Tenis pre Open ere... By Aco & Indigo

[Indigo]

Ovako, ovde cemo kolega djilkos i ja podeliti sa vama sve sto smo nasli o tenisu pre Open ere.
Posebno cemo se bazirati na velike igrace iz tog doba i velika rivalstva koja su i pre 100 godina postojala.
Tenis nije nastao kada se pojavio Connors, Lendl, Sampras, Federer i Novak, prvi mecevi su igrani 100 godina pre Connorsa a o igracima koji su tada i godinama posle igrali malo se zna. Cilj je da vam malo docaramo pocetak ovog divnog sporta.

Podatke smo uglavnom prikupljali iz kjniga, starih clanaka, casopisa....

Nastanak Tenisa

Igre s loptama datiraju još od 1500 p.n.e u Starom Egiptu. Stari Egipćani i male grupe još nekih naroda su održavali ove igre kao deo religioznih ceremonija. Ova tradicija i čitav koncept igre se proširio po Evropi u VIII veku sa dolaskom tzv. Mura u južnu Francusku. Zapravo, susret istočnjacke kulture sa Hrišćanstvom je uticao na nastanak tenisa.

Hrišćanski monasi su postali zainteresovani za religiozne tradicije Mura i bili prvi Evropljani koji su odigrali igre sa loptom. Najranija verzija tenisa, gde se lopta udarala od zid, uskoro je prodrla van francuskih manastira i tokom XII i XIII veka doživela daljnji razvoj. Igrači su otkrili da imaju veću kontrolu nad loptom koristeći se samo rukama, pa je u prirodnom razvoju došlo i do početka upotrebe kožnih rukavica. Bilo je samo pitanje vremena kada će ta ista rukavica biti zamenjena drvenim štapom, kreacijom prvog teniskog reketa ikada. Loptice su se takođe poboljšale prelaskom sa drvenih na kožne loptice punjene mekinjama. Igra je uskoro postala veoma popularna, posebno u Francuskoj gde je bila prihvaćena od strane kraljevstva.

"Rojalni tenis"
Najveći razvoj tenisa, koji je doveo ovu igru do modernih razmera, je postignut u Francuskoj. Tokom XVI, XVII i XVIII veka postao je veoma otmen sport među kraljevima i plemićima kao "Jeu de paumme" - tzv. "Igra dlana". Raniji francuski igrači su počinjali igru izgovarajući riječ "tenes" što znači igrati. Igra je uskoro dobila naziv kao "Rojalni tenis".

"Rojalni tenis" je zapravo mnogo drugačiji od tenisa kakvog danas znamo. Igran je u zatvorenom prostoru, u velikim galerijama sa izbočenim krovovima. Poeni su se dobijali gledajući odbijanje loptice od zidova prostorije.
Ovo je veoma drugačije od klasičnog tenisa, gdje je pravougaoni teren postavljen na travnatu površinu i gde se igra unutar postavljenih granica terena.

Još jedna bitna razlika leži u sistemu potere za lopticom. U današnjem tenisu loptica koja se dvaput odbije od podlogu označava gubitak poena.U "Rojalnom tenisu" ovo drugo odbijanje loptice je ključno za osvajanje poena. Zapravo, u interesu igrača je bilo udaranje loptice što bliže zidu iza protivnika.
Nakon naglog rasta popularnosti među francuskim plemstvom, tenis se proširio po Evropi, naročito u Engleskoj. Kao i u Francuskoj, igra je postala poznata kao sport kraljeva.
Henry VIII je izrazio veliku zainteresovanost te je napravio teren u njegovom Hampton Court-u, koji se i danas koristi od strane teniskih entuzijasta. Tenis nije bio prihvaćen samo u Francuskoj i Engleskoj, vec i u Španiji, Italiji, Holandiji i Njemackoj. U XVIII veku njegov razvoj je ipak krenuo silaznom putanjom tokom Francuske revolucije i Napoleona, čime je bio eliminisan u većem delu Evrope.

Klasični tenis
U XIX veku je došlo do velikih promena u svetu tenisa kada je viktorijanski napredak pokrenuo značajni preporod. Teniski tereni su se izgrađivali u poznatim seoskim skupštinama, došlo je do pojave prvih teniskih klubova koji su opskrbljavali sredstva za svoje novonastale članove. Tenis je upravo u ovom periodu doživio najveći razvoj.Entuzijasti su pokušali da adaptiraju igru kao sport na otvorenom prostoru. Loptice su ovoga puta pravljene od gume što je omogućilo dovoljnu mekoću kako se trava, igranjem na terenu, ne bi oštetila. Pored mekoće, loptice su zadržale elastičnost i zivahnost.



Major Walter Wingifield smatra se tvorcem modernog tenisa.
1874 godine rekreativna igra koja je do tada bila nazivana mnogim imenima dobija danasnje ime "tennis" odnosno pun naziv je bio "lawn tennis" ili tenis na travi.

