Poezija, knjige, poslovice itd...

[VLADIMIR PERIC VALTER]

Kako Ana rešava ukrštene reči - Brana Petrović
Kakve su njene namere,
kad sve druge sahranjuje,
samo mene oživljava?

Ima li, Ana, stvarnog razloga
da tako lepo spava?

Priznajem Pesnika,
al, znam:
niko ne može
žešće da opravda vazduh
od njene tamne kože.

Kad Ana plače!
(o ne lažem vas)
to je lepše
od voća!

Od kiše!
Od... rakova na žaru!
Od... čega god hoćete!
Od ptice u galopu!
pa nisam ja valjda vica radi
prokockao celu evropu!

A kad se svlači!
Slobodan i proklet prisustvujem
(a ne znam kako da preživim)
najvećem čudu u svetlosti!
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana, zapalio bih i svoje kosti.

Kad lađu crta! Kad ječam seje!
Kad objavljuje rat! Kad se smeje!
Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu!
Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu!
Kad pije pivo! Kad iznenada dođe!
Kad ljubi proleterske vođe!

Kad je moja desna ruka!
Kad je grčka azbuka!
Kad sanja cveće!
Kad NEĆE!

Sećanje na Nepojmljivog Dečka
uvek će moći vatru da zameni:
zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!
Pa rumeni!

Pa kad se vokali spoje!
Dragi Bože,
usijane glavurde moje!

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav,
il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog Ane.

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava -
ima li Ana
stvarnog razloga
da bude tako lepa kad spava?

I cvetovi i puževi i englezi
svi već znaju:
ona poljupcem može
od svake bolesti da izleči!
Ali ja nju naj, naj, naj volim
kad spaja svetlosti,
kad rešava ukrštene reči.

Ona to izvodi kao da se igra!
A meni izgleda kao da svet stvara!
Ko Vergilijev najmlađi konj:
u jednoj ruci drži svet,
a drugom ga osvetljava!
Traži se, na primer, reč, koja može
vodu da pije,
samu sebe da izgovara,
da gori,
da leti,
i da spava.
Neka reč
koja nije kao ostale reči:
reč koja ume da rešava ukrštene reči!

Tada nastaje mala drama:
voda otiče za svojim obalama:
Ana, naga,
na mom dlanu,
večnost osmišljava!
(A mogla bi baš nju briga da se razboli
ili da spava.)
I dddok je tttako
ooo opasnu
ddddržim u zzzz zagrljaju
rrrreči se
reči se
sssssame rrrrrr
rešavaju!

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava?
Što se bar ne pokrije kad spava!?

[nebitan]

Da malo obnovimo:
Tvoje sunce nose sad na zastavama,
Ti živiš u besnom ponosu sinova;
Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama,
I zore da zrače na putima snova.

Još si uz nas, sveta majko, koju muče;
Sve su tvoje munje, u mačeva sevu,
Sve u našoj krvi tvoje reke huče,
Svi vetri u našem osvetničkom gnevu.

Mi smo tvoje biće i tvoja sudbina,
Udarac tvog srca u svemiru. Večna,
Tvoj je udes pisan na celu tvog sina,
Na mač njegov reč ti strasna, neizrečna.

Mlekom svoje dojke nas si otrovala,
U bolu i slavi da budemo prvi;
Jer su dva blizanca što si na svet dala –
Mučenik i heroj, kap suze i krvi.

Ti si znak u nebu i svetlost u noći,
Kolevka i groblje, u odeći sunca;
Ti si gorki zavet stradanja i moći,
Jedini put koji vodi do vrhunca.

Mi smo tvoje trube pobede, i vali
Tvog ognjenog mora i sunčanih reka:
Mi smo, dobra majko, oni što su dali
Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.

[VLADIMIR PERIC VALTER]

Bez tvojih pogleda reka sam
koju su napustile obale.

Vetar me za ruku vodi,
tvoje ruke odsekao je suton,
bele ulice preda mnom beže.

I prsti se klone moga čela
na kome se svet zapalio.

Reči su mi u travu zarasle,
tišina ti je raznela glas,
stvari mi siva leđa okreću.

Po tami moga tela
opaka svetlost šestari.



Vasko Popa.

[VLADIMIR PERIC VALTER]

Kristalni brod - Džim Morison

Pre nego što pređeš granicu svesti,
poljubi me još jednom
da okusim blistavo blaženstvo
još jednog poljupca.

Dani su vedri i prepuni bola.
Obavij me svojom mekom kišom,
dani bez tebe su ludilo bez kraja
sve dok se ne sretnemo ponovo.

Reci mi gde se krije tvoja sloboda,
ulice su polja koja nikada ne umiru,
oslobodi me razloga zbog kojih
ti radije plačeš, a ja radije letim.

Kristalni brod se sprema na putovanje,
sa hiljadu devojaka, sa hiljadu drhtaja,
vreme se ubija na milion načina.
Kada se vratim, napisaću jedan stih.

[Ljuba90]

Sve cu ja to da stucem

[Mr. Wolf]

Osveta, Junaci, Krvava zemlja su zasebne knjige iz sveta Prvog zakona, a Pola kralja, Pola sveta i Pola rata cine zasebnu trilogiju (Skrhano more).

