Tweet
Cetiri skakonice - Novogodisnja turneja - Vierschanzen 2011 - 2012
Oberstdorf
K - 120, HS 137
četvrtak, 29. decembar 16.30 kvalifikacije
petak, 30. decembar 16.30 takmičenje
Garmis-Partenkirhen
K - 120, HS 140
subota, 31. decembar 14.00 kvalifikacije
nedelja, 1. januar 14.00 takmičenje
Insbruk
K - 120, HS 130
utorak, 3. januar 13.45 kvalifikacije
sreda, 4. januar 13.45 takmičenje
Bisofshofen
K - 120, HS 140
četvrtak, 5. januar 16.30 kvalifikacije
petak, 6. januar 16.30 takmičenje
Pobednici
Prvi januar - treznjenje uz ski skokove
Doslo je i to doba godine... Napolju sneg (al` zamalo), unutra jelka, a na TVu Europsort i najbolji svetski ski skakaci. A scenario iz naslova mislim da je svima poznat, zato mi je Garmis uvek bio omiljena skakonica
. 4 skakonice, 2 drzave, 1 pobednik (ili 2 kao 2005- 6). Ovo je neka vrsta sampionata unutar Svetskog kupa, po znacaju su dva trofeja veoma blizu. Nacin da udjete u legendu ili razlog da vas preskoce ako nemate pobedu. Oberstdorf, Garmis, Insbrug i Bisofshofen su medju najstarijim i najznacajnijim svetskim skakonicama, i mesta gde je ovaj sport nastao onakav kakvim ga znamo. Bez Cetiri skakaonice, ovaj sport nikada ne bi ima ovakav znacaj, medijski, sportski, navijacki... A ova turneja je na neki nacin jubilarna, 60.Zato nije naodmet malo istorije. Prvi put je ova manifestacija odrzana 1952 - 53 i od tada se odrzava svake godine. Prvi pobednik bio je jedan od najznacajnijih skakaca u istoriji, Sep Bradl, covek koji je usavrsio telemark. U pocetnim godinama ucesnici su uglavnom dolazili iz dve zemlje domacina, Norveske i Finske. Sa sirenjem popularnosti ovog sporta, u vecim brojevima usli su Svedjani, Francuzi, Poljaci, Cesi, Sovjeti, kasnije i Japanci i Amerikanci. Prvi skakac van Evrope koji je osvojio turneju bio je Kazuosi Funaki (moj favorit kada sam krenuo da pratim ski skokove
). Najvise titula ima Jane Ahonen sa 5. Zemlja sa najvise pobednika je Nemacka. Jedini koji je pobedio na sve cetiri skakonice tokom jednog turnira bio je Sven Hanavald. Proslogodisnji pobedink bio je Tomas Morgenstern.
Kazujosi Funaki
Jane Ahonen
Sven Hanavald
Thomas Morgenstern
Specificnosti
- Kvalifikacije i prva runda - Za razliku od ostatka svetskog Kupa (gde se kvalifikuje 60), za samo takmicenje se kvalifikuje 50 takmicara (prvih 10 u Svetskom kupu imaju obezbedjen plasman). Onda se pravi plajof sistem u 25 parova i u finalnu rundu prolaze pobednici duela + 5 lucky loosera. Raspored u poslednjoj rindi je po rezultatima kao i na drugim mestima. Ipak ovaj sistem dovodi do taktiziranja gde nekad najbolji skakaci odbiju d askoce u kvalifikacijama, rangiraju se kao poslednji, i imaju sansu da izbace nekog od jacih rivala ako ovi podbace u skoku i ne budu medju 5 najboljih gubitnika. Svake godine ova taktika se koristi sve vise.
- Bodovanje - za konacan plasman sabiraju se stvarni poeni, ne po standardizovani po plasmanu.
- Mnogo domacih skakaca - U okviru nacionalne kvote, Nemci i Austrijanci imaju pravo na 20ak skakaca. To je odlican nacin za unapredjenje mladjih kategorija, ne treba zaboraviti da je veci deo austrijske reprezentacije prvi put skakao na ovoj turneji.
Favoriti 2012
Iako ih na ovakvim turnejama realno i nema, moze se reci da su prvi favoriti Austrijanci. Kada se iskombinuje domasa publika, Keflerova i Kohova odlicna forma, neosporni kvalitet Morgija i Slirencauera, i uvek odlican na ovom turniru Volfgang Loicl, sve sem pobede jednog od njih bice ipak malo iznenadjenje. Tu su i Nemci Frajtag i Froind koji ce imati isto prednost domaceg snega, odlicni Poljak Stoh, Svajcarac Aman koji je uvek dobar na velikim takmicenjima, nestabilni Norvezani Jakobsen i Hilde koji mogu da eksplodiraju ili razocaraju u svakom momentu, isto kao i Japanac Ito. Ipak ovo takmicenje ne bi bilo tako popularno da je moguce predvideti pobedika.
Andreas Kefler
Martin Koh
Gregor Slirencauer
Tomas Morgenstern
Rihard Frajtag
Tomas Hilde
Neka pobedi najbolji, i neka mi uzivamo
) kada je skontao da su izjednaceni. Lepe uspomene. Voleo sam jako i Mihaela Smita, on je izdominirao jednu - dve sezone, povredio se i nestao, tek sada se malo vraca u fazon.
Comment