Tenis je na pocetku bio namenjen razonodi, Major Wingifield je osmislio ovu igru kako bi zabavio svoje goste na imanju u Velsu. On je takodje osmislio terminologiju i pravila koja vaze i dan danas.

Terminologija:
Rec tenis potice od francuske reci "tenez" sto na francuskom znaci Poklic igraca pre servisa iliti to da je igrac spreman da servira lopticu.
Reket je izveden od francuske reci "racquette" ciji koreni su iz arapske reci "rakhat" sto znaci dlan ruke.
Deuce potice iz francuske reci " a deux le jeu" i znaci oba su u igri
Brojanje poena odnosno 15, 30 i 40 su zapravo cetrvtine sata i onaj igrac koji dodje do "60" osvaja gem.
Zbog jednostavnijeg izgovora 45 je zamenjeno sa 40 i izgovara se quarante.

Prvi teniski klubovi osnovani su u Britaniji 1875 godine a tenis je vrlo brzo postao sport broj 1, na tom mestu je dugo bio Cricket.
Tenis se 1874 godine poceo igrati i u Americi a 1881 godine je osnovana Drzavna Teniska Asocijacija


Prvi turnir koji je odigran je bio Wimbledon 1877 godine a pobednik je bio Spencer Gore.
Tenis se uglavnom igrao u zemljama sa engleskim govornim podrucjem pa je razumljivo da su u pocetku uglavnom Australija, Britanija i Amerika dominirale.
Francuska je prva zemlja koja je prihvatila tenis mimo engleskog govornog podrucja a vec 1891 godine dolazi do prvog Prvenstva Francuske koje je uglavnom do 1925 bilo samo za Francuske igrace. Prvi pobednik koji nije bio francuz ne racunajuci Briggsa iz 1891 godine bio je Jack Crowford Australijanac.

Olimpijski tenis

Tenis se pojavio na prvoj Olimpijadi i odmah je imao status Olimoijskog sporta.
Medjutim pravila klasicnog tenisa i olimpijsko tenisa znatno su se razlikovala.
Prvi osvajac teniskog turnira na Olimpijadi je bio irac John Boland.

Veoma zanimljiva prica vezana je za ovog coveka.
On zapravo nije ni bio teniser, vec se rekreativno povremeno bavio tenisom.
On se na listi takmicara nasao zbog prijatelja koji je bio u Olimpijskom komitetu.
Ceo turnir je igrao u kosulji i koznim cipelama ali ga to nije omelo da osvoji prvo zlato za svoju zemlju na Olimpijadi.

Tenis je bio izbacen iz programa Olimpijskih igrara 1924 zbog dileme i polemike koja se vodila o amaterskom i profesinalnom tenisu.
Tenis je ponovo uvrsten kao Olimoijski sport 64 godine kasnije.

Reket koji se koristio 1860-ih godina.


Williams & Co model Freezo 1880


Peck & Snyder reket iz 1885




Gautierovi reketi iz 1900-ih

[ClayWarrior]

Povremeno cu nesto da dodam a na kraju mozemo sloziti da vasi postovi budu prvi

Za pocetak, jedna prelepa slika koja bi trebalo da je iz 1877.

A ovako je to izgledalo jos ranije, o cemu je Indigo i pisao.. delo jednog od najvecih slikara ikada

Zak Luj David - Zakletva na teniskom terenu (1792)

[ClayWarrior]

Ovo je Real tennis, koji vise niko i ne igra

[eM]

I ja cu vam se povremeno pridruziti, ako nemate nista protiv.

Stari Rimljani su igrali igricu TRIGON, odnosno vise razlicitih verzija te igre koja je u starom Rimu bila dosta popularna. Jedna od trigon igara bila je dosta slicna danasnjem tenisu, neki je smatraju je jednom od preteca danasnjeg tenisa. Malu koznu lopticu, napunjenu sjemenkama voca, perjem, dlakama, kosom platnom ili nekim drugim materijalima, su malim drvenim veslom udarali preko užeta sve dok loptica nije pala na pod. Danas bi to izgledalo kao da igraci bejzbol palicom prebacuju lopticu preko mreze, a loptica ne smije pasti na pod.
Igrali su ili pojedinačno ili kao grupe, u zavisnosti od veličine »terena«. Meč je trajao 4 sata ili do 60 poena.


Evo jos nekoliko starih (ali ne starovjekovnih ) reketa, odnosno slika prikazuje razvoj starih reketa, ali na zalost ne znam nista o tome.

[Indigo]

William Charles Renshaw (Willie)

William Renshaw svakako spada u kategoriju najboljih igraca svih vremena, bez obzira na to sto je on drzao reket pre 120 godina.
William Renshaw je rodjen 1861 godine u Dorsetu u Engleskoj.
Britanci ga uz Perry-a smatraju najboljim Britanskim teniserom svih vremena.

Renshaw uz Samprasa drzi rekord po broju osvojenih titula na Wimbledonu od 1881-1886. (6)
Sampras je osvojio 7 titula.
Svoju poslednju titulu na Wimbledonu osvojio je 1889 godine, dok je 1890 godine izgubio u finalu od Hamiltona iako je imao vodjstvo od 2-1 u setovima.
Ono sto je zanimljivo je to da mu je najveci rival bio upravo njegov brat blizanac Ernest Renshaw koji se i sam okitio Wimbledonskom titulom 1888 godine.
Sa bratom Ernestom je uspeo osvojiti Wimbledon cak 5 puta u dublu.



William Renshaw je prvi put zagirao na Wimbledonu 1880 godine i bio je porazen u prvom kolu.
Medjutim vec te godine od njega se ocekivalo mnogo, jer je samo par nedelja pre pocetka Wimby-a osvojio Dublin(Irish Championchips) tada jedan od prestiznijih turnira i Prince open Championships u to vreme mozda i najveci turnir u Engleskoj pored Wimbledona.

Prva titula na Wimbledonu se desila 1881 godine, kada su se setovi mogli dobiti i rezultatom 6-5 jer tada nije morala da se ostvari razlika od 2 game.
On je prvi put u igru uveo Service & Volley igru i bio je veoma ofanzivan igrac.
Najveci konkurenti u to vreme su mu bili njegov brat, Lawford, Hartley( dvostruki osvajac Wimbledona) i Richard Richardson.

Te 1881 godine u prvoj rundi ga je cekao Herbert Lawford, sjajni baseliner igrac koji se pre svega uzdao u svoje kretanje. Mec je poceo veoma lose po Renshawa, izgubio je prvi set sa 6-1 i delovalo je kao da ce opet ispasti na samom startu medjutim on je sjajnom S&V igrom uspeo da se vrati u mec i na kraju trijumfuje sa 1-6 6-3 6-2 5-6 6-3.

U drugom kolu ga je cekao Richardoson koji je bio slobodan u prvom kolu i bio je dosta odmorniji od Renshawa, medjutim epilog tog meca je bio takav da je Renshaw pocistio Richardsona za nekih sat vremena igre sa 6-4 6-2 6-3.

U finalu ga je cekao mec sa vladajucim sampionom Johnom Hartleyom(Tada je sampion igrao samo jedan mec i to finalni, nije ucestvovao u glavnom zrebu tako da bi osvojio titulu blio mu je potrebna pobedu finalu protiv izazivaca)

Tada je nastala ta cuvena legenda o slagu i jagodama. Teren je bio krcat, sva mesta su bila ispunjena a temperatura je bila veoma visoka i igraci su se u pauzama hladili sa ledom.
Kada je mec poceo jasno se videla razlika u kvalitetu, kada bi se doslo do mreze Hartley nije znao sta ga je snaslo, Renshaw je poene resavao u 2 ili 3 udarca i Hartley nije jednostavno mogao da se nosi sa mladjim konkurentom.
Krajnji rezultat je bio 6-0 6-1 6-1.

Herbert Chip koji je napisao knjigu o Lawn tennisu, govori o Renshawu sledece.
Williamov najjaci udarac je svakako ritern, posle protivnikovog servisa obicno sledi kratka Fh dijagonala koja protivniku ne dozvoljava da napdane nego da samo prebaci lopticu preko mreze, a na mrezi se vec nalazi William koji sjajnim volleyom zavrsava poen.
On sto je njegova velika prednost je njegov servis koji je bio veoma neugodan za vracanje.

William i Ernest Renshaw su obogatili tenis za jedan veoma atraktivan udarac.
Oni su bili prvi koji su udarili "overhead smash" (oni koji prate tenis verovatno znaju sta to znaci)
Pre njih to niko nije radio, svi su uglavnom cekali da loptica padne na teren pa bi nastavili sa poenom, medjutim njhi dvojica su uneli tu novinu koja je postala mozda i najatraktivniji teniski udarac.

1883 Renshaw - Clark

[ClayWarrior]

Blizanci Vilijem Carls i Dzejms Ernest rodjeni su 3. januara 1861.

[Indigo]

Willfred Baddeley



Willfred Baddeley je rodjen 18 januara 1872 godine u Bromliju u Engleskoj.
Do pojave Borisa Bekera bio je najmladji Wimbledonski sampion, osvojio je titulu sa 19 godina.
Imao je brata blizanaca koji se takodje bavio tenisom ali nije bio uspesan kao on.
U karijeri je imao 6 uzastopnih finala Wimbledona od 1891 do 1986, a 3 puta je osvajao titulu 1981, 1982 i 1985 godine.
Jedna od stvari koja je obelezila njegovu karijeru je rivalstvo sa Joshuom Pimom inace dvostrukim osvajacem Wimbledonske titule.

Willfred Baddeley potice iz bogate porodice, njegov otac je bio pravnik i bio je direktor firme Baddeley & Sons koja se bavila pravnim poslovima.
Pored brata blizanca imao je jos cetvoro brace i sestara.

Willfred i Herbert su 1890 godine poceli da ucestvuju na teniskim turnirima.
Njihov otac ih je naucio da igraju tenis i uclanio ih u lokalni teniski club "Bromley Lawn tennis club" koji je osnovan 1880 godine.
Prvi nastup Willfreda na Wimbledonu desio se 1890 godine kada je imao samo 18 godina i tada je vec uspeo da dodje do 1/4 finala gde ga je porazio kasniji sampion Wimbledona Hamilton, vrlo lako u tri seta je Hamilton trijumfovao, 6-3 6-0 6-1.

U 1891 godini Baddeley je ponovo dosao na Wimbledon. Ovoga puta favoriti za titulu su bili Joshua Pim i Ernest Renshaw brat blizanac Williama Renshawa i covek koji je vec imao titulu na Wimbledonu osvojenu 1888 godine.
Baddeley i Renshaw su se sastali u polufinalu gde ga je Baddeley bukvalno oduvao sa terena i prepustio mu svega 2 gema. 6-0 6-1 6-1.
Te godine branilac titule Hamilton nije ucestvovao tako da je u finalu trebao da igra protiv Joshue Pima.
Pobedio je Pima sa 6-4 1-6 7-5 6-0 i sa 19 godina i 5 meseci postao najmladji osvajac Wimbledonske titule. Taj rekord je dugo godina bio nedostizan sve do poajve Borisa Bekera koji je titulu osvojio sa 17 godina i 7 meseci.
Te godine je uspeo sa bratom da osvoji i titulu u dublu kada su u finalu porazili Pima i Stokera sa 6-1 6-3 2-6 6-1.

1892 godine Willfred je uspeo da odbrani titulu, odigrao je jedan mec na turniru i to finalni jer je to tada bilo pravilo, u Finalu je dobio Pima sa 3-1 u setovima.
Rivalstvo izmedju ove dvojice tenisera je pocelo 1891 godine kada je Pim pobedi Baddeleya sa 3-1 u setovima na "Northen Tournament" koji se odrzavao uglavnom u Liverpulu ili Mancesteru.

Sto se tice rivalstva, novinari i bivsi teniseri su smatrali da je Pim bio bolji igrac, talentovaniji i imao je bolje predispozicije za tenis, medjutim to nije bilo dovoljno da Pim bude bolji na terenu od Baddeleya.
Za Pima kazu da je uvek imao neki nezaintersovani pristup mecu, kao da mu je bilo sve jedno da li ce izgubuti ili pobediti. Dok je Baddeley bio susta suprotnost... uporan, uvek koncetrisan, motivisan, tacan i zeljan pobeda.
Oni su u njihovim karijerama odigrali 13 meceva, Baddeley je dobio 7.

1893 godina donosi nova uzbudjenja i nove duele izmedju tada dvojice najboljih igraca sveta.
Te godine Pim je bio odlucniji i odgovorniji. Uspeo je lagano da dodje do finala gde ga je cekao Baddeley.
Pim je u 4 seta dobio mec.
Te iste godine u duelu izmedju Engleske i Irske Pim je opet u 4 seta trijumfovao i delovalo je kao da je pronasao igru protiv Baddeleya.

Medjutim 1894 godina donosi jos epskih duela, u Dablinu Willfred je pobedio sa 3-2 u setovima da bi opet na turniru u Liverpulu dobio sa 3-2 u setovima. 4-6 11-9 4-6 6-3 6-4 njihov najbolji mec koji su odigrali.
Na Wimbledonu Pim je pobedio u finalu sa 3-0 u setovima a tada su i postavili jedan rekord koji i dan danas vazi, prvi put su 4 godine za redom dva ista igraca odlucivala o tituli.



1985 godine Pim nije branio titulu na Wimbledonu zato sto je zavrsavao doktorske studije, tako da je put ka tituli bio otvoren.
Baddeley je lako dosao do finala gde ga je cekao Eaves. Mec nije dobro poceo za Baddeleya jer je Eaves imao 2-0 u setovima i mec loptu na 6-5 u trecem setu. Medjutim Baddeley je uspeo da se vrati u mec i da na kraju trijumfuje sa 3-2 u setovima, Mec je ipak obelezio Eavesov promasen lob na mec loptu kada je loptica pala odmah pored linije, Eaves se do kraja mece nije oporavio od toga.

1986 godine Wilfred je branio titulu na Wimbledonu, u finalu je igrao protiv Irca Mahony-a i imao je sve za pobedu u tom mecu medjutim posle rezultata 2-1 u setovima pao je u igri u Mahony je trujumfovao.
Te godine je uspeo da osvoji i 4 titulu u dublu sa bratom Herbertom.

1897 godine vratio se kako bi osvojio i 4 titulu na Wimbledonu medjutim nije uspeo doziveo je jedan skoantan poraz od Doherty-a koji ga je dobio sa 6-3 6-0 6-3 a taj poraz je jos vise sokantan kada se uzme u obzir da ga je Baddeley dobio sam mesec dana pre Wimbledona i to u 4 seta.

1897 godine braca Baddeley su se zavrsila teniske karijere i posvetili su se obrazovanju u nastojanju da postanu pravnici. Ostaje zal jer je Baddeley sigruno mogao uzeti jos nekoliko titula na Wimbledonu s obzirom da je karijeru zavrsio sa svega 25 godina.