[Ljuba90]

Procitao prvi deo Prvog Zakona od Aberkrombija i malo je reci da sam odusevljen. Odmah otisao do knjizare i uzeo drugi
E sad, znam da ima i treci...a po googlu sam naleteo da ima kao i jos 5, 6 delova al ne znam koliko su povezani. Pa ako neko zna neka kaze

[DžonDon]

Meni od Kinga Mobilni telefon jedna od boljih knjiga. I onda je upropaste sa tako ocajnim filmom. Uporiste je solidno, Pod kupolom isto tako.

Uzmi kratke price Reja Bredberija, jeste horor mada je to danas daleko od tog zanra. Od njega moze i Farnehajt.

Uzmi od Kingovog sina, Heart shaped box, nisam citao ali imam preporuku da je must read.

Ma jebeš filmove, ne mogu knjigu upropastiti filmom.

Imam kratke priče i od Kinga, knjiga se zove Kabinet Smrti, mada originalni naziv je Everything's Eventual. Sasvim dobre priče.

Hvala na preporukama, čim završim sa Vrećom Kostiju, videću neke od tih navedenih.

[Indigo]

Uzeo od Stivena Kinga - Vreća Kostiju.

''Četiri godine nakon smrti svoje žene Jo, Mikea počinju mučiti noćne more smeštene u njegovu vikendicu na neregistriranom gradskom području TR-90. On odlučuje suočiti se sa svojim strahovima i odlazi u vikendicu, meštanima poznatu kao Sara Laughs. U gradu susreće Mattie Devore, udovicu i njezinu mladu kćer, Kyru. Mattien suprug bio je sin Maxa Devorea, bogatog i uticajnog čoveka u gradu, koji nije odobravao njegovu ženidbu za Mattie. Max želi starateljstvo nad unukom i Mike odlučuje unajmiti advokata za Mattie, kao čin ljubaznosti prema njoj. Mike postepeno razvija osećaje za mnogo mlađu Mattie, i saznaje da je Jo često posećivala grad, što mu nikad nije rekla. Max Devore počinio je samoubistvo, što naizgled oslabađa Mattie i Kyru njegovog uticaja. Mike ponovno počinje pisati, dok i Kyra i on doživljavaju opsedanje duhova u njihovim kućama.''

Meni od Kinga Mobilni telefon jedna od boljih knjiga. I onda je upropaste sa tako ocajnim filmom. Uporiste je solidno, Pod kupolom isto tako.

Uzmi kratke price Reja Bredberija, jeste horor mada je to danas daleko od tog zanra. Od njega moze i Farnehajt.

Uzmi od Kingovog sina, Heart shaped box, nisam citao ali imam preporuku da je must read.

[DžonDon]

Uzeo od Stivena Kinga - Vreća Kostiju.

''Četiri godine nakon smrti svoje žene Jo, Mikea počinju mučiti noćne more smeštene u njegovu vikendicu na neregistriranom gradskom području TR-90. On odlučuje suočiti se sa svojim strahovima i odlazi u vikendicu, meštanima poznatu kao Sara Laughs. U gradu susreće Mattie Devore, udovicu i njezinu mladu kćer, Kyru. Mattien suprug bio je sin Maxa Devorea, bogatog i uticajnog čoveka u gradu, koji nije odobravao njegovu ženidbu za Mattie. Max želi starateljstvo nad unukom i Mike odlučuje unajmiti advokata za Mattie, kao čin ljubaznosti prema njoj. Mike postepeno razvija osećaje za mnogo mlađu Mattie, i saznaje da je Jo često posećivala grad, što mu nikad nije rekla. Max Devore počinio je samoubistvo, što naizgled oslabađa Mattie i Kyru njegovog uticaja. Mike ponovno počinje pisati, dok i Kyra i on doživljavaju opsedanje duhova u njihovim kućama.''

[Indigo]

Uzeo ponovo da citam "Dinu". Kakva zabava, kakva knjiga, ne zelim da je zavrsim, nikada.

[nebitan]

Prolazi zivot k'o djavo da ga tjera
u nepoznato odnosi nas
k'o autobus bez volana, bez sofera
a nikog nema, gdje su vrata, gdje je spas

Smjenjuju se price, ljudi ipak zive
puno me toga sve manje dotice
otkad tebe nema, prate me boje sive
slusam kako zivot u meni tiho otice
za novo sjutra k'o da nemam plan
ja samo kopnim iz dana u dan

Ref.
Pobogu, duso, uporno nista ne shvacas
kad jednom odem vise se ne vracam
i ptice znaju kako sam tebe volio
zivot bez tebe tako me slomio

Sve li su snovi, sve su puste zelje
na ovom svijetu gdje veliki je kvar
stojimo u redu, to sudbina nas melje
a negdje na dnu duse za malo srece tinja zar

Smjenjuju se price, ljudi ipak zive
puno me toga sve manje dotice
otkad tebe nema, prate me boje sive
slusam kako zivot u meni tiho otice
za novo sjutra k'o da nemam plan
ja samo kopnim iz dana u dan

[Ljuba90]

Procitao stotinak strana Aberkrombija za sad. Bas, bas obecava moram da kazem

[Nerealan]

[Marija81]

Samoća Mika Antić


Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti.