FK Radnički Niš

[Constantin]

Podkecuje carapica.

Ako malo...valja se. Imamo mi još jednom da se sastanemo, u poslednjem kolu. Tada će naši igrači da budu ovako usamljeni, pa će poDkecujemo i mi...Nišlije ;)

[Ja Civi]

Ne, ne podkecujem. Napisacu malo kasnije (trenutno me uhvatio mrzan) kako vidim trenutno igru Nislija i samu utakmicu.

Posle PArtizana (i delimicno Zemuna) najlosija ekipa koja je gostovala pod Bagdalom (eto, tako se podkecuje, mada znam ja i bolje )

[Constantin]

Ne, ne podkecujem. Napisacu malo kasnije (trenutno me uhvatio mrzan) kako vidim trenutno igru Nislija i samu utakmicu.

Posle PArtizana (i delimicno Zemuna) najlosija ekipa koja je gostovala pod Bagdalom (eto, tako se podkecuje, mada znam ja i bolje )

Čekam, i da znaš da nisam toliko sujetan.....a nisam ni slep slep.......slepac

[Ja Civi]

Dve Tri stvari koje nemaju (osim prve ) direktne veze za desavanjima na terenu

1. Mazic je jos jednom pokazao kakva i kolika attention whore je. Od prvog minuta. Znas vec, pisao sam Imao je (previse) gresaka, ali ovog puta nisu direktno uticale na rezultat. Prvi pomocnik Par puta najobicnije remplovanje dosudjivao kao prekrsaje. Generalno, nisam zadovoljan sudjenjem, u jednom trenutku se ucini da Mazic zauzme odredjen (isti) kriterijum, ali me posle minut dva demantuje.

Standardna boljka linijasa, konstantno kasne, cak je i Dalibor poceo da kasni i zabusava, izgleda da ga stizu godine

2. Imate mozda i najlepsu garnituru, posebno gostujucu, posebno golman. Mogao bi da mi nabavis jednu, najmanji broj, nema da se kupi u Djaku (izvinjavam se za reklamu )

3. Jos jednom vas nije bilo u velikom broju, ocekivao sam da vas dodje veci broj. Takodje i generalno malo ljudi na stadionu, sta znam, radni dan, rano poslepodne, lose vreme itd. Mene je podmladak ispalio, otisao sam na istok, u prvom poluvremenu bas lose vreme.

Desavanja na terenu:

Sasvim zasluzen drugi zuti , samim tim i automatski crveni, ako se dobro secam Jovanovic je dobio prvi zuti za bas ostar start, sasvim zasluzeno.

Za razliku od prethodnih generacija (uvek kao reper uzimam Rastavca ), nedovoljno agresivni, previse sporih igraca na sredini i odbrani, i kada ispadnu prave ostre startove. Linije sredine i linija odbrane predalekoooo jedna od druge (najbolje se vidi kod prvog i 2 gola (kod drugog sa tribine, na snimku ne )), gde su u sredini 4 igraca u liniji i sporo se vracaju nazad (tranformisu iz napada u odbranu ), samim tim ostave 4, ponekad i tri igraca odbrane pozadi ,gde oni moraju da "rasire" i ostane mnogo prostora i izmedju odbrambenih igraca .

Napredak je to malo poceo bolje da koristi ulaskom Rusevica i Milisavljevica, koji su dosta brzi od igraca Radnickog, dobri su i tehnicari i lepo su isoristili taj prostor. Prelako su se igraci Nap iz sredine ubacivali u (oko) 16, i dolazili u priliku za sut. Sekidika je juce mogao da se proslavi, ni sam ne znam koliko je promasio otvorenih suteva. I ne samo on, previse sansi je Napredak promasio i imao otvorenih suteva.