[ClayWarrior]

Mislim da je tacnije da su Vilfred i Herbert rodjeni 11. januara 1872.

[Indigo]

Ma da ti datumi su bas izmesani a nisam pogledao na Wikipedii...ako je tamo tako onda je veorvatno tacno

[ClayWarrior]

Nije sa Vikipedije, njoj i ne verujem previse

[AcaDjilkos]

RICHARD SEARS

Richard Dudley "Dick" Sears(rodjen 16. Oktobra 1861. godine u Bostonu - umro 8. Aprila 1943. godine u Bostonu) bio je sin Frederic Richard Sears-a i Albertina-e Homer Shelton.Ozenio je Eleanor M. Cochrane Novembra 24. 1891.Imali su sina Richard Dudley Sears-a i cerku Miriam Sears.

Prvi US OPEN je osvojio sa 19 godina.Osvajao ga je ukupno 7 puta(1881-1887,rekord koji za sada niko nije oborio) u singlu i 6 puta u dublu(1882-1887).Pocevsi od 1. runde 1881. godine,Richard je postavio rekord od 18 uzastopnih pobeda sve do 1887. kada se neporazen povukao iz tenisa.Sears je bio prvi devetanestogodisnjak koji je osvojio US OPEN,malo stariji od Olivera Kembela(osvojio turnir 1890.) i Pita Samprasa(1990. godine).Posle povlacenja iz tenisa 1887. godine Sears je postao predsednik USTA-e u periodu od 1887-1888.

Sears je bio igrac koji je napadao uvek kad bi mu se pruzila prilika za tako nesto.Kretao se po terenu tako da bi poene zavrsavao volejima pre nego sto protivnik uopste sazna njegovu nameru.Imao je poseban imidz na teniskom terenu.Uvek je nosio naocare,kapu i kravatu.

[Indigo]

Joshua Pim

Joshua Pim rodjen je 20 maja 1869 godine u Millward Terrace, Brej u Irskoj.
Njegov otac je bio doktor medicine a imao je jos 2 sestre i brata koji su bili stariji od njega.
Jos kao mali interesovao se za mnoge sportove, najvise za tenis, fudbal i biciklizam.
Tenis pocinje da trenira sa 11 godina, a 1885 godine pridruzuje se "Landsdowne tennis club" iz Dablina.
Za trenera je imao do tada najboljeg Irskog igraca Thomasa Burke-a.

ss
Njegov prvi znacajniji rezultat desio se na Otvorenom Prvenstvu Irske 1888 godine kada je sa svega 19 godina naterao Wimbledonskog sampiona Hamiltona da igra 5 setova.
Kasnije te godine, u julu, ucestvovao je na turniru u Severnoj Irskoj.
Lagano je pobedjivao svoje protivnike do finala gde ga je opet cekao Hamilton, samo ovog puta Hamilton je dosta lako pobedio sa 6-4 6-3 6-1.

1889 godine Joshua Pim je izgubio u prvom kolu Irskog sampionata od tada neprikosnovenog Williama Renshawa koji ga je pobedio lagano sa 6-0 6-3 6-0.

1890 godine Joshua Pim je porazen u finalu Irskog sampionata, ovaj put ga je pobedio Lewis u 5 setova.
U dublu je sa dugogodisnjim partenrom i prijateljom Stokerom trijumfovao sa 3-1 u setovima protiv Hylarda i Levisa.

1890 godine Pim je dosao do svog najveceg uspeha u karijeri.
Te godine je na "Northern England Championship" koji se odrzavao u Liverpulu pobedio Hamiltona sa 3-2 u setovima u jednom u najboljih meceva koji se na tim terenima ikada odigrao, 2-6 6-8 7-5 7-5 6-3.

Nesto vise iz tog meca.....

Na servisu je bio Pim, uspeo je da zadrzi svoj prvi servis ali celokupna slika prvog seta je bila takva da je uspeo da uzme svega 16 poena i samo 2 gema. Drugi set je takodje dobro poceo, zadrzao je servis ali onda izgubio 4 gema za redom, Pim je medjutim uspeo nekako da se vrati u set ali ipak nije imao dovoljno odlucnosti da ga dobije, u tom delu igre Hamilton je osvojio svega 5 poena vise.
Treci set donosi mnogo bolju igru Pima koji je odservirao cak 11 aceva i uspeo u produzenom setu sa 7- 5 da dobije u tom delu igre uzeo je 8 poena vise od Hamiltona.
Cetvrti set donosi mnogo bolju igru Pima koji je dosao do 5-2 ali tada pada u igri i opet se dolazi do rezultata 5-5, medjutim tada Pim ponovo pocinje dobro servirati i uspeva odvesti mec u 5 set.
u 5 setu ista prica kad god bi bilo tesko Pim bi se vadio servisima, i uz neodlucnu igru Hamiltona na svoj servis uspeo je da trijumfuje

Potom je usledio turnir u Dablinu gde je PIm branio titulu.
U finalu je pobedio svog dubl partnera sa 3-1 u setovima.

