na Rolan Garosu, povodom Novakove prošlogodišnje pobede. Ispod njegovog dresa je napisano: „Pitajte Novaka Đokovića koja je tajna njegovog uspeha i on će vam odgovoriti: To je ljubav!” A, u nastavku: „Ljubav prema sebi. Ljubav prema porodici. Ljubav prema svetu. Ljubav prema tenisu. Ljubav je moćna, ljubav je mudra, ljubav je uporna, ona vam može doneti pobedu.... ” Princip ljubavi prema sportu i posvećenosti vlastitom pozivu jeste ključ Đokovićevog uspeha i još jedan od razloga njegove velike popularnosti.

Kako onda, neko toliko omiljen izaziva i buru negativnih reakcija?

Publiku ne čine samo oni na tribinama, već i svi koji manje ili više prate sport, Đokovićeve uspehe i poraze, a u poslednje vreme i privatni život, brak, način ishrane. U vreme dominacije Interneta i foruma svaki pojedinac, bio sportista, rekreativac, antisportista... ima svojih pet minuta slave na forumu. Svi pretrčani kilometri i treninzi bez minuta odmora, sva odricanja, pa i neuspesi koji su sastavni deo celokupne sportske karijere, jesu ono što je publici uglavnom nevidljivo, pa i nerazumljivo. Baš ovaj nevidljiv segment stvaralaštva jeste uslov svakog sportskog uspeha, a na kraju se, nepravedno, jedino sportski uspeh vidi i veliča. Kada je Đoković sišao sa mesta broj 1 ATP liste, kao da je – bar kada su svakodnevni razgovori u pitanju – prestao da se bavi tenisom. Razlog je u dubokom nerazumevanju nevidljivih aspekata sportske karijere.

Ima li i nečeg posebno našeg u tom odijumu?

Možda je reč o našem mentalitetu koji kao da priznaje samo prvo mesto, kao da jedva dočeka grešku i poraz, a veoma brzo zaboravlja sve dotadašnje uspehe. To nije slučaj samo sa Đokovićem, već i sa brojnim umetnicima, naučnicima, istraživačima i inim javnim ličnostima. Kao sociolog sporta predlažem svakom od nas da pokuša da u svakodnevnom životu primeni bar dva principa etike sporta – uvažavanje protivnika i princip ljubavi i posvećenosti. Videćete da nije lako, da li zbog mentaliteta ili neutreniranosti, ali vredi pokušati!

[Panchev9]

Koje pitanje?

Pa on je po ocu Crnogorac. Kakav bi bio Crnogorac ako ne bi mogao naci razlog za posten odmor.

Da li se DC protiv Spanije igra na sljaci?

Po ocu je Srbin.

[miloolja]

Slabo čitate, slabo, samo uđete i izađete.. mislim vi koji bi trebalo da pročitate

[miloolja]

I stomačić

[NI]

Po ocu je Srbin.

To mi je novost ali covjek uci dok je ziv.

[Milutinov Tata]

Pomalo sam zbunjen odlukom da igra DC, umesto priprema na sljaci opet tvrda podloga.

[Panchev9]

To mi je novost ali covjek uci dok je ziv.

Lepo je učiti. Pogotovo kad nema cinizma.

[miloolja]

Jelena ne dolazi u Bg sa Novakom i Stefanom? Hmmm eto razloga ..možda..zašto ne putuje sa njim, možda održava trudnoću?
Eh briga više.

[miloolja]

Raduju se ljudi, njegov jedan od omiljnijih turnira i vole ga tamo.

[cacanin]

Raduju se ljudi, njegov jedan od omiljnijih turnira i vole ga tamo.

I ljudi i JA 😂

Послато са SM-N9005 уз помоћ Тапатока

[miloolja]

Jel ides?

tapatalk

[cacanin]

Moram, duguje mi tutulu tamo , trebao sam u MC ali necu imati podrsku + Uskrs ... pa sam odustao.

Da vidimo kako se budu stvari odvijale, cekam potvrdu da ce igrati sigurno i njegovo stanje pred sam turnir...





Послато са SM-N9005 уз помоћ Тапатока

[7eleven]

I Beker ga budi,




Sent from my iPhone using Tapatalk Pro