I mene je sastav Napretka iznenadio, sto zbog povredjenih igraca, sto zbog lutanja Kosanovica u drugom delu sezone, sto je i razumljivo zbog velikog broja novih igraca. U principu Recko kao i da nije pripremao utakmicu, ali i nije se prilagodio stanju na teerenu. Dva Napretkova igraca u odbrni su spora i nesigurna (videlo se kod primljenog gola ), Kosticu mnogo vise odgovara mesto stopera i to je bio treci spor igrac. Po meni samo da je izvrsio malo veci pritisak na odbranu i na sredinu Napretka imali bi vise sansi. Kao i na sredinu napretka, koja mislim da nijednom nije igrala u ovom sastavu, prilicno je nuigrana i ima dosta gresaka pri predaji, ali nije bilo prevelikog pritiska i lako su iznosili lopte ...

Problem je sto sa sastavom koji je izasao na teren, niste to mogli da odigrate jer sto po onom vidjenom jako spora ekipa ... U principu, vidi se trenerov pecat i (ne)znanje. Njegov poraz.

Zivkovic solidan, Pankov klasicno drvo ...

Ako se setim jos neceg, napisacu

[Constantin]

Dok u klubu pripremaju saopštenje, ti razmišljaš i prisećaš se šta ćeš još d anapišeš, a ja ručam...

Prvi žuti za Jovanovića, po intezitetu starta, mogao je da bude crveni. Već tada. Drugi žuti, klasika žuti, nema tu spora.
Pomoćnici....pa klasika. Ne diže dok glavni ne pokaže. Prosek čisti.
Sve eće biti jasno na kraju plejofa...i spore odbrane i nepokrivanje prostora i usamljeni igrači na "drugim" stativama...

[Ja Civi]

Nemam sta da dodam ... do nekog boljeg mesta.

Pozz

[Constantin]

Dve

Ako se setim jos neceg, napisacu

Ja zbog ovoga...ništa, sve je OK.

[Ja Civi]

Sad, nisam sa preteranom paznjom pratio utakmicu , ali nije mi delovalo da su igraci namerno sabotirali trenera/upravu . Ako nesto vise znas, podeli sa "drugarima", da uvecam budzet za letovanje

Zaboravio sam da napisem, onih 30-ak idiota sa severa nisu pevali i skandirali pogrdno na vas racun, sve do nekog 85 dok "vase" Meraklije nisu pocele da skandiraju bugari,bugari ... tada su "jakuze" , svih 20-ak uzvratile. Bilo je par sporadicnih povika sa istoka, navijaca koji su bili revoltirani sudjenjem Mazica.

Jedan od najmanje neizvesnih klasika koje sam ja gledao.

[kronostime]

[Constantin]

ZVEZDA UBEDLJIVA NA "ČAIRU"

[Constantin]

Фудбалски клуб Раднички, понос града Ниша, данас обележава 95 година свог постојања.
За тих 95 година Раднички је пролазио кроз разне фазе. Био је оспораван, уздизао се, падао, постао хит европског фудбала, па поново пао, да би у последњих годину дана стао на ноге, очврснуо на свим нивоима и кренуо крупним корацима ка ренесанси и изласку на међународну сцену.

У наредним редовима можете се упознати са свим битним стварима везаним за Раднички, током његових 95 година постојања.

ПОЧЕЦИ ФУДБАЛСКОГ КЛУБА

1923-1933
Мало који клуб дели живот својих навијача и суграђана као „Раднички“. Основан 24. априла 1923. године под окриљем и из деловања опозиционе Комунистичке партије, која је у Нишу, радничком граду, била на власти од 1920. године. Те године, основан је ФК „Искра“ који ће потом мењати име у „Пролетер“ и коначно „Раднички“. Председник клуба био је Милош Марковић, а међу оснивачима и играчима били су и Јосип Колумбо и Станко Пауновић. Клуб је својом пожртвованом борбом за улазак у Моравску фудбалску жупу, задобио симпатије и наклоност целог града, а како би изборио материјалну сигурност и могућност да наступа у вишем рангу такмичења, „Раднички“ је добијао помоћ грађана, а пре свих Културно уметничког друштва „Абрашевић“ које је 1924. године приредило хуманитарну забаву којом су обезбеђена средства за функционисање клуба. У тим годинама, клуб, његови играчи, чак и навијачи, пролазили су кроз репресију полиције и власти, којој су назив клуба, боја његових дресова, као и петокрака на грбу клуба, представљали политичку претњу. Популарност клуба је, ипак расла, и ту нико, па ни репресија власти, није могао ништа. „Раднички“ је у својој првој сезони, 1924/1925. освојио прво место у такмичењу Моравске фудбалске жупе. Овај успех, клуб ће поновити у сезони 1927/1928. Ваља истаћи, да је у оквиру Спорт Клуба „Раднички“ 1925. године, са својим деловањем отпочела секција у женској хазени (великом рукомету), претечи данашњег рукомета, спорта који ће се у следећим деценијама развијати и снажити у Нишу и који ће до данас остати један од најзначајнијих и најуспешнијих спортова у нашем граду. Увођење шестојануарске диктатуре 1929. године, довело је до политичке забране рада Спорт Клуба „Раднички“.logo za upravu

КЛУБ ЗА ВРЕМЕ РАТА
1933-1943

Суочен са забраном, „Раднички“ не одустаје. У наредним годинама, клуб ће наставити са деловањем у оквиру фузије и под именом „Грађански“, али ће након седам година, 1936. године вратити име „Раднички“ и наставити са радом, овога пута у Трупалу. Борба за званичну афирмацију трајала је до октобра 1938. године када клуб успева да се врати у Југословенски ногометни савез. Добрим играма, „Раднички“ напредује, пробија се у више рангове такмичења, али после одиграног јесењег дела првенства 1941. године у друштву најјачих нишких клубова, не наставља пролећни део шампионата. У тада већ ратним условима клуб поново престаје са радом фебруара 1942. године. Играчи, као и руководство „Радничког“ прикључили су се партизанском покрету.

ПОСЛЕРАТНИ ПЕРИОД
1943-1953

Рат је оставио тешке последице на СК Раднички. Многи чланови клуба изгубили су животе или били заробљени. Неколико месеци након ослобођења Ниша 14. октобра 1944. године, потписан је документ којим се наставља континуитет клуба из 1923. и 1936. године а име клуба се мења средином исте године, и уместо Спорт клуба, у складу са новим друштвеним тенденцијама, „Раднички“ постаје Фискултурно друштво. Ипак, већ 1947. године, уследиће ново гашење клуба. Такозвано „клубаштво“, односно велика популарност два градска фудбалска клуба „Железничара“ и „Радничког“, довела су до оштрих критика врха Партије и спортских радника Србије, па су два супарничка клуба фузионисана у један, „14. Октобар“. Иако је читаву сезону играо у Првој југословенској лиги, „14. Октобар“ није издржао притиске незадовољних Нишлија који су желели повратак својих љубимаца, „Железничара“ и „Радничког“. Клуб је 1948. године кренуо са дна, из Пете Зоне НР Србије. У том периоду ФК Раднички пружа сјајне партије и као трећелигаш стиже чак до полуфинала Купа Југославије 1952. године.

УЛАЗАК У ПРВУ ЛИГУ

1953-1963
Као атрактиван ривал, ФК Раднички је од почетка ’50-их редовно био домаћин у пријатељским утакмицама екипама из иностранства. У Нишу су гостовали Макаби, Грац, АСК Клагенфурт, а поводом званичног отварања стадиона Чаир, 28.септембра 1955. уприличен је меч са екипом Ираклиса. Своје прве утакмице у иностранству ФК Раднички је одиграо на турнеји по Грчкој ’55. (Арис, Ираклис и Докса) и ’57. (Ираклис, Паок и Арис). Озбиљан рад даје резултате. У сезони 1955/56. ФК Раднички први пут наступа у другом рангу такмичења. Занимљив детаљ из 1957. је припајање Трговачког Радничком које је значајно допринело јачању клуба. Педесетих година, Нишлије су имале своје љубимце међу играчима „Радничког“, пре свих Бранислава Цанића – Бепца, те браћу, десно крило Павла Мичића – Пакија и лево крило Петра Мичића – Пекија, затим Живорада Станковића – Кенду. 1960. године, у клуб је доведено велико појачање, голман, чувени Миодраг Кнежевић. Овај трансфер је био почетак новог раздобља у историји клуба. Свесни да се не могу такмичити у погледу регрутовања и плаћања играча са државним клубовима, „Црвеном Звездом“ и „Партизаном“, „Раднички“ се определио за помоћ и сарадњу са клубовима Нишког фудбалског подсавеза. Регрутујући младе играче из Ниша и јужне Србије, прослеђујући их на „каљење“ у „мање“ клубове из Нишког подсавеза, „Раднички“ је успешно градио базу талентованих фудбалера, и постао велики клуб. Свесни комерцијализације фудбала која је долазила из Београда, руководство клуба је по први пут направило управни одбор сачињен од руководилаца најзначајнијих локалних предузећа. У управном одбору били су директори Електродистрибуције, робних кућа „Ниш“, предузећа „Отпад“ и многи други. По оснивању, Управни одбор је поставио јасан циљ, улазак „Радничког“ у Прву југословенску лигу. То се и десило већ 1962. године у драматичном двомечу са фаворизованим скопским Вардаром, након једанаестераца ФК Раднички постаје и прволигаш. Највећи успех у историји клуба и незапамћено славље на улицама Ниша. Популарност доводи ФК Раднички и на мале екране. Први ТВ пренос са Чаира реализован је 2. децембра 1962. године када је ФК Раднички угостио ФК Партизан.

ЕВРОПСКИ ПОЧЕЦИ
1963-1973

Име „Реал са Нишаве“, као симбол снаге нишког прволигаша, појавило се први пут на транспаренту 14.априла 1963. године на утакмици ФК Раднички – ОФК Београд. Ово ласкаво поређење са Реал Мадридом, започето међу 13 студената, а касније и општеприхваћено, најбоље показује колико је нишка публика волела свој клуб, али и ценила постигнуте резултате. Квалитетним партијама ФК Раднички долази до европских мечева. Прву такмичарску утакмицу на међународној сцени „Реал“ је одиграо у Балканском купу 18. марта 1964. године против Спартака из Пловдива. Да се добро сналази у куп такмичењима показује 1970. године када доласком до полуфинала националног купа понавља успех из 1952. године. Углед који је клуб уживао потврђен је гостовањем репрезентације СССР-а у Нишу марта 1965. године као и турнејом по Јужној Америци 1969. године. Остаће упамћен и рекорд из 1969. године када је ФК Раднички освојио максималан број бодова у прва четири првенствена кола и то без примљеног гола.

СЛАВНИ ДАНИ КЛУБА
1973-1983

Најуспешнија деценија у бурној историји клуба. Након титуле јесењег првака 1973. године, на јесен 1975. године ФК Раднички осваја и свој први међународни трофеј – Балкански куп, победом у двомечу са Ескишехирспором из Турске. И поред тога што је ово једини међународни трофеј који је клуб освојио, и чињенице да је сасвим сигурно реч о великом трофеју, за најзначајнији успех „Радничког“ се узима учешће у Купу УЕФА, и играње полуфинала овог купа у својој другој од укупно три сезоне колико је клуб одиграо у овом такмичењу. У сезони 1979/80 најбољим пласманом у домаћем шампионату (освојено треће место), изборено је прво учешће у Купу УЕФА, где клуб своју прву утакмицу у овом престижном такмичењу игра у Линцу 17. септембра 1980. године против ФК Ласк. Након тога следи утакмица са ФК Берое из Бугарске и осмина финала Купа УЕФА са АЗ Алкмаром. У свом другом учешћу у Купу УЕФА у сезони 1981/82, памтиће се велике утакмице „Реала са Нишаве“ са Наполијем, Грасхоперсом, Фејнордом, Данди јунајтедом. Велика подршка и еуфорија која је тих година пратила ФК Раднички у сезонама европских купова кулминирала је 7. и 21. априла 1982. године када је екипа заустављена у полуфиналном двомечу Купа УЕФА од стране немачког Хамбурга. Спортске успехе пратила је и инфраструктура, па је тако ФК Раднички 15. августа 1982. године у мечу против тузланске Слободе први пут на Чаиру играо под рефлекторима.

У свом трећем учешћу у Купу УЕФА у сезони 1983/84, ФК Раднички игра утакмице против Сент Галена, Интера из Братиславе и Хајдука из Сплита. Након декаде сјајних игара и успеха у свим такмичењима у којима је учествовао, клуб улази у турбулентан и тежак период. До тад незамисливо, догодило се у сезони 1984/85. ФК Раднички је након 23 године испао из Прве савезне лиге. Да то није права слика, доказује повратком у елитни ранг већ следеће године. Пар година касније, 1989. године „Реал са Нишаве“ игра и финале Балканског купа. Старим стазама славе првог тима настављају и омладинци и кадети који титулама првака почетком деведесетих враћају оптимизам. Да вере у омиљени клуб никад није ни нестало показују и Нишлије, које након деценија бодрења, новим снагама, 20. септембра 1989. године оснивају навијачку групу Мераклије.

ТЕЖАК ПЕРИОД ЗА КЛУБ
1993-2003

Тешка ситуација у држави крајем XX века оставила је траг и на ФК Раднички. Посустаје нишка индустрија која је годинама помагала клуб. Након полуфинала Купа 1994. године изостају и резултати. Клуб тавори у првој лиги до 2001. године када испада у нижи ранг на годину дана. Светла тачка остаје фудбалска школа „Радничког“ која је од свог оснивања 1963. године дала велики допринос клубу али и државном тиму. У сећање на трагично настрадалог капитена Ивана Крстића – Белог, фудбалска школа Радничког је 14. октобра 2000. године понела његово име.

ПОВРАТАК РАДНИЧКОГ
2003-2014

У новим околностима ФК Раднички је и даље без финансијске подршке. Резултати осцилирају од прве до треће лиге. Она права, навијачка подршка, ипак не престаје. На пролеће 2006. године ФК Раднички још једном стиже до полуфинала националног Купа. Бољи дани долазе и након 56 година, почетком 2011. године почиње се са изградњом новог стадиона. Клуб се консолидује и корак по корак, након 9 година, враћа у Прву лигу 2012. године, где у сезони 2012/2013 осваја 12. место. На првенственој утакмици са ОФК Београдом 27. априла 2013. године ФК Раднички је на новом стадиону са својим верним Мераклијама прославио 90- ти рођендан. У сезони 2013/2014 “Реал са Нишаве” осваја 6. место, што му је био најбољи пласман клуба у последњих 30 година. Европски снови и наде у велики „Раднички“ поново су пробуђени.

ЕВРОПА КАО ИМПЕРАТИВ
2015-2018

Нишки фудбалери 2016. и 2017. године бивају заустављени на корак од сна. Недостатак среће спречио је клуб да већ у те две сезоне избори пласман на европску сцену, а 2017. је освојено пето место, што је поправили најбољи резултат у последње три деценије. Долазак новог руководства на половини те сезоне подигао је стандарде клубе на највиши могући ниво. Тешка финансијска ситуација је консолидована, екипа је ојачана на свим нивоима, па добар резултат никако није могао да изостане. Раднички је у овом тренутку четвртопласирани тим Суперлиге Србије и уколико у финишу сезоне буде на очекиваном нивоу, најлепше жеље свих Нишлија које воле фудбал биће остварене, јер ће свој клуб од наредне сезоне гледати у квалификацијама за Лигу Европе.vecera 5

[VLADIMIR PERIC VALTER]

Cestitke i na lepom jubileju i na jos jednom golu Pavkova, momak se sa dva gola Partizanu i jos 19 u ligi itekako nametnuo za leto.

[kronostime]

Cestitke i na lepom jubileju i na jos jednom golu Pavkova, momak se sa dva gola Partizanu i jos 19 u ligi itekako nametnuo za leto.

Tise mori, Constantin spie.

[VLADIMIR PERIC VALTER]

[VLADIMIR PERIC VALTER]

Uh nisam znao nadam se da nisam remetio san., sve u svemu nadam se da idete u Evropu.😊