Te godine na Wimbledonu je dosao do polufinala singla gde ga je porazio Hamilton u 4 seta a sa svojim dubl partnerom Stokerom te godine je trijumfovao u Dublu.

Tokom 1891 godine Pim je imao problema sa povredom, povredio je saku prilikom pada sa motora pa je propustio nekoliko turnira.

Zbog povrede usledio je slabiji nastup na "Irish Championshio" gde ga je Lewis porazio sa 3-0 u setovima.
Ipak to ga nije omelo da u dublu odbrani titulu.

1891 godina i finale "Northern England Chapmionshipa" donosi jos jedan sjajan mec sa njegovim najvecim rivalom Baddeleyom.
Iako je saka bila nedovoljno oporavljena i cesto se videlo da ima grc na licu od bolova uspeo je da pobedi Baddeleya sa 3-1 u setovima iako je izgubio prvi set.
Ono sto mu je donelo pobedu je svakako bio njegov BH koji je na momente bio neverovatan.

Te iste godine nije uspeo da ponovo pobedi Baddeleya u finalu Wimbledona, Baddeley je bio bolji sa 3-1 u setovima.

Pocetkom 1892 godine Pim nije bio u dobroj formi i gubio je mnogo meceva, medjutim kako je vreme prolazilo bio je sve bolji i po treci pu uzastopno je postao sampion "Northern England Chapmpionshipa" u finalu je pobedio Harry Barlova sa 4-6 6-1 6-4 6-4.
Na Wimbledonu je te godine bio zasita dobar, protiv Lewisa u polufinalu je uspeo da spase cak 2 mece lopte i da ga na kraju pobedim, ali opet to sve nije bilo dovoljno za Baddeleya koji ga je opet pobedio sa 3-1 u setovima.
U Queensu te godine je igrao finale i izgubio od Lewisa u 5 setova.

1893 godina je godina Joshue Pima. Te godine je dokazao da je najbolji teniser sveta.
Na "Irish championship" je u finalu pobedio do tada najboljeg igraca sveta Williama Renshawa sa 6-1 6-2 4-6 6-4.
Nesto vise o tom mecu.....

Ono sto je obelezilo ovaj mec je svakako Pimov ritern sa kojim je mogao sve da pogodi.
Mec je takodje obelezilo slabije serviranje i kretanje Williama Renshawa
Dosta poena se igralo sa osnovne linije sto je ipak vise odgovaralo Pimu.

Zatim je usledio "Northern England Championship" na kom je Pim ponovo odbranio titulu i dosao do 4 za redom.
U finalu je bio bolji od jos jednog Irskog igraca Mahony-a u 4 seta.
Zatim je usledio Queens Club gde je opet u finalu pobedio Mahony-a ovoga puta u 5 setova i dosta teze nego prethodni put.

1893 godina je bila zaokruzena osvajanjem Wimbledona. U Chalenge rundi je prvo izbacio Baddeleya sa 3-1 u setovima, Zatim u polufinalu Barlowa sa 3-0 u setovima i u finalu protiv Mahony-a je opet bilo 3-0 za Pima.

Nesto vise o Pimovoj igri

Pim je pre svega bio odlican server, kada bi bio u problemu izvlacio bi se acevima.
Ali ono sto je ipak obelezavalo njegovu igru su bili sjajni udarci sa osnovne linije.
Njegov najimpresivniji udarac je bila kratka Bh dijagonala sa kojom je izludjivao protivnike
Njegova 1893 godina prema podacima koji su poznati predstavlja najdominantniju godinu nekog tenisera, on e godine nije doziveo poraz!

1894 godine Pim je osvojio Irish Championship gde je u finalu pobedio CHaytora sa 3-2 u setovima a uspeo je da se vrati u mec posle izgubljena dva seta.
Na Northern Championshipu je izgubio od Baddeleya sa 3-2 u setovima u njhovom do sada najboljem odigranom mecu.
U finalu Wimbledona je porazio Baddeley sa 3-0 iako su svi od tog mec vise ocekivali.

1895 godine osvojio je Irish Champinship po treci put zaredom u finalu pobedivisi Eavsa sa 3-0 u najbrzem finalu ikada zabelezenom na tom turniru, za pobedu mu je trebalo svega nesto vise od sat vremena uz 5 izgubljenih gemova.
1895 godine PIm I Mahony su otisli na turneju po Americi.
Igrali su West Newton turnir na kojem je na kraju trijumfovao Pim u finalu pobedivisi Mahony-a.
Te godine se Pim povukao.

Sedam godina kasnije je igrao Davis cup protiv Amerkie u New Yorku ali nije uspeo da uradi da pobedi u oba singl meca je izgubio.
U svom zivotu se takodje posle tenisa bavio golfom i plivanjem u cemu je takodje bio uspesan.

[ClayWarrior]

Veoma je vazan odlazak Dzosue Pima i Harolda Mahonija (u tom trenutku verovatno prvi i treci najbolji igrac sveta) ali ostaje zal za cinjenicom sto nisu ostali do kraja avgusta i igrali US Lawn tennis championships u Njuportu. U Njujork su stigli negde izmedju 15. i 20. juna te 1895. a covek koji je vodio West Newton turnir ih je docekao i odveo u hotel da se odmore pre nego sto nastave ka Bostonu. Obojica su bili uzbudjeni sto ce moci da igraju protiv igraca iz SAD-a (tenis je u Drzavama bio u punom naletu) a pomalo su ih brinule i velike vrucine o kojima su im drugi pricali. Turnir u Masacusetsu poceo je 24. juna i tog poslepodneva mnogi su dosli da vide ostrvske zvezde protiv domacih igraca. Mahoni je dobio Njujorcanina Hobarta 8-6 7-5 a Dzosua Pim Malkolma Cejsa 6-3 2-6 6-4.. Amerikanci se nisu obrukali i pola decenije kasnije njihovi igraci osvojice prva dva Davis Cupa

Tri dana kasnije (valjda) je izmedju ostalih meceva vidjen i onaj u dublu a u njemu su Hobart i Hovi pobedili Pima i Mahonija 7-5 6-4 6-1

29. juna usledio je i veliki derbi Pima i Mahonija i Dzosua je dobio 5-7 6-2 6-3. Mahoni je zatim dobio Cejsa 6-3 6-1 6-3 a Pim lako Hovia

[ClayWarrior]

Jos nesto.. nije ozledio saku na motoru nego u automobilu na motorni pogon (tada je jos uvek bilo onih koje su vukli konji pa se napominjalo ako je imao motorni pogon)

1893. je na Irish championships-u izbacio Vilijema Rensoua u 1/2 6-1 6-4 6-1 a u Challenge Round-i njegovog brata Ernesta

Takodje 1893.. na Vimbldonu Challenge Round nije bila prva nego poslednja i Baddeley je kao sampion iz 1892. igrao samo taj mec. U 1/2 Pim je izbacio Barlow-a a u finalu Mahonija cime se kvalifikovao da igra taj mec Celindz Runde za titulu protiv zvanicnog sampiona

Braca Renso su takodje imali sezone bez poraza (nisu to bile duge sezone, par meseci igranja)


1895. nije branio titulu na Vimbldonu a isto se desilo na Irish championships-u 1896.

[eM]

Obecala sam da cu i ja s vremena na vrijeme nesto dodati, pa evo da napisem nesto o prvom teniseru koji je kompletirao sve 4 GS titule, osvojio ih 8, tri puta podigao vimbldonski pehar… Pokusacu da bude kratko i sazeto. ;)

Fred Perry



Frederick John Perry (Fred Perry) je rođen 18. maja 1909. godine u Stockport-u. Prvo je trenirao stoni tenis, sve do 1929. godine, kada je postao svjetski prvak u tom sportu. Tenis je poceo igrati tek sa 18 godina, a 1929. godine, mjesec dana nakon sto je napunio 20, prvi put se pojavljuje na Vimbldonu, prolazi kvalifikacije i biljezi prve 2 pobjede u glavnom zrijebu. 1931. godine je igrao polufinale istog turnira, da bi 1932. godine osvojio 2 GS titule u miks dublu (na RG sa Betty Nuthall i na USO sa Sarah Palfrey).
1933. godine osvaja svoju prvu GS titulu u singlu – USO, a iste godine sa Britancima prvi put osvaja Davis cup protiv Francuske (prvi put nakon 1912. godine).
1934. goddine osvaja prvi put AO i W i drugi put USO, sa svojim timom zadrzava “salataru” na ostrvu, u finalu pobijedivsi SAD. Prvu vimbldonsku titulu osvaja za sat vremena i 10 minuta, u finalu pobijedivsi Australijanca Crawford-a rezultatom 6-3, 6-0, 7-5. Na AO osvaja i titulu u dublu.
1935. godine osvaja RG i postaje prvi igrac u istoriji tenisa sa karijernim gren slemom. Tada je imao 26 godina. Iste godine drugi put podize vimbldonski pehar, a treci put za redom pomaze Britaniji da osvoje “salataru” (opet protiv SAD). Na Vimbldonu je slavio i u miks dublu.
1936. godine treci put za redom osvaja Vimbldon, za dobrih 40 minuta, prepustivsim njemackom igracu Von Cramm-u samo dva gema. Osvaja i drugu vimbldonsku titulu u miks dublu, kao i titulu u dublu na RG. Nakon toga osvaja USO, sto je bila posljednja gren slem titula nekog britanskog igraca. Cetvrti put (i posljednji, bar za sada) sa kolegama osvaja Davis cup (protiv Australije).
Nakon toga odlucuje preci u profesionalce jer je to bio laksi nacin da zaradi novca koliko je zelio.





Posebnost njegove igre je bila da je loptu udarao veoma nisko, u usponu. To je preuzeo iz stonog tenisa i cinilo ga je jedinstvenim u teniskom svijetu. Njegov zastitni znak bio je forhend, kojim je mogao da uradi sta je htio, kupeci lopticu nisko i udarajuci je odozdo, ispaljivao je bombe. Bio je jak i brz igrac, sa odlicnim refleksima. Imao je i odlicno kretanje, a bio je visok 1.80, sto je bilo iznad prosjeka u njegovo vrijeme. Najveca slabost mu je bio bekhend, jer je igrao uglavnom slajs (90%).



Kao profesionalnom teniseru, glavni konkurent mu je bio Elly Vines, protiv kog je 1937. godine odigrao 61 mec u Americi, od kojih je 32 izgubio, a 29 dobio. Iste godine su odigrali jos 9 meceva u Britaniji, od kojih je Fred je pobijedio 6 puta, tako da su obojica godinu zavrsila sa po 35 medjusobnih pobjeda. Iako ga je vecina ljudi i te godine (kao i 2 prethodne) smatrala prvim teniserom svijeta, to priznanje ce dobiti zajedno sa Vines-om i amaterom Don Budge-om (koji ce im se medju profesionalcima pridruziti 1939. godine). Osvojio je i dva takozvana profesionalna gren slem turnira (US Pro Tennis Championship), 1938. i 1941. godine.

Kada je postao profesionalac, dosao je u sukob sa britanskim teniskim savezom, koji mu je pisao da ne bi trebao da nosi klubski dzemper, na sta im je poslao rukav istog. U losim odnosima s njima ce ostati jos nekoliko decenija. Razocaran nad politickom i socijalnom situacijom u zemlji, prije svega klasnim razlikama i diskriminacijom (jer je sam bio pripadnik radnicke klase, a otac mu je bio predstavnik Laburisticke stranke u Donjem domu), odlucuje otici u “besklasnu” Ameriku i zatraziti njihovo drzavljanstvo. Tako je 1939. godine postao naturalizovani drzavljanin SAD.

Fred je bio kontraverzan igrac i veoma svojeglav i egoistican, profesionalni tenis ga nije previse zanimao, zato je nakon prelaska u profesionalce njegov uspjeh samo padao. Bio je veliki sampion i mogao je ostaviti mnogo vise, ali mu se nije dalo. Neki su sumnjali cak da je namjerno gubio i slabom igrom pokazivao gledaocima da mu je igranje ispod casti, odnosno da je on iznad tog nivoa. Svojom prvom zaradom od 52000$ (sto je tada bila ogromna svota) kupio je dio Beverly Hills Tennis Club-a. Njegov prvi prijedlog kao suvlasnika bio je da se “postavi” “jato” lokalnih ljepotica oko bazena kluba. Takvim potezima mu je rasla popularnost, samim tim i cijena i primanja, sto mu je i bio cilj.


Imao je i buran privatni zivot. Bio je ljubavnik glumice Marlene Dietrich, 1934. nakon toga je imao nekoliko bezuspjesnih vjeridbi.



Tome je slijedilo nekoliko bezuspjesnih zenidbi, sve sa slavnim glumicama i manekenkama. Konacno se smirio 1952. godine, kad se ozenio Barbarom Reise, s kojom je imao jednu kcerku, Penny.

Zbog burnog privatnog zivota i brojnih afera, ogromnog samopouzdanja i arogancije, kao i zbog velike paznje koju je posvecivao svom izgledu (tokom meca se cesto presvlacio, da bi izgledao svjeze) , nazivali su ga i “working class playboy”.
Imao je obicaj da potcjenjuje i ljuti protivnike. Tako je znao igrati sa bljestavo bijelim reketom, da bi smetao protivnicima, a redovno je, po zavrsetku meca, preskakao mrezu da bi pokazao protivnicim ada nije umoran. Sto se tice igre i odnosa prema protivniku, njegov stav je bio - If I could have beaten him six-minus-one instead of six-love I would.

1940. godine je osnovao svoju liniju odjece. Prvo su proizvodili znojnice, od 1952. godine je na Vimbldonu predstavio bijelu polo majicu koja je bila pravi modni hit. Robna marka Fred Perry, prepoznatljiva po logotipu u obliku lovorovog vijenca, je i danas veoma poznata. Danas je u rukama japanske firme, a dok nije potpisao ugovor za Adidas, nosio je i Endi Marej.



1984. godine su mu postavili spomenik u vimbldonskom kompleksu, da bi oznacili 50-godisnjicu njegove prve titule i to mu je mnogo znacilo. Tada je izgladio odnose sa britanskim teniskim savezom i odlazio je da gleda meceve na svetoj travi. Umro je 1995. godine u Melburnu.



Teniska kuca slavnih ga je 1997. godine u dokumentarcu Kings of the Court, oznacila za jednog od deset najboljih tenisera u istoriji prije open ere (bez onih na prelazu )
2002. godine je u njegovom rodnom gradu Stockportu svecano otvorena pjesacka staza duga 23 kilometra u njegovu cast – Fred Perry Way.


I za sam kraj kratki video, finalni mec na Vimbldonu 